| полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утиш |
| ва и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по свој |
| ад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Д |
| ва му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! |
| о ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш |
| оје с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <p |
| ред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете од |
| беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на |
| ивнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше ка |
| астучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јас |
| чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоћ |
| >— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако ди |
| га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па |
| виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> |
| се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија пост |
| на пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p |
| мишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на бреж |
| то нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она |
| м главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на посл |
| мејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, а |
| n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам п |
| великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим |
| </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна как |
| мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му н |
| p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, па |
| вавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут суср |
| оча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу |
| јући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу у |
| — Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећањ |
| га господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око н |
| та да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па |
| } Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се |
| оча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу љ |
| , али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се пр |
| забра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи. |
| <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њо |
| пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послет |
| е врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазб |
| му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Ис |
| чин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — |
| тву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца |
| жина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја |
| да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене |
| с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Ал |
| живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише си |
| ријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то |
| исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе |
| рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одг |
| она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико ј |
| ћи Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло |
| — На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше |
| <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те |
| а, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На посл |
| ом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко |
| зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, |
| е како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час ка |
| ј земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које по |
| p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на |
| ге бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар нем |
| пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође к |
| ом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах |
| глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и |
| да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну м |
| S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Бого |
| боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> |
| разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским. |
| часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тр |
| огомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из куб |
| ник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу |
| т да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је р |
| враћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо |
| склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако т |
| ута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који |
| о је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, |
| е... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје м |
| омислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнск |
| <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа вез |
| бро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох |
| ње му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, т |
| ан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} С |
| ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управља |
| уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже |
| кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта д |
| еши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На јед |
| — Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и н |
| лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог вес |
| де кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— М |
| бодна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у т |
| док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{ |
| гне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јут |
| ко се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па пром |
| <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клек |
| ети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет уст |
| p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић |
| лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнул |
| Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истин |
| једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по др |
| еварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа с |
| су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа н |
| у стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких |
| колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="1 |
| ="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</ |
| егово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам плат |
| му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је в |
| сјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрас |
| пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку с |
| е више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима: |
| ма, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре |
| .{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, |
| како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена уст |
| ош како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једн |
| ао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског |
| пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде |
| ог брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочин |
| Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи шт |
| мци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и вит |
| рсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Е |
| .{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, ју |
| ном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али о |
| м пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, ш |
| азара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме м |
| куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, ко |
| где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем |
| уста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо г |
| е он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бо |
| поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, |
| ам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо с |
| ла у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом |
| о да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храброс |
| па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у нару |
| латко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета |
| ла танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груд |
| ад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше |
| .{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> |
| На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто ј |
| и изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те |
| дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Млади |
| ој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није |
| еше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском |
| елика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти |
| повима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топов |
| јевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шт |
| је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— |
| као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робљ |
| ћи тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор |
| <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, |
| .{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али |
| се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћеро |
| хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срц |
| е толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијав |
| и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p |
| уд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње и |
| м, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету се |
| песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по к |
| </p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао коли |
| на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком |
| — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је |
| где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сва |
| окри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Б |
| ају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу |
| сави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p> |
| где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом к |
| је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, ка |
| ка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као |
| ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, |
| леко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то |
| да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву |
| изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху |
| страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и |
| виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се |
| S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, к |
| то могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> |
| ови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча |
| им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта т |
| аде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао н |
| да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким ч |
| огледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми |
| обињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не р |
| ни му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се б |
| он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ посл |
| прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло к |
| едне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахт |
| кој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Осо |
| јем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још јед |
| рио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без теб |
| има као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео |
| лико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек ш |
| јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А о |
| шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> |
| куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе |
| је су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце |
| њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршују |
| аско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</ |
| крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке м |
| да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову |
| трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком |
| и Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ од |
| е токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да |
| осподара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојах |
| ко потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему |
| шћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли изм |
| амим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n=" |
| ити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно |
| азилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело канди |
| аће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далек |
| се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p |
| ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме с |
| о нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>О |
| } У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе |
| обу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода |
| Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку к |
| полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријат |
| поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од ј |
| а, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше мла |
| ео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> |
| ила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> |
| давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калу |
| ве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити |
| из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву.. |
| о срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; а |
| се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са |
| ричање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава |
| на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником |
| ом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, н |
| место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прост |
| ином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, сти |
| винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ће |
| ј прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, он |
| ана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.< |
| у те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да тал |
| Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ н |
| <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху д |
| з стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, о |
| се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним |
| а сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божан |
| е весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у ле |
| ="120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљ |
| а ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнут |
| тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, |
| улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јун |
| ла данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да про |
| ладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад уко |
| пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само |
| ни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прос |
| заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га |
| хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би з |
| и обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака о |
| , онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити |
| , само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали |
| коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд |
| би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестан |
| тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турци |
| зађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку |
| амо љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказ |
| о?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој |
| Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича |
| ао бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! |
| ад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепос |
| а јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш с |
| абра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не з |
| бе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем сво |
| који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао |
| ене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} |
| утеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила |
| црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце |
| жи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па |
| то је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би |
| а зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...< |
| на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на пос |
| ивот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... |
| тране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p> |
| а је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је |
| што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често на |
| каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа |
| рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си заш |
| се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се прос |
| не речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајућ |
| у сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео |
| сто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким не |
| шати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и једа |
| од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ни |
| о очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, |
| н у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и по |
| о?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се. |
| /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало освет |
| вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надин |
| следње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за |
| јао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они |
| n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеш |
| ово урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже |
| че!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одгов |
| ше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им |
| аћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на |
| брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="2 |
| Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах по |
| е, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибљ |
| екао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSecti |
| — Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча в |
| .{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху т |
| терхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао о |
| ризу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је с |
| ва котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p |
| да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли |
| миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, ос |
| Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subS |
| и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и |
| ланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће. |
| ву душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S |
| они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још |
| проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете |
| ио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефенд |
| ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо з |
| а, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак.. |
| S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако |
| ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, к |
| прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" |
| вио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се ја |
| ећ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао сво |
| одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше т |
| .</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским к |
| ="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, суд |
| у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и |
| зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака гра |
| е топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> |
| а сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то |
| хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> < |
| ба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско би |
| ка непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене |
| ранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе. |
| и га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, |
| доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n= |
| рљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао д |
| ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећ |
| огу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</ |
| ути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудо |
| <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да |
| гог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, ве |
| ош није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још б |
| о.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста м |
| му се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за |
| оје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <milestone unit=" |
| али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} |
| трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи ј |
| у му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, |
| па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тог |
| о оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије |
| робуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови во |
| } Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, угр |
| } Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више бли |
| S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако м |
| говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, прист |
| ати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p |
| онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да |
| у седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није ч |
| угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у н |
| де и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шт |
| ..</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на једа |
| оре бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а |
| ше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; |
| а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје |
| S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто |
| е трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, |
| рављаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега |
| и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно г |
| и пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије сло |
| само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили д |
| на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не |
| адесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он |
| војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Бе |
| ча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јунач |
| а виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот |
| бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пу |
| ко је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не м |
| лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> < |
| и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате |
| ј да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која |
| Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песм |
| пивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говора |
| па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— |
| пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задр |
| ота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу |
| мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари. |
| млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У д |
| , и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје |
| "128" /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад |
| везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ п |
| ћ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе |
| к што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он с |
| <p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да им |
| му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори нез |
| о узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну |
| ђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курба |
| о урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор |
| тре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред |
| } Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво дев |
| ве црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S |
| p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што л |
| један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово |
| тку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама |
| ладић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџали |
| даде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их сн |
| сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га с |
| > <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сј |
| е би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромни |
| милост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистији |
| заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сах |
| ана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа |
| мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће |
| есу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не им |
| превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше |
| громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми д |
| онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплета |
| оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете, провећа м |
| о распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама |
| чен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се |
| Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— У |
| ано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз св |
| асте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећка |
| нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир пи |
| p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слуш |
| р да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, |
| а са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беш |
| мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за нав |
| рне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у л |
| —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако беја |
| о ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А за |
| у, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро м |
| дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препре |
| p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце |
| оиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говор |
| иц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, л |
| мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учин |
| да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва |
| {S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак |
| невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу |
| ти као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни пр |
| највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је |
| нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од |
| ишем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од д |
| ости, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити не |
| адину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то |
| беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама |
| и веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шт |
| о!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека.. |
| ји је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује.. |
| се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом |
| а то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе |
| рже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ног |
| ан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и послед |
| преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па по |
| али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Коч |
| и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њих |
| ди главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару д |
| у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад |
| сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам |
| са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и |
| дре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је |
| те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божан |
| јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате |
| ло благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у |
| да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо |
| се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног вит |
| е турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута п |
| опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом д |
| чуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се |
| ти заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јави |
| пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру |
| подари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад С |
| нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам роб |
| олиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме мол |
| их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначк |
| најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети вре |
| неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су у |
| оли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба |
| отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с какв |
| ој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од д |
| глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала бо |
| Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као к |
| еке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу |
| аху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људс |
| радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па |
| ица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сј |
| амњанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли б |
| што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупи |
| душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици в |
| е осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Т |
| ан рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb |
| и ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано |
| се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, велича |
| ша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирал |
| поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамбо |
| им војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто |
| најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку ми |
| љаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао |
| месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалил |
| ан, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет |
| срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло кло |
| можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само по |
| и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој |
| е, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав |
| изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милин |
| разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, к |
| о: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Бо |
| да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омил |
| а као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме |
| {S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Беог |
| ораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо го |
| у, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ов |
| акле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу |
| намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти |
| итисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну в |
| и звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те уд |
| м да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај м |
| ка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пуст |
| је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p> |
| осавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удо |
| t="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо |
| поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине |
| ај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} |
| рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке |
| а мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до њег |
| о пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па напада |
| ну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунак |
| н је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати |
| доше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, |
| кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> |
| зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се. |
| рећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава |
| не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад |
| к и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовањ |
| учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут |
| тку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу т |
| е Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, х |
| !...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> |
| тори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер м |
| тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... је |
| ђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..< |
| ошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— |
| аше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> |
| 67" /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} |
| к сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које д |
| Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не у |
| па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека |
| гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника ка |
| таше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијино |
| јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати |
| да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи ј |
| о конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — |
| глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не |
| лаги што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега |
| ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научи |
| ћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p |
| ом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Мих |
| кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласов |
| Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако с |
| и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мал |
| p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једн |
| ратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџ |
| еде у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збо |
| о и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погл |
| зјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад |
| ја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону ј |
| на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гле |
| p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој |
| ји се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле с |
| оворе, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудог |
| беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће |
| е у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте |
| ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он |
| осподару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је од |
| к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни |
| гу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко |
| подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Ту |
| — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих |
| бди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} В |
| бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога госпо |
| етама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <mil |
| д свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони |
| Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће |
| задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волел |
| .{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се |
| од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb |
| даху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху |
| ице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и |
| ги већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p |
| ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође |
| ћи срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један п |
| о скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтел |
| ди оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпос |
| дним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само |
| ој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажн |
| а пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коњ |
| плавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија |
| отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и н |
| ци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутк |
| , па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да изб |
| к, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом |
| м кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — |
| воје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што |
| са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси |
| леним појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Из |
| .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не мо |
| лахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у |
| очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио |
| Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су о |
| ..{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> < |
| да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ |
| дани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога стареши |
| вао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, он |
| где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се |
| то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде ниг |
| д висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја исквари |
| Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>П |
| и нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би с |
| .</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које ц |
| вирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно не |
| сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он пл |
| е, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај не |
| војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни д |
| , леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје г |
| Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли |
| м планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави |
| ог загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу |
| ке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва н |
| } Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град верно |
| велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, |
| Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све забо |
| погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, |
| ненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим крово |
| >— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p> |
| Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ н |
| свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и ка |
| е радити требало.</p> <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радос |
| бавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчад |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n= |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дични |
| тују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n=" |
| ећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, |
| својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану уша |
| оброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим цр |
| ир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, |
| екрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, раха |
| у и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о |
| м искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у |
| ма својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је |
| од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али лева |
| ња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични боров |
| а је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ в |
| хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после |
| а после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{ |
| и рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар о |
| листа златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна |
| ерад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што и |
| је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се беља |
| о боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="10 |
| ичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуш |
| ри, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекн |
| ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху дв |
| аше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина |
| ви имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди |
| е да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе св |
| какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео с |
| којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху |
| га да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин |
| уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Злик |
| убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако м |
| сла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, |
| на.<ref target="#SRP18631_N6" /></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле је |
| па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он |
| ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којим |
| г дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би с |
| еризу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султано |
| pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везир |
| мо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па |
| дон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати |
| 18631_C21"> <head>XXI.</head> <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним рас |
| <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p |
| — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији |
| ије све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и пов |
| да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! |
| знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да зав |
| е, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици с |
| каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју б |
| .</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо јед |
| тама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је |
| <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а к |
| оше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награ |
| ћу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се је |
| говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> <pb n="2 |
| ли и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич мора |
| е Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак |
| али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p |
| морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што |
| па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га оп |
| им! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С пла |
| о се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен п |
| спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви |
| авио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега |
| ратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бр |
| а храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака тол |
| еза.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће |
| оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а |
| брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира б |
| тену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна |
| вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, ве |
| зо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полу |
| љуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па и |
| p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n= |
| ик цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове по |
| као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље |
| оће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да |
| уморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба дани |
| чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</ |
| и.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л |
| ви гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне |
| ко може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчи |
| — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава к |
| ред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и неколик |
| инијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="1 |
| ше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он ос |
| е доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за ко |
| те путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху |
| би ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву |
| дели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чу |
| естане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред послед |
| чекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој! |
| ти страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најст |
| трашан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски во |
| знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави |
| тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта |
| кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!.. |
| хоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плави |
| да каког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које |
| ог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p |
| своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не |
| а њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник |
| нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође к |
| је весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин п |
| е бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Шт |
| о мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{ |
| лим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти уч |
| овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и. |
| ко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали |
| њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме |
| нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> < |
| сне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода |
| е...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{ |
| о, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и |
| у, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву с |
| о ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вам |
| } А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Т |
| питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из гла |
| S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на гр |
| Кочин <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобође |
| на у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тр |
| ташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњск |
| мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А с |
| : — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати |
| — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи иза |
| ба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш |
| p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јар |
| да погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, |
| е грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдогл |
| Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се п |
| , па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим |
| Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је п |
| ти иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p |
| </p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветит |
| ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! |
| д честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одма |
| ији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, |
| пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што |
| јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се |
| зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p |
| аше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћ |
| да пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће |
| ојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута |
| ајстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело |
| , нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти |
| у изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те |
| конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зу |
| Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити |
| од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ног |
| џбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, |
| и овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! |
| шће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари цел |
| прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> |
| се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шт |
| немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те |
| е веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па оп |
| е ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на |
| аше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, а |
| ше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путов |
| едо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На пос |
| чина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина комо |
| и не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам д |
| ст.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих у |
| ак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од с |
| иче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија т |
| их детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их |
| р и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху |
| а слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка |
| и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p |
| дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{ |
| ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кука |
| ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?. |
| <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је ло |
| е, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га |
| моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p |
| љајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с |
| још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити. |
| ила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та |
| Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брат |
| иња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажн |
| е учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да |
| н пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је уг |
| у која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ра |
| војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, |
| езиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју |
| ако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати |
| а често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом |
| инуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и |
| аше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе о |
| икао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и вод |
| ахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како |
| вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре |
| ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што |
| и стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вино |
| е више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црн |
| ле по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио |
| Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани т |
| 44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њ |
| не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само м |
| е, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хај |
| "SRP18631_C22"> <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га |
| пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијал |
| не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака с |
| ати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво |
| песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Пери |
| ја у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опе |
| о под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто |
| ети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу зем |
| ни смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу |
| ише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио |
| бода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо свето |
| , и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре |
| њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди та |
| ављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не |
| ко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та н |
| одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај ро |
| да и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена в |
| ађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватр |
| њ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак |
| {S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а |
| не жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежн |
| човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђе |
| рљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братс |
| не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твој |
| Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тр |
| ио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне |
| змаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.< |
| ке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од |
| е ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш к |
| наге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те з |
| ђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији |
| слите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вође |
| прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пр |
| уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци састав |
| само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути |
| да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек |
| у, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се |
| да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те |
| ицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али |
| и опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S |
| ођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb |
| свога Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том |
| де на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од |
| ка од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мрт |
| са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзиј |
| у.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела |
| господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> |
| овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта |
| а не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше |
| јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> |
| спред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како |
| мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукл |
| ницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на п |
| ему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније н |
| /p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне |
| си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да |
| рхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српс |
| о, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао |
| као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка |
| лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржат |
| инило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирил |
| ије хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не преста |
| абљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који р |
| ћуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај |
| ни, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин д |
| лика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на ком |
| ога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном |
| мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </ |
| не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју |
| ти, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше ри |
| еше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа о |
| чима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар |
| барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз о |
| целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казал |
| грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} |
| у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у |
| ном долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља се |
| рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом |
| м овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта |
| hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра |
| ра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а |
| .</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскаку |
| појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на св |
| /p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{ |
| оме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би |
| че за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити к |
| х тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећа |
| , кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио |
| е ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се |
| нствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p> |
| , али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, проп |
| се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песм |
| се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта |
| едати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем к |
| се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се веч |
| о да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави |
| очивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и |
| ког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он б |
| и, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> < |
| своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху |
| ет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Муја |
| се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље |
| ник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини б |
| могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се при |
| оји пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p |
| хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да по |
| . прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?... |
| колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, по |
| <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавш |
| оношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбара |
| иза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си се |
| сио руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, ш |
| и требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срц |
| х зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, |
| тито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срц |
| ним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред д |
| јете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још |
| из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се ј |
| <p>— Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд к |
| га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролев |
| жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он |
| олио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коч |
| пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и |
| ction" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста |
| p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком |
| ла док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од |
| послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промен |
| сава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклиња |
| јаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ до |
| преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су о |
| по казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде.. |
| повест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — н |
| S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд ни |
| листају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци |
| кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане |
| ла те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но |
| нско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласов |
| омка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд од |
| је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова т |
| е игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко |
| ставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> |
| е четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и за |
| да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Ко |
| ази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> да се јо |
| рне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да ј |
| силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p |
| дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} |
| з кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих |
| предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безб |
| ама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета ш |
| га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као |
| чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам |
| ке злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из кори |
| или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре нег |
| а су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трж |
| ви с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са |
| S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с велик |
| , пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе пр |
| ло и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела. |
| и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све |
| удима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн г |
| о да један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како п |
| од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га ј |
| и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути мора |
| чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке че |
| јао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен |
| а воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу |
| ореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи н |
| из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке |
| Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S |
| ги беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да с |
| беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, |
| на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојки |
| загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и |
| да што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јошт |
| евчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху |
| S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше |
| ди па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше гл |
| но је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крста |
| Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се |
| не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким |
| стерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силно |
| ком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, |
| доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би сло |
| о лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он |
| да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу |
| у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и |
| ња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то так |
| се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиж |
| братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да |
| врео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је |
| сла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> < |
| ћи погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да |
| може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да ч |
| ише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на |
| страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време с |
| евали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић |
| еху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и |
| ко да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, та |
| д самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узја |
| ио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заб |
| е, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојч |
| пе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло |
| весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поно |
| акаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено: |
| равити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџали |
| љупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се |
| е бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно ви |
| ају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од зем |
| у, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао |
| је казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, |
| ак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па |
| <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро н |
| са да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд |
| да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном се |
| > знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она ма |
| ви љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напосле |
| де Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју |
| Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо ка |
| иран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с поб |
| Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао к |
| агића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p> |
| склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — |
| рио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и |
| ину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пал |
| се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она |
| њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што |
| а притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, к |
| нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене |
| вати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при ови |
| у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!. |
| ер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се зале |
| стаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи |
| у своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину |
| му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на нов |
| оре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућут |
| је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог |
| це, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом и |
| ворно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши |
| ас погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао ви |
| заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу |
| је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час мил |
| нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чу |
| <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше с |
| под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски |
| пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напр |
| а сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох |
| раштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред бо |
| прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка |
| оча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети н |
| него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И |
| срнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши |
| камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто јо |
| p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особи |
| ајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и а |
| шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема п |
| и.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Беогр |
| е само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар |
| радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што |
| је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку п |
| омисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада има |
| учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!. |
| p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао к |
| својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о ње |
| ма.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се са |
| е се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу |
| знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb |
| авалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако |
| .{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч од |
| етлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да |
| аху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>. |
| це изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти саш |
| е веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оста |
| <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у п |
| хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} |
| а приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да |
| <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Ште |
| сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадн |
| аку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако нар |
| ..{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад |
| свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не м |
| ме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме |
| на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p |
| 16" /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} |
| и побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни трену |
| кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе |
| оје се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мрт |
| анке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменли |
| овори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех |
| је би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— В |
| ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао |
| агда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред |
| ога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме са |
| у у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста р |
| тину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кли |
| трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поре |
| пита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Кра |
| о слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас дос |
| S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, |
| е, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да |
| х речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она |
| <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе |
| веди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци |
| боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с |
| па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гом |
| да изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газ |
| но смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа оп |
| — Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те |
| тане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слобод |
| едан.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љ |
| говори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто |
| зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни је |
| ајсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на ду |
| ="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, |
| женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искре |
| гуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се чов |
| </p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, та |
| , коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда има |
| ом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни |
| како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — моља |
| пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни |
| е гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако |
| да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но |
| јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљ |
| ве стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не |
| з дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине. |
| дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао свој |
| ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у |
| који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div t |
| то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једн |
| исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку од |
| гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филиб |
| увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у |
| ао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су |
| сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то ро |
| ли па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских |
| тави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, |
| јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ р |
| /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не |
| шаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје п |
| помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних кој |
| влије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући |
| пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем мор |
| ња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду |
| и.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још стр |
| вора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручи |
| год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три |
| ајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нест |
| ужја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се ниј |
| n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкињ |
| сак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака |
| из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах пр |
| ако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратил |
| а није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, |
| благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио |
| но полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учи |
| а, постаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три |
| ше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно |
| здахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n=" |
| , а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себ |
| а га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово с |
| у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му д |
| окри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутк |
| олико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да |
| клетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па |
| е одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја |
| едан покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми |
| сар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћес |
| гиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не зн |
| цања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање |
| од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више ник |
| су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показ |
| џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Коч |
| омах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни њего |
| ше чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> |
| јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може |
| слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме п |
| ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени о |
| ногих застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да н |
| ом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље ку |
| лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Н |
| поведи својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <p |
| 1" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој. |
| н се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долаж |
| о како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао у |
| о га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли |
| нда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирил |
| на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са |
| па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кро |
| аду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од ту |
| грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко оп |
| кај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се п |
| сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође о |
| шан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике ј |
| е да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...< |
| непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коња |
| асиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се мор |
| са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није |
| жно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир |
| не у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа |
| он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не ум |
| кује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча |
| , да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгл |
| аго, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док |
| тезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, ду |
| говори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Леп |
| иза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти ро |
| а једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам ца |
| евке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, |
| у реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, он |
| о задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрн |
| стрва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} |
| ој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох |
| ава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио д |
| н с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и |
| мим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су с |
| оказа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је |
| } Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одел |
| а види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не зн |
| есрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове |
| треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за |
| ху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјах |
| бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и |
| ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} |
| брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да |
| за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено |
| што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци |
| ући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па |
| има најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше |
| међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толик |
| помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин |
| од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{ |
| ело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико н |
| ше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разре |
| ра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина |
| да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани |
| жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, к |
| </p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те |
| полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако |
| да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бр |
| се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га |
| или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако п |
| оју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га |
| еколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча во |
| , смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласни |
| у чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову соб |
| " /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то вре |
| у у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опоме |
| а ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па |
| еше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити |
| ожда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за це |
| и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од сво |
| сци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди кр |
| шао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун с |
| рави разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утеш |
| к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све с |
| д мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало |
| ер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дот |
| ински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове с |
| ква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса |
| сим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђе |
| именован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас в |
| речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду ј |
| у, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шт |
| адом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он |
| да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад |
| <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то запо |
| абљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десниц |
| од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запе |
| и, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, |
| а као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге |
| та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену |
| еколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те |
| он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се |
| ој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на |
| да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! |
| а, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ћ |
| им, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане |
| ричати страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати мл |
| одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то уч |
| адујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у мат |
| p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то с |
| и морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — |
| извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не м |
| ="180" /> <p>Мирко се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S |
| цу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{ |
| љаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио |
| дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за рани |
| нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види ка |
| ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жи |
| огим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — |
| дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити ве |
| једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои |
| на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да па |
| е стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни по |
| ј се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то |
| сеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше |
| ко!...{S} Мајко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чу |
| слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна |
| крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војс |
| а отпоче песму...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако исп |
| е,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он с |
| ружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју |
| чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сам |
| просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаш |
| иди? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> |
| о је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако теш |
| оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасви |
| ити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави |
| е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га ја |
| такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га |
| никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог г |
| д зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али |
| гомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> <p>То није више рос |
| ати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели |
| ословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тих |
| м везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чудног |
| у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде |
| је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете |
| ема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али отац?...{S} Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој |
| га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдуч |
| младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико |
| ице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; |
| не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души с |
| рко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за п |
| а извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем о |
| му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да зава |
| јући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару неш |
| преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, ј |
| у, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаш |
| тву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те |
| лепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече |
| епота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана |
| ирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се |
| место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај с |
| рци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, к |
| о шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господа |
| у поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе |
| ва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пр |
| ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало |
| ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем он |
| еризи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везиро |
| адо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сак |
| и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само стра |
| међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између |
| не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...< |
| да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска |
| м гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему |
| огим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска |
| и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се |
| S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, |
| је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па н |
| у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> л |
| — Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне ди |
| љаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху |
| не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у св |
| тити за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа |
| ни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне рук |
| и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких слав |
| мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не |
| де мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако |
| и код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио |
| у:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изнена |
| сузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и ха |
| најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео. |
| вио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хр |
| се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњ |
| војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, |
| инила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе |
| чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, |
| гове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Вла |
| а онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову |
| а једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко |
| аке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва |
| , што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— К |
| то је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људ |
| па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> < |
| авом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна |
| а усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући с |
| ај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А |
| . одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли |
| ћ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш к |
| је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини |
| речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} О |
| две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир |
| <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш наше |
| и Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> моја...{S} Лепосава!... сирома |
| лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше |
| тране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа... |
| скоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непре |
| о чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се |
| ди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете с |
| пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча |
| путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> |
| ћи шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, |
| /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику б |
| , а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није |
| совиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мен |
| ле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене посл |
| иха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с он |
| исташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то исти |
| и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се |
| авала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} |
| ог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално |
| ноге сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...< |
| који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трж |
| м врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} О |
| омену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше |
| поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудит |
| , у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да |
| ост, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свет |
| /p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његов |
| је, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> |
| епо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним поглед |
| граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са |
| ..</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руц |
| сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... с |
| >— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колик |
| како другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онд |
| it="subSection" /> <p>Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у |
| стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за |
| животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмирис |
| е јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод ру |
| ло у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне прича |
| благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И |
| д ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да |
| <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни |
| са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле сре |
| раховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети |
| у пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на |
| <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху ри |
| отом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу |
| ако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенит |
| слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изг |
| ин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Б |
| ку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће |
| то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзиј |
| </p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одби |
| {S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобода! — ж |
| и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p |
| ви орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго тр |
| да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и |
| оља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> |
| их бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— |
| ословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим |
| печиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко роб |
| ивот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету бр |
| оје беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу |
| ја...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непреста |
| 18631_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану |
| арише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим |
| аповедниче филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога |
| и, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постељ |
| ирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једрен |
| отле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уст |
| коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час |
| и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме |
| ао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их |
| окле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затрес |
| авице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом оч |
| стаде по поћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се |
| тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и |
| шама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу ха |
| оговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учи |
| бра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не изд |
| га Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо |
| којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погл |
| у као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опе |
| <head>X.</head> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осе |
| ајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и |
| и извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> посл |
| 19"> <head>XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна би |
| ако већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га пос |
| ј у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врат |
| ше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који |
| младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима б |
| а који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши |
| вораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник |
| уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо |
| Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилер |
| јом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло |
| оривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађут |
| јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговет |
| чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који |
| у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим кит |
| двођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше |
| араџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У |
| побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина... |
| у дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати |
| ти, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше |
| о одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што |
| а си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла мој |
| ђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта им |
| ућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше |
| — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чува |
| л’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто су |
| боравиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S |
| лела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше |
| ате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и |
| а дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога |
| што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе |
| отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене |
| еним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти те |
| то на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав врат |
| је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепил |
| /p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју |
| у се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове раз |
| тио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је |
| ати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћерета |
| опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могах |
| > <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p |
| мци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу. |
| осади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим |
| >— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!.. |
| S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, н |
| ући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пит |
| после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> |
| >— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.< |
| се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више |
| Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу с |
| чи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мрг |
| ро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој ст |
| ливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p |
| а и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га |
| своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим |
| е токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице пота |
| он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се ни |
| бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би |
| XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Наро |
| српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и |
| оба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хо |
| с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито |
| на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Ме |
| се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а |
| стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> т |
| говор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од |
| о, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та к |
| . а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали ж |
| погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на |
| ате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакри |
| иде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста у |
| </p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшном |
| е баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања у |
| е уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше приповедачица |
| А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb |
| /p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се меш |
| ше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чуда |
| чинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстраш |
| не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обича |
| агомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи |
| Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш |
| лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино |
| а чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене др |
| истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице вил |
| у добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би |
| а.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по |
| тане.</p> <p>— Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p |
| >— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слу |
| .{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пе |
| ...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чи |
| има даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спуст |
| азираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>С |
| в у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу |
| нда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаур |
| а војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из прах |
| к, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се об |
| ајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати |
| ваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало |
| у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ рас |
| промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p |
| :</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што ј |
| се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док д |
| а убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сети |
| га да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и |
| — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону... |
| ма...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу во |
| једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="2 |
| ећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, |
| ао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он |
| , па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је ла |
| Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам |
| тки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први |
| бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико |
| београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негд |
| агоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлега |
| еси мало барута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу де |
| што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та в |
| радски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима |
| причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш |
| аца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда ра |
| > <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад пом |
| с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко |
| аву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> |
| си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшн |
| и мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...< |
| би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето |
| у на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са сви |
| мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из |
| пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души стари |
| за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div |
| ваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, |
| сто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она г |
| една спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна др |
| га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он пом |
| енку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мни |
| .</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p |
| и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице поглед |
| па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, |
| е сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти н |
| ...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{ |
| рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње одн |
| кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама |
| и па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледа |
| .{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На т |
| љаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у |
| њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се |
| . „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша ц |
| аспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се ск |
| јаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушк |
| ас засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом. |
| спод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два ре |
| ог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче м |
| вде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже п |
| нако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем ниј |
| оћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не про |
| на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турч |
| } Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p |
| врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто |
| оре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога |
| оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p |
| сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Пакл |
| у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољас |
| памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо |
| Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако нам |
| аче, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелет |
| и пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо б |
| сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору |
| недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на |
| чима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, |
| де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда |
| па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и ј |
| а заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На посл |
| што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb |
| не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која |
| буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед |
| па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим |
| >Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у |
| ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, |
| смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ |
| ти кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа дру |
| х кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадам |
| ољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са све |
| а.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... од |
| ... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то ш |
| градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али к |
| хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо |
| <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p |
| роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче |
| ља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, |
| плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабљ |
| ајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишља |
| де се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отво |
| То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> |
| и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину |
| миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у |
| и тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би с |
| видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњ |
| се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љу |
| ад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчић |
| отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољ |
| црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Ч |
| е до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабук |
| преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати |
| певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко ми |
| с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија |
| и најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне |
| ком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне л |
| што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извија |
| м пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда |
| у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница над |
| рсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат |
| да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из |
| е у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што |
| еше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> |
| лах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више |
| ум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трп |
| а остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га |
| уди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах доче |
| јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} |
| ос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му морах |
| <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n=" |
| прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у |
| учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Б |
| д је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, ал |
| с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане |
| по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао |
| а онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва по |
| гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи |
| ра и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицо |
| S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија ј |
| е, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урл |
| њу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умр |
| њића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеј |
| град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га си |
| гоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу |
| најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог |
| алије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребр |
| љаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађош |
| ну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу |
| и не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; |
| да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући ша |
| За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не ки |
| ћа са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те так |
| о међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> < |
| "82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Л |
| p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред под |
| о, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе |
| е, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећниј |
| стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> |
| ка оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим |
| чинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Феј |
| Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па |
| S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу мо |
| лас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на з |
| ске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклон |
| бета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за |
| горјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, ј |
| ма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје |
| од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у об |
| хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p> |
| је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} П |
| тадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> |
| па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра |
| де коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску стран |
| рашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше |
| рци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског |
| <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покој |
| ла изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак изд |
| ти крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави.. |
| нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њ |
| би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би |
| је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За |
| ="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам при |
| опуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд х |
| о, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад |
| а земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Б |
| ла и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху сти |
| ргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, пор |
| нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених |
| } И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској |
| стила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, ка |
| тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније |
| пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца. |
| да ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча |
| јој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи |
| ћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли |
| ећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што |
| вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајно |
| Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше зн |
| за Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с |
| почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би дру |
| витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их |
| а један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, |
| да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му |
| би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се к |
| ао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се раз |
| ше земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћуте |
| наш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча коли |
| де се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по |
| х брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше в |
| страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро |
| ју.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му |
| долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске |
| нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога не |
| да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толико |
| иче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што |
| душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти |
| сних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n= |
| у на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем. |
| све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто |
| а витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S |
| ни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашч |
| јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само |
| ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне кућ |
| м срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, |
| ло и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна |
| м лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са св |
| везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да по |
| скакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S |
| покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад |
| милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа п |
| уг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад |
| о Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову |
| шили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десн |
| жја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска |
| {S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срц |
| важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко |
| од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си ви |
| које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно жив |
| ић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> <p>Миха |
| вратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред |
| у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па з |
| опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџал |
| ебу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутел |
| шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже |
| си се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбр |
| да у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па |
| head> <p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, |
| сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Врана |
| подаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а |
| који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непр |
| кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и |
| ћи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са |
| а тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући |
| звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглав |
| осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опе |
| с има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије |
| ољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живо |
| пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице св |
| ао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и |
| <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Ср |
| ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јуна |
| сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка и |
| послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Стра |
| свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која |
| виле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв.. |
| р сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи |
| спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно |
| } Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, че |
| очи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина |
| ни, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци беја |
| м на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло в |
| још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњ |
| аше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер |
| ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње |
| му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај стр |
| стоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гу |
| дило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно г |
| био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уз |
| <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје напа |
| нка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турц |
| .</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом л |
| ке војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српск |
| ах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се стра |
| стаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене св |
| застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако зала |
| Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака тра |
| на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> < |
| У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по |
| мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, |
| само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{ |
| ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој |
| је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спав |
| ђани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и св |
| ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, ис |
| пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, |
| ге.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју о |
| добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лиш |
| <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци мол |
| теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда изва |
| пак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба си |
| учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно |
| у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се |
| са, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</ |
| до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та с |
| утим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш |
| </p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено |
| и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад пор |
| срамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати? |
| а га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег о |
| Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уре |
| око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама |
| ао какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> |
| се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S |
| е брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима. |
| покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турц |
| н као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним |
| м селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у |
| их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни ка |
| , а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешч |
| ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док |
| м и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној ба |
| p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно |
| појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шу |
| она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки |
| устави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста |
| ста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се |
| ацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београд |
| градске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело |
| слити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} О |
| ов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не |
| сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњеш |
| укну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свиј |
| ста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча т |
| ка, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> < |
| брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно по |
| сти да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жар |
| ило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагд |
| сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још |
| и брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало |
| ма Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 3 |
| ако дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узраст |
| по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху |
| стрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђуве |
| поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} Т |
| пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бел |
| миљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгорећ |
| неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n |
| извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега ниј |
| ваше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна |
| а:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не зн |
| </p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! |
| браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако шт |
| борише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место |
| илна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то |
| {S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име сла |
| чине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и пу |
| /p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпо |
| само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако пре |
| у му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах |
| и продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива о |
| и клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам |
| ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебан |
| гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила |
| осу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кад |
| вима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силни |
| још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>К |
| 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на |
| рана, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћес |
| као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији |
| јску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не св |
| p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посл |
| чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p |
| е мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Ос |
| војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колик |
| "subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} |
| } Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудов |
| шће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p |
| , који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова |
| орје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци см |
| путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Краг |
| и Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша неп |
| а, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час н |
| снију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнус |
| вим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са св |
| коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи об |
| RP18631_C11"> <head>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезд |
| , — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепш |
| И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава з |
| који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb |
| <head>VII.</head> <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ру |
| ознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| е хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жу |
| ћ с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, |
| је куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али |
| грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Вла |
| е, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило ј |
| адоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном |
| ба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га н |
| умарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико зависи народно изоб |
| адич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог про |
| <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало |
| и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — г |
| А ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div |
| /p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div |
| е везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаш |
| ком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и |
| заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити с |
| анемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му |
| иликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под сте |
| оче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по кој |
| таше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за |
| ча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу. |
| о.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и т |
| у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како поги |
| четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га з |
| .</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но |
| Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто |
| рога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека в |
| би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило |
| о се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек мален |
| глед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, ти |
| цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледа |
| очено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и п |
| енлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је своји |
| p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћемане |
| е то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим |
| <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то |
| џалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За шт |
| > нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} |
| да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно |
| ња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по крас |
| ли и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, |
| главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима цркв |
| у у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{ |
| .{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том |
| о свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који |
| о.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што ј |
| неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на ли |
| ећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су |
| ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније |
| , а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А |
| ојих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор |
| дати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балча |
| екећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх д |
| последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним да |
| ма исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима |
| } Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију |
| ћ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затвори |
| азбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом |
| има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер |
| а распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака п |
| а, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да с |
| енутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб с |
| што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рај |
| вести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада.. |
| силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се |
| а, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један |
| вино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што зах |
| гледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и посл |
| е господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке сво |
| адника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се |
| речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се з |
| од којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе ч |
| попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе шт |
| се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча |
| } Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару с |
| за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо ди |
| де се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох о |
| е буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— |
| Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђем |
| пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, поди |
| ни јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српс |
| гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, д |
| пска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе |
| зо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, ж |
| А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих |
| е, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ћ |
| ротицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дођ |
| слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шес |
| рила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда |
| туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила. |
| а беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два |
| а звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде |
| за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи |
| мерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ни |
| лити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на л |
| хта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир и |
| од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна |
| гло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и прев |
| а окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на |
| ...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори ник |
| је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена! |
| но сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, |
| ролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и |
| S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично |
| станка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим |
| змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на нож |
| ер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p |
| му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се |
| вазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других д |
| о погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, који |
| стито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник мо |
| е Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика п |
| у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, ба |
| чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора на |
| а те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше |
| ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} |
| главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад к |
| абра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући зап |
| живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p> |
| а што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе |
| бито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме бе |
| жни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и др |
| ју српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, |
| Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна в |
| дуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће |
| много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он |
| здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо |
| , сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се з |
| <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно кр |
| гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде |
| на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="10 |
| беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није |
| м како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино |
| <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p> |
| врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с вит |
| {S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага с |
| и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" /> и свак |
| Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засви |
| том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, о |
| доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малакса |
| сташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добр |
| енуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен |
| и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој т |
| још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на с |
| ле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек м |
| не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p |
| како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе суј |
| ну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> <p>Па коли |
| мо већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из д |
| овање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих нео |
| оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепоса |
| ја чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница |
| праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па |
| им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрај |
| и али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српск |
| су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, кој |
| ату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, кој |
| жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</ |
| плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, |
| b n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div type="cha |
| и се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела |
| ли сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла |
| им небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... |
| ко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S |
| сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а |
| аше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина |
| S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше дос |
| м знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо |
| а ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на |
| зленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или |
| >Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне |
| , који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји о |
| е чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и |
| ова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страх |
| леда барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све зн |
| иног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, стр |
| ве речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад пр |
| а, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрен |
| е наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно рум |
| кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — |
| имо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по тр |
| <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опр |
| у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почн |
| ја већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>П |
| нађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у |
| која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што |
| а пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се по |
| најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга |
| па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођах |
| и безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за та |
| и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњ |
| и присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, ве |
| ваху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше с |
| на била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забу |
| ољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива д |
| у, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше |
| тово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...< |
| ена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове сп |
| се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су |
| Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро |
| срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепосава п |
| воде, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађав |
| забрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ |
| мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мал |
| поте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако |
| муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше ка |
| да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али о |
| вим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледа |
| али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{ |
| о српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво |
| ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој |
| о премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.< |
| а бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p |
| ену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> |
| балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једн |
| светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан |
| златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјај |
| чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благ |
| изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се рас |
| а беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе |
| Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе оч |
| грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе |
| е дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то |
| Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p> |
| а из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.< |
| е једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред с |
| звеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од |
| estone unit="subSection" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном пол |
| лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху к |
| е силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати он |
| рдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски |
| нут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге |
| год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На посл |
| клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се |
| p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше с |
| ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и |
| носити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледи |
| оказа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p |
| да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију |
| исли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у ц |
| добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>А |
| љу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по ста |
| лађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опомену |
| год опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправљ |
| дрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је |
| о, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио как |
| е непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону |
| а на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се |
| >Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад |
| и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде жив |
| ргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже с |
| Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један ро |
| ући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла |
| село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио |
| ти, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да |
| запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</ |
| м.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као кака |
| је одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свака |
| јно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сиј |
| ху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, са |
| о зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обо |
| а.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Бра |
| Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испу |
| се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је она |
| сно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, и |
| чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од |
| беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лав |
| а, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш |
| ина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше |
| о бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испо |
| и да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том |
| амо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>м |
| ...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> |
| > <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али за |
| весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд и |
| <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила |
| ко леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде мл |
| а доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше н |
| што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, к |
| задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, |
| ш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питањ |
| <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли |
| не и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија |
| ама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано |
| и скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше |
| а, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и см |
| каше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај |
| ва црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, |
| > <head>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} |
| мирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плахов |
| ше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече |
| где никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни |
| уда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу |
| свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>Н |
| за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше |
| и никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке |
| крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више |
| к је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове |
| разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да |
| к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> < |
| горкиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним |
| је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци сво |
| је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на |
| е с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и г |
| к се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} |
| и из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који а |
| д га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то |
| ајгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим п |
| ачке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвозден |
| епосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p |
| вчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, к |
| и Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно |
| се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељ |
| еде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде с |
| ти може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му |
| ш нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице |
| о онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Т |
| е у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче |
| о грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узви |
| и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, |
| one unit="subSection" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова ј |
| уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би |
| сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на са |
| .</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва |
| милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се |
| искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> д |
| се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по да |
| ејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа |
| х негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше. |
| b n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигд |
| ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видет |
| све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Па |
| у српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па з |
| и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притр |
| да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како аг |
| сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, |
| , спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На |
| звесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре |
| раћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, |
| од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од са |
| ....</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато |
| Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше |
| ухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му |
| то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати |
| Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природ |
| ед шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се с |
| но Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p> |
| Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке |
| е ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али т |
| Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом пре |
| ог великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу |
| од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да |
| јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако п |
| нај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> |
| <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом оби |
| хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb |
| ши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који |
| је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је |
| , страшну светлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, по |
| у се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће |
| и ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он на |
| еднога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса ка |
| дајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако |
| е оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако ут |
| да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче |
| и дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Кр |
| p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да |
| злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? |
| же падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног дог |
| један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неко |
| ме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није каја |
| д ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе тана |
| станка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим о |
| адгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих тр |
| н све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{ |
| и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Ф |
| ело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Леп |
| оведи.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а во |
| ћаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А н |
| ет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опаз |
| адно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било стра |
| > њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с раз |
| p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други бе |
| ог ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим ус |
| ремена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту царов |
| љаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место |
| Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Ф |
| н не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу јед |
| упко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> < |
| да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и М |
| ко је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни гл |
| у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p> |
| полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{ |
| <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је |
| узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајц |
| даље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по |
| зним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и за |
| та, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледа |
| !...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати мог |
| и око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко не |
| тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе |
| е затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано изма |
| му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чуд |
| ом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчава |
| о док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлет |
| девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше |
| бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, оп |
| илну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила |
| атаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд |
| едан пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, |
| пријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје г |
| крену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме с |
| еце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, |
| о исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с вел |
| но Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећн |
| које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их ј |
| дати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисаво |
| еднака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су |
| баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, |
| рагомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коч |
| нула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мај |
| урије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свече |
| зи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје раз |
| ко њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће бо |
| ше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташ |
| и у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једн |
| буче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже |
| о завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто |
| натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и г |
| из го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припо |
| јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ |
| својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> |
| ех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угле |
| кочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и |
| лином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало |
| а мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> |
| ну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n |
| единице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вил |
| дати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стањ |
| лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која |
| S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне вели |
| лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки ос |
| а грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси оп |
| и се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже |
| е, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи о |
| !... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, мн |
| што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгл |
| све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коч |
| ознавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао бож |
| знесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац ле |
| ..{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, |
| тари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гл |
| а није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери |
| мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Ту |
| особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома до |
| пео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена |
| грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Ко |
| њевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђ |
| д она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут у |
| а час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих п |
| е бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — п |
| ..</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз ш |
| е редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што |
| аслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо ск |
| .{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и н |
| има нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутају |
| >— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете д |
| коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много |
| S} Мајко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</ |
| х: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке освет |
| расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја к |
| огледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко |
| где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али ова |
| авио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помеша |
| страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, ко |
| их лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> |
| гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страхов |
| шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећ |
| о на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати |
| и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на врати |
| је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила ниј |
| њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те |
| срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем з |
| лазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледај |
| зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је с |
| > <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да кр |
| не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, сам |
| а чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели |
| вога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су уга |
| ојом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сва |
| разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљеви |
| заху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Феј |
| велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше при |
| ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се |
| боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али |
| ромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и нај |
| кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како |
| ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди |
| игрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном не |
| з горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Н |
| ви их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и |
| рила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, |
| it="subSection" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно |
| рсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже на |
| у навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни ре |
| не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у с |
| утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силн |
| од куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски |
| брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надм |
| е момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а д |
| ију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде че |
| ше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на |
| е даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше о |
| о дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана |
| скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону |
| <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледао ш |
| д му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> |
| /p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га б |
| јзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице бе |
| паху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом хо |
| јанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, мож |
| <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{ |
| астаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} П |
| томоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је |
| ним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и ње |
| оје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, |
| ло да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти по |
| ша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао м |
| млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији |
| собито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију |
| по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху не |
| ова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико н |
| однети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ват |
| рашно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа |
| запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и соко |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренут |
| :id="SRP18631_C3"> <head>III.</head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, са |
| обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише и |
| зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слу |
| о никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалил |
| од једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али |
| ословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили |
| што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, ка |
| уге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће |
| где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже |
| дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима.. |
| ога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху с |
| ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> |
| име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја ж |
| ви је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измисл |
| руги би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му |
| ине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног |
| p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога дру |
| удном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго как |
| о се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се |
| та.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањ |
| о у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</ |
| , да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога |
| олико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И |
| ху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с он |
| милити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и нај |
| ако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше |
| итнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе |
| толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља ш |
| слетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... |
| ћи шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно л |
| је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала в |
| ок ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окр |
| Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црн |
| опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава |
| по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они ди |
| ледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну |
| > <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас |
| ије, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да |
| дала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена сн |
| ко она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду |
| одизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео го |
| дина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p> |
| лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куца |
| ати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе л |
| ила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили к |
| чине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца |
| , а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи верени |
| је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од |
| опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од св |
| тре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скуп |
| у те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори |
| а узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> < |
| је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге д |
| /p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.< |
| рбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље ка |
| </p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитр |
| ча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћ |
| n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не |
| не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крп |
| /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво ул |
| ћи се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се см |
| трецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што |
| илног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, т |
| отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним |
| у, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што |
| , да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за |
| си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад умора |
| агда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И н |
| а мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не |
| то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је |
| а шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе с |
| свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит |
| аба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</ |
| билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?... |
| подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме вр |
| могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепава |
| једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S |
| још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту |
| момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А |
| .</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>К |
| вима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лауд |
| ћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хо |
| пак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакш |
| али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, с |
| и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав успла |
| } То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа |
| ..{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он |
| нца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заус |
| , певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, |
| за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како ј |
| ко мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како |
| дише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше |
| са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај |
| е горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цвета |
| одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечи |
| ио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним ба |
| трашно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад ме |
| се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свисну |
| е сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше |
| ињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, |
| а него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако |
| те, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад б |
| то поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb |
| и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} |
| небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па |
| арцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> сво |
| у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па |
| своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с |
| ком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да веруј |
| а се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше |
| нуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само уст |
| а се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила. |
| а су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњ |
| као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</ |
| другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и |
| ху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се п |
| због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше |
| рашно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непре |
| доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у св |
| ер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а бе |
| ри пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, ко |
| у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош к |
| : — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беш |
| би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после с |
| ам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вран |
| етити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бе |
| јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је поз |
| не узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог ж |
| у још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очиј |
| ад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичаш |
| ола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па ка |
| мо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше |
| тегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала |
| i> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да гд |
| ти јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S |
| арица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и п |
| граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</ |
| ошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у ору |
| овог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јак |
| јом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке сте |
| на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се |
| ф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон пре |
| пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p |
| је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да ј |
| Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познав |
| с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, |
| је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шт |
| како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао мног |
| њој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="subSection |
| Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад |
| бљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још |
| вно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непо |
| је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника |
| су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно ј |
| Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од у |
| руги на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај |
| ост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Под |
| нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да |
| па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је ц |
| о ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу ист |
| о јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се мо |
| атезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толи |
| залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет |
| роваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива |
| траховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљ |
| чију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе < |
| нца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најх |
| да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{ |
| , и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни |
| да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; |
| де наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари |
| и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи п |
| мрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу уз |
| казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувал |
| ослетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа год |
| о си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помога |
| b n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и ч |
| -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага и |
| ато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и |
| рушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сре |
| касту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све |
| ише нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Ј |
| лике <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџал |
| , ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, |
| е то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим |
| трпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p |
| војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку |
| ајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет |
| , а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад |
| није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочи |
| иле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а |
| је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него ш |
| за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, |
| а схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шт |
| је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико ј |
| како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна |
| ше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То |
| шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаш |
| га, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да |
| и колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар |
| </p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати |
| м великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као |
| земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покаја |
| м од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у |
| му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту кав |
| м, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и |
| ном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p |
| а, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...< |
| о би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина ч |
| х силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио н |
| мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са |
| идео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За |
| окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> |
| је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да |
| и се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој му |
| анети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало ди |
| топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а |
| окор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио |
| памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнут |
| пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, о |
| ри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p> |
| ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, та |
| и крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што |
| м помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, б |
| ђе из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозн |
| <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} |
| 184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види к |
| и да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околи |
| борити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> < |
| аде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту по |
| са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.< |
| ..</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као |
| ни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад |
| /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! |
| мео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за |
| слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде д |
| отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже |
| за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака |
| па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као |
| победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не бе |
| робу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и на |
| и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На ш |
| ту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако ст |
| , па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитр |
| ђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да |
| рити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно в |
| нио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху по |
| су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Пер |
| и решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или з |
| е га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном |
| ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освет |
| промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да г |
| росјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се |
| ом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра. |
| онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, поз |
| је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Ј |
| је доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу п |
| боља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога |
| S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а ов |
| био да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не |
| њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота д |
| о њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост њего |
| му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца |
| танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за пој |
| дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то |
| како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила с |
| и Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који бе |
| не — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— На ор |
| <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би |
| кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ру |
| ио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је б |
| јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачв |
| о које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаур |
| тарцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он досто |
| ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бену |
| покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и р |
| њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио ни |
| мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски кла |
| о но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. |
| му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи ха |
| “.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући н |
| драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим |
| више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно с |
| за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} |
| те ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бив |
| в бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепоса |
| а се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељац |
| <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих два |
| ер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало |
| о, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска сер |
| и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше о |
| склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} |
| ад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чу |
| ого пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја |
| , коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, |
| е до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађа |
| дића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем |
| бима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ак |
| чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се м |
| у ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме рух |
| p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућа |
| е за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело с |
| којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стази |
| тарице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд зауст |
| у тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге |
| српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се |
| ....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је |
| >Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се |
| коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала ра |
| д их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те сн |
| е да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки гора |
| {S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају чове |
| вио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, |
| слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, з |
| е крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је из |
| чи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена |
| то витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} П |
| с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава |
| кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље |
| свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вере |
| њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути. |
| аром мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста |
| ана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у |
| ирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна |
| ена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и плани |
| м Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она з |
| која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва |
| ку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај м |
| и — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p> |
| а.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је бил |
| е једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жар |
| последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако з |
| јевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не с |
| ј радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који |
| ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било п |
| је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би п |
| а стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела са |
| роковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И два |
| као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, |
| ина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у |
| е моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> |
| } Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати |
| ише исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, |
| своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних по |
| але они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — |
| варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни за |
| итрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како ова |
| ер они су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ повед |
| о су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили |
| руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних з |
| тво, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим |
| з стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је |
| амо што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног бе |
| се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше неш |
| мадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} |
| летело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Бо |
| у тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жр |
| да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене |
| д вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео |
| ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек |
| ћ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не |
| ла чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад |
| еровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, н |
| ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека |
| ху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но |
| средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да ч |
| <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку |
| ва...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p> |
| и дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџа |
| се искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд |
| има) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење мор |
| у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад |
| то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он |
| бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где г |
| лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страш |
| вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хте |
| булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу |
| сом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} |
| проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан наст |
| од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао |
| и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нариц |
| им јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је м |
| нина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто ј |
| .</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у см |
| којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к |
| е што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та стра |
| ио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође |
| уком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут п |
| злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се о |
| лише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с наши |
| о се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p |
| да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кућ |
| се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је |
| ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се од |
| скривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он оп |
| ростре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не |
| т врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљ |
| ах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју |
| } И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном млад |
| витији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, |
| аницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— |
| ца скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из |
| мој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као с |
| Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је невер |
| пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђах |
| да на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} |
| сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах при |
| Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S |
| је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разуме |
| пет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам мо |
| уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио |
| з гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, ал |
| го гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> |
| и је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по |
| ак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> |
| ш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се |
| пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, |
| каше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још ко |
| на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, п |
| чинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</ |
| есет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и какв |
| ана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако |
| ати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их т |
| а поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он и |
| — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </ |
| иђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, |
| >— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захва |
| хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божи |
| че на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију го |
| шити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у п |
| 43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не |
| па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор |
| није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћен |
| у се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испа |
| адо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде |
| оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и |
| ји је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.< |
| јагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи |
| на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш |
| а сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да |
| ко му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан |
| а оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тиши |
| е наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досет |
| цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше ч |
| свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али |
| S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам ов |
| ар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар |
| где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој р |
| да је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарки |
| е кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Пог |
| и ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> < |
| <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин |
| </p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама ту |
| а одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арна |
| тиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јури |
| се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никад |
| pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина |
| хоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb |
| му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову |
| е:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу нек |
| му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше т |
| .</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина н |
| ји је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране. |
| уни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељус |
| дука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S |
| оје се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина |
| ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младић |
| дражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Ради |
| очинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само б |
| ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско |
| неше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке прол |
| , опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне п |
| ише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди |
| рца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени зн |
| га сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у |
| том и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потраж |
| и слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила |
| се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, |
| познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а |
| !{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнеж |
| започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" |
| p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога |
| детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бо |
| — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде |
| ји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртв |
| ци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад |
| вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српс |
| таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова б |
| биљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић |
| а што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико нас |
| ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће |
| е, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p |
| питао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаш |
| ема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А са |
| сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</ |
| ве да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија ви |
| ко две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што ј |
| отраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој п |
| још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити |
| } Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Мирк |
| ечи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div type="chapte |
| пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгуби |
| старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</ |
| ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како т |
| } На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је |
| -Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави |
| он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише |
| њ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир б |
| аше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ с |
| вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... |
| вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљ |
| војим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца |
| и имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ни |
| .</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бит |
| споведити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године на |
| им милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и с |
| е смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и |
| хити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p |
| >— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силн |
| ка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — |
| бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одма |
| або, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата ш |
| своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро |
| вим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела б |
| а...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, |
| ститог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити |
| дела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— |
| ху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се |
| нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше зап |
| је свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а з |
| <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи гл |
| м отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> |
| ан кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} |
| /p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплави |
| ше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је |
| . грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје |
| це закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Б |
| о надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало |
| говори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад |
| N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p> |
| Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше |
| е браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрека |
| браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путова |
| аше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро пр |
| ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома зав |
| не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} |
| јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он |
| рже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S |
| ћи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце шт |
| аху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га ј |
| на моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! |
| ек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и па |
| уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од ка |
| ајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка |
| Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, |
| какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљи |
| ићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>А |
| хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље м |
| није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило |
| ажност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Срби |
| о би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини с |
| епше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на |
| сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки |
| е, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска |
| ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори К |
| ас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше |
| пила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклони |
| није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</ |
| и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један друг |
| S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити |
| S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — |
| мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети на |
| ешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му |
| да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не би |
| затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да изл |
| но га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдија |
| које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана |
| тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} О |
| </p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети |
| тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши |
| енутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, |
| хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар ил |
| сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити |
| тке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада с |
| ја није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше једа |
| и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадн |
| војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што |
| е тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> |
| тка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим |
| рбин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава |
| мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетв |
| дан јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти в |
| за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те ч |
| а боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остан |
| нидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поносит |
| и побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш |
| ="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</ |
| а после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и т |
| викаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је |
| ити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах зап |
| епо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше |
| ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако ист |
| да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, |
| а сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо! |
| да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</ |
| сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не |
| о вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи |
| су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде каз |
| си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бис |
| одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} |
| постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта |
| Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у ј |
| пита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кум |
| <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза |
| ели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душ |
| на другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њ |
| сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац |
| енке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати с |
| и, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Сто |
| Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер |
| а не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p |
| стаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} |
| рпске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомољ |
| у преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p> |
| хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек |
| ?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини |
| јући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вра |
| слио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако |
| у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је |
| ји од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на пос |
| е — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и вој |
| а, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни |
| ш, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз гус |
| ине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А |
| опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћ |
| ти.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да не |
| <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, |
| г брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да |
| сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али св |
| узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто са |
| и небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни |
| их отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајућ |
| езирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div |
| нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се х |
| е?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни ч |
| S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја |
| е захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја с |
| на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Млади |
| па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ з |
| се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад б |
| тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је би |
| као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србин |
| ика што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу с |
| та, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чут |
| сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника |
| и красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ћ |
| но слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — |
| ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо |
| пет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје н |
| јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако ју |
| инуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај м |
| остојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коч |
| одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недо |
| јен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог проро |
| -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у ру |
| народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је по |
| ика осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово л |
| ише неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и |
| ..{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од нај |
| ше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја син |
| ом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на |
| уморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних стариц |
| ког загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранц |
| везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито |
| гледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га бр |
| и ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, |
| изина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погл |
| сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре |
| ати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана |
| арија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из да |
| зађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера г |
| у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сј |
| ...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше сврш |
| смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацр |
| <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само |
| една једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отро |
| тапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој |
| тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо |
| о је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему |
| чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господ |
| алаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том |
| арац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину |
| ене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрек |
| едном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јо |
| ного страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада |
| че се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи |
| ивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша |
| м његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кук |
| ћу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови зна |
| да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом |
| ао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прих |
| гуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — о |
| За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две во |
| које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло |
| р то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихо |
| вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — |
| е у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с ме |
| S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кме |
| па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде п |
| .{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какв |
| кавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће он |
| па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан |
| вор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све |
| јим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, |
| ка рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!.. |
| а млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом р |
| а ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} |
| ју злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака |
| ило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на |
| слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је в |
| смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ва |
| везде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Феј |
| "subSection" /> <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало |
| , а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она ц |
| е беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је та |
| у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на мах н |
| бало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију. |
| ти, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако ч |
| не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да |
| спође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је |
| за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како |
| илинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе рук |
| ко си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар |
| о?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто о |
| и се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су |
| етвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздра |
| р га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што с |
| ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога ста |
| паше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда в |
| ња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао. |
| српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе |
| ијатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде из |
| га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, |
| ом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти |
| огуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, н |
| емо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрад |
| <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! — |
| Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је ст |
| а па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина ус |
| — Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —< |
| а радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— |
| ати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз |
| е господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ват |
| слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, ка |
| рло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде |
| ао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није |
| 53" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући |
| но тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да |
| е се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи |
| се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!... |
| захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n=" |
| , која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па |
| Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку |
| анем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> < |
| то мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ак |
| о лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S |
| никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И |
| си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда |
| , а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на но |
| год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за |
| мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на т |
| >— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! |
| о па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} |
| е за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за на |
| е треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке |
| мислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им д |
| Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејз |
| е ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> |
| не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у та |
| ш а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страш |
| з славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више |
| Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> < |
| ојнога кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, |
| <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни ш |
| ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим |
| амо хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се |
| и видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље |
| с после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робов |
| ги што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега н |
| ко је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јо |
| то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја |
| дни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко с |
| лико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хо |
| е Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју ј |
| ше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за нево |
| ховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да сме |
| — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на |
| аш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама к |
| /p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по |
| е ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — п |
| ко погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела ру |
| а.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му тре |
| о гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, |
| шио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин |
| коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што |
| о...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући с |
| >— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, ве |
| приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде р |
| {S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити |
| као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не |
| p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па |
| и га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?. |
| ушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да |
| е у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може |
| ма вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јау |
| ни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџал |
| , па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме забо |
| сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му |
| селиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет н |
| а прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, |
| /p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрок |
| опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, |
| емаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, д |
| асао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхот |
| добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А |
| добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад с |
| : па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју |
| стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српск |
| а заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу п |
| леко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на пос |
| онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n="6 |
| је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није зад |
| пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата |
| ачинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет |
| вецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељаци |
| Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е до |
| ени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран |
| док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом так |
| p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева пад |
| добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Тур |
| аде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говор |
| ну собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му |
| кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега к |
| звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшно |
| не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да |
| у мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, |
| сок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и |
| шљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Л |
| тешко остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта |
| ће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</ |
| мо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш |
| што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — |
| сти! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле |
| остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, |
| <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да |
| о да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој |
| е то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху |
| проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помо |
| о како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у р |
| сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љуб |
| сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма |
| } С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевић |
| војој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да |
| } Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах |
| девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ов |
| о рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љу |
| рењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те ви |
| јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Бого |
| ли опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, |
| андара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се мл |
| ве жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p |
| н се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча пл |
| стајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> < |
| ом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити с |
| једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неко |
| ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, |
| ени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи |
| учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| оје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку мат |
| роведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох.. |
| гажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не |
| шено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Млади |
| цала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача не |
| зивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га запо |
| и док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвни |
| ао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти мога |
| о и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је т |
| утујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све до |
| и радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, |
| два дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ ар |
| крсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким је |
| гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, кој |
| а кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна п |
| а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на кол |
| ече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} З |
| опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто се |
| бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али |
| очо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски. |
| па глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре |
| обожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се и |
| шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p |
| ирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — за |
| е с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, кој |
| умена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p> |
| рце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно |
| стираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше жив |
| ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румен |
| тију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што |
| огаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве. |
| де; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type="chapter" |
| рстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је |
| зише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да |
| не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p |
| аким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, |
| е за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто г |
| јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, ко |
| поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудн |
| ...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке м |
| , јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цве |
| коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост |
| шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни |
| први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутц |
| егово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад |
| !... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако |
| у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Т |
| стати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она д |
| да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и п |
| коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богм |
| рате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на сво |
| а српска земља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи |
| наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — за |
| уцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика <pb n="125" /> радост из убаха!...{ |
| т којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| з страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само узд |
| ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара з |
| опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми |
| х жртава растопљене светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.< |
| о тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међ |
| е главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то ни |
| вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је г |
| вараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио |
| очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положај |
| војом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што п |
| ишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у пом |
| поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их |
| тим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај |
| ет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на ко |
| војих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, |
| д цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај. |
| злазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао |
| леда к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли |
| би, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље |
| и руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прс |
| купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исака |
| е ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађо |
| амо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни сл |
| занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацплани |
| да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> <p>М |
| м храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га с |
| и браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвн |
| е речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше јо |
| могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше ка |
| ишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска |
| да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па |
| и да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за |
| а промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покорав |
| шљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али |
| шај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S |
| миле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема |
| атити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топ |
| <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти но |
| из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утрос |
| и видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како |
| равска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од |
| орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођ |
| <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад бу |
| е тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде к |
| >— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у б |
| иш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упут |
| кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код |
| никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога |
| ...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбана |
| ислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се б |
| ого живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме |
| <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате |
| сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не |
| раш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> < |
| бра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p |
| ре, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање ка |
| зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их са сме |
| без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг |
| е би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби |
| ву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... и |
| дан пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад |
| коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране |
| војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих ви |
| о им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те јо |
| ки у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ов |
| ни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста |
| био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија |
| ћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, |
| не, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој верени |
| т, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} |
| о здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Аб |
| До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте |
| ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и |
| еће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на посл |
| их турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p> |
| постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после |
| кне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам об |
| н другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb |
| ало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, х |
| којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху |
| та од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арб |
| овању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње н |
| леда онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је бук |
| од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге |
| лушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена уч |
| сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код |
| деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто |
| о познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после види |
| ила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти |
| на Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па и |
| ровидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Т |
| ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир о |
| — Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је |
| е ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Бо |
| Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао сво |
| <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све |
| сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српски |
| {S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трз |
| да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S |
| мљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посин |
| га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је ма |
| еле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву но |
| иљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Верениче! ..</p |
| нио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе |
| бро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђ |
| ворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на |
| ритегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад |
| и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Ко |
| е начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је |
| га је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, |
| ије учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, ко |
| е, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које |
| рима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепоса |
| је могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S |
| е...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала о |
| има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па |
| што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја |
| много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу |
| епане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу |
| девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена с |
| м срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко! |
| прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи |
| се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло см |
| своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послу |
| не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страш |
| још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом сти |
| ..{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од |
| је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља |
| а му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која |
| е! — промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се |
| кочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори |
| а мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше уда |
| ачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетн |
| и он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина ко |
| гледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман |
| ица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, б |
| та беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђа |
| ра, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати |
| да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се то |
| мо се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којека |
| лаве брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе |
| ема тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Запо |
| боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{ |
| неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити ш |
| својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју |
| боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити дост |
| пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна |
| алећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{ |
| бодимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам к |
| пским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од зл |
| к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ст |
| } Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, |
| огледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S |
| ржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста |
| <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> |
| рски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, шт |
| ира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у ко |
| алан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се |
| необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на њего |
| окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задр |
| и малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се з |
| Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чист |
| мејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, о |
| балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ |
| ши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је |
| n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или |
| није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да р |
| ер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као ш |
| и мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је са |
| ешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни ко |
| ва то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађани |
| Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све |
| наднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња св |
| га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по |
| /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали |
| дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њези |
| би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n |
| не?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, |
| ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепо |
| ала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој |
| ико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној |
| атије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој |
| ме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставише небројени пото |
| ад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се л |
| </p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискива |
| ама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с |
| не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лаво |
| оје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обо |
| оград.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника |
| ограда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао |
| p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомила |
| уставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ... |
| е вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и |
| ње осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у је |
| а, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла г |
| је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава мно |
| нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се о |
| тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше |
| видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А |
| својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим к |
| а, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине ма |
| :</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити |
| ова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о побе |
| егову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, он |
| аспудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколик |
| е узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми д |
| радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те |
| видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> |
| великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором опр |
| идијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то нем |
| о или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. - |
| крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећниј |
| Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку прому |
| в.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охо |
| /p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима |
| ш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа |
| емачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовну |
| аучи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбана |
| >Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди св |
| к, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па |
| бедише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствен |
| етку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> |
| рете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им |
| врши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одр |
| /p> <p>— Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је са |
| у да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се осл |
| <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком с |
| на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Ње |
| после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати м |
| воју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је |
| ка и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мал |
| {S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога |
| да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је |
| на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод |
| ашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепос |
| и Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како |
| х!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. н |
| о га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</ |
| аде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</ |
| — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Урумен |
| ло гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
| ир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три реп |
| на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог нитко |
| г најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стре |
| у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености |
| крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш с |
| поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је пог |
| ахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узвере |
| не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му са |
| наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка. |
| се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљав |
| о ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити о |
| па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ ј |
| свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на т |
| е мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као |
| ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао |
| хнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и |
| везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод |
| ити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с ра |
| ено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар |
| ? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам |
| то би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{ |
| и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад о |
| и и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова пон |
| ма, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S |
| м — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати ж |
| ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући |
| страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по се |
| као, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — ну |
| за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код |
| —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га |
| он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је |
| p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се |
| спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p> |
| огао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они јед |
| релева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије |
| живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући |
| вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата |
| ћу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста |
| же бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може б |
| арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бр |
| S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — |
| а је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се чест |
| ог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, М |
| о осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајк |
| иња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихов |
| о у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — |
| растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детин |
| а к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Бац |
| ник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на кол |
| , и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку |
| злеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна сл |
| га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Ста |
| е што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као |
| е отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се дад |
| а ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајућ |
| ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те с |
| ?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са |
| и се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претв |
| стан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи |
| <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо |
| добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А |
| на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љ |
| ока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место г |
| они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бив |
| атер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши |
| то се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је поду |
| мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка |
| рекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се доб |
| лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио |
| њу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш нава |
| још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, отк |
| ?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љ |
| а његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну |
| и Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем |
| } А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку |
| емо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треб |
| своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, как |
| адич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те |
| лободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај |
| че?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скин |
| им разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — шт |
| латка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један |
| на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — |
| о блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, шт |
| п.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо уз |
| а радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад св |
| брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као |
| це турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући |
| ио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође ја |
| —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — по |
| рошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <mi |
| орим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми |
| — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе |
| и се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шт |
| ужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се |
| ку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути! |
| и Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! |
| уђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја! |
| Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, |
| ремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се м |
| та док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косо |
| икаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио |
| та крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посум |
| /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости по |
| јим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш д |
| ве је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови |
| инче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко |
| > <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљ |
| ислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на |
| сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или д |
| >Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n=" |
| зио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</ |
| помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгом |
| са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надим |
| ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <mile |
| иснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> |
| видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавн |
| није одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од р |
| чиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш |
| само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу |
| онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га |
| е, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, кој |
| дна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и п |
| ове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се |
| е не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у |
| е без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широ |
| би, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства |
| >— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време |
| ако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако д |
| ше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога |
| преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <p |
| аких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="1 |
| има седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеј |
| мо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цу |
| како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој с |
| јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала т |
| Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом ме |
| само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, з |
| шкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си |
| ругог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их |
| том милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милов |
| с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се |
| јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по р |
| мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а |
| у, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојч |
| и јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставит |
| е извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са св |
| ка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо о |
| н сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто |
| кивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете ш |
| ад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све ис |
| сак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера |
| ало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо о |
| ја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за сло |
| онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му др |
| њи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу св |
| колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па по |
| сци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах си |
| лице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао |
| ући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, к |
| one unit="subSection" /> <p>— На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у та |
| почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они врт |
| е кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кне |
| и је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жа |
| ма далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} |
| лу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих |
| скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Вл |
| ојску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богм |
| по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове |
| и да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас |
| осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама ка |
| обра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин би |
| творење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} |
| а међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благосло |
| имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико он |
| рај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n="99" |
| л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шу |
| воју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгон |
| е, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под соб |
| е се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци свој |
| не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из го |
| ко видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом |
| а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјај |
| "190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадо |
| она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гле |
| осаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена ма |
| била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, |
| м оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти |
| баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али с |
| ти!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњ |
| се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и п |
| обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кро |
| удне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду с |
| Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} |
| ују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их в |
| нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n="209" /> |
| и песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p> |
| чким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала с |
| /p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред |
| Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утро |
| кој, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно |
| <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да |
| би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише среб |
| нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће о |
| бом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb |
| са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком |
| ренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше |
| у се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ће |
| ље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се дои |
| баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулм |
| растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах напа |
| езир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? |
| лачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и |
| егиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни |
| о је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Кр |
| е бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре |
| се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га |
| заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово |
| це рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку углед |
| /p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваниц |
| раћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљани |
| зијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока |
| њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су |
| а гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не |
| Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо к |
| стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбури |
| љењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи з |
| ећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још ма |
| е гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и вароши |
| т Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога |
| да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже |
| вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда |
| а пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи |
| ник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли з |
| .</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити преда |
| си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живот |
| и рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те на |
| варима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <milestone unit="subSection" |
| е сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се |
| длу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место |
| је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и м |
| таде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— |
| енилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се с |
| лем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татари |
| то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што з |
| вна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и н |
| ви на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирко |
| ј!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели |
| ти свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— |
| није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Пери |
| ица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну к |
| о ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале |
| е, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала |
| аше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то ни |
| ињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па |
| estone unit="subSection" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одра |
| ше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим с |
| стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао |
| о је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Коч |
| ко њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} |
| на сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако по |
| снута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад |
| је борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу свој |
| Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ |
| којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по ст |
| о добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекије |
| — То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је |
| а — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Мур |
| о румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> |
| бије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању |
| згледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш |
| .{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред то |
| за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџали |
| а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да вид |
| нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да |
| ма, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па |
| от од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у кло |
| игла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p |
| 4" /> становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цу |
| скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задо |
| учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила |
| ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци мо |
| га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирк |
| о се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p |
| где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са сво |
| ш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав ч |
| е...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само |
| аде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му |
| намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Срб |
| шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабани |
| која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов б |
| /p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедем |
| ојој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву |
| исли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кућ |
| рбији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у |
| асмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да т |
| поведник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће |
| сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били зан |
| и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушат |
| с први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, |
| чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети п |
| и:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакриве |
| сава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат |
| онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше са |
| ло тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу |
| је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сноси |
| срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао го |
| кели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже с |
| на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост.</p> <pb n="77" /> |
| в лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан |
| рси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она д |
| ора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој |
| могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па пред |
| а чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаш |
| емљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи м |
| место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} |
| од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} |
| и ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше м |
| силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете доче |
| Мој Шахине<ref target="#SRP18631_N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — |
| , погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у ха |
| помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће |
| и своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који ма |
| воњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што с |
| ру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!... |
| намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, |
| ини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта |
| ти, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико |
| >Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да г |
| е смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар так |
| ер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну |
| бом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити. |
| А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна |
| ла и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, |
| и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича ко |
| олико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туг |
| уће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као |
| постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} |
| а силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, |
| огле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког д |
| зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им |
| </p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И з |
| етворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га оп |
| коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака. |
| тих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја |
| јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за шт |
| смеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с бегови |
| , дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад в |
| ва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако про |
| поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му с |
| млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p |
| и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином ди |
| сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом ду |
| о, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још |
| хин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини те |
| у беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је већ |
| рне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, |
| е на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решет |
| као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је мог |
| у!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где так |
| на.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соко |
| з слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе сруш |
| ојске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један |
| аду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили. |
| еби створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навали |
| ш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео глав |
| већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на |
| днога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући пи |
| роб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} |
| Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде м |
| да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије по |
| спуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки |
| ом, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобод |
| ку заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с је |
| увам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Е |
| ња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили д |
| а он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је |
| остарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу |
| и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном д |
| знао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што има |
| е кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да |
| ојој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже з |
| ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни о |
| у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог |
| е најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кр |
| сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити |
| са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мно |
| о бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од ра |
| послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скамениш |
| а се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву свети |
| ћи да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим |
| лаги дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се до |
| у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су |
| зијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео п |
| илику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ |
| улама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се |
| уковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме буд |
| ога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Ар |
| тими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и друг |
| милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити пост |
| ећ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, с |
| ако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име |
| зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће |
| > <p>Он устаде.</p> <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш. |
| етку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошт |
| у беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да испл |
| а за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:< |
| угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далек |
| вуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељкива |
| ику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле нећем |
| и још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар с |
| сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико |
| од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће мо |
| варити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежн |
| ске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило |
| погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за |
| у причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињи |
| гуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гл |
| ко се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи |
| ам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да види |
| по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у з |
| дан крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу с |
| ушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом. |
| p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар |
| , он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за к |
| те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђу |
| ла његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" /> пламом, који |
| на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стаја |
| слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити |
| p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепос |
| уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пеција |
| паљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред П |
| угом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље |
| уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу иг |
| ила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!. |
| у је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас ник |
| езени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас доп |
| три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их заг |
| де!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех |
| беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, ко |
| и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше |
| ца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбу |
| ла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи н |
| лободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За т |
| с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно |
| а.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху |
| рему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху |
| ањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на кр |
| unit="subSection" /> <p>Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у |
| орио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном трен |
| те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додири |
| ад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па |
| ирила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно |
| бом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика г |
| цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога |
| чко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина пес |
| ла сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том не |
| еро!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душ |
| оја је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку |
| ма хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је |
| је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, |
| ратом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће с |
| кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се |
| гда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али |
| о <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, п |
| свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...< |
| о ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што к |
| езирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер п |
| чно лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> |
| е.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непр |
| а их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За то |
| јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с к |
| доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од |
| и да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете к |
| ао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријс |
| жна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <d |
| p> <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМП |
| ји глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од шт |
| бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову |
| ави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне сти |
| преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханум |
| а, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у сво |
| pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке в |
| а испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је |
| доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер а |
| дан имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену турс |
| а Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? |
| красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу кра |
| џалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па |
| Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p |
| боду! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, |
| о чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у соб |
| пусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице б |
| куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудн |
| је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! — |
| илука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опрем |
| реву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о |
| удову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone uni |
| и да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче |
| аше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она в |
| џији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> |
| аника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех |
| у турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-М |
| <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, а |
| а Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP1863 |
| зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му пред |
| , ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не |
| p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зора у |
| роз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Т |
| да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтева |
| уд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду н |
| се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија |
| ни више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, |
| рашних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најж |
| села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме остави |
| се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади А |
| араш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје |
| ли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше |
| м.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не |
| им четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту г |
| у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса ц |
| небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, |
| у материњском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за с |
| земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко |
| мља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах мо |
| — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! |
| ан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, К |
| моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; је |
| ну с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p> |
| нда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало м |
| е оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с |
| по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде дост |
| проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор једа |
| вету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже |
| о и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се п |
| ала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше до |
| би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју сре |
| } И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разгово |
| да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> |
| тари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ћ |
| Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне гос |
| от одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне лет |
| ка, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад ниј |
| b n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси |
| Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружин |
| } Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јуна |
| тара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пут |
| >— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти |
| не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу сла |
| ма Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Кр |
| дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није |
| ца тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разуме |
| о брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт! |
| него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ |
| p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи |
| е?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од |
| вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три |
| сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазв |
| раку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S |
| Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерев |
| ише није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико завол |
| такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом |
| о да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох дос |
| причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем ка |
| г очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена ј |
| мо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори |
| снуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже |
| то ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онако |
| о морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу о |
| а тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне сва |
| ерати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> |
| За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ак |
| повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах |
| тва, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! |
| оковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево |
| сто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све |
| </p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја |
| ело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако |
| ерати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} |
| вести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путуј |
| је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{ |
| о.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више виде |
| коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћ |
| и једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен |
| одине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се друго |
| и даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — б |
| не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те д |
| ре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одуст |
| својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сја |
| ђена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>Пос |
| о кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори с |
| ш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!.. |
| ројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} |
| ака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одраста |
| еда капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</ |
| !...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака су |
| храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л |
| неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, х |
| !...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си м |
| ла како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје |
| лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички |
| о сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем. |
| ам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га |
| жда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни |
| р нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једн |
| п.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <milestone unit= |
| рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђено |
| њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се |
| доми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, к |
| ли у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} |
| у кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зор |
| лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и леп |
| ром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на |
| па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго |
| ана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> стан |
| трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће м |
| ше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <m |
| /p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</ |
| јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању |
| уковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош |
| ма долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никак |
| 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава |
| Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке к |
| ужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наме |
| тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> < |
| зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зи |
| е како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџ |
| до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије |
| мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, |
| све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана ти |
| мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опе |
| г јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао |
| едренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стра |
| ше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних |
| а туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зве |
| дају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда |
| ђе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер |
| побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет |
| по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих |
| у, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у |
| еверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживе |
| ла оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђ |
| срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из п |
| звела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом бел |
| и пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Ос |
| ве толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186" / |
| м срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по и |
| ју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер |
| мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја |
| че:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршит |
| м је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му ј |
| p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} |
| p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а |
| деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да набе |
| ви зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад к |
| е је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути д |
| е страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то н |
| толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастре |
| ени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи др |
| } Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у је |
| врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да пого |
| <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од |
| маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше ј |
| <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На |
| ...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{ |
| и! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше загл |
| тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се |
| .</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка |
| одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео |
| ком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију |
| јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале |
| а не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу |
| ва црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се |
| ке Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Ж |
| на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ов |
| к?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу |
| бегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави |
| .{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И д |
| p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на |
| воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних п |
| наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не наша |
| паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Ко |
| их крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!. |
| љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке |
| страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше до |
| ила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с пре |
| рашније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? — |
| ошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново |
| шно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у |
| <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па з |
| чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати по |
| лицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрав |
| ци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевље |
| ти Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у ов |
| Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спу |
| ко лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно |
| ћ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли |
| ији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је |
| ачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо |
| игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом г |
| н опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршид |
| ову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:< |
| атра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.< |
| одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито |
| чки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараш |
| овито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући |
| синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз |
| ах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу |
| уне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире н |
| p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега |
| — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, |
| одитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с |
| , растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.< |
| и црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спа |
| ше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадиј |
| тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала |
| полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се |
| , или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда. |
| је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаш |
| инуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руме |
| е одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А |
| чи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удвориц |
| воје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са сви |
| ног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајнич |
| на беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње |
| кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног |
| рва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикн |
| аку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано мо |
| ју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах |
| редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеш |
| еле секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна ц |
| — Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњ |
| човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те св |
| евић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али |
| рски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разаг |
| имбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> |
| S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанстве |
| а је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са ста |
| аре певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова ру |
| бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловим |
| и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут |
| реварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше |
| цу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњ |
| ољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој бех |
| дина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, д |
| ати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не тре |
| њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико |
| иких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се |
| ио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, |
| у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин |
| а истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако м |
| То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образ |
| опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од з |
| сто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мир |
| од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод |
| има скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна ме |
| ек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи |
| своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па пр |
| мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа |
| к, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући ра |
| рња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па п |
| као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше под |
| исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мис |
| који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекају |
| је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира з |
| у одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио |
| <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопо |
| и.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и |
| чио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Бож |
| друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али |
| тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо ср |
| ети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико |
| м каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благос |
| је.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на ок |
| ет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али н |
| н приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свог |
| ађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</ |
| деше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, к |
| дском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред |
| , али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<re |
| адија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци ст |
| "> <head>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет |
| /head> <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> < |
| османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од |
| за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не |
| p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Ф |
| е то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; |
| њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито с |
| ће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислит |
| имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити с |
| ..</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас |
| — Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и је |
| е бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бен |
| ан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пање |
| е то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с |
| хи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и |
| кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? |
| и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p |
| к од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да |
| ла све окамени?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше |
| које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме ч |
| ...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прог |
| је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још н |
| јанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ |
| победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само |
| у на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... поб |
| раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> |
| сти ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака н |
| } Помагај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чи |
| Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му |
| ли не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда п |
| ко се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи д |
| /p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах б |
| ва, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по |
| је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гла |
| као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе |
| а...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом |
| о, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, шт |
| века!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народ |
| ата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мрт |
| беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им с |
| е ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш прими |
| јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваш |
| p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окр |
| дрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!.. |
| је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе |
| о сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Н |
| ре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да |
| еда себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мр |
| које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> |
| опадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали |
| ом.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма |
| ањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И |
| пцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један загр |
| пучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> |
| нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{ |
| о се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху |
| је кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љуто |
| кад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то де |
| гла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже п |
| њаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да ја |
| ренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својо |
| илне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли н |
| ро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...< |
| шта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не зна |
| се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као |
| ири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за |
| > <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин |
| драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје |
| носе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! |
| како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирств |
| шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До кој |
| гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти |
| гудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— П |
| ене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не ста |
| казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!. |
| ; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, ко |
| , а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учини |
| а онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да |
| устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Периз |
| ир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не |
| — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да м |
| да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну С |
| њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринов |
| а му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе |
| ава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир рад |
| на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица по |
| ати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја |
| ког ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још м |
| ну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ... |
| уд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа |
| и ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом |
| вља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма с |
| , па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, крас |
| ли, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три т |
| <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњ |
| де, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{ |
| која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!. |
| ку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста до |
| чу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну р |
| ука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, ко |
| српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се сам |
| носише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово |
| ије ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али |
| Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху |
| рађене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни |
| је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијин |
| ка посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ за |
| у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за |
| ло утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видет |
| ли несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у со |
| песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени с |
| екиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> |
| и могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе |
| но једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад ст |
| вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турк |
| на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Феј |
| величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у |
| за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа |
| тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, |
| ење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати |
| на?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ет |
| а љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагорева |
| опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућ |
| S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је изб |
| >Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховит |
| без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и посл |
| — Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света |
| не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћ |
| пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становах |
| Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али ст |
| а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, мно |
| S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаш |
| } Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити. |
| /p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb |
| ко прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мај |
| ој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се неброје |
| ="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као |
| срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу |
| тровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ро |
| е оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако леп |
| него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ват |
| што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та св |
| ама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периз |
| кава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, бук |
| рко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатагано |
| из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе с |
| а отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно |
| сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни је |
| т вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опас |
| о куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се виш |
| з те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си д |
| многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој о |
| ту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбана |
| е и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да |
| па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих |
| о што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог в |
| дне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих р |
| нога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стр |
| а вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам каж |
| анина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао див |
| не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне цр |
| у као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепрш |
| птање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестан |
| официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над о |
| сиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за су |
| а смешењем.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, |
| ртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да гово |
| о изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важ |
| ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме остав |
| имо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не |
| ..</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам ск |
| S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта |
| Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љу |
| p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта с |
| примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет х |
| ђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исе |
| ом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј м |
| } Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с |
| дговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то |
| S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— |
| S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спр |
| овино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја н |
| > <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је с |
| зијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрен |
| м погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - |
| жен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је |
| о ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: ам |
| Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му су |
| косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својо |
| агрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дуб |
| јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом |
| ивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако |
| ако јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S |
| арош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош |
| горег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чи |
| чније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гле |
| ча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам |
| захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На |
| а кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помај |
| х потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div t |
| некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— |
| и само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак о |
| осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он |
| /p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како д |
| су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много ј |
| ит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плав |
| а своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника |
| говори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите |
| сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које доб |
| достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска |
| сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p> |
| ела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сироти |
| иша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је сл |
| ко шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он он |
| слио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним |
| ом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?. |
| им; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после ов |
| а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, је |
| аслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше |
| ваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, |
| "279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — |
| са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће |
| и да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледај |
| ти!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлази |
| </p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву шт |
| бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Верениче! ..</p> <p>Остало је надокнадио притисак руку, |
| плетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у |
| да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом |
| душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који |
| што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <milestone un |
| м остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом д |
| /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови |
| му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витез |
| љај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а |
| ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Кол |
| да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим уш |
| посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад |
| } Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ з |
| ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова |
| о је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом од |
| ен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — го |
| толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме к |
| аше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то |
| од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би |
| име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, |
| аво — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећи |
| ма зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за |
| мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно срет |
| ране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзи |
| јзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала |
| у, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њ |
| 5" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном |
| љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чи |
| тови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</ |
| а слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="9 |
| аја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и та |
| ђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један |
| на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ни |
| ча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на ко |
| ју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, |
| .{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али оп |
| е његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је поврат |
| беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишки |
| ут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи |
| арске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <p |
| шиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу |
| говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши |
| а је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик |
| е.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је мог |
| А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако в |
| х ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дак |
| црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у он |
| осити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо |
| ље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да |
| остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весел |
| S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му н |
| ски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро пов |
| <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од |
| Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђерд |
| <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престан |
| рхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда. |
| .</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелиш |
| ам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувај |
| лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> < |
| >Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</ |
| ло по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створ |
| друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху |
| о остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разговора запо |
| <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оск |
| погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> |
| као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта ј |
| арему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђил |
| а да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих ви |
| није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} |
| чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све да |
| а ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку пес |
| у! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мир |
| адосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати м |
| у тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њ |
| се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се |
| тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - - - - - </p> <p>Зацењујућ |
| ц у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џуб |
| ... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало |
| чадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше нем |
| <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човеча |
| а прозорима и својим становницима, који весело тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим |
| ајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с ј |
| е видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловито |
| ице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он |
| трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он |
| ђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац н |
| ђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше д |
| > <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе до |
| аше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марил |
| повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми |
| њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n |
| тање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смеш |
| је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, пос |
| 2" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у |
| ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему |
| ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београд |
| а српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу |
| тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту |
| другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад п |
| његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође чита |
| јводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одго |
| азговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је |
| о? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије |
| томи Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева о |
| е сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главо |
| — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити |
| Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше. |
| !{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш |
| тану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе ј |
| b n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га с |
| 5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаш |
| скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> |
| чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ ниј |
| сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, так |
| ца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фе |
| вишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, |
| дан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад ср |
| шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у |
| на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватриц |
| које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око |
| рирода пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених |
| а од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људ |
| ли каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдско |
| пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га |
| пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се |
| вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, |
| ди да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— |
| и не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Ср |
| дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води ве |
| а... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге |
| , Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па |
| да момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих ов |
| > није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбро |
| не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака |
| грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја |
| лавобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца с |
| њаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како |
| не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> |
| тео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекак |
| могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... ал |
| дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; |
| тео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распуст |
| каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, |
| се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, |
| лико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе св |
| S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да |
| одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, |
| ас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олт |
| Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> < |
| да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да с |
| о само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном нар |
| рећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше |
| поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и п |
| ије више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено ли |
| како одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки |
| их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!... |
| јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророк |
| онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; |
| е клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху п |
| ли мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике нен |
| ико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је |
| — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће св |
| реба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши |
| ли она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, и |
| е косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа |
| Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бо |
| не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{ |
| што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута запла |
| ли зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека |
| није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш |
| дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе |
| рите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и |
| али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тај |
| а за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није |
| јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђуве |
| ке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи вра |
| и не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима |
| ад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли ле |
| аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што ка |
| трашних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се |
| ледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора д |
| о доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле |
| ти не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је |
| ам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до |
| ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, кој |
| његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом с |
| за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се поп |
| абље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља |
| Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло до |
| е ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечаст |
| ају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где |
| тане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома |
| као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде злат |
| м паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јуна |
| опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу |
| .{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он н |
| ник оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то с |
| м што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што сва |
| у је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отара |
| ах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у р |
| з стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и |
| >— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} |
| и могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> |
| не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обоји |
| дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> < |
| Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирн |
| Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лет |
| њица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од сил |
| ати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде |
| аки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше |
| зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије |
| то да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb |
| ор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао ч |
| бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, |
| p>Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и |
| беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Па |
| м да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</ |
| да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочи |
| ости, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином пра |
| а Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за пок |
| сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у |
| тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај д |
| ужје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планин |
| На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила. |
| њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио |
| сподару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре н |
| риза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже |
| итим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} |
| сетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, |
| његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје п |
| ...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, |
| дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог л |
| аша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ват |
| а изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке |
| вадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне |
| -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — |
| спао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху о |
| к што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија |
| ти халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда |
| а се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху ут |
| оговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и дево |
| аше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља |
| а се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега к |
| колико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху |
| ше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине |
| /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по |
| подару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <mil |
| мислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да траж |
| потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, |
| кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући |
| ти док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угле |
| док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са |
| ете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти |
| је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" |
| осакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села |
| свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово дост |
| а радници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра |
| атељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно и |
| руги већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи т |
| а је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гл |
| ивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p |
| ријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла с |
| акоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и њ |
| лобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, |
| аш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већ |
| намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се |
| ед најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Ком |
| запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку т |
| ом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, |
| Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Т |
| ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме |
| глед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадош |
| ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone unit="subSectio |
| олини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} |
| } Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} |
| ра, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио св |
| S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потр |
| како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу раз |
| те, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и ж |
| , али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један ка |
| опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко преск |
| погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово в |
| <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају та |
| би у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си м |
| ше и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван ка |
| Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчи |
| бављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није |
| ити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба |
| енутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову |
| ане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубард |
| е чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ т |
| легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и с |
| — Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Ш |
| да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тен |
| јка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{ |
| ра још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој |
| од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево |
| што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским |
| оћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је би |
| олазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели |
| ад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринско |
| . питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је поз |
| о Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим |
| S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их |
| :id="SRP18631_C20"> <head>XX.</head> <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше |
| а се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташ |
| красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас бли |
| е груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" / |
| роспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађ |
| баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још |
| Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ |
| ковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви |
| рце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла |
| азлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потр |
| ко је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Мор |
| S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем д |
| е кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и |
| између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи сво |
| главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> < |
| ом Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већа |
| ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На |
| гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе |
| е посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стад |
| а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ни |
| х уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима |
| ре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S |
| док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак |
| војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</ |
| надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му |
| и да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд |
| рем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помо |
| је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У то |
| е неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху з |
| ачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади |
| е како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — п |
| песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} |
| учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије с |
| трахом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче |
| румом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња |
| изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупља |
| едан страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш к |
| адост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре |
| ге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, ниг |
| Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дру |
| ва дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! |
| n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом пл |
| ој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи |
| ало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један |
| еташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаш |
| S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намач |
| /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом неб |
| ла га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је он |
| уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет ка |
| ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="20 |
| ивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p |
| тало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погл |
| ако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мр |
| о у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p |
| S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје у |
| ав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војс |
| га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат ра |
| е фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније напада |
| та непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи ствара |
| енитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љ |
| за јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, |
| неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Из |
| о лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ п |
| ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену |
| лост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црве |
| та пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху |
| p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— |
| хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погле |
| али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него к |
| stone unit="subSection" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од сво |
| 631_C3"> <head>III.</head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на запа |
| и још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под |
| е страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си |
| у јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велик |
| пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кн |
| </p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насм |
| > <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p |
| {S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико |
| ке тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у |
| је више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова С |
| постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— |
| ко срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледа |
| е по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с |
| божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену о |
| љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове с |
| никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласк |
| нути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је |
| ао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и |
| р сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда п |
| аног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију |
| ...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса нек |
| рогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крст |
| ање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, |
| о већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и ми |
| Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахну |
| Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетк |
| Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење |
| о су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није |
| ци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шт |
| та тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — про |
| меју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке |
| , јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у об |
| ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све |
| p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито с |
| смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милов |
| и дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху д |
| им.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по ра |
| мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изуст |
| ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разгова |
| г беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира д |
| говарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје пратио |
| ше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљ |
| то кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окић |
| о за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од ти |
| о уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> <p>Пространа, недогледна китнаста поља как |
| удима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако и |
| акога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би |
| ругог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли |
| ити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом на |
| S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од муч |
| ти праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа л |
| х!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху |
| е познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повра |
| бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то најви |
| дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али о |
| а догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с |
| с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да |
| ревезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</ |
| ла често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, о |
| амет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</ |
| који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти с |
| им намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо |
| ла беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог уви |
| тави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах |
| {S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака с |
| /p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се |
| у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће |
| потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше |
| к да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни |
| почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и |
| бри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се: |
| пи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковни |
| ему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крил |
| сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone u |
| !...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас |
| на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и |
| рим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћ |
| мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не |
| поздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова |
| Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— |
| о једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека |
| помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да |
| нати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{ |
| Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господ |
| амо да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили дец |
| заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите |
| а уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и |
| ј пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га |
| — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на |
| е уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није м |
| хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што |
| што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непоз |
| , слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је ба |
| ако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бак |
| олу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити |
| фа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје запо |
| леко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што |
| треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима д |
| дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише |
| увају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе помилуј! — с |
| ветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света з |
| ати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и |
| на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се |
| рћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени |
| н их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где |
| рили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше |
| естрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношах |
| их анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна |
| > <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањев |
| /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно клик |
| румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако |
| у онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити н |
| ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда |
| о...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идит |
| јој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораш |
| ђе пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и |
| погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место |
| </p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и |
| з Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ва |
| > <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад ви |
| риволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</ |
| раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то за |
| и брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га н |
| , уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, |
| Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој некол |
| p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благ |
| е звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> < |
| </p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да с |
| а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше пр |
| аксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p |
| лаве није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевц |
| је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а |
| >Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место |
| е <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког трену |
| зи где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Стр |
| поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће ви |
| — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још ј |
| о у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему |
| познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А вој |
| 1" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи |
| е мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густо |
| је се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а |
| н и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини д |
| е људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламени |
| во посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе |
| џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем пре |
| ..</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су |
| страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити |
| му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се |
| е, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, ал |
| ="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустиш |
| чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати |
| е видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Д |
| као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од б |
| а — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица |
| румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су п |
| ко је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, к |
| му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и о |
| хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се л |
| јска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, |
| p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога |
| како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — п |
| ажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у |
| крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p |
| сеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху по |
| мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је |
| није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не |
| лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве |
| а бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На д |
| си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад с |
| се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихв |
| оти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепрш |
| јде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што вод |
| сомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, |
| мо да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде по |
| ш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе с |
| од страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад |
| онашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уст |
| дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где |
| су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по име |
| p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад каж |
| веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, как |
| > <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисава |
| ао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и с |
| се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> ш |
| гуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он к |
| ливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.< |
| небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао |
| </p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је |
| у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да ни |
| н би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући. |
| p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га јо |
| љег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се |
| ном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два ош |
| Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гле |
| е био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао |
| врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше |
| камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по ње |
| бо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је |
| навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једр |
| хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ак |
| и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвиш |
| ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> |
| укама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу прост |
| ти како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни трену |
| да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Си |
| свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све |
| ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p> |
| заше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, |
| и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је д |
| коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела |
| Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та не |
| ир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па |
| ирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзи |
| .{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{ |
| е питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побра |
| ицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш.. |
| ти велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо не |
| рова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније |
| аше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћах |
| абављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Њего |
| то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко |
| господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја с |
| ти, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га |
| да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од си |
| га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као д |
| !...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част је |
| ј поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви о |
| предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху |
| ма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на своји |
| амо на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет |
| раном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сат |
| а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује он |
| , у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора |
| дељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуна |
| шљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, д |
| > <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сур |
| а?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог |
| /p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{ |
| едњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још јед |
| о кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло да |
| Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се на |
| замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окр |
| земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страш |
| је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да |
| избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми у |
| задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много в |
| е ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тул |
| таше се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, к |
| ју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчи |
| уста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — к |
| наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак сп |
| дом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим |
| шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну каба |
| шта не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, та |
| леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну саб |
| беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не |
| у црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју ј |
| лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок |
| едрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при |
| обро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча |
| тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у н |
| о се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, п |
| дао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно |
| ека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село п |
| бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не м |
| ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А оста |
| ма се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе брад |
| чица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у |
| по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испо |
| ка пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- |
| ="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мр |
| сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мр |
| асно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S |
| </p> <p>— Зар још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је |
| љу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кр |
| , ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!.. |
| премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно изврши |
| чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и на |
| — Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају |
| че...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што ј |
| корце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и |
| та ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћут |
| ару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да |
| рстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је |
| ао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која |
| >— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрен |
| а шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="3 |
| им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к не |
| побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та л |
| мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подгра |
| к не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно клик |
| ама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер е |
| /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребр |
| и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турб |
| — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише |
| ану.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један |
| азе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се |
| о том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна иск |
| а казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у то |
| е кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше к |
| ео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb |
| добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо |
| ажаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за |
| ко с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које |
| опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p |
| од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на |
| бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мал |
| ати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађах |
| ни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше |
| јицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да ус |
| уку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је |
| мах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је стара |
| тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="1 |
| не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, |
| под његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним |
| момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али |
| од Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима |
| ео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта ре |
| појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ћ |
| сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и |
| > <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца шт |
| — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} З |
| ледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што |
| > <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас |
| ајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама с |
| неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега |
| е као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши... |
| ежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти |
| е им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно. |
| не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад та |
| колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито |
| рже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а с |
| идех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела гол |
| побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој пр |
| правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после |
| помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се |
| уши, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан |
| ку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Б |
| запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеж |
| твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и |
| /p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} |
| чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="subSec |
| ти не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком |
| делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сја |
| ислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад |
| ећ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p |
| комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S |
| лму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, о |
| ...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети |
| усти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника |
| знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стране раза |
| p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и |
| ом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увера |
| љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сет |
| ас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинил |
| шни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а |
| , и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то н |
| уму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те |
| {S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мач |
| ого боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна на |
| ове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке |
| е тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадиј |
| мо сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Т |
| вораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црк |
| ако треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око |
| ако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по њег |
| тоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и п |
| амишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет кора |
| и.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи н |
| рнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге |
| и он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је |
| сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала |
| о свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су м |
| ако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах са |
| е питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше да |
| ој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрег |
| абаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна |
| не слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један |
| много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на |
| не беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете у |
| <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с |
| ју учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> |
| уцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страхо |
| Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Та |
| ко поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, |
| ао како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их |
| чи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по |
| то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно |
| абука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ак |
| Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има |
| ир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и т |
| хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече з |
| ало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се |
| е ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Кр |
| нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> |
| , та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица пр |
| таше као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио |
| ође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окр |
| судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна |
| сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча |
| ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамн |
| своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за |
| ати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref target="#SRP18631_N3" |
| моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, |
| /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем |
| н се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И |
| и.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу п |
| главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња |
| шку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога к |
| p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Мил |
| Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица |
| Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је број |
| са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани ју |
| па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље |
| ла осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она св |
| слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце бе |
| звидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, |
| p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она ми |
| ти, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде |
| pb n="58" /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи |
| часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — |
| по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} |
| воја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушн |
| а не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не наша |
| га још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом |
| сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу |
| и достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапута |
| {S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних |
| — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила |
| он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке в |
| .</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја |
| ним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери мо |
| ухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по |
| <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас к |
| с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог |
| жи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти м |
| у нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онак |
| не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му м |
| са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњи |
| , те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, |
| медову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} По |
| мо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насме |
| сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанск |
| вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве |
| његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати |
| а ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} |
| што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, |
| чина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их |
| се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То б |
| бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао ч |
| а погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, не |
| е се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање он |
| p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицо |
| се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, |
| ранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему ни |
| а се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Л |
| > <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше |
| ицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше п |
| ежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако |
| беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!. |
| пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је се |
| е усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више прос |
| певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху |
| разе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p> <pb n="57" /> <p>— |
| ћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостив |
| а...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула пр |
| е виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстариј |
| /p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> |
| неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне |
| један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах |
| е није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потра |
| с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не |
| ла се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му |
| и млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да |
| више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још |
| љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјај |
| адоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше |
| и се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова м |
| ко ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховит |
| оје се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— |
| <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико мома |
| па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те |
| јде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало |
| <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што бе |
| а поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> |
| ено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењен |
| а, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде |
| што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао |
| о да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опе |
| , <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали д |
| гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како |
| део?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је |
| од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака в |
| узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурну |
| ти морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окиће |
| мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла дев |
| .</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад г |
| питиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, |
| да испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега сп |
| ујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро |
| S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} |
| А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мерм |
| текоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и па |
| у невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те |
| аког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, |
| усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, кој |
| о тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га дов |
| ољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год |
| бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у |
| док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобода! — отпоздрави младић |
| </p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не |
| ти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке |
| да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце |
| ата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и п |
| она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој |
| ао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Сла |
| ...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дич |
| еше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију р |
| и били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку удари |
| лама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину |
| на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног п |
| с поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један |
| иташе је он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја збор |
| ови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се сп |
| реваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, к |
| од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Пери |
| еколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> |
| еше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оруж |
| , и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не м |
| одно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, п |
| адић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди |
| како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе |
| се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга в |
| љаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то заго |
| и лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својо |
| се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја стада. |
| који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу |
| је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том трен |
| гуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни |
| брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p |
| дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> |
| аха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S |
| чи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страш |
| дног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску к |
| шко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та |
| звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало |
| д мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и неј |
| рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка м |
| ча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milest |
| ачни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p> |
| с чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кро |
| еши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила та |
| да млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њих |
| рбију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у |
| је једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим з |
| } И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од |
| .{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јес |
| нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у |
| </p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, |
| о сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина |
| ута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће |
| л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни с |
| о причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећ |
| после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пр |
| да когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писа |
| Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Ш |
| е, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимах |
| весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, ње |
| колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно ко |
| здано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити |
| х уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно кол |
| им с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко |
| хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше т |
| ...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје ника |
| дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> |
| ветих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не |
| боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— |
| беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио в |
| земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црв |
| ствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момча |
| јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јунач |
| р погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на јед |
| е, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све превар |
| она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом |
| ани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на леп |
| 8631_C5"> <head>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастуч |
| ћ, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и и |
| м и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним мали |
| здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мрг |
| <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n |
| што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспав |
| несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше |
| лика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварат |
| та ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча је |
| вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, |
| о се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистан |
| не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазле |
| како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде нико |
| ца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше |
| допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо |
| е ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше д |
| у; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се |
| мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брз |
| горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.< |
| лу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу п |
| јне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође д |
| а коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца |
| ратац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опра |
| ом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шт |
| ки пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божанск |
| Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари |
| <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платит |
| драв је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не ви |
| убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослобо |
| дало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете |
| е радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се ч |
| ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, |
| једно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза ј |
| n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све |
| {S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна миса |
| рила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде |
| на је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у с |
| ...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут |
| је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити зна |
| — Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који |
| а ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— |
| сподари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти |
| <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, ко |
| сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!... |
| о испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио сра |
| ље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате |
| — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав. |
| мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадах |
| {S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, с |
| песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се о |
| ије било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тре |
| S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што |
| дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном |
| ивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} |
| те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости ш |
| казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не са |
| узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише |
| е не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у ко |
| луд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћ |
| ака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знат |
| и.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да на |
| оло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледа |
| аша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су ми |
| и, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмн |
| а то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али |
| ..</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је п |
| т трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће |
| ко љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уст |
| стаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављ |
| беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се |
| е од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме и |
| ошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — |
| у све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?... |
| лика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> |
| на је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их сам |
| им чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојч |
| ом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и н |
| , овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| >Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслон |
| едан пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она ј |
| елео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се |
| шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који |
| лава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit="subSection |
| последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове јо |
| — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио |
| жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то |
| шина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> < |
| би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред нај |
| сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, поди |
| не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки с |
| <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилај |
| чила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру М |
| јаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с м |
| и е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен |
| type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈ |
| сно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се |
| е прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су |
| чанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се |
| војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије |
| и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву мо |
| беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па м |
| ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.< |
| треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде |
| <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика з |
| моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се |
| /p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљ |
| вика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви |
| помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу само |
| село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, ср |
| Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће А |
| ерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам |
| ћаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Зна |
| ивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за неколи |
| од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</ |
| по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му |
| е половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они ра |
| рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колик |
| себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у |
| а с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} |
| еда старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да |
| ву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мор |
| д би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, |
| еколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... |
| линског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На |
| утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> па |
| аше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу |
| ао мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и д |
| осподару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки |
| а.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш |
| овитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко д |
| и ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...< |
| рамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где |
| прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пр |
| ок ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко препл |
| сти побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па |
| само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно шт |
| с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} |
| отражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где |
| рагомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је т |
| ши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се |
| х пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве так |
| пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води дру |
| .— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви сва |
| о што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је |
| ..{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S |
| омичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Ве |
| не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде ка |
| у, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам мог |
| > <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш из |
| м.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! |
| да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи |
| а што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он на |
| у прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на с |
| да тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши приди |
| то га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма р |
| побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, п |
| златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</ |
| та свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара |
| пну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, |
| Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом |
| </p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону кит |
| S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чуј |
| је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за вр |
| ли докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>За |
| ј Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које |
| ла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац |
| >Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није треба |
| ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, св |
| ни стајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заостали |
| изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике |
| над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косов |
| огледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чек |
| па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирк |
| унак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што во |
| о до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митр |
| м.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако бле |
| . —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе о |
| тао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, |
| ји као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, |
| >Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадо |
| на, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли с |
| ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се |
| хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мр |
| и жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S |
| највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храб |
| </p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{ |
| C10"> <head>X.</head> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друг |
| да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> |
| есише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем п |
| Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што ниј |
| равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} |
| же стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не |
| </p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвалн |
| ! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му су |
| као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано |
| то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витез |
| нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ |
| аше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке че |
| о узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама |
| знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду... |
| рпски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опр |
| у се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку непознати |
| ободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</ |
| А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу д |
| ро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он ид |
| и из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" |
| , у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска |
| што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војвод |
| им не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војн |
| алу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у ч |
| зана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ про |
| узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну по |
| е земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху п |
| грну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени |
| n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад ј |
| аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико за |
| неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који |
| и то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чу |
| у какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну ка |
| - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </d |
| сто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичев |
| S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомил |
| су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни ка |
| особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се |
| Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи |
| песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао |
| с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, |
| ралом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика си |
| цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n |
| е силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам |
| тену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој |
| вица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибе |
| м великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и |
| е властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију д |
| оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега то |
| .</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па с |
| ад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, |
| да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с |
| пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам |
| е не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жал |
| лушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хај |
| завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова велич |
| могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг јед |
| да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад |
| Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, а |
| е ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загоне |
| ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло пом |
| аваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душ |
| нку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топо |
| стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно сл |
| огласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском |
| војима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта |
| Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми |
| ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а |
| но гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није |
| је што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са се |
| p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико |
| на и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде д |
| ултанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом |
| н није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се сл |
| целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му |
| да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјаха |
| p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог |
| и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се |
| p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми п |
| вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда |
| к, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је к |
| замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре |
| ену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Есте |
| — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја |
| лио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шат |
| } Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сут |
| д ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош |
| са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан |
| си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам |
| оје се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, |
| ко ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би |
| а с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, св |
| на...</p> <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено.. |
| ног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, к |
| ца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Поља |
| ајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мем |
| о мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели |
| ивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике |
| ђаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду нач |
| м, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један да |
| У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и |
| за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео к |
| ио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски |
| p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У |
| а и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав |
| оје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фе |
| искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у ко |
| је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ виш |
| невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S |
| ти на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напо |
| ело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у |
| то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с |
| је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, д |
| е знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Т |
| ше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро |
| Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти |
| ке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> |
| ска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је? |
| да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} З |
| војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог догл |
| бац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање |
| сне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и гд |
| еше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топ |
| Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је |
| ребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, |
| јих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник ш |
| варати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео |
| сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па н |
| погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше |
| ати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.< |
| .. - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана |
| атраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда под |
| а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у зо |
| ајбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече п |
| — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опе |
| му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! |
| вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| твари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S |
| је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча у |
| у остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од о |
| т на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни је |
| гра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, а |
| ати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Рад |
| замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред |
| едне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад |
| ућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n= |
| љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Т |
| ="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далек |
| а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах доз |
| амо десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села ис |
| е.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у к |
| смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен мла |
| .</p> <p>На послетку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од прах |
| грлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи и |
| а...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не мо |
| ри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Бео |
| <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, дол |
| војих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни о |
| лацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо |
| о, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабан |
| ачки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око |
| две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како и |
| {S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу пра |
| p>Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше напред, и после једног сахата ра |
| запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га п |
| ила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види |
| а.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим в |
| доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше |
| таве, злаћани крсташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћ |
| а трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али |
| оје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он |
| ха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, |
| лосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од |
| нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађут |
| а, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху |
| не, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!.. |
| </p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца од |
| ти.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</ |
| средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не |
| у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао |
| чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турск |
| бац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чу |
| менише...</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па пад |
| Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим там |
| о у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора углед |
| ева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро. |
| ав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега п |
| тва.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да |
| ух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> |
| х притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије |
| јска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде заустав |
| и растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога кап |
| ена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене |
| —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Аб |
| е...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пош |
| <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао |
| да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</ |
| бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње |
| њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом сво |
| икати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, |
| себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала |
| молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војс |
| рћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше |
| са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао |
| ојску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, п |
| и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира |
| >— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије... |
| милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње |
| /p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријат |
| вљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао д |
| у на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на оку |
| но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаш |
| то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати о |
| утише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био та |
| и, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџали |
| оће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али |
| зуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума |
| то си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Ко |
| ешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само |
| д виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која с |
| у драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се брин |
| осову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Т |
| ест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — |
| е свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да |
| хине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо сок |
| о!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па |
| иленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</ |
| ангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спре |
| аповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту |
| дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, и |
| и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> <p>Михаљевић стисну свако |
| загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени |
| се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Проро |
| на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p |
| тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј вез |
| дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, та |
| p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина ј |
| ље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд ма |
| неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а |
| <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; ме |
| злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума |
| оја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца св |
| за сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, |
| брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему г |
| да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по во |
| што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуб |
| p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скуп |
| н слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из |
| и руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Срб |
| о живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити |
| је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} С |
| овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм! |
| исао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> |
| а уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! |
| ије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требат |
| дан мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох |
| е се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у он |
| далу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком |
| олико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо неви |
| а својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толи |
| аповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти с |
| шкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше |
| . .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну гл |
| осава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско |
| ладога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење преле |
| тким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле |
| прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила с |
| ио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може ник |
| ег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га |
| осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Н |
| у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака |
| му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше |
| је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар |
| сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да |
| расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако ј |
| узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопи |
| је, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, тр |
| слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи и |
| човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слуш |
| рује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се |
| па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па п |
| е!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је би |
| је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шв |
| ш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зор |
| чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је за |
| Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мо |
| ља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{ |
| на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:< |
| ни црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том |
| мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести стр |
| амртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на |
| е препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на |
| моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, |
| увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам р |
| амо Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног п |
| му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запит |
| како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{ |
| оже.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне во |
| јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи |
| ... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} |
| реме не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p> |
| <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</ |
| јим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику д |
| ј вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слаби |
| нак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости ш |
| а га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи усп |
| ом оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже пор |
| беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине |
| у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта |
| жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао |
| ти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћ |
| ва рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшн |
| е прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, |
| грешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој р |
| е сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба нек |
| пушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу к |
| која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифел |
| омко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дош |
| купе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на њего |
| ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи п |
| му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан бе |
| боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата |
| > <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија п |
| да дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку |
| е од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе нек |
| <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима си |
| а чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим |
| ти није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Над |
| уда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један |
| зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један |
| е непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} |
| епљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда при |
| највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкањ |
| право тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} |
| испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу п |
| ли му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајућ |
| Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отв |
| огу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети |
| .{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је К |
| <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто н |
| <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд |
| ој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> < |
| </p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га по |
| >Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као |
| дан пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Пери |
| с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осе |
| ишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабани |
| ћ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слаб |
| залуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонул |
| ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како с |
| настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и |
| неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашма |
| ог оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше |
| намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила пове |
| везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва доч |
| о, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље |
| бро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном н |
| м као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека ч |
| Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва |
| тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до прос |
| своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке нераз |
| преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</ |
| {S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах кл |
| о не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мис |
| но — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периз |
| ман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошл |
| де причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, |
| ад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као чове |
| е, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бел |
| ук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, ко |
| <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита и |
| На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе б |
| утро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло ка |
| Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечк |
| кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} |
| већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју |
| Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја зна |
| ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти х |
| _C8"> <head>VIII.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, ил |
| о којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздра |
| Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначк |
| VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чек |
| растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и |
| постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и т |
| ма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано |
| асне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење |
| ео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не ос |
| атка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пу |
| рављена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком прома |
| лабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Стало |
| ко угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да |
| бри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само ш |
| ко ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, с |
| боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сн |
| оље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па |
| ше чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно |
| а, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја |
| жно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно з |
| аш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се в |
| , он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв... |
| p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p>— |
| S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, |
| потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верују |
| ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у цел |
| а превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кад |
| ни осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и |
| ступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци |
| бро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љуби |
| то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Ј |
| ако је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао |
| ио је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде. |
| у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла и |
| шид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час |
| /p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила |
| е нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па о |
| јеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степ |
| јпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Б |
| тине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских б |
| избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог б |
| унаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час |
| је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој ј |
| частива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде |
| и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Ф |
| ксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сва |
| преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с беде |
| али, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Гос |
| коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој |
| викати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по је |
| и.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гла |
| , а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div type="ch |
| :{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на св |
| !</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде |
| влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и х |
| у речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{ |
| а беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — |
| ци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се |
| осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лу |
| сна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сам |
| не који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш |
| .</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута с |
| едва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара- |
| кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с |
| а се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је нар |
| ројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете |
| м кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Т |
| и један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четн |
| бац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјах |
| она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војв |
| удем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако о |
| лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пус |
| е то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Ко |
| врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег д |
| <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те мор |
| та спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да прич |
| што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далек |
| био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне стр |
| га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер л |
| дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> <div type="chapter" |
| и, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> |
| и може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што по |
| испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу |
| Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад во |
| па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> |
| ашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбин |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху |
| мисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући с |
| врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цв |
| да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то в |
| >— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његов |
| лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеш |
| о застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили ње |
| се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, од |
| да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> |
| > <pb n="227" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе ње |
| тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су |
| и свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војник |
| силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — прогово |
| е.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S |
| аде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудн |
| пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично о |
| гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које |
| погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакр |
| и ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јун |
| анца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим |
| ед каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који прек |
| ао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најц |
| сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ б |
| ирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна ос |
| беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни |
| за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сур |
| еше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и нек |
| Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао |
| ете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Ха |
| к чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовањ |
| У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера свој |
| рђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи |
| ли рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па |
| онак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из |
| еде иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се |
| треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети и |
| чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше |
| ком, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми |
| ћа што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јун |
| напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одм |
| о било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато св |
| боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта по |
| азица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благо |
| свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, |
| своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света |
| рислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза је |
| страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таки |
| ишину...</p> <pb n="113" /> <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, |
| који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога са |
| е оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, |
| , шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршал |
| посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све у |
| још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веом |
| агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док |
| и је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бог |
| присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман- |
| еле око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дво |
| својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора |
| и разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Ара |
| ксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо |
| е чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опр |
| х се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама за |
| рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљт |
| ите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђош |
| ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилниц |
| гда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би |
| о више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, |
| ек свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: види |
| ко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S |
| Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо и |
| , а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме ј |
| едан пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед |
| н другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца |
| ђе даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из да |
| о помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм |
| м димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а |
| на, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка |
| учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунц |
| <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, к |
| } Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак с |
| како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степанов |
| ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мр |
| да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разг |
| га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких |
| едном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p |
| ра велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, |
| Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} |
| и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад |
| д зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске |
| /p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb |
| лушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор |
| ска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Његова се н |
| два је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{ |
| <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча бра |
| ок ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав |
| ег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од ми |
| имаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву... |
| мче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбље |
| ="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се |
| букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаш |
| .{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласни |
| антону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је |
| имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустр |
| ира аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико |
| д чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 18 |
| нек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господ |
| га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с т |
| рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас |
| вцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу ве |
| пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јав |
| ве стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на посл |
| ару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаш |
| махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У це |
| ом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звек |
| у, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њ |
| то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртв |
| пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се |
| нство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли зано |
| од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Там |
| ко бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, |
| p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчи |
| беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве неви |
| срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што реко |
| шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те п |
| брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{ |
| е Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То т |
| е нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се зами |
| ег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страхо |
| н иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спрем |
| на ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољ |
| то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази |
| А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, п |
| да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколи |
| же другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их разва |
| побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохва |
| ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха т |
| Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пе |
| не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх |
| ме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сва |
| ула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда |
| во питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за т |
| преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари |
| руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бо |
| ан; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом |
| оме руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му не |
| уна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да ж |
| а опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...< |
| ласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану ка |
| још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од св |
| златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежни |
| ба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком |
| да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад |
| да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p |
| шли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено. |
| о не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притр |
| ну кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих |
| оћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежеви |
| стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу ци |
| а скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом |
| радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— |
| .</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубе |
| ам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да |
| штини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то |
| ваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова к |
| ају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те |
| киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?. |
| рећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, к |
| кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне |
| чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити с |
| Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ сти |
| и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у |
| ни га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубља |
| онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о ку |
| т похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, пос |
| ан пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, |
| и није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући |
| душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он с |
| ко јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; |
| и сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није |
| радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца |
| како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина в |
| и ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не |
| гинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе |
| чин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако |
| ни ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није н |
| летње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беш |
| S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато |
| ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а |
| >— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их ј |
| што је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу |
| ти Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер с |
| им је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везир |
| ..{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице |
| а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко |
| > <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе |
| и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања |
| година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако |
| >— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S |
| пајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се проз |
| која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему |
| детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зени |
| знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивије |
| дару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и |
| а тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћ |
| ог њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, кој |
| али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пе |
| могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чу |
| .{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га |
| ловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако и |
| не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадун |
| “</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од |
| ака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњ |
| гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његов |
| амо мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше. |
| а златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху |
| ана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у |
| рестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, див |
| ха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа своји |
| је каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га с |
| де на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њи |
| браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога ра |
| ити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти пр |
| њом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров |
| згрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу |
| у ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђ |
| а сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта |
| овати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђе |
| иво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље. |
| у младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би |
| > <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S |
| ника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажа |
| беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер |
| вог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер м |
| онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам |
| да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане |
| клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пуст |
| дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на мате |
| то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том ча |
| ве речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па |
| ..{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ће |
| колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?... |
| ше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, |
| рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине њег |
| ости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А гд |
| угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не б |
| од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, |
| .</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господар |
| уди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њим |
| као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време |
| ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми |
| , нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — |
| рам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми д |
| ам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! — |
| Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} |
| Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти п |
| — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало |
| ву да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог |
| ила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава н |
| p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што к |
| b n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себ |
| т...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИ |
| ко срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} |
| олако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити некол |
| !... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде |
| што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у К |
| ризу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухва |
| о се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да с |
| му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен |
| на брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи |
| ова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се |
| ни другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће |
| о да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што н |
| е заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетк |
| песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те |
| аде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
| речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућ |
| и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше х |
| но дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и п |
| м пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрд |
| ођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, ко |
| раха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита |
| сну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања |
| задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> < |
| ве што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити с |
| уо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима |
| оје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ови |
| свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} П |
| је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах укл |
| о дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} |
| ође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео |
| тле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се |
| е чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожн |
| ха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, |
| натог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" / |
| ше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други ота |
| дну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која чов |
| но трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена |
| , које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p |
| е у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душ |
| да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не |
| ови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се хар |
| а постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p> |
| ле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше од |
| му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних п |
| гуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја вели |
| аали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који |
| ања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да |
| ко свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <p |
| оме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледат |
| а онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадн |
| ива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type= |
| пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, |
| да силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — прог |
| десет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди |
| њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не гру |
| војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах |
| Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И мл |
| па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив |
| дар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и |
| у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чу |
| он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се т |
| ло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су с |
| дила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа ка |
| како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ћ |
| вати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Как |
| пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њи |
| <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце мој |
| рам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него |
| ајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да |
| вим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} |
| своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшн |
| ди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово |
| — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најми |
| и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим |
| уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очи |
| же из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим |
| што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Пе |
| обром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је |
| p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако |
| <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвни |
| та Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поно |
| Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако |
| де мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетил |
| ице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе пр |
| цима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне о |
| диграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату |
| ну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Њ |
| да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути |
| b n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Др |
| оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом |
| кочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинч |
| p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести с |
| ли скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се |
| ицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и род |
| >Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га |
| а га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S |
| ерна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда при |
| с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза |
| скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком |
| тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па |
| завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собо |
| ти погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи гл |
| не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свог |
| свету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не поми |
| т, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер ч |
| себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам |
| им, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} |
| Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, |
| ј, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један |
| колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива л |
| ају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} |
| е као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> |
| а је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жало |
| а га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драг |
| јој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његово |
| } То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад пос |
| ћу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове њег |
| ади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се |
| јка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, о |
| оге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго |
| ади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађ |
| се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — к |
| тиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Ср |
| па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се |
| ди јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад |
| оме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпун |
| ата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не |
| ориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умил |
| госов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благ |
| не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о ч |
| Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да |
| о дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје |
| <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18631_C2" |
| сто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше д |
| седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n=" |
| е!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени |
| ари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крсте |
| езирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме о |
| јвећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао |
| ојом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурно |
| а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја |
| чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се т |
| ћу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива м |
| у забавну књижевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распрос |
| у пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме |
| , ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе без |
| обри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беш |
| /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох. |
| зија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што |
| аповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није туж |
| ре која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и |
| S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела срп |
| p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа |
| <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није |
| артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрь |
| јајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у не |
| на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блаж |
| чао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} З |
| амењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци ору |
| но питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да |
| а Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше |
| бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно |
| могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чи |
| ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога на |
| оста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше материн |
| донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам госп |
| тупило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — нас |
| м господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза |
| b n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја |
| е далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к |
| и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— |
| ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, |
| а Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и св |
| /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, час |
| човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је |
| естало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Има |
| е каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром и |
| пет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се пред |
| е сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју |
| е како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милиј |
| јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке ч |
| начко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јунач |
| и с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пр |
| ди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину о |
| е му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас |
| омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном |
| едао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он |
| — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И дои |
| Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао как |
| дно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га |
| око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој мож |
| здиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам го |
| ићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. — |
| оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака |
| жљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд |
| ете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не прест |
| видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, |
| ошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у с |
| њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито д |
| ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помеша |
| ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи с |
| и бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску |
| <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему |
| душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здрав |
| тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај |
| да лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за час |
| таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајки |
| ета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку ост |
| он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га г |
| могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат |
| бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљи |
| ше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано |
| , како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S |
| би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и за |
| видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозб |
| ку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд кој |
| да оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да |
| га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз |
| душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавит |
| милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одма |
| .. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га з |
| силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> |
| а слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очи |
| че ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загр |
| ери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао |
| довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли с |
| војој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и |
| ије могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} |
| Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју |
| , који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја |
| а њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад |
| о жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али |
| један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник ст |
| као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети |
| с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза |
| дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можд |
| зивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој ка |
| има беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, |
| бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; и |
| , који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађат |
| је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнуто |
| цем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћ |
| би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p |
| е оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупа |
| бедитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претво |
| ихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко с |
| чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо |
| и Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са своји |
| н тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> |
| у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде |
| се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрч |
| вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намисли |
| о ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети |
| овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захт |
| а, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p> |
| ...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда о |
| шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је |
| беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне оч |
| коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од |
| е подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честито |
| зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто и |
| оће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ че |
| граху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко и |
| ас га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он |
| с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Њ |
| вајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с нади |
| јзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта |
| ла, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи. |
| гуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} О |
| се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху |
| метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да |
| гуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, изд |
| ранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} |
| pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска р |
| ли на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину к |
| не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стар |
| Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом с |
| ор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема.. |
| ео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо он |
| хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим |
| S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онд |
| с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз проре |
| буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљах |
| ше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игр |
| екује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његови |
| .{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се по |
| кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи |
| саше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема |
| и, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујев |
| носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако з |
| убиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p> |
| им господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ј |
| ?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито |
| /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најва |
| понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> < |
| о кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> < |
| опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само љу |
| тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом |
| бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!.. |
| рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али |
| сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако с |
| на драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div |
| час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није х |
| да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима.. |
| лог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што им |
| к већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p>По две |
| обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужив |
| шине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> < |
| а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете. |
| о његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе |
| ђено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио |
| њешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком ка |
| арош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од ње |
| воју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, |
| женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити |
| првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута |
| занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелева |
| казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она |
| опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видет |
| же, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један |
| елике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатк |
| м, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви |
| и; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог л |
| ући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим |
| о појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше |
| од <pb n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне |
| беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Круш |
| х рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па |
| заше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало проми |
| p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би |
| о отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличу |
| ије чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрља |
| лете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док с |
| дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељск |
| це моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после |
| беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршил |
| p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да |
| а, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће сп |
| ке да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узви |
| ге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <p |
| у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божан |
| ашан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах њ |
| у, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џене |
| и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко в |
| Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика вес |
| ајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно |
| у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, |
| {S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде |
| слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта |
| су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на с |
| > <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на ме |
| ше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана ме |
| олако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше |
| p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој с |
| ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, и |
| за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочин |
| е ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног |
| ани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски |
| слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога та |
| оворила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивш |
| ећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жа |
| лади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме |
| рагомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" / |
| мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах |
| теринска радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако |
| ти Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући |
| за грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загр |
| " /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Х |
| асник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад |
| хања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Кр |
| е у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора |
| у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте го |
| рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они |
| а.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жало |
| } Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задуб |
| иле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа н |
| ду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа |
| и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пу |
| ајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може |
| могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње су |
| снила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их |
| сечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} |
| етио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано с |
| од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} |
| ед своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који |
| кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону ш |
| ет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Ка |
| ем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпа |
| у Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одак |
| себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{ |
| о се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n="134" /> <p |
| оз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на ди |
| журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав |
| огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђувендије.{S} Он бр |
| а.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ват |
| ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли погле |
| а то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах |
| она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, |
| а до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и так |
| одара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га освет |
| калити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p |
| > кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејц |
| дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" / |
| те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што т |
| анаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </di |
| потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у ча |
| роју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> |
| ара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Мла |
| ико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чека |
| то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много |
| Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — |
| се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.< |
| кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом |
| ма дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад |
| ђе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више По |
| милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати |
| ш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те |
| глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје ње |
| ну, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе изли |
| држати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знал |
| хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га |
| вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништ |
| о прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио |
| олази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то по |
| лично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао |
| у песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели |
| ршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигн |
| аповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико п |
| ке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач |
| м чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најсла |
| и, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не |
| затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно по |
| е чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <milestone unit |
| p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и |
| пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су |
| а горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне преста |
| ова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу кој |
| а онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да п |
| оче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред |
| кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на |
| им другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И ка |
| наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</ |
| поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта |
| учеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које |
| е мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} О |
| као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један |
| У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе бра |
| p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколи |
| згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које ка |
| се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{ |
| држати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже с |
| адију из ропства!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска рад |
| икако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свет |
| {S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо |
| амере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну |
| ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна |
| ...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити ж |
| може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Феј |
| ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је на |
| ну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али о |
| ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киш |
| олена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Ал |
| чег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> < |
| сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне |
| аше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спуст |
| вет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неко |
| ао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, |
| чи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и о |
| сти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаниц |
| >— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах |
| <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђ |
| уде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да п |
| <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да |
| n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше |
| ли побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало ј |
| ирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и з |
| > <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам |
| стао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о то |
| с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ ил |
| два дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гл |
| испеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} |
| ђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поник |
| ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све исти |
| д ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар |
| је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оста |
| ву:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p |
| ош исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="17 |
| но! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господа |
| ене <pb n="226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену |
| Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p> |
| лим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу н |
| ини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју |
| це да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јо |
| м! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страши |
| е...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољу |
| ом држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на леде |
| пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> |
| остаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!... |
| ашне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се |
| уштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена је |
| још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и врат |
| д; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не м |
| Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је н |
| уке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје |
| војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесаре |
| оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{ |
| еш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, |
| трашним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издај |
| им у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, |
| и у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — |
| ава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му |
| ци.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — пре |
| тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се |
| хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p |
| како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стоти |
| би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести т |
| беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве |
| рошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па ск |
| муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не |
| већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb n="212" |
| Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства |
| : али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања |
| да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај по |
| ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже ску |
| е, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мрг |
| враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које |
| проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли т |
| молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али н |
| илибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми б |
| pb n="136" /> <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им |
| два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше |
| мо чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то ре |
| изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те с |
| ....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не до |
| о слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше |
| нда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за шт |
| е старац жалостиво тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах млади |
| ан човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незнани јунак, п |
| дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега |
| и осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз п |
| д своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на ј |
| у занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као м |
| старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му |
| ако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 |
| натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се С |
| им веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што ка |
| епознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у |
| егову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад |
| која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је н |
| изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан |
| свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони н |
| чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, х |
| а, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко |
| ати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа пр |
| оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван |
| ед дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат. |
| а.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{ |
| сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој м |
| казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш. |
| p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се ус |
| олова остало само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па за |
| гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да |
| ранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само из |
| мо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног |
| .</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак иг |
| ости, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> < |
| Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пак |
| вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге |
| ећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговор |
| ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком |
| Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико к |
| </p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се пола |
| сретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под |
| тао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p |
| в успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на ње |
| онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, |
| , па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</ |
| болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је глед |
| ко може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друм |
| е мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Си |
| ко, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Пон |
| ајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој би |
| , и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, |
| града за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени греш |
| знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе прост |
| огаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате мол |
| о по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бе |
| ше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства |
| аборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Леп |
| А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити сл |
| рагомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за с |
| засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу. |
| га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само |
| кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав ота |
| злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас зло |
| } Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто |
| и се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Он |
| p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубњ |
| једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„ |
| ароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Је |
| S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ро |
| и?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате как |
| S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној ж |
| , опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помам |
| а:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да т |
| у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се дес |
| естану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се |
| S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе. |
| у своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће посл |
| бодна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без |
| —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p |
| стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку ч |
| а боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат |
| и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо |
| овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна |
| Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се |
| а.</p> <pb n="145" /> <p>— Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подс |
| аш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало |
| се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На |
| несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се уко |
| може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улет |
| о...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну ср |
| бимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Вез |
| за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше |
| bSection" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се |
| ки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину... |
| ија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући |
| а стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год им |
| а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> |
| неше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати св |
| н се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу |
| ти!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушал |
| данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, |
| е лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си бр |
| и пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неко |
| соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и |
| Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{ |
| ност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мис |
| зди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба по |
| ица разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на је |
| а се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта |
| ше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се н |
| е престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се им |
| рим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} |
| аметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесн |
| ела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејз |
| <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Ка |
| ме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништ |
| Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По |
| те у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се доз |
| итно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до |
| умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ха |
| о сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се |
| уту тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва зг |
| ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с |
| бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло |
| к, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, ми |
| ри да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер н |
| и сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му |
| ум, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи |
| ан пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече |
| ма!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и |
| ло за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" |
| је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— |
| ица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће ско |
| b n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир |
| асти.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошан |
| и преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, по |
| аше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, |
| то више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини. |
| у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастрио |
| е ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше |
| јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича н |
| Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског |
| > <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и |
| а...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини чит |
| аше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гл |
| руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваш |
| авите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци п |
| Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па м |
| о земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се |
| ше на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним |
| смех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како ј |
| ори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти вел |
| помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p |
| а очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај д |
| ао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем |
| амењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је |
| уј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, ра |
| па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио? |
| је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је |
| а Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од дру |
| p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаск |
| тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни О |
| му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Ту |
| ва као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво.. |
| у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко м |
| човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необ |
| им пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда |
| ечи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, |
| идиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо |
| а гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Над |
| из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — рећ |
| стим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, с |
| .{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећа |
| ећ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе п |
| од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, так |
| је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше не |
| село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим на |
| стребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута |
| угу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S |
| и...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да |
| естано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га |
| снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле о |
| ало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! — |
| овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ра |
| цу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Л |
| шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се ра |
| опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи |
| хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше |
| Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад ви |
| ујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари ст |
| озор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним очима ле |
| а вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше пола |
| ња пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по |
| {S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуна |
| т брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и |
| е све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} |
| ду да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољств |
| да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову пород |
| тем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђен |
| овруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци прос |
| н је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, к |
| леде као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред |
| де у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак |
| ешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се |
| > <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљ |
| <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заист |
| И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n=" |
| знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџ |
| <p>— Педесет! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и т |
| лој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по |
| Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајн |
| а којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један п |
| је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби |
| .</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирн |
| девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се с |
| </p> <p>Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хо |
| оже да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жар |
| ешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их д |
| estone unit="subSection" /> <p>Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли вид |
| {S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстиј |
| е божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком све |
| расно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка |
| еплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, |
| анствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне п |
| лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, |
| овом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, |
| х мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и |
| кну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта |
| хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му ј |
| зговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина |
| све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</ |
| главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n |
| </p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нар |
| /p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На по |
| ше, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђ |
| а!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјућ |
| казано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} |
| и га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се нам |
| овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешт |
| ка живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему |
| свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђа |
| арицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’ |
| :</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p |
| корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушени |
| ребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миле |
| турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> |
| мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како |
| цепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, |
| м могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S |
| човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају јед |
| . та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. |
| реди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано? |
| убио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n="277" /> страш |
| а месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пу |
| оче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли. |
| ије чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце |
| придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе њего |
| иза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n=" |
| јаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жа |
| речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па как |
| неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="ch |
| сиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збор |
| унака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p> |
| мака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаш |
| к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сирома |
| је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском без |
| лони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весел |
| брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> |
| очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова |
| нуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју |
| ге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајањ |
| ! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбу |
| па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — |
| /p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што |
| на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепрша |
| обру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Прав |
| те полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко |
| е...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене оч |
| премна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га. |
| сима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудн |
| е му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их пог |
| ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочин |
| е онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на с |
| лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове |
| ј руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако |
| > <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо |
| е свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, |
| ше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо теш |
| Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у б |
| кочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!. |
| крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде. |
| кој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба |
| принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — |
| је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стен |
| ад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} |
| ете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу |
| их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако сл |
| војим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би мо |
| е.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало |
| длети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат ње |
| стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се ра |
| p>— Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаши најб |
| зир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате ш |
| ри Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату с |
| се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио б |
| лико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је |
| сто тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека |
| да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће |
| рат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица |
| еше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их |
| народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone unit="subS |
| оји ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињ |
| ујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бе |
| е, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тог |
| а спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком одел |
| бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине м |
| да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратим |
| говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш з |
| одар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други уверава |
| то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је до |
| акљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни чов |
| ци те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> < |
| бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом главом.< |
| војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и н |
| <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изнена |
| одару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад над |
| <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а |
| ти да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— |
| </p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, т |
| му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — |
| ађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржа |
| ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господару?... пит |
| што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за рук |
| ути прва! —</p> <p>Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу изврши |
| не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да пла |
| да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите |
| деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних б |
| ошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријат |
| колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — в |
| а свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздрављ |
| сти.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још ма |
| тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледају |
| ише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћ |
| ајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те |
| ..</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ не |
| којнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} |
| ејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не ск |
| > <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја |
| очина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни |
| оград, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и |
| камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да |
| онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађе |
| о сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и |
| још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа ве |
| оваца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се врат |
| познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ет |
| Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том |
| внији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор |
| о мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не б |
| Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом мест |
| да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очеви |
| уцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, т |
| е са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Ха |
| ан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш... |
| /p> <p>— викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга |
| ћене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што |
| палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да кој |
| чаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што има |
| љче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слуша |
| госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издал |
| n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па |
| едаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радо |
| од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Пе |
| ху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што |
| местио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из |
| ако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао нес |
| мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате |
| а је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да |
| поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим ми |
| ?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао |
| амо покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{ |
| зина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог ко |
| ли је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није ст |
| титоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Неп |
| нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час бл |
| себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам забора |
| ла нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</ |
| жећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта са |
| то најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану с |
| не сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди |
| мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, |
| да не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко поми |
| јна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тр |
| , већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што м |
| е, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чис |
| а је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одг |
| алекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слугу, |
| _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лиц |
| своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме |
| не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</p> <p |
| бром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти |
| ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајућ |
| n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заје |
| ло не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то св |
| песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Њего |
| се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда сам |
| p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост н |
| з кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у |
| су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, |
| ад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бај |
| о муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини ме |
| , да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах |
| ао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се |
| } Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанс |
| непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је т |
| ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој с |
| ок не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посв |
| банаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Ж |
| ји је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефен |
| сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! |
| ј дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} |
| већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу која се ле |
| нуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џин |
| а...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.< |
| ху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још н |
| тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропасти — каза Србији, д |
| послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше |
| Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одуста |
| страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, годин |
| 18631_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и |
| е пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чеме |
| 631_C1"> <head>I</head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине |
| х на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је ца |
| ле драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговара |
| анин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи р |
| о ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, |
| и пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>По |
| да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и мил |
| и се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.< |
| насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му |
| морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао |
| за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе боје |
| веза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали |
| ина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку |
| ху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се |
| заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшниц |
| горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, проме |
| има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана гл |
| кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа ос |
| цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n= |
| ко умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цел |
| нити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, |
| ко је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кардаш, те |
| хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема ја |
| е.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни |
| уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће |
| блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши с |
| "30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од ск |
| хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полет |
| главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако |
| кама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> |
| ши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац |
| е се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за |
| очине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а ст |
| арога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости |
| ледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а |
| Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <p |
| развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто |
| што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојеви |
| и јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећ |
| а се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали |
| огледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Ко |
| ро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах с |
| </p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена по |
| играти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на њ |
| .</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена мом |
| бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S |
| вено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним |
| Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а п |
| ру, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га п |
| прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка |
| исао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет ја |
| е бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Ха |
| е, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже |
| р они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што нас |
| прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љу |
| је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не мог |
| о? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам по |
| пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све |
| } С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша |
| је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше про |
| овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар с |
| у намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћах |
| род постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а сл |
| ум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну |
| од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ак |
| преми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће сте |
| о бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње |
| ачке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали |
| ружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се |
| ом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад |
| да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајућ |
| но:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... |
| како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда |
| ..{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у х |
| И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија н |
| јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље |
| сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј не |
| {S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза. |
| Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно н |
| просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јеч |
| јући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две сто |
| вога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и ње |
| је...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар |
| е га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже сво |
| х одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета |
| /p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које те |
| ке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?< |
| му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да о |
| е?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ће |
| село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју т |
| ло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цуп |
| а да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни п |
| ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне |
| лачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда |
| араше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га ј |
| ваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајн |
| му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после он |
| под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| м из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи |
| јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири |
| узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отва |
| аћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p |
| су л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшно |
| Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на |
| но путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Д |
| аху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да |
| као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коч |
| главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори |
| и... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> <milest |
| p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> < |
| то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је |
| збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојни |
| хина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> <div type="c |
| трашну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.</p> <p> |
| челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек |
| итог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште |
| лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да му ос |
| ад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини |
| брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каж |
| ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А |
| у жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само |
| е наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није ку |
| у да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је |
| којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одма |
| амо, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар уч |
| дговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који |
| м стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је он |
| асу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p>У сред так |
| дба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турц |
| аше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, |
| л и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велик |
| тних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби до |
| p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет у |
| Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="23 |
| никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код |
| и из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{ |
| има из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пош |
| емој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} П |
| етко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том |
| ње лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка |
| сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за |
| но живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче |
| и? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако в |
| , ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави |
| .</p> <pb n="141" /> <p>— Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи гд |
| тарост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то |
| у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена |
| — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разр |
| скочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да |
| чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!... |
| вога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави |
| један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? — |
| Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе даров |
| ху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он |
| зумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се мор |
| <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно н |
| јете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да |
| м копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљиви |
| а.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Х |
| аустави.</p> <p>— Несам... могао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се некол |
| ђ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Ду |
| едва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах |
| ју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за |
| између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак. |
| шта опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мир |
| те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело |
| аци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао |
| наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у пољ |
| кака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој |
| } Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p |
| жљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузи |
| д шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има нов |
| ру коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пр |
| ришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику |
| е брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао ј |
| р, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте |
| оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљев |
| а?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се |
| Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му он |
| —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске |
| ка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме дан |
| повест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џе |
| Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје заповес |
| омак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: |
| "notes"> <note xml:id="SRP18631_N1">Мој господине.</note> <note xml:id="SRP18631_N2">Смрсити ко |
| рли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али м |
| оре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</p> <p> |
| ла, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и |
| о се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука |
| ито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p>Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку за |
| и. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд |
| едаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу |
| у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег |
| , о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прик |
| ор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као ш |
| кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Ле |
| А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми |
| а дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71 |
| p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита |
| ...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и |
| диља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, |
| му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица та |
| } Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се |
| е могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти на |
| и је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стуб |
| а са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири ру |
| маћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама посе |
| ћи се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри |
| распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{ |
| ше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога |
| да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се пр |
| есто да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше |
| није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекн |
| кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драг |
| о у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здр |
| ове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест |
| а и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кућ |
| и као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало |
| вити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оста |
| ре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може п |
| Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпу |
| девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само К |
| причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло |
| ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да |
| у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам |
| } Како је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место ве |
| х у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо оп |
| ичани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре |
| е жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре не |
| ерује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па |
| и лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на |
| а сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па |
| и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи |
| е Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као |
| е куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је шт |
| е л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог сил |
| некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на |
| у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, |
| ди, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулм |
| се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да н |
| ху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштр |
| свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> <p>— Јест — п |
| ру да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> < |
| како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, |
| ко је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговара |
| заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете г |
| > <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb |
| рашном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова |
| олако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он |
| о да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшниј |
| ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети... |
| хвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најл |
| чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд у |
| и се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стра |
| предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S |
| и Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме з |
| алинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако нал |
| "179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица з |
| .</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{ |
| за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски |
| ан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговар |
| , хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> |
| прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посав |
| пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше |
| аше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџ |
| јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак опра |
| —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и |
| {S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад |
| ојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих |
| ка.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци |
| , немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не |
| рестати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{ |
| и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога х |
| ад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом м |
| рде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез |
| пова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— |
| ан, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади |
| а нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| а Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у |
| ристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што см |
| ану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром п |
| , а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже др |
| , да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n= |
| ба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса св |
| оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока п |
| ши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S |
| и од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђ |
| , оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 ж |
| у, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају се војници шт |
| Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренут |
| есто оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећ |
| га који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од с |
| </p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко пла |
| ки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос |
| данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и |
| а, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ |
| Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелет |
| тили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- |
| ате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да врати |
| из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дуна |
| и брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он највол |
| неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n |
| е на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се К |
| ат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{ |
| ња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити реш |
| два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са д |
| са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свисну |
| хнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху |
| сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оруж |
| како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој |
| гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала. |
| е.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да |
| пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео |
| чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па по |
| хом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју |
| стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, |
| ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних.. |
| , тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође |
| ова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред а |
| в за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</ |
| о твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно п |
| к: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш |
| ма да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, н |
| неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У трен |
| тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га пак |
| еђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога |
| а напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч |
| тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише сво |
| ату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва |
| ојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати |
| у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</ |
| у од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чу |
| <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb |
| пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџ |
| стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих |
| је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, он |
| рваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку п |
| руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а |
| град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица |
| м, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| те зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се не |
| заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, |
| а... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак на |
| јатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим.. |
| и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се сам |
| у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи |
| же се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам госпо |
| мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, |
| о чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у |
| и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда с |
| акрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесо |
| са око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој... |
| ..{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у |
| не гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица ве |
| о више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку раши |
| гаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали |
| а Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} С |
| беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио |
| к ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека |
| ..</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не |
| кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— До |
| {S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто из |
| како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало бољ |
| >Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости. |
| е близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути мол |
| кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и л |
| могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да б |
| и за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде так |
| >Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет з |
| S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто б |
| аде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" |
| таше кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре |
| а пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, к |
| са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од о |
| це просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је |
| уо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дош |
| адошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ј |
| ила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Б |
| ишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао |
| о исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — по |
| г да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки |
| в српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону |
| а, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се |
| љу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрам |
| устезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан |
| роливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово |
| је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад не |
| иша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху |
| ом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твој |
| ако ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, к |
| твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загр |
| вијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поь |
| есечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их |
| шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и |
| збавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном |
| ="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милости |
| лени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к зе |
| могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n= |
| и од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селим |
| од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> са |
| ...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пу |
| арутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мал |
| из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су оп |
| вог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут |
| p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отво |
| само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по з |
| се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се М |
| ришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви |
| а свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе |
| с, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише за |
| својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гл |
| тати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега б |
| нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине |
| нерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви и |
| ника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а нас |
| аде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарс |
| све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и стра |
| очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако ја |
| весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе |
| тискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела ни |
| и гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!. |
| загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, к |
| е руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила? |
| ког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста |
| не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешње |
| твачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасв |
| чку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, прол |
| p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жар |
| држати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од ра |
| вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрл |
| зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио |
| рену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад |
| Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше по |
| </p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бит |
| /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казив |
| о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поч |
| згалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби с |
| за појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p |
| ах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру |
| ртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их сам |
| ако страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи |
| н јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p |
| велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, |
| оке на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, |
| и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} |
| јајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, теш |
| чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва |
| ко тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође |
| е видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левч |
| здахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова оста |
| војим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да |
| помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само |
| уд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми |
| лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што |
| опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, |
| е гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на посл |
| ом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња |
| тити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јата |
| страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их ни |
| х бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док им |
| се на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p> |
| ху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мук |
| чењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p |
| ј онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један |
| ..{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ |
| крва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по |
| ва у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху |
| беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да је још вр |
| ...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад |
| правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху мла |
| с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како |
| захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери она |
| ах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјетки |
| не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песн |
| нда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде |
| се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пишт |
| буди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А |
| хова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!.. |
| ла, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Ал |
| ричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на на |
| <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви |
| ри године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћес |
| рмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit= |
| их трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу |
| а већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове ре |
| чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четни |
| ећи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узал |
| рестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је пос |
| за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Н |
| а брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} О |
| златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти |
| дајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— |
| тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ нек |
| ама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше |
| ти може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би |
| Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да с |
| пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слат |
| па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма р |
| ара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме мор |
| ађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како за |
| очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз г |
| , а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље с |
| оју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од |
| он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме? |
| куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно |
| Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко ж |
| м чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да |
| устивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора |
| о се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна к |
| о изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта с |
| та бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким своји |
| <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом |
| а једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он п |
| летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако |
| ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што |
| тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она |
| ело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путни |
| оје се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| турица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мр |
| абруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог |
| има из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p |
| гом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Фили |
| престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад |
| од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаш |
| а је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његов |
| ахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пу |
| вети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да |
| је како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, |
| прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што |
| и да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко о |
| идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива |
| ује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— |
| сао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није забо |
| пот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, |
| у, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то сваг |
| итака малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну. |
| донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недељ |
| ње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хо |
| ину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она н |
| стивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми н |
| ла опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око |
| ебо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она |
| ве речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата по |
| а — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног |
| нци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опаж |
| е ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на зл |
| свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца |
| такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учи |
| се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, |
| упољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте |
| просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питом |
| а и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз |
| лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срц |
| , а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Гд |
| з лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> |
| {S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко б |
| морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која |
| се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прен |
| о толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... |
| >Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њег |
| 31" /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом |
| и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно в |
| итњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна |
| , што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ве |
| ла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене д |
| инити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред |
| ена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука |
| је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p> |
| о; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је |
| оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади ла |
| од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном с |
| је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мир |
| мрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p |
| атуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек |
| аје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то с |
| а, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој |
| ци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама? |
| лија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго |
| >— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахраним |
| утку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, к |
| ваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, |
| ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Ал |
| Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита ж |
| гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се |
| а одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На сва |
| ко честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпош |
| иснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепш |
| .{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад ј |
| везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим |
| ови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> |
| их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборав |
| ажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски |
| јци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега |
| речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мр |
| а што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> |
| остиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се так |
| , које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко спомен |
| е вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце |
| есу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може |
| је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам ш |
| уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме д |
| мила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{ |
| авин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, к |
| е болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисл |
| шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у |
| рских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветр |
| гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па о |
| беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с |
| арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право |
| дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаш |
| ћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да |
| е то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица отк |
| inal"> <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за рома |
| p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено г |
| а умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и |
| вцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљав |
| да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S |
| збавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само д |
| он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа њего |
| новата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, о |
| че, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде |
| ељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где нас |
| није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{ |
| ше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за др |
| .. —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, пот |
| ичанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли з |
| ројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како ј |
| риге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отвориш |
| нско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује че |
| сећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они с |
| <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахиј |
| а у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љу |
| нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру |
| мог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако по |
| ховите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас |
| ка.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то |
| <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном |
| он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад |
| ци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p> |
| д ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, |
| и <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не про |
| на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSec |
| свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p |
| е тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не бе |
| јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јос |
| је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка |
| е ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико зан |
| ње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се стр |
| ма, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допа |
| <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну припов |
| у, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у |
| хвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим с |
| ику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиљ |
| сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе с |
| ирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају зл |
| беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <mile |
| виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко |
| овима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} С |
| адна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше |
| месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код кућ |
| опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то |
| атру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за ди |
| аше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака сво |
| чини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му |
| окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— |
| ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па |
| јватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одс |
| латка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који са |
| у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњак |
| срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких љу |
| м тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, |
| аклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв ста |
| жичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му св |
| </p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истрг |
| на из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити з |
| ризу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет |
| да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како |
| а наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Д |
| зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме ви |
| да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако ле |
| .{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати |
| елиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</ |
| } Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не мог |
| </p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се |
| Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју |
| тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног гр |
| и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да |
| итворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка бр |
| их помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог л |
| је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад вис |
| х је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити је |
| рзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по с |
| } Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге |
| ао најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скор |
| о сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насм |
| тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} |
| ој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала н |
| д срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је |
| на.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити |
| и у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети |
| 7" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да о |
| одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело |
| ше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она |
| емају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том |
| за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</ |
| Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беш |
| отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До са |
| у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да и |
| ка толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде ус |
| зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богом |
| што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том ст |
| ци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> < |
| олико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — |
| ушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Та |
| ком небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од рад |
| д бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо |
| Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће |
| ије сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обо |
| цу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, |
| о Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда гово |
| ђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио под |
| ари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с |
| Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село ту |
| он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала |
| ешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта |
| ло да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му |
| > <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, дру |
| е затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени б |
| ећ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо по |
| пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет |
| } Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздр |
| јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А с |
| Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико нас |
| кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређ |
| Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чу |
| аланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око |
| мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— У |
| о и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом. |
| четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра и |
| од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћ |
| ом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве н |
| се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што р |
| л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде |
| и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мој |
| за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — |
| <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао |
| о у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио |
| свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести |
| пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним |
| — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим т |
| т није се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му |
| моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем |
| а.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио т |
| тако понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе! |
| ко тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога у |
| ичнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" |
| идим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једн |
| ака.</p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али н |
| одара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом |
| ни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме б |
| питима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нем |
| на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу ни |
| сао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико |
| b n="13" /> <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно б |
| премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује на |
| рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако н |
| а јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначк |
| } Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па д |
| јаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маг |
| , али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p> |
| тили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не |
| ше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог сил |
| ва песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да |
| огу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њ |
| це.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирк |
| ави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно |
| енутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, |
| а још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> |
| Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у |
| јде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено пог |
| /p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни |
| оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете |
| араше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће ј |
| овек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња д |
| добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе |
| робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати |
| <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да |
| сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо |
| .. брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислил |
| , а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p |
| тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио |
| дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме |
| лако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим |
| е могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину |
| Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшниц |
| убима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> |
| руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно м |
| диле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђе |
| свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша |
| т батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} |
| слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?... |
| ве воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи |
| не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срц |
| али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако трон |
| да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па о |
| иви, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силн |
| р мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, о |
| >— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ј |
| сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли ка |
| којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...< |
| га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, д |
| и све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове |
| а му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо т |
| осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Тек |
| сту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, |
| а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове |
| у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>М |
| урци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако стр |
| !{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко уг |
| хог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у с |
| измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ л |
| д најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али левако |
| кав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скр |
| и зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} |
| диш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p |
| во брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будал |
| чи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаг |
| зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опрем |
| младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се оп |
| ојском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући |
| ек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да с |
| ваца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам |
| иће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и |
| као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и његових ч |
| рбин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдит |
| о руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме |
| бијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима |
| У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</ |
| где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико зан |
| ! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће с |
| пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силно |
| овести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пош |
| т опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад |
| ђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху |
| ружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вра |
| чина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако ду |
| уго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чет |
| а.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град |
| а сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, |
| ања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Р |
| дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар ч |
| ћи за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми |
| оћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жа |
| у бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <p |
| ра или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледа |
| бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још јед |
| душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика |
| она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека |
| ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Ар |
| мир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показив |
| је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Па |
| спод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</ |
| Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима д |
| естајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.< |
| још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је |
| око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би посл |
| је могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? |
| адога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку зап |
| а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стра |
| ћ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} |
| — Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пу |
| послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> |
| е тих <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамо |
| ubSection" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрх |
| пању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу |
| рује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — Т |
| те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и |
| о на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, |
| цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци |
| сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга |
| е...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је вид |
| едаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће с |
| тог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, јед |
| харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двор |
| велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешк |
| а, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао |
| у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црни |
| /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом пој |
| то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао |
| е више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица |
| > <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо в |
| награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија |
| а границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком |
| анумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната |
| дића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не б |
| ата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и |
| родужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S |
| бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше |
| — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту та |
| ку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене |
| , ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш сла |
| јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њи |
| за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се |
| о ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ник |
| рже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу |
| у која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге забор |
| тлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победи |
| њи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам и |
| ш не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сеља |
| нџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако г |
| да материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, |
| е пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фе |
| <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још |
| о да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгоми |
| воју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на зе |
| сточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка п |
| о, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен |
| Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде д |
| ала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више |
| она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устад |
| огом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља од |
| , уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио |
| једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући |
| ош једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзи |
| х плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће |
| узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како |
| и ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се з |
| о ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p |
| ах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у П |
| а му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, по |
| гледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а |
| кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Госпо |
| опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их про |
| зговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не мо |
| изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за који |
| тра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је |
| ачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклева |
| угом једном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — |
| 27" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Стр |
| е вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако |
| све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се |
| шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде |
| ом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — |
| ао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страхов |
| којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Стр |
| љу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, т |
| ..</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, кој |
| нају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских г |
| и како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p> |
| је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прс |
| су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се в |
| вито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хо |
| , страховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосре |
| </p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван цело |
| ских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не за |
| ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку ко |
| ци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ћ |
| г човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше |
| то јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на |
| Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:< |
| ла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне ж |
| воју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па д |
| ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, о |
| да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за уб |
| звршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико кор |
| је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истин |
| занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју ду |
| емо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад |
| а он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се сп |
| ад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја |
| но поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер т |
| е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано доз |
| хнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узме |
| чима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу |
| иња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освет |
| стише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо уста |
| на гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види. |
| ан!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као |
| нијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрн |
| ело у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико д |
| радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом д |
| а несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, ника |
| тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен |
| лећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</ |
| заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и |
| <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој во |
| ча љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се |
| ечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да |
| ко не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао |
| бе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не изла |
| да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову так |
| могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајк |
| сци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вече |
| а јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да ме |
| ку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божј |
| и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послуш |
| тави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помисл |
| <pb n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још мно |
| тивника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборав |
| бују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад св |
| уће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкр |
| крију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов... |
| {S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида |
| Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Б |
| даше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како ј |
| се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне |
| су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, |
| астреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, |
| уше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико д |
| омислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах вла |
| желео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види |
| има од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у |
| еговом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устад |
| е јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име |
| {S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништ |
| ка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, |
| ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му п |
| гда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, оп |
| нили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упро |
| о час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што чове |
| езир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај |
| сне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишља |
| е тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча |
| ђаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небро |
| — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одго |
| остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на |
| шану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договор |
| ростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове ре |
| све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете |
| утем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једр |
| љаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кла |
| вољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти |
| зва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јур |
| {S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче |
| , и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом |
| цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не |
| јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше б |
| поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да |
| ам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" / |
| ји на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху |
| послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко! |
| о кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!. |
| сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког |
| ју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено |
| певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити |
| оморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља |
| сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског |
| } У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло позн |
| опасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чу |
| оравио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко де |
| , а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ с |
| кој земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по |
| ајхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог |
| турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован |
| — Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> |
| еба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сен |
| или да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су |
| емо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија |
| отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>А |
| еш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај ма |
| ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: |
| еше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p |
| пре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војв |
| де мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да с |
| громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујски |
| /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за нек |
| ако ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадов |
| них гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— |
| е! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд |
| обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не |
| госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио с |
| оветка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срц |
| чних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети |
| а, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте тв |
| ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном х |
| а што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба |
| е тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је |
| аћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је |
| ом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима |
| "107" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угл |
| ли најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n="141" /> <p>— Не.. |
| по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета |
| омир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, в |
| це у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да |
| , а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће |
| срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне |
| на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу |
| цу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, ко |
| де да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од оч |
| ш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{ |
| ељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвр |
| н зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразгов |
| м мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла |
| бузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је ч |
| цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неко |
| доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили |
| а ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим |
| {S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, |
| му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силно |
| а, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да с |
| инити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, |
| нижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али м |
| штај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... |
| ред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p> |
| вето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онд |
| е гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио. |
| страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не |
| небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ из |
| трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их ра |
| ан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће |
| је и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила |
| би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> до |
| А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива |
| е како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један |
| н пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро |
| ед једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да ту |
| еда још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака |
| <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прек |
| атовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру в |
| та, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто |
| исаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још |
| о, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Х |
| није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к |
| се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као м |
| преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури |
| а је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то |
| сета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не |
| а опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> |
| ој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, бр |
| рену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај кр |
| е лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> |
| је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где ј |
| крснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војс |
| ди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говор |
| другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше д |
| поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнез |
| , за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из |
| чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па к |
| оразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно |
| остара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се |
| n="174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути б |
| је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих сли |
| али, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од ње |
| о ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се с |
| кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше засп |
| инеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакн |
| ба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ће |
| се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним |
| ше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има |
| имовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чу |
| ила!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака |
| а се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом |
| код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика |
| ала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио |
| но загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахран |
| колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да |
| се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна |
| S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута би |
| Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, |
| се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам к |
| војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осе |
| е одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па ка |
| ин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше ст |
| града још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</ |
| је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога |
| ницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по м |
| за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре |
| ма, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, |
| р — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јав |
| оворила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да |
| једно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</ |
| ом животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби |
| ликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да тр |
| то се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас |
| здравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да |
| етског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је |
| витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спре |
| ад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела н |
| тавим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за сл |
| а и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем так |
| анак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску |
| ње ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са |
| овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог |
| </p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смеде |
| коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, |
| .{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе |
| илног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања нами |
| ше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Ј |
| црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља је |
| ећма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи бе |
| ети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али |
| ских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао |
| у каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, |
| урнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа он |
| димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права ка |
| ично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову ср |
| p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жерави |
| вога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва |
| лу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропств |
| са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира о |
| пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и |
| да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа кап |
| јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, та |
| моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по |
| шне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и пр |
| јачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, |
| оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком пр |
| Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{ |
| онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Ел |
| својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он за |
| ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p |
| ши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико |
| во да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња ово |
| ља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, т |
| > <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај при |
| нао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља |
| ласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо с |
| инити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Периз |
| е рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље |
| Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако п |
| много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна |
| упци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па как |
| . муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости |
| ти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бур |
| им главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p |
| /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити |
| ана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а |
| доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној л |
| пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу м |
| село скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чи |
| о не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињиц |
| зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војск |
| и мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, к |
| у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p> |
| ициру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица |
| душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој |
| ата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да |
| а, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто ду |
| србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсв |
| ињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здр |
| шљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Ми |
| тови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика ку |
| кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољ |
| говору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра право |
| брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слатк |
| ју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! |
| гледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само ра |
| а ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја з |
| јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се |
| једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам за |
| цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјућ |
| ође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, ста |
| вара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод н |
| тиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуна |
| да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се |
| задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњеш |
| о много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно ср |
| раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...< |
| м? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај |
| ојска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та |
| кинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну об |
| уд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што г |
| прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, |
| и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не пре |
| /p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће |
| кад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руме |
| ајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз он |
| ирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се раста |
| један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунић |
| јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио |
| тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би |
| и да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година с |
| осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођ |
| шта не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није мо |
| вије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутци |
| јан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате мо |
| себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из |
| о џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину |
| амо то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити |
| о к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена с |
| као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју в |
| у тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто |
| ла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <p |
| >— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смеде |
| гу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, |
| а више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико за |
| поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па |
| , то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи |
| су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало д |
| е, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим дру |
| д се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце. |
| е у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да |
| /p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и |
| изу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на зе |
| лико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на ј |
| е радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали |
| не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> < |
| дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме д |
| ја поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је |
| а стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако ист |
| — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па |
| е те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је |
| што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних |
| да одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у |
| но руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди |
| бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разн |
| мљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на тол |
| муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глу |
| а гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их |
| оже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... |
| — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!.. |
| он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учин |
| раман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Периз |
| вет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде сло |
| аде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с нај |
| шим сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима |
| ако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним ја |
| ше:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеј |
| би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко бил |
| о је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше рук |
| много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски |
| беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му |
| ражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је. |
| рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не д |
| и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— |
| p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали шт |
| ка лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџали |
| Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао. |
| н вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше |
| м стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си |
| Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце ко |
| па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> |
| злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гри |
| ло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте. |
| ше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та сед |
| м водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где п |
| е бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети он |
| чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повра |
| њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> < |
| 13" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, в |
| обична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — з |
| } Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се |
| зио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде |
| се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беш |
| могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он сино |
| у људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непреки |
| аго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} |
| чко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> |
| о стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> < |
| леда он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беш |
| ед њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекид |
| видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се |
| атром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гла |
| ањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан |
| о погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечн |
| као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим- |
| брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p> |
| гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше |
| ли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало |
| е чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаш |
| више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно за |
| а срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар п |
| ди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, з |
| шне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није тр |
| ојима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз го |
| за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бо |
| у врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дру |
| а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лу |
| вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па |
| } Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час расте |
| да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања |
| што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, |
| {S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их |
| ирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У |
| ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мал |
| з гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану |
| милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се |
| ања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му с |
| ко претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му св |
| х беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стас |
| нагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој забор |
| ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, зна |
| мишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> < |
| ињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и ве |
| ик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које |
| и на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или |
| овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им |
| Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтед |
| е икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори |
| ло певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово |
| p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на |
| {S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</ |
| зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и |
| беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој с |
| бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — исти |
| ма.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на |
| у Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети |
| мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} |
| да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и з |
| у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној |
| аћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, |
| <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људ |
| а и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учи |
| сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прсн |
| аху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и |
| о и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколени |
| ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на посл |
| н у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава? |
| опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-М |
| занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше г |
| !... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младост |
| љи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од |
| ољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне |
| ок поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле |
| е у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста |
| јим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим не |
| као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох |
| злази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зат |
| бро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану |
| ести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је нав |
| толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би ос |
| урчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, ве |
| /p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку п |
| онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, мо |
| ди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у о |
| оведи им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном |
| треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за ру |
| а иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} |
| по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </d |
| е — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодар |
| ожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора. |
| атушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих зна |
| о сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} М |
| се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш н |
| , па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; |
| ...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну |
| а уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољу |
| — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаро |
| ру да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— |
| не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док т |
| умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска н |
| ану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би |
| паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <p |
| рака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звез |
| е, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десе |
| им кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио д |
| ти да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде |
| уд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> |
| изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, ј |
| тарији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке с |
| и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, к |
| може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би |
| ђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка |
| Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p> |
| а несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи |
| о <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет з |
| се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви њего |
| и да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом |
| звера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— |
| па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> |
| возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са сви |
| Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да за |
| овска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и т |
| узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.< |
| ин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} |
| хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уг |
| ање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која |
| крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само ис |
| сава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало |
| ли ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> < |
| шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, х |
| али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне о |
| лињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црн |
| Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест |
| им онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стан |
| повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, |
| виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза |
| своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром сво |
| оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин |
| , и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама с |
| па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла |
| им плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу медениц |
| епрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> |
| /p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и л |
| прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно |
| о здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> |
| .{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да ви |
| ко — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћ |
| руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим про |
| није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То бе |
| ђем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје |
| нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, |
| пре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, |
| ја дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека до |
| <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој све |
| инуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као |
| сео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном |
| што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу пров |
| учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете з |
| но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све |
| узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бе |
| ме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, кој |
| } Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога |
| ну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у ре |
| ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оста |
| лила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена ду |
| зговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да |
| рвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са з |
| авно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак б |
| ни говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнув |
| војој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — |
| и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде |
| у ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нем |
| /p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво п |
| , док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао |
| све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане овол |
| јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто с |
| у нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разно |
| у своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како б |
| колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које п |
| Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си б |
| оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сја |
| би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоце |
| ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</ |
| те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —< |
| Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих |
| меше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за кој |
| ије, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?... |
| ку тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби |
| оли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је |
| дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватре |
| ас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан |
| су ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљен |
| довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сест |
| , то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле пр |
| дао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци б |
| дсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега |
| ренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и |
| ћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њи |
| њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи дети |
| ко својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмн |
| и и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} |
| дости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима |
| синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнеж |
| у па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Ш |
| рагомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе |
| та је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат бр |
| мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних по |
| па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, |
| Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друг |
| м кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Њего |
| ти, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> < |
| већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи |
| да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ћ |
| е одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у П |
| цајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно друго |
| негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује. |
| м Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да ве |
| </p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо |
| е небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху. |
| од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо |
| ду, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>К |
| избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ х |
| аше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не |
| те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу |
| ајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак |
| о овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пази |
| она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију |
| се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али ка |
| n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p |
| као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако |
| Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут |
| ог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си |
| и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом ста |
| вљао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пр |
| е за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{ |
| сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што он |
| >— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Коч |
| не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораш |
| драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> |
| ереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је |
| ом божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у |
| д далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слу |
| де...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље.. |
| .{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном глас |
| а да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један п |
| .{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и по |
| ег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи к |
| редио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо са |
| говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није з |
| с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино |
| уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао виш |
| његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, п |
| дизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је тол |
| његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као д |
| мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село |
| зазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове див |
| ту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено |
| беже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића |
| чу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> |
| посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену бе |
| је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој д |
| амо у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ |
| </p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћем |
| } На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на ниш |
| боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од |
| пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се мога |
| енадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне |
| ојим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да |
| душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тр |
| чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушниц |
| јега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца |
| зао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, ал |
| ара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која н |
| што друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бит |
| е госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљ |
| наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, ус |
| ка радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p |
| е.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</ |
| лаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Мајко!...</p> <pb |
| ати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љ |
| е.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепоса |
| аше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к М |
| ће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се нагледао он |
| листаше низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу в |
| јах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео |
| , чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је |
| он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је |
| асом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољ |
| ном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут поглед |
| ном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} |
| рила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, д |
| нова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остал |
| вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем |
| многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> |
| е сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди |
| од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет б |
| Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадиј |
| /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охо |
| ак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе п |
| чи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд тол |
| јег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало |
| тарога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо |
| ијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођ |
| име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала |
| јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако сил |
| а.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио |
| као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} |
| скопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце траж |
| м ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја си |
| да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p> |
| S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устај |
| г срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јунач |
| лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p |
| — Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — запла |
| вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У |
| рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху т |
| ом погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћ |
| еба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне |
| атељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу за |
| иромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски |
| о претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мр |
| ју тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском пре |
| ом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног |
| тено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси с |
| у, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани |
| а ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар |
| } Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерат |
| уј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред |
| боде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве б |
| је, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не мог |
| тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча н |
| за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Ко |
| ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!.. |
| Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њо |
| а га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једно |
| <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку кој |
| и, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеном |
| туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} |
| и ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потом |
| душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег |
| и се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави |
| S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако По |
| те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се ч |
| ко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... |
| азиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братов |
| о стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати |
| пет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велик |
| нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турак |
| по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{ |
| n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} |
| е него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох т |
| кад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, шт |
| , па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они бе |
| а јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на |
| је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ва |
| обије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>З |
| упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје |
| о рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељ |
| кргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова г |
| n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као |
| права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} |
| одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села |
| зне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је т |
| } Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, |
| ом лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га пре |
| бе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важ |
| г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као |
| он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се |
| х тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Пока |
| раже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка |
| пашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, |
| ло, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепоса |
| >Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет |
| пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мир |
| се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беш |
| ка од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и |
| опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју ку |
| та је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под |
| ушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадо |
| ке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше |
| и није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, ј |
| рестаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне ру |
| 75" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега |
| ако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они |
| 7" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драго |
| о срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу |
| , али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи д |
| <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону |
| аменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу мо |
| одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду |
| те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, |
| >- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди в |
| обратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш к |
| даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <m |
| ежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самр |
| <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!.. |
| ни ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, |
| е нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавиц |
| — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сиње |
| инути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чул |
| о је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро |
| јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде |
| је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клеч |
| коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разгов |
| о распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико |
| {S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити |
| кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, к |
| — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одго |
| p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жа |
| у...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас р |
| p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно |
| азио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима |
| ом посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</ |
| о живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта |
| ветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу стр |
| н, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је жел |
| и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрит |
| Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знал |
| ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додад |
| нскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне н |
| .{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је |
| коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним |
| Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе |
| е погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, |
| пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред |
| Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је за |
| ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој |
| амера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што |
| аша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну ве |
| {S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ |
| на да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије |
| јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за ша |
| отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи. |
| е ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p> |
| <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог пр |
| а, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На |
| је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и офици |
| 54" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа |
| води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целива |
| и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p> |
| е више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи о |
| вши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бо |
| ећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њен |
| даје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За ти |
| олила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти т |
| па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута |
| ћ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела |
| и нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут об |
| же и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици |
| да вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе |
| ко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отп |
| —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па |
| страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али с |
| у ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши |
| е одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — за |
| вор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу |
| вност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком ус |
| Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина не |
| рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском |
| к тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је сва |
| малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је ди |
| ром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... з |
| иних.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не |
| о добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за р |
| — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чека |
| Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га ви |
| има побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се оп |
| икад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али ш |
| за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз плани |
| изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту та |
| и сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а |
| чију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар. |
| роговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загр |
| p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити з |
| ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захо |
| деме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала |
| а Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, |
| жи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div type="chapter" |
| под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зач |
| а величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенера |
| снути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, п |
| а обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију |
| од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, |
| вали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n=" |
| судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре и |
| јевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророко |
| Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на |
| побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од то |
| пшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> п |
| чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене св |
| нством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми дан |
| тави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слу |
| о у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у |
| Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та прев |
| ави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вече |
| Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мор |
| чи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочи |
| о је све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако |
| ти од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он ј |
| ја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чист |
| </p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та |
| ку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што |
| о <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, под |
| n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио |
| за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова ј |
| <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је |
| .</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја неса |
| ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, |
| ветлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од они |
| га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном |
| тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила м |
| криваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча |
| де се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, |
| о; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерил |
| ену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често уср |
| ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разно |
| с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио. |
| ћући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} О |
| ућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љу |
| рним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне |
| не стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу. |
| ио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, ил |
| тутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно |
| варити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осве |
| дговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме |
| лопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити н |
| витим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и с |
| и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с |
| омамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" |
| то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> ду |
| е не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Вез |
| јке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је те |
| у силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди |
| , још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, как |
| сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсве |
| ече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво |
| па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о |
| рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у п |
| е муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milesto |
| опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, |
| латко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре н |
| г шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па к |
| кну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p |
| тлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p |
| а човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри св |
| разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз ко |
| p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је |
| се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камењ |
| ко коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело |
| и начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут че |
| х на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата зат |
| Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико за |
| ају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, |
| pb n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</ |
| и с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што |
| а онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј |
| омени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мал |
| шећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да |
| а се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не прича |
| , и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио.. |
| ене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За |
| знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет ше |
| о стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, ок |
| који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток |
| оча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би мог |
| чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз г |
| пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће |
| облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умо |
| о збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш |
| токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше |
| аху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, |
| це рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакут |
| обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на л |
| , сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако сил |
| један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукн |
| е радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина ве |
| е кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни |
| залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p |
| вићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месе |
| едео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре по |
| а не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака! |
| асте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваш |
| </p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај г |
| па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на кол |
| не звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргу |
| ео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, |
| о кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну |
| у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута |
| оге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара с |
| {S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сл |
| варе од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли о |
| епријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог н |
| не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдраг |
| аше небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.< |
| собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвала |
| ашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује |
| чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијају |
| а као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га |
| не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p> |
| пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну не |
| рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути о |
| олико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па п |
| а бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девој |
| Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше са |
| и <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смеш |
| јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треб |
| летку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом |
| инама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио з |
| силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим |
| ше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зу |
| а, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра |
| само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де опр |
| сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> |
| е имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срц |
| својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беш |
| пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, |
| ико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто опра |
| ву годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти |
| ре, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако |
| а погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све |
| Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у ста |
| ове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он |
| све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али о |
| ли султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака див |
| дао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво св |
| е великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше |
| аким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки с |
| за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, |
| ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на |
| чино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, ве |
| ађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а |
| аки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да |
| а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање нар |
| прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угле |
| свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у посте |
| едњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и ни |
| уо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} |
| х помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="227" /> |
| умбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град |
| е је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Тура |
| Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој |
| сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим ор |
| итиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је др |
| а читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат |
| м, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S |
| а нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учи |
| ула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мис |
| им своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљани |
| он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, |
| јевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најср |
| како одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па мог |
| } Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Ч |
| е страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш |
| <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мал |
| за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!. |
| нда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господа |
| дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} |
| најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да |
| и не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угле |
| једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Н |
| растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу с |
| а сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та |
| е допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргу |
| што је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то |
| Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови оп |
| етне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p |
| твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радо |
| очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила |
| небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је м |
| гли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је м |
| ли то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску |
| еотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху сла |
| је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb |
| p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко бра |
| је радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вра |
| на је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише |
| ше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. < |
| о, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад |
| е био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким мо |
| ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да |
| из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, с |
| авља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња |
| обру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам |
| ? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у душ |
| е послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта с |
| паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш ви |
| лободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше К |
| о обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест |
| тигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико |
| е познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим с |
| са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу |
| рити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њем |
| лоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на ж |
| у реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено |
| се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела |
| зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И нес |
| умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да вер |
| ало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Пери |
| ом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или дру |
| аборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да |
| прости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што |
| тком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше |
| рило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Беог |
| е на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и ц |
| рши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не |
| народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалит |
| и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопај |
| бу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. |
| војачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати о |
| b n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било |
| непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском |
| доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} |
| смеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, т |
| .</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај послан |
| Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то м |
| е Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико бл |
| кав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...< |
| ања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излиј |
| мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипат |
| још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, |
| још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало |
| о бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али |
| не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се |
| p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Т |
| напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети не |
| д није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, |
| сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на о |
| и кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</ |
| мци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они |
| то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочин |
| дон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови во |
| — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну ш |
| у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узро |
| пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, |
| полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође прек |
| , већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис уз |
| чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду |
| благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а |
| а би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћа |
| падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена |
| ан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од к |
| о. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино |
| то због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажењ |
| знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више нес |
| ојске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотин |
| Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те д |
| оведи да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> |
| црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу к |
| не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје кл |
| агле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах |
| ..{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} З |
| не мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалит |
| Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} |
| Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, |
| у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти |
| е умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавиц |
| итки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој ку |
| Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да |
| то се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима |
| послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кућ |
| најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћуте |
| >Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала |
| чу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p |
| бро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</ |
| то Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљ |
| погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне бо |
| их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховит |
| беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; |
| како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљ |
| ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из м |
| војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује ум |
| {S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечно |
| димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је |
| робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобо |
| и капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми з |
| , а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још |
| угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Ал |
| помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути |
| се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује |
| ворио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је п |
| еко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет |
| , ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије |
| устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч б |
| Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!. |
| д паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце |
| ни! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинц |
| непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим п |
| застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о |
| лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалу |
| аху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом |
| момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде д |
| раз.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу мес |
| е?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији |
| ом правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И по |
| ао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све заман...< |
| це!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што |
| са!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет м |
| о што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с он |
| о би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> < |
| радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргуд |
| врди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како |
| овори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечер |
| а га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоће |
| њу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одгово |
| ...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Бож |
| Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И та |
| } За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци ка |
| у женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-А |
| а плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа д |
| ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи |
| брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје о |
| о, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честит |
| увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво |
| беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског |
| а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну н |
| се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с п |
| но миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка |
| речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним |
| руменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јо |
| аћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом |
| да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јат |
| џбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да ниј |
| издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим нам |
| очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у мл |
| пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела |
| ам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаш |
| есар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас пос |
| ако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— |
| снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тре |
| пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се |
| удон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</ |
| говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, с |
| ледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не зна |
| Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама н |
| <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n=" |
| ци на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам леп |
| дим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од ме |
| д време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за ота |
| те гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пре |
| >— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус. |
| ..{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш зл |
| е око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тих |
| требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу |
| и га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што ј |
| утра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за ш |
| исли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина |
| .</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ п |
| ли му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак |
| ити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила о |
| едао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако ис |
| гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} |
| !... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно |
| <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у с |
| ца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући |
| да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих |
| о Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их н |
| Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом к |
| с уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" / |
| p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са св |
| узе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се прет |
| а ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила |
| —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га |
| м сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232 |
| .{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један д |
| агда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас н |
| ..</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> |
| да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Пери |
| си већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косов |
| плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао пон |
| атре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи |
| е испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуна |
| о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго в |
| газа, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џе |
| ће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце из |
| њаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми |
| единцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим трену |
| речено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво |
| ети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али |
| {S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане |
| чудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чем |
| S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао ј |
| е помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та миса |
| рао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, |
| вање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет |
| избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која |
| а се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е в |
| е ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га |
| га <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе |
| Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, |
| е могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана |
| ебрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвара |
| рима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} |
| те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!. |
| о читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко |
| тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да |
| сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави и |
| заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Т |
| чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху |
| здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> |
| ице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу |
| <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које и |
| шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је сл |
| ави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се нама |
| преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови |
| еколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p |
| е димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесо |
| да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му гово |
| о живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће т |
| добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно |
| ума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе свој |
| анац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, п |
| ам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо |
| рављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те |
| ш ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропал |
| } Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи с |
| е Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... - |
| у, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем п |
| >Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленков |
| рже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и |
| је је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за зд |
| м...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јад |
| к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и пром |
| друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити н |
| и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио са |
| е ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један п |
| лавари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће |
| обити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, је |
| апала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па |
| а.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком каз |
| бадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше о |
| га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, |
| ху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старц |
| што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевц |
| од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, |
| нички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ ле |
| а као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће |
| овну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба д |
| pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога |
| ту трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и |
| > <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожн |
| јим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар |
| звишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није |
| !... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћ |
| и руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да |
| , подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео |
| да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онд |
| мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад |
| д радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је пр |
| у му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга |
| жати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепо |
| одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је ст |
| послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мај |
| S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом м |
| ли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад з |
| није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кне |
| којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у ве |
| не засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не |
| ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како |
| ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, |
| ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се је |
| о то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коч |
| лика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне |
| ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си |
| му...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као шт |
| крива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љу |
| о ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по |
| свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио ни |
| ашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авл |
| p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замиш |
| ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не б |
| снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким ре |
| о што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као д |
| хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ов |
| и сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу. |
| то у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Ј |
| о пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе |
| </p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка па |
| ајверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мрг |
| } Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господ |
| о да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађион |
| не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p |
| тајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху |
| аборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кн |
| ворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне з |
| поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веом |
| у да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја м |
| у да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеш |
| ад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од |
| 10" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно к |
| метавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе |
| спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку |
| ака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честит |
| још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, а |
| акав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао плану |
| у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средин |
| камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из |
| брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му |
| pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само ш |
| овите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско к |
| од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше ми |
| крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Кап |
| о из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварн |
| 185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих п |
| ђу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n |
| па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не диж |
| силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с ду |
| збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке стр |
| продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л |
| нити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на |
| он посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топ |
| р озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> |
| ожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и ср |
| ју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, оп |
| <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! |
| већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полази |
| на препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му |
| здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на с |
| соше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је пов |
| Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадован |
| ...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све м |
| жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit=" |
| и, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> |
| трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>... |
| одољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображењ |
| у прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова |
| и честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казат |
| очи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих |
| јачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{ |
| ро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — |
| сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Јед |
| теше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они д |
| рити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим ка |
| једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зим |
| од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, |
| на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— |
| писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за не |
| ети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се |
| } Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одгово |
| ати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из сво |
| растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко |
| валио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатк |
| Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде ка |
| ..</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и дове |
| Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мен |
| а то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по душ |
| Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!... |
| за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па |
| е јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима чит |
| р тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкаст |
| био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд снев |
| ше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да т |
| Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тиц |
| !{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам з |
| несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра д |
| ш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо п |
| и...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти |
| кореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не з |
| најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то |
| е Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш |
| се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња р |
| Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток |
| се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако |
| једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нек |
| Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није уме |
| , па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не зна |
| мах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко см |
| <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд к |
| и се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа |
| јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје си |
| за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чи |
| {S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде уп |
| ко ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твој |
| влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водат |
| Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> |
| и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да пог |
| рпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзиј |
| :id="SRP18631_C11"> <head>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу |
| ше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испуни |
| да бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не м |
| ега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чу |
| тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрл |
| оља благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, вид |
| ом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо |
| це, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доис |
| о за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране н |
| реми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео каза |
| е разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага |
| , ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за с |
| pb n="39" /> пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, он |
| а у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, |
| лачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча |
| а то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити |
| >Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и т |
| престано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S |
| еком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, так |
| тпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан за |
| и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је н |
| ико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мр |
| а...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по |
| уди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по |
| другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој с |
| ио, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страш |
| ао гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војск |
| сте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па с |
| начки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не |
| гао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!.. |
| зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна |
| оиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звез |
| д таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци |
| > <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде |
| И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни је |
| десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело појед |
| е хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен |
| /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страхо |
| рављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамоти |
| ину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одма |
| је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна ју |
| да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој д |
| кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш в |
| {S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казива |
| хитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! — |
| ао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга б |
| уљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем |
| на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа |
| ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута п |
| е сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волел |
| забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним зна |
| е испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном офиц |
| осподине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али пом |
| {S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се |
| је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, з |
| рећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер |
| Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим |
| лија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p |
| премљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако |
| носитим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини |
| ајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка преми |
| ко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпођ |
| да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турс |
| о што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног |
| у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвец |
| анета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<r |
| емане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или |
| шаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне |
| овски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше љу |
| ра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше ви |
| аговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришн |
| полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> |
| евић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хо |
| у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни ч |
| нака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме |
| бито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши |
| јетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсно |
| која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па |
| у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао т |
| помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџа |
| нако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам |
| ка облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши |
| , али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне м |
| које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — |
| , пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, |
| ова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па |
| мете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао бесе |
| меши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</ |
| аборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако |
| е — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино де |
| ком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика ја |
| радио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како |
| </p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милин |
| су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, |
| .</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, а |
| одину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крв |
| као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренут |
| а ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта збориш |
| кивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну |
| е Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се |
| ком суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањ |
| кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је |
| на беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а неброје |
| не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам дру |
| по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет та |
| рне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других |
| оде помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту |
| кав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна је |
| ора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово о |
| ћ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; а |
| сар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштин |
| о, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{ |
| ер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио как |
| Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први |
| ати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то ст |
| спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше |
| игде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестај |
| црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше |
| чајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <mileston |
| дне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави се |
| угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговор |
| же вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зоро |
| ема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —< |
| коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи ј |
| најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он |
| гледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак пром |
| заху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше |
| весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, преје |
| p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n= |
| Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се к |
| де јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успав |
| сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па |
| е, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати |
| ти својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако за |
| јка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Др |
| и се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморн |
| лач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мр |
| јкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред |
| ћи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} |
| изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њи |
| енутцима свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину |
| руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у |
| {S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко |
| није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да |
| ашније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити! |
| . али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ћ |
| ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи |
| ам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> |
| а опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задава |
| окораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — гово |
| , или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га освет |
| ек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу ко |
| оћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква |
| ој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p |
| даше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомиро |
| е његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се |
| p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбив |
| итам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити |
| ади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит ла |
| о што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{ |
| топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега по |
| иш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> |
| беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</ |
| Лепосава!... сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Б |
| .{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у тр |
| тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па |
| шта за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, д |
| ли па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије |
| ади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко с |
| S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча |
| падно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се |
| овори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, |
| е, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па |
| рнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским |
| не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од сва |
| пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи з |
| гуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове |
| лије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, н |
| рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је |
| ог умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гости |
| и продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који |
| џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1 |
| егова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце |
| почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Н |
| {S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама пон |
| , да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он |
| српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дах |
| знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити м |
| од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно |
| прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу пом |
| а, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, мно |
| оча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није н |
| ла почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по |
| онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година |
| крепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом |
| мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољу |
| о је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак н |
| рку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше |
| из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео ч |
| Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосав |
| Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цве |
| упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба |
| ти и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а |
| it="subSection" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још |
| ио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће ба |
| плетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све |
| Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Реч |
| чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуна |
| јим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> |
| плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од с |
| ије постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође |
| 24"> <head>XXIV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад оп |
| та Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима н |
| ара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао |
| адан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго |
| и знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у пра |
| такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жало |
| ће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а к |
| таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чин |
| весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не бех |
| се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не о |
| рлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима |
| ва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџа |
| S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... муч |
| у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у кој |
| авио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p |
| око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка |
| урна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна ки |
| у, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- |
| бе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за н |
| груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је с |
| месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред бог |
| дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му |
| Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик |
| но бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, ил |
| е нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онд |
| ај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја и |
| чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" / |
| ти не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо |
| то га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опе |
| зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом ст |
| а није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе |
| а.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Ле |
| се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим |
| у моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас са |
| од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна бој |
| ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока |
| ога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се ви |
| лиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Пор |
| а те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад дов |
| и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и не |
| на се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, |
| о је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше |
| аш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда |
| А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано.. |
| је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> |
| и је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако не |
| > <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти мој |
| ју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке за |
| ог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се с |
| оја је у највећој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре неприј |
| ној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут д |
| се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, в |
| заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло |
| ивот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, |
| своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимск |
| очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне го |
| чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p> |
| На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задово |
| чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би.. |
| јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин |
| беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је жив |
| да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да |
| аше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к |
| у...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспа |
| дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог госпо |
| е што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер ник |
| о ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај |
| ак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех ч |
| мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивил |
| дуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опе |
| важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах |
| Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне кол |
| не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две т |
| душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат |
| а му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, |
| може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледа |
| остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рук |
| аче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном ме |
| о је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке ма |
| узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци |
| тке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месе |
| у гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лук |
| ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти с |
| абији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељ |
| ашца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастуч |
| о укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега |
| бе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим |
| живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или нес |
| е заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се дес |
| и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па туж |
| је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после т |
| надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађа |
| о својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од с |
| и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не мог |
| тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане |
| овест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше |
| </p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сл |
| ча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они |
| ла се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог п |
| ча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими под |
| а неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на кр |
| У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} |
| азбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била чит |
| едра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} М |
| ао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Коч |
| у Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи |
| , гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та ис |
| </p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене с |
| " /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заист |
| као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати |
| да?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Ран |
| се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад |
| својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска. |
| л’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> |
| о педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још |
| </p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а ч |
| А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па |
| га му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, |
| “ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гу |
| ка дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу |
| љи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у к |
| ; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињств |
| те, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз ко |
| ао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није има |
| други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, н |
| ше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</ |
| она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{ |
| <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи |
| не не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се м |
| наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове |
| у славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Коч |
| ја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стоти |
| си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жрта |
| онеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био |
| ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покој |
| !...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке |
| ашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља |
| ман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помиш |
| жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину |
| ст да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио. |
| тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — |
| ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе |
| У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао и |
| од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва и |
| ef target="#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, |
| е богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те шт |
| вору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Пома |
| м облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће ч |
| делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и оса |
| излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу к |
| што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бо |
| њу разносити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно |
| вео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудо |
| поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Ја |
| с у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије |
| шири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге п |
| да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим |
| <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само |
| и постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече ка |
| есе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао д |
| прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и д |
| > <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато |
| а онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па ка |
| женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она |
| p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, ко |
| ериза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160 |
| ањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па |
| знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се проби |
| ву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласов |
| з Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевц |
| е спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растр |
| другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ов |
| она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прис |
| о се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме |
| е њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србади |
| д Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну |
| мења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, |
| ред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обас |
| ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прошапута:</p> |
| звезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а и |
| није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, |
| ивљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ |
| ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога го |
| Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна ј |
| Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види |
| на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али |
| ко ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја |
| роваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јуна |
| >Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али о |
| е, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад |
| астанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашикова |
| сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо пре |
| — Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало |
| ла, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</ |
| да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква |
| оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... ал |
| ује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу д |
| м сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SR |
| ико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари |
| кну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је |
| ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насме |
| и на послетку под четворицом заставника девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испр |
| се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивн |
| се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, |
| еленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играч |
| е у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу на |
| е била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је |
| ...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разго |
| азлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девој |
| свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше |
| па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушк |
| це што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не за |
| да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његов |
| еним луговима нежне песме из славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више.. |
| и се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерн |
| он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем |
| е.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније раз |
| ивне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров |
| ="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше |
| Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али вре |
| ред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} |
| је...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом |
| са да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у оч |
| и се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно |
| срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгу |
| е Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да |
| ="130" /> <p>— Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па |
| Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, к |
| јим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помиње |
| Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да |
| је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, |
| .</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, све |
| већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и скл |
| какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, |
| се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близ |
| Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онд |
| оглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и мест |
| N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једно |
| како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> < |
| усница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за п |
| е сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- |
| ла и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасј |
| сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су |
| Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само |
| кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме |
| овораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољ |
| душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледат |
| тарица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао с |
| теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...< |
| едан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби тре |
| {S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај пог |
| вредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног пл |
| атрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше |
| носиту главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, |
| м плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим поглед |
| ачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радос |
| омирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек |
| о није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца |
| веће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи о |
| ?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина б |
| учења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да н |
| акве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он |
| ред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, кој |
| ајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу ово |
| ти.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег |
| а, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, |
| да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако |
| уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше б |
| аном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се нас |
| а те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубља |
| ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово ср |
| ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p> |
| ути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина |
| м је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Вилени |
| трменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти н |
| p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше |
| ија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше н |
| наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умач |
| стоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} |
| S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и поми |
| гује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} |
| је њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа ви |
| p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> |
| бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гоми |
| он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његово |
| у <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу б |
| ка.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудн |
| егова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који |
| ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он попра |
| његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање |
| е без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосав |
| па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом |
| га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог < |
| кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше: |
| и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше |
| и.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, |
| ање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше така |
| орена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаж |
| агор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за ве |
| ни хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас |
| аборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се о |
| моћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир ж |
| ачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи |
| ешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Пери |
| узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђи |
| еше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама бо |
| јатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки |
| S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мра |
| заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка вес |
| ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнег |
| ше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она |
| одатака имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официр |
| ане бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</ |
| што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тел |
| , онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која с |
| С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, моле |
| трашно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд в |
| боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али о |
| ућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И |
| што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у |
| јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стре |
| но од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде ник |
| а прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њ |
| е војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се гу |
| м небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, гд |
| умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљав |
| мо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пу |
| рока његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила! |
| старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Ил |
| се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не прева |
| Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли |
| оследњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> |
| ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} |
| оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не в |
| сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на св |
| .{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, |
| татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он к |
| раше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху |
| > <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворни |
| ту слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми |
| p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје п |
| е и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског к |
| одине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учини |
| бегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Фили |
| рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се |
| е своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се |
| јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чув |
| >— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаге д |
| а, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле |
| нутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар |
| вета српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Њег |
| у рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко приг |
| ла није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним |
| емље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и |
| све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p> |
| е могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, |
| воју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те ниј |
| му, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма ник |
| а посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске |
| том угледа џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта ј |
| после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> < |
| } И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху он |
| м Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну п |
| > <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер ње |
| аницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> |
| а хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину ч |
| но к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с че |
| падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} А |
| из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тих |
| а стада...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу сел |
| им беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле рук |
| гиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубља |
| ила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p> |
| гуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S |
| препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо |
| кривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он |
| једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало. |
| нутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакри |
| па тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мај |
| стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака жи |
| де њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава |
| !... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепш |
| лако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што н |
| Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, ста |
| а изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, п |
| рети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме је |
| {S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш |
| залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су |
| иљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да у |
| ојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Б |
| ала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, к |
| умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је из својих |
| јатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трч |
| Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи под |
| за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну |
| да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу при |
| на ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли м |
| Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али бр |
| ју.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала |
| едаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читат |
| е више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, ле |
| које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" |
| ра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек мога |
| S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки во |
| осиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер с |
| спред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па |
| ре жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} |
| е, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, ка |
| воје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле |
| ди српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везир |
| е помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речи |
| ке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ ле |
| а и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наред |
| д доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у с |
| једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ак |
| о весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Т |
| лити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека ј |
| а кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудо |
| акије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>П |
| на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају |
| ску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, |
| р показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угас |
| b n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога |
| елиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> |
| околе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> |
| реба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учи |
| ије заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те |
| коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти |
| е, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је |
| г града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње |
| рану што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за |
| р им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беш |
| /p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се |
| . — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загр |
| ка залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већ |
| видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаш |
| унца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео |
| а онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог поч |
| то је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу |
| трану пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спа |
| и бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му |
| ршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним |
| а крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаш |
| јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору сво |
| > <p>— Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S |
| ао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!.. |
| из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n= |
| утавши мало страсно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатк |
| ао и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p |
| док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш с |
| лину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему т |
| то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек по |
| тадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених |
| сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њо |
| но божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху |
| если — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилуј |
| а би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако с |
| своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначи |
| ти...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што ч |
| тно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вр |
| мо му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео |
| есрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, |
| робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угу |
| божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необичних и |
| ко гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико н |
| д угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се |
| уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па јо |
| како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек |
| им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је |
| и мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била |
| његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> |
| д је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек |
| српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима |
| оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извор |
| изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако н |
| на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја поми |
| ам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин раши |
| гнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} |
| ином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, п |
| поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претворише се на мах |
| .</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих с |
| живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} |
| а његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p |
| говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —< |
| најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али о |
| чним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њ |
| нице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p |
| е врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне провалиј |
| рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... |
| у тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> < |
| ака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, ка |
| као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{ |
| ирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па ч |
| озу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко ам |
| јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим обла |
| утећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни р |
| се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако |
| грљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху |
| е се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први погл |
| си како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, кој |
| ним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џинов |
| и и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и |
| уђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану |
| а кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама |
| {S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене |
| а се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ |
| а да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што та |
| е прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ће |
| ше не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде з |
| ан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сва |
| ај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно |
| њаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га ја |
| ни злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S |
| ије могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту бо |
| а се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљив |
| ожанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, п |
| ваше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</ |
| и сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни |
| ивоту......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијин |
| ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа |
| треба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч беја |
| {S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беш |
| јих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> |
| кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, |
| ни, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и |
| ирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показуј |
| коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе |
| вних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега |
| е.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи д |
| да, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју кра |
| леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се |
| није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главари |
| њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој |
| чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима |
| како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недос |
| т као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пр |
| Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чи |
| м силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да м |
| о је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност њег |
| м турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишље |
| м деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, |
| м прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, |
| е пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на ко |
| т склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на |
| е ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у |
| А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у |
| } И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> < |
| ...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</ |
| у није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухва |
| чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} |
| један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} П |
| ин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убиј |
| ору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом |
| Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаш |
| све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> < |
| та, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На |
| шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На |
| се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханум |
| гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да л |
| се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијес |
| а тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека ни |
| ва оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бац |
| ирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.< |
| и! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад |
| о просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмањ |
| е његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да |
| беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не |
| ..</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову |
| .</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадр |
| игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p |
| е мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} |
| о, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено |
| ођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи сво |
| еко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле |
| ича довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, |
| шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју с |
| ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој јед |
| на не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше |
| ће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како ј |
| а тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправ |
| у што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у прв |
| уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се |
| ад собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате |
| е очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као д |
| то претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш |
| м лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости к |
| је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у |
| ету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како |
| камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Нек |
| а, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, |
| .{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова за |
| трани, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама |
| д се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Тур |
| еџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговори |
| једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино |
| адила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу |
| јим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а д |
| ака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од си |
| а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p> |
| од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно с |
| ење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мисл |
| усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди |
| рђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра. |
| /p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила |
| едно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n="235" |
| у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кул |
| да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb n="212" /> <div type=" |
| ешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, |
| е...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни по |
| по мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или - |
| навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу |
| реба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хр |
| јим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зу |
| речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и ва |
| Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p> |
| Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака леп |
| ! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко н |
| S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и |
| те, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, |
| и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав т |
| и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о н |
| спи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Р |
| вист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом ш |
| но оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољ |
| у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како н |
| Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и |
| дељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближава |
| кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} О |
| и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три |
| шким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чек |
| стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми |
| } Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје ч |
| се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити |
| по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим |
| којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували |
| е наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као |
| опе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад |
| лост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њез |
| p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта |
| Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити |
| њом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Т |
| p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и |
| Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, |
| да тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао. |
| ошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност |
| оје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и |
| г Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> |
| сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за п |
| ојима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— < |
| све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чу |
| с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораш |
| рној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— |
| своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па |
| ој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се ме |
| а <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</ |
| е с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, уд |
| шао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, к |
| абац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јо |
| Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде |
| да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико бул |
| } А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бе |
| аху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други по |
| <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави |
| .</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, |
| ољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје |
| потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p |
| и арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n= |
| ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толи |
| гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брат |
| ..{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> |
| блаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта |
| на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно з |
| <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не |
| ослетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погле |
| е или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у ру |
| ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако с |
| пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Ла |
| стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађо |
| —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се освет |
| ноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млек |
| ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам пр |
| > <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате. |
| угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше |
| знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз |
| м дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промукл |
| д је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не прест |
| анас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на |
| рца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо пад |
| ти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!< |
| кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како |
| ти.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред |
| а беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по око |
| ан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врел |
| ...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изглед |
| на окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играч |
| д Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Ко |
| д оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оно |
| азгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А с |
| Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гл |
| сцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на ов |
| н пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије |
| љеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „С |
| ед <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ |
| ко себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам прича |
| о вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у сво |
| о кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанст |
| ини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују к |
| </p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> |
| о је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да |
| ад од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мал |
| лаву.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад н |
| евесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref target="#SRP186 |
| посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко |
| </p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нар |
| нцуз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега |
| огао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</ |
| е слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће |
| :</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, |
| бећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напал |
| bSection" /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја з |
| избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџ |
| ао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њ |
| ом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар |
| је ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" / |
| зва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе |
| } Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика |
| е беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе ок |
| > <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{ |
| онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Дост |
| јке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, кој |
| јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род н |
| и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београ |
| спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човек |
| приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осм |
| смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од ст |
| нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваш |
| с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, п |
| p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стаз |
| траховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срц |
| ј огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, |
| види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена р |
| ction" /> <p>Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, |
| латко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то |
| жени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док |
| а заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много с |
| не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а ш |
| страшније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устре |
| асла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда. |
| а чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, |
| потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својо |
| тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као |
| кати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не м |
| е пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе п |
| га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака |
| ињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p> |
| екакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је |
| другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборави |
| овала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} С |
| уда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником |
| сјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала с |
| кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај |
| образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> < |
| а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети ник |
| аше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи ра |
| шан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све |
| о да се наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња н |
| } Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд шт |
| аше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се ве |
| анац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за |
| знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепо пр |
| ић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не |
| ни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из дал |
| пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, |
| тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га п |
| у, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није |
| ше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно |
| аја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта |
| е да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше |
| греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...< |
| ога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам теб |
| алости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет д |
| енуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то бе |
| ита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чеш |
| Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! |
| , па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташ |
| ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хт |
| та се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те |
| наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је ре |
| p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мисли |
| у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, ал |
| ријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окре |
| акле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} П |
| иће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која им |
| /p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми |
| оведаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" |
| огаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетк |
| столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше |
| ега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А |
| ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколов |
| адала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе |
| Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} В |
| никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, |
| вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе ст |
| не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће о |
| н Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше гл |
| арали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставив |
| ко се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слат |
| низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и о |
| , неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само |
| ћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S |
| ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долази |
| > <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p |
| и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господи |
| раво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опе |
| > <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како ниј |
| пита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с ва |
| се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране |
| себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзи |
| љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љу |
| оча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, |
| га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone |
| ко робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тр |
| тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ г |
| — Шта рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>М |
| о одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да |
| е и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше |
| а на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше? |
| да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све ј |
| н свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{ |
| јка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође с |
| акав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што |
| аудон ово изговори, <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чини |
| p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо |
| ...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — гово |
| ј вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спре |
| , па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мир |
| ?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у који |
| светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да |
| длазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе |
| и се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек |
| плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, ал |
| , коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочек |
| је је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, |
| етрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га |
| кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крв |
| брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ће |
| лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, |
| и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, |
| но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима |
| <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не п |
| убио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом |
| дајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, там |
| >— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Вез |
| ма браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох пок |
| еног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ал |
| отру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској |
| ше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?... |
| ним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на у |
| трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али ота |
| едва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радоста |
| слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја |
| оље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад с |
| нда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадна к |
| е овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међ |
| пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замота |
| посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вра |
| мах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га |
| иташе војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одм |
| крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, а |
| то га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говори |
| што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је до |
| бо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала |
| ешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да ј |
| сме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јаг |
| враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не мог |
| ајвише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој с |
| да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ра |
| да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме и |
| господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спр |
| /p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; а |
| идим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није ра |
| да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика |
| живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, промени се везир београ |
| је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, поста |
| могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задово |
| pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић |
| јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је н |
| дијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше |
| умња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, |
| веди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако м |
| ...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубит |
| о?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов поб |
| .</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић престрављен: — та говор |
| док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман сти |
| м.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он с |
| е не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једна |
| крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко на |
| рављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свог |
| а!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p |
| оје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава. |
| бави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> <p>— Никад — |
| па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имен |
| {S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као д |
| тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду |
| оврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док н |
| е силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— |
| летку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан мир |
| и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од п |
| ко да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршах |
| ко тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли |
| го кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча |
| о.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и о |
| том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна проб |
| очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— |
| таху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се |
| већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — пови |
| лију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му го |
| осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово д |
| други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за в |
| мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је он |
| ку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује |
| ори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што |
| по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> |
| аста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тр |
| нути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брал |
| као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџби |
| е умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па п |
| побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни |
| о о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди |
| пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да в |
| ра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчица |
| ео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни |
| све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док |
| а што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радоз |
| што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати п |
| е, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше |
| <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли хар |
| обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозила |
| да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је н |
| беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дуб |
| не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљ |
| хаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се с |
| ворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ ср |
| кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник |
| p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане иг |
| го мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамниц |
| е нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши: |
| сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за ч |
| > <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам |
| сподина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господа |
| ји су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синк |
| почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо |
| сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода |
| потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш к |
| јајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ |
| , па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе |
| /p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> |
| је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продивани |
| му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим ца |
| ћи да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!. |
| улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Б |
| о знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо |
| ..{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, |
| и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замен |
| доше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у |
| е да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са |
| чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен ча |
| слио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ј |
| ја ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко |
| о би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заве |
| ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? |
| да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учин |
| :</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Бо |
| о сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <mileston |
| и Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по рам |
| м ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момч |
| још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам не |
| рада и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примир |
| ћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чу |
| <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хи |
| заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{ |
| Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је њ |
| зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудо |
| е.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно в |
| ше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогл |
| е пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свак |
| аџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} |
| ам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што |
| није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше б |
| ћ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском ве |
| и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се |
| премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали |
| олеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једно |
| мо треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па |
| веравале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да |
| оре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се |
| , само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погаже |
| отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да |
| ретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?... |
| ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се |
| кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, |
| он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ |
| па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сј |
| какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шим |
| иста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред свет |
| д Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погази |
| ја похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгл |
| иљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати д |
| а ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмур |
| еке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити |
| има у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притес |
| о стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше не |
| е на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће мук |
| сно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав ј |
| а је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не |
| ање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димо |
| љавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је |
| к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капет |
| ије ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде д |
| ече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег веч |
| ргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брат |
| нежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и уг |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на му |
| пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет ј |
| е да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи не |
| оме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче |
| скао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше |
| Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од |
| Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — с |
| и да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове |
| трпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те п |
| дост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Вла |
| као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па |
| леда, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости. |
| н се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се оча |
| задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па к |
| стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз |
| ге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће сину |
| а и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S |
| е...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} |
| ; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевнос |
| раћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, К |
| оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четвр |
| ти у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару! |
| то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са нек |
| пропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> < |
| му је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важнос |
| развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, |
| овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што |
| не лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињиц |
| скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе |
| ј кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила кр |
| у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Зна |
| још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше |
| кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага |
| е Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће мо |
| елетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суш |
| чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потрг |
| ога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се |
| 8 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војск |
| ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те |
| — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> < |
| ути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји зв |
| ућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склони |
| с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку д |
| пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече |
| хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, |
| па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја шт |
| вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби |
| > <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали |
| ој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше с |
| "226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину. |
| /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше |
| — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да ист |
| дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет |
| много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше |
| д море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе г |
| м се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне |
| огаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како н |
| Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје уб |
| и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце же |
| оривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из |
| у земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет |
| љаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на друг |
| им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а дру |
| се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S |
| помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше вези |
| не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану |
| ве се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотл |
| их је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки |
| !</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а комор |
| вни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће |
| ље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог |
| рце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским |
| селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> |
| сти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла |
| ећ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и |
| и стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален би |
| а извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="subSection |
| ке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле |
| арод не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам |
| м арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p |
| оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто |
| цу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:< |
| д јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да с |
| летве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао с |
| — Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пр |
| све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену |
| се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела |
| 36" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Ви |
| ; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика |
| > <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је су |
| сти нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници |
| Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} |
| еш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ј |
| <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по прах |
| а овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповес |
| град, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...< |
| а: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагод |
| аду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима саб |
| :id="SRP18631_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћес |
| id="SRP18631_C19"> <head>XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља д |
| чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не |
| јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице проме |
| ма погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђ |
| алку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се стр |
| јну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њих |
| ћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Ф |
| о оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се јо |
| ојих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даљ |
| , весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд у |
| Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из к |
| етницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже п |
| ним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164" /> < |
| погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па он |
| сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је |
| скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он |
| ихаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> < |
| ...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно |
| </p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он |
| , и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махн |
| и маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини |
| пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сре |
| } Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С |
| ију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезе |
| ц беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће б |
| цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што ова |
| ске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче п |
| ом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста |
| хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету мо |
| ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} То беше |
| прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче к |
| да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се боја |
| знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад |
| коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало |
| } Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори К |
| ом робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо д |
| аше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да м |
| платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из |
| толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелев |
| шире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како |
| је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му дол |
| ву тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши дес |
| прша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрч |
| На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ |
| прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не да |
| а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се |
| и иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници н |
| !...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са ши |
| био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како м |
| се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рух |
| витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драг |
| крсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — с |
| светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред ста |
| ветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кне |
| е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрм |
| ене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљи |
| чини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настан |
| хаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охра |
| </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич испри |
| ци Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на ч |
| дај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вр |
| о овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори свој |
| оба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер |
| ео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнеги |
| у, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући |
| , у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом |
| S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с |
| после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу |
| ско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали заш |
| ођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак з |
| учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а |
| ре од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш |
| шче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао |
| >И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају |
| пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуд |
| е скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и |
| донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше |
| има је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад та |
| ам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опе |
| p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лау |
| ав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила ра |
| ање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најсл |
| милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књи |
| српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.< |
| довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— |
| n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли. |
| ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p |
| {S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Е |
| сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако суви |
| и из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пре |
| очети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајду |
| луге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам |
| у као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> |
| свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после с |
| Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не |
| ао кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао |
| Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, |
| ше руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушах |
| пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачки |
| да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше |
| пада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког |
| ој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Тр |
| опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат |
| ше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како |
| ј чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у њ |
| нутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га |
| ела и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p |
| p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до ве |
| е, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир по |
| оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p |
| а филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџ |
| та збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што |
| Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам свако |
| одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она кра |
| аузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска мил |
| зили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, о |
| авши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он пог |
| вој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— |
| , — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабо |
| /p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можем |
| Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегах |
| бопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> |
| ...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склон |
| <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толи |
| <p>Лепосава се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плак |
| бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и д |
| је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у с |
| д није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и не |
| о урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже ч |
| е оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара |
| младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће б |
| ему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама |
| о миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и с |
| еко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо |
| та скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, ка |
| но дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак |
| јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћутал |
| ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стар |
| /p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало |
| к да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац |
| , опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је на |
| ајмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је |
| дна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне с |
| ољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{ |
| рва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијини |
| ама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча има |
| стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадо |
| > <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из |
| ховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испевао <pb n="92" /> с |
| Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спок |
| д данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S |
| "#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се до |
| p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је леп |
| и Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, че |
| на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог д |
| о га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од ње |
| у тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особ |
| коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.< |
| на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећа |
| што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он |
| и знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> < |
| хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше ти |
| д и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љ |
| ом српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Т |
| причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме |
| игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био зане |
| адосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} |
| <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју ј |
| заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши |
| да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Ко |
| тигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може |
| <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла д |
| <p>— Самном заједно! — одговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вра |
| ли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом ист |
| ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали |
| де му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, |
| а покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове в |
| борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, |
| сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад иза |
| >Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главар |
| рати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког до |
| Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове |
| ајгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она |
| ија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни |
| бац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки |
| адуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— |
| срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, |
| ирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад |
| смели искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све б |
| отле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита н |
| е црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а |
| ead> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истин |
| које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пе |
| ом, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних ос |
| потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатагани |
| на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше |
| е скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима |
| се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> |
| војке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађош |
| е ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред све |
| крену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не |
| што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а |
| ева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{ |
| ове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу |
| е но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> < |
| сме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што |
| ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јад |
| ...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?.. |
| е страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим |
| а сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да с |
| ало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути.. |
| ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с руме |
| е нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад |
| — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа |
| ротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скор |
| еше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће б |
| заше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти б |
| <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове ш |
| е занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} С |
| д у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} О |
| е прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мис |
| тио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути к |
| шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бива.< |
| но кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на к |
| па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И |
| дише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поск |
| безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тиш |
| р покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ват |
| и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p> |
| сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био |
| података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало л |
| -шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није |
| наштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} |
| и спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:< |
| опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар |
| х сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, кој |
| низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још ј |
| а вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{ |
| је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везиро |
| то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да |
| онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми т |
| мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је |
| тију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не изм |
| Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ј |
| т од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета |
| ска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила |
| и кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљан |
| пет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" |
| стећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Ве |
| о утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref target=" |
| те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш бла |
| ама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> |
| џалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо |
| ћима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронес |
| не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле ј |
| јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад нес |
| са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и т |
| шли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци |
| 1" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ћ |
| акоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја |
| тање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p |
| А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него |
| његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, |
| p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и |
| није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па пр |
| да својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чист |
| амо по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима.. |
| узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину м |
| <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не |
| евојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одговори Надин |
| ици да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос |
| икоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, н |
| ако васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио |
| рао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="22 |
| .</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га! |
| о везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турск |
| у другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на ст |
| а ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти |
| {S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад с |
| би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и к |
| <ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да по |
| орише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби |
| проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</ |
| е Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде ик |
| са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који па |
| на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но |
| е зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а |
| је:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи изд |
| е и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар в |
| /p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да |
| т би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Кр |
| ар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме |
| м је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дад |
| а у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господ |
| ствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што с |
| ок не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа п |
| иташе даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанстве |
| у и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p |
| рцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на г |
| ате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> |
| сти...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки по |
| е похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад вид |
| а је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! |
| ском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака |
| и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли |
| ободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати |
| о, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на посл |
| онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима о |
| ики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима |
| цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу. |
| ећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори |
| из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим реч |
| оје она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те ст |
| е издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим п |
| што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати |
| да своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се преле |
| рет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, |
| <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — |
| никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p> |
| дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глав |
| ави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се |
| слетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џене |
| на бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице об |
| старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љ |
| е праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Т |
| га врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледа |
| силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне ку |
| паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Дон |
| и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајк |
| S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега п |
| о Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, |
| јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог |
| страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунаци |
| оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе м |
| и њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске |
| чу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми с |
| ајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све |
| ју најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45 |
| /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— |
| S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад |
| м јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке ста |
| рљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју |
| ге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ак |
| ка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у о |
| куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Ко |
| инчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> <p>— Никад — прошапута сир |
| ђаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p |
| <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> |
| жи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом |
| тац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе мла |
| слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у |
| ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се т |
| рујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... |
| е морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му т |
| и оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћер |
| а друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова |
| пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су |
| ре скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате |
| <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p |
| има већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој |
| то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —< |
| можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, |
| ајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="8 |
| јанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чу |
| аше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини м |
| лино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црн |
| дмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапу |
| , кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне |
| не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држ |
| /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено бе |
| мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај м |
| а први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се |
| .{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави |
| а, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гос |
| — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она о |
| p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаш |
| чање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава г |
| оћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех |
| ћу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} |
| и, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред по |
| ак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је |
| шце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па |
| као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме |
| ане.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слобод |
| којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опаж |
| то чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико |
| тано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио |
| ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин |
| ао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; ал |
| а коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва |
| а пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стад |
| ите најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се |
| на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао |
| аху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњи |
| ровалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци |
| ањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и л |
| ове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" / |
| Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, |
| м светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као |
| ИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage"> |
| . ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage"> |
| ије но икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју умо |
| могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад неб |
| зрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она |
| ега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и |
| тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу у |
| се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> < |
| ерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од ча |
| ави Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на |
| клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице ш |
| о колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која ј |
| пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу б |
| азговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад б |
| егов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и са |
| ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио |
| рате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кн |
| ећ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао |
| илујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака заста |
| о страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у див |
| јирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девоја |
| заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зр |
| ладић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком по |
| јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одго |
| сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце ку |
| , што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref |
| ије ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, |
| а нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људ |
| плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје св |
| био.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад с |
| ледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах |
| ћи од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне |
| им сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда |
| о... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан о |
| Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова |
| е у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драг |
| лико пута <pb n="27" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанстве |
| и шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, п |
| кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су |
| и да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинам |
| летку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше н |
| се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Б |
| ричајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело пе |
| даћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто |
| ћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним |
| али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није |
| tion" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а |
| четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом |
| м момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он |
| коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не |
| сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима ж |
| ="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз дев |
| Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа |
| ула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да |
| ош један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периз |
| олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска |
| и играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком |
| а Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то |
| ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове т |
| људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, |
| је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад б |
| , што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај |
| и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам |
| њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од |
| Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело н |
| тубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од |
| .{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> <di |
| нађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно ш |
| реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама |
| која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке |
| ви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за |
| иста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="1 |
| вораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступ |
| ле отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, |
| о од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— |
| на копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У |
| опови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук |
| <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по |
| </p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити ве |
| > <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ов |
| ореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свим |
| један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> < |
| и пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује ј |
| исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, о |
| 269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не ску |
| p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча |
| руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:</p> < |
| трашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опази |
| очено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз гл |
| ад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То |
| p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзиј |
| то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један |
| о, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке ст |
| м!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена б |
| за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, |
| м хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по |
| у...</p> <pb n="227" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње г |
| уке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела л |
| ласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У |
| S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p> |
| лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јун |
| знеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше |
| жи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики |
| им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре ш |
| не летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом пор |
| и све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ нас |
| својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он нем |
| /> <p>— Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове реч |
| е некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спр |
| ве, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али К |
| , он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове |
| ко ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски |
| ског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борб |
| им гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марја |
| адна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надск |
| кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше чето |
| <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у |
| д брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти н |
| здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог |
| пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху |
| причаше сутра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији |
| упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док саз |
| ли хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, |
| S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог ста |
| овац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажа |
| ца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није |
| д овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капе |
| ви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирк |
| видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају! |
| ни научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се та |
| а, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Неп |
| уначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти |
| је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де пр |
| а свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје |
| к се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече... |
| другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свак |
| ладости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али |
| уге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрља |
| а како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове |
| вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p> |
| ре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да их чекам! |
| м.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту |
| се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мор |
| ај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом |
| тим облацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их биш |
| иња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; |
| погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећај |
| еш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне т |
| ху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко |
| мо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; т |
| јица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразгов |
| руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може ре |
| вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше |
| села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, |
| Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад |
| мо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он |
| илно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p |
| још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше о |
| ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да с |
| хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, |
| обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста нов |
| колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред че |
| или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге |
| у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку |
| жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Ле |
| и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом |
| кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти су |
| воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха ве |
| прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако мо |
| у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, |
| е силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Ту |
| и оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док |
| ети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, |
| ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћев |
| да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђа |
| у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо А |
| > <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине |
| дан упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други о |
| ље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њег |
| несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко прова |
| напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине с |
| рце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако |
| а ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно К |
| љаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.< |
| а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо с |
| врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбин |
| е Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} |
| ше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се нада |
| адају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набије |
| и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био... |
| <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се д |
| о лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S |
| ти да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену |
| чком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у |
| оде потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да и |
| јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи по |
| ити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кро |
| коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље |
| бље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> |
| их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздах |
| p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало |
| вуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање |
| још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у |
| е остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли как |
| да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер |
| ирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кл |
| науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — |
| и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту |
| S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре с |
| у брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде |
| ји му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо ср |
| n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Ко |
| рку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући. |
| јводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати ц |
| ела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно |
| Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, ве |
| аше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна де |
| а то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, гру |
| — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не |
| аше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад ј |
| ..{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти |
| сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као ми |
| хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, ј |
| Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— |
| ве, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе нај |
| пет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си |
| ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињ |
| ве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на |
| да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху |
| еси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па |
| ебо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на ч |
| пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се саб |
| ад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти |
| ех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем? |
| јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како |
| де да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође |
| а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног саст |
| еризо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} |
| ше отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и ка |
| лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане |
| чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој груну |
| н пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, |
| ; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако |
| у па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Се |
| , као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути |
| читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чис |
| нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и би |
| уд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па |
| епо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса |
| му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава |
| на устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему т |
| ткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с |
| асу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење |
| ер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи к |
| сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати мог |
| ика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као |
| баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то |
| расна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не мог |
| то и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш |
| оћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу |
| ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају... |
| сто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слат |
| ка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то |
| , који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да |
| чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" |
| уда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онд |
| е турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најв |
| говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих в |
| а је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а |
| и их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> |
| пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа |
| кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега н |
| па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на |
| ртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила |
| а.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али с |
| p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, |
| ога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} О |
| наде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му |
| ан пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — к |
| ладо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чу |
| помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе |
| еко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилин |
| да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза |
| а ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на гр |
| {S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па |
| па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро |
| паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чу |
| S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данк |
| оред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина на |
| ну где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не |
| S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви |
| тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше вед |
| де једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетк |
| и сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи. |
| срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетан |
| вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустит |
| . — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак ка |
| рже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на |
| да бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у |
| ељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да |
| у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце |
| храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста п |
| а тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет |
| седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па |
| ећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у |
| де је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате он |
| о се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> < |
| шити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка |
| b n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под с |
| ко пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам |
| опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања |
| једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдур |
| ти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.< |
| е, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, так |
| еже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развали |
| а гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, |
| воме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не и |
| о лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небе |
| јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мр |
| кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{ |
| о ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је у |
| убоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајк |
| ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хлад |
| ли на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег |
| барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна |
| и ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разл |
| ло па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет |
| ..{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девој |
| е да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудо |
| нци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица р |
| своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу |
| анког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно |
| аше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, |
| веду мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Пор |
| најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад у |
| ричаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се т |
| ве прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да забора |
| >Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.< |
| ћна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као |
| помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди |
| олика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустах |
| о о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета ти |
| крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју П |
| агић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му |
| међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши |
| ендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми с |
| еоградски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, |
| за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад изл |
| очине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колор |
| т.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом |
| аху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али |
| tone unit="subSection" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од ј |
| дске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке |
| дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајак |
| шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и п |
| о да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 |
| билажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јунач |
| м га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брз |
| уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи |
| ...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло |
| синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад ј |
| да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којо |
| ове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој погле |
| елио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љу |
| ике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли |
| и рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјај |
| суши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кућ |
| ном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп в |
| је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, ко |
| да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао з |
| ог лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и д |
| страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо |
| Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Звор |
| /p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цу |
| ше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мир |
| > <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} |
| о не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156 |
| кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све |
| рамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни |
| своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде пев |
| да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима |
| њем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испр |
| грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде ико |
| та, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обо |
| кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да |
| ва муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову |
| ђе оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силн |
| вом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад |
| зо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у |
| /p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави |
| итим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наш |
| дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца |
| ад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести |
| о гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, з |
| ахвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> |
| амо од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати |
| тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства на |
| зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храбро |
| о до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> < |
| само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајин |
| е на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно |
| <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што т |
| ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бур |
| воме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети |
| нског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често |
| , који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, пос |
| ао прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, |
| атима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше |
| љиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, к |
| беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Др |
| уно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни |
| узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вра |
| оји имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакр |
| у, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му пре |
| ма у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво |
| ће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј на |
| сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живи |
| Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се у |
| ова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од гла |
| верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори |
| и се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу |
| неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно с |
| а, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она та |
| који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тр |
| где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико к |
| ге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео. |
| ем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито |
| ети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендер |
| нако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препу |
| груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е |
| мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би |
| и да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="227" /> <p>Небо ос |
| им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва св |
| о изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} К |
| жанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p |
| лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, сво |
| таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај жив |
| мљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по свако |
| b n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао |
| рене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце к |
| ечи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не з |
| само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, д |
| ..{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} |
| кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхт |
| ављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— |
| ако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда |
| а мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишље |
| је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, ка |
| где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусрет |
| о девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; који ки |
| до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скрој |
| ше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна дру |
| догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење |
| јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког |
| говој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чу |
| ико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлуч |
| стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онд |
| Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњат |
| љена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Ал |
| ишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад |
| јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало |
| е и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда |
| .{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум нек |
| угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој |
| те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни |
| се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кард |
| но везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> |
| је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш |
| за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зу |
| што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце ди |
| окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица |
| ше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше |
| а младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> |
| е се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху |
| ене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх св |
| рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите г |
| p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка |
| ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се |
| јзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треб |
| абљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа л |
| и да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба по |
| /p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Х |
| ако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред |
| жно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинч |
| у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, |
| S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему |
| А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...< |
| џалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим |
| ког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако м |
| >могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тра |
| ако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тог |
| женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div |
| <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИ |
| itlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> |
| } Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи |
| еси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — |
| ... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево с |
| <p>— Надино... то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло ш |
| ! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам ш |
| песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са с |
| } Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се у |
| ску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побр |
| еђу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га |
| рје где <pb n="214" /> становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свог |
| обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— О |
| могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувенд |
| више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је |
| она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда т |
| заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Л |
| пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обичн |
| не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врх |
| {S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — |
| , које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је |
| е живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели |
| у своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса |
| ше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини ха |
| у Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако н |
| кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, о |
| , ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча |
| b n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече |
| {S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом |
| тану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборав |
| уначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прел |
| поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се понос |
| ијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мрг |
| што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога д |
| </p> <p>— Познајем, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране д |
| ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и |
| до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да ј |
| обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и |
| тако је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> |
| /p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> |
| или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо |
| старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он дос |
| а? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чеки |
| е ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бе |
| о срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни |
| ко допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он |
| онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим вите |
| о, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене |
| у се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као д |
| ачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да вер |
| , па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је мо |
| да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролећ |
| а може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прси |
| и ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он н |
| — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p |
| Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се |
| урене <pb n="226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрен |
| —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео |
| ном травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те вар |
| де вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица |
| да покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и |
| ику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свем |
| ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастреб |
| ко да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук |
| истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силно |
| имо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, |
| је чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си |
| >— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треб |
| о ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз свак |
| ао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види. |
| и ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што |
| достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суд |
| ни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кар |
| <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно |
| се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да |
| е име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту |
| о више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је рава |
| зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се з |
| н мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је род |
| сле оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је |
| оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо п |
| , Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах |
| да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! .. |
| о беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше |
| ити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а |
| гоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, |
| још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} З |
| ти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, |
| рута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> |
| ава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде ка |
| душно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме др |
| /p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о |
| оме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући |
| око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњ |
| тва унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски |
| > <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе раз |
| могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> н |
| све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и зате |
| спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јади |
| Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те |
| витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> < |
| а, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> |
| кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О |
| p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити |
| p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад |
| оба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнез |
| з села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта збор |
| и, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} С |
| ери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад н |
| ана, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар в |
| е по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке ш |
| да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" |
| ковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво |
| их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лиц |
| већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет |
| би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупља |
| дне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чад |
| а рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? |
| на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујаги |
| р ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обич |
| па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдиј |
| осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде |
| е једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, памет |
| оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њих |
| > <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше мла |
| n="145" /> <p>— Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво нас |
| и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас |
| у, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па |
| обудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златни |
| е да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им к |
| ..{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто |
| стаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, п |
| а, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!.. |
| овикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја |
| рашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим љу |
| војој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки |
| араше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и |
| а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема нико |
| се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p |
| ши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поре |
| поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, |
| а твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту |
| бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би |
| о, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни |
| .</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жа |
| ан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачу |
| ко је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету ота |
| узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртв |
| војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише |
| се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дођ |
| итком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то с |
| и на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо мој |
| а срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!.. |
| и-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио |
| уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој г |
| руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то ј |
| таше жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Бо |
| а, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиља |
| } Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младом |
| Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, |
| сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чиј |
| опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S |
| ш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде |
| pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје как |
| чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене р |
| рао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже си |
| љаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а нећ |
| дмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој |
| Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао к |
| р, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало м |
| епа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда ба |
| но погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p |
| ој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на в |
| — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан |
| евидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, је |
| ћи својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну она |
| це на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одв |
| ’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> |
| о Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља |
| удра познаватељка пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана з |
| д беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што ра |
| умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју к |
| ва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као |
| и преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко |
| и — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модр |
| победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшн |
| њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може |
| > <p>— Живео Фејзија, живела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно заку |
| ну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из |
| сница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те сам |
| му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. |
| слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како |
| ка приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или |
| је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише |
| <p>— Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже п |
| уку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми с |
| послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплето |
| ем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске |
| е на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главо |
| вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено |
| м младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тре |
| ми то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, |
| це, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мр |
| о њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у |
| росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чи |
| е има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, к |
| ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана! |
| !...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па п |
| побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од |
| и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен |
| м као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито о |
| се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајан |
| ву двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јак |
| велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па |
| /head> <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у |
| /> <p>Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове |
| ојој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи ти |
| ђ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то |
| егово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који ј |
| о његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се |
| примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p> |
| и пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што |
| е, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча... |
| ини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господ |
| ој...</p> <p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их |
| шћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзи |
| p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и |
| тине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред св |
| да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затреба |
| може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити ника |
| рави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу н |
| другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше |
| е сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да |
| љно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће пор |
| го осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко |
| дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке бо |
| о се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати |
| {S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} |
| ка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жа |
| боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био как |
| што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види не |
| ко пуна српска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима. |
| p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те ми |
| мо да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој ве |
| дом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладол |
| 0 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град |
| ја од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p |
| Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... |
| види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с б |
| е око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младо |
| ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео л |
| кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше за |
| очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, |
| Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да разум |
| о то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па з |
| а то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, п |
| {S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде |
| себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није уч |
| је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце |
| ођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се са |
| па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до из |
| на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше н |
| противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да |
| г рођака...</p> <pb n="274" /> <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише |
| он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју ник |
| ији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари с |
| баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S |
| да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног |
| се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> < |
| гда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ |
| а цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </ |
| оту још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>С |
| то сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи |
| ад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу |
| уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући се на све ст |
| ише не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни тур |
| едак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усуд |
| могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p |
| р и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану |
| певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле |
| омирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, М |
| е може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера н |
| , није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знају |
| руштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учин |
| ужичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо |
| е какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшн |
| т по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо раси |
| вори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше |
| Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, |
| и да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак би |
| шаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунац |
| Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљај |
| ead>XX.</head> <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветр |
| Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало |
| их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше |
| о, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они о |
| орала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се |
| страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се с |
| ечце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братс |
| .{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} О |
| ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девој |
| ао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нек |
| огледе свог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше ра |
| А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског |
| тане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ н |
| њачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку к |
| је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или запо |
| витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако т |
| таху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{ |
| источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо |
| ви што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку вид |
| вако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком |
| на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од њег |
| трованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијах |
| ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад п |
| кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам |
| ега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги |
| га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут |
| рога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведош |
| Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрли |
| а дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:< |
| за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина мо |
| -Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ра |
| Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађ |
| екам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме остав |
| нствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа |
| стима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — |
| промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше на |
| уга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с го |
| малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, |
| во говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они пр |
| о, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико |
| ном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас с |
| p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толи |
| ој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> |
| ове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича ј |
| ака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на ста |
| тима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појас |
| ање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не сме |
| ма села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пуста.</p> <p> |
| а тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог ч |
| stone unit="subSection" /> <p>Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити шт |
| војим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигд |
| p>Пуста, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који |
| транци и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Буд |
| рође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебућ |
| златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско сел |
| смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и мно |
| де мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашњ |
| ли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча с |
| живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпева |
| заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобода! — жарко кликнуше неброје |
| банаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, |
| х мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комади |
| ђаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео ра |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове |
| вац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све д |
| јом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он забор |
| ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је |
| бро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на о |
| лку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, |
| ва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више |
| је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад н |
| уде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде |
| ховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави |
| јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме |
| оваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхо |
| својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и о |
| еника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на до |
| родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке т |
| а да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да м |
| p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње |
| Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оно |
| питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам |
| ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће ј |
| ном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па |
| аше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не |
| али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје |
| мам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које |
| ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, |
| /p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми |
| у браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки |
| свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> |
| е му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња |
| у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука с |
| ар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказива |
| ..{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господа |
| дрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки т |
| је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допа |
| дело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, |
| јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а са |
| као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од |
| ..{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Пр |
| аш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, ал |
| ојој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану своји |
| де о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше н |
| тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да |
| > <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и |
| ђе и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у р |
| тава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, |
| љао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио она |
| !... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, |
| бодно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> испод Т |
| би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од |
| м доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна бил |
| ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, п |
| ика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена ме |
| талог збора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док |
| сана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницо |
| Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, а |
| епа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се |
| а се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па мн |
| га ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како ј |
| црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им ниј |
| е, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео.. |
| </p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до |
| од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним |
| не лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје д |
| невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца |
| ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{ |
| од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја би |
| нања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно |
| ко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који н |
| сад <pb n="203" /> створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола |
| Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слободу... |
| еше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађа |
| слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се дево |
| знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао св |
| ета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад |
| а сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...< |
| оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети |
| није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео коли |
| >Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их |
| тка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у ј |
| у руке...</p> <p>Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које пок |
| су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни с |
| емити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си в |
| већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да прого |
| ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо ха |
| ког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као су |
| ! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбор |
| си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си |
| у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмен |
| је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе. |
| доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milestone unit="sub |
| е, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није све |
| Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њ |
| чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег чове |
| срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Срп |
| } Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да |
| о, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме. |
| — викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо п |
| ровим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Потоњ |
| и да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p> |
| тао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...< |
| ањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог ја |
| басипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, д |
| је је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а ч |
| тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они |
| ан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да |
| астави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет |
| купила одаде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци ш |
| виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с оборе |
| оград не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p> |
| помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, сва |
| стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Чес |
| е, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у |
| еде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, |
| идео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што |
| на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и |
| саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад поди |
| сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већ |
| амо у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отвор |
| 270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да |
| ви...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси.. |
| о, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} |
| чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу њего |
| ше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучн |
| том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, св |
| трашна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све |
| онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| и Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта |
| од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у о |
| погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, |
| тагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари. |
| нче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама прах |
| ује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претвориш |
| ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Ист |
| бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он н |
| далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађ |
| крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — |
| вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још |
| и из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје |
| за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрч |
| ду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више |
| једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судије. |
| лињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Вала |
| заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху |
| и беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у заче |
| едему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{ |
| {S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице по |
| зирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне |
| не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од |
| те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно по |
| раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју чо |
| ца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божа |
| ав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p> |
| шчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиск |
| {S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} П |
| но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу д |
| опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да |
| а!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до по |
| има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толик |
| мско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} |
| ни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Веренич |
| и чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та |
| о смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разле |
| чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!. |
| снило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жуд |
| млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне ту |
| И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, |
| ађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао |
| жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слаб |
| ане врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли |
| а ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Пери |
| јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео б |
| друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге ж |
| њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до по |
| ољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако |
| о отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не мо |
| па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод < |
| од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и |
| ју душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточића, сво |
| најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На један ми |
| циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што |
| сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадно |
| ј стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин н |
| .{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, |
| јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста |
| задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како ј |
| е да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан |
| из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. - |
| па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах приг |
| од.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако |
| , те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић |
| е учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да т |
| на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље |
| вника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе |
| српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун пи |
| игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Бра |
| свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</ |
| ле да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с оборе |
| епа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он |
| беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изги |
| де песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању |
| лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша. |
| ној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му к |
| а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да |
| си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, |
| , па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча ви |
| и, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да |
| па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на нај |
| би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само д |
| вот свој за највећу светињу човечанску, за слободу...</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кука |
| ом, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посу |
| уд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је |
| но срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мр |
| м, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе ка |
| јединче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам |
| својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и |
| пам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред ч |
| ренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и ка |
| ростре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како |
| њаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим са |
| пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на |
| њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, |
| естили своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо ра |
| то је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче т |
| а, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спах |
| могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обр |
| та видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају |
| далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гл |
| прију, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисл |
| дици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p |
| јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча п |
| гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p> |
| /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</ |
| у? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S |
| рађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта |
| дакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ ве |
| њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче м |
| р још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји ра |
| лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, |
| ом увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> </div> <div type="cha |
| разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли |
| p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се |
| ачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаш |
| — Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми |
| стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S |
| се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно о |
| е четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облац |
| а да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> |
| да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Так |
| силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви |
| своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу |
| /p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те |
| е треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам ка |
| >Фејзија ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта с |
| {S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућ |
| ма да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до М |
| главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послет |
| бра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S |
| а свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и |
| први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> |
| бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с |
| сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео вр |
| хода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похи |
| мера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се |
| ше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, а |
| Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој не |
| адужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела |
| е чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане побед |
| еше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је |
| лико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p |
| ог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> и |
| кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!. |
| а издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи |
| добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи |
| је па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранце |
| мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p |
| е, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни ј |
| рижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво |
| рашно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ов |
| Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет се |
| арску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја пос |
| Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тог |
| трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто |
| али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала често по |
| у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад |
| е арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпет |
| би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна |
| <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да з |
| нуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које |
| <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде д |
| и никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде |
| <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb |
| о једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Ка |
| ко је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње |
| p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко зна |
| це, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част |
| аказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину.. |
| у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала. |
| S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо на планди |
| на вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се |
| Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу |
| ..{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би |
| у дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узв |
| ане науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе |
| грам.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет |
| омамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први бор |
| робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из њ |
| аде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Ср |
| ељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко |
| Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди свој |
| д радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ип |
| драстао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то |
| та си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега оч |
| рна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошт |
| спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као |
| ма праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал |
| инови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку пад |
| е ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад |
| ја, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху гр |
| црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу |
| огаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како м |
| ући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је |
| па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у |
| у и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слу |
| о, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не |
| водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут? |
| есен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у ком |
| } Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се бор |
| је!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта |
| ад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем догов |
| да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те |
| кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад |
| е знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој б |
| ечи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb |
| ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајн |
| иваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сус |
| у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку |
| опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо р |
| тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с |
| сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас цар |
| — Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да |
| у је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц м |
| Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и прод |
| у каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста |
| тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</ |
| > <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи |
| а поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у з |
| ролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћ |
| не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — гово |
| ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама |
| д на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} |
| је војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па по |
| не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже о |
| ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре пр |
| жи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше т |
| је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p |
| бачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гл |
| лико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Ко |
| то користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико |
| динчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни ст |
| простимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан и |
| им крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повра |
| S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тре |
| је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где |
| Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате м |
| p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних |
| кад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао д |
| на десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у т |
| још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к н |
| араху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а тр |
| чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је |
| мешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жи |
| је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него |
| не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племен |
| еш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> < |
| видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Лева |
| наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и п |
| се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо о |
| ећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у |
| у — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема окл |
| н знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и |
| —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силн |
| тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> <div type |
| његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> |
| ађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуње |
| <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Ша |
| То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стиде |
| то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кук |
| из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступа |
| је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <p |
| очине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је |
| ојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да ј |
| удона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми |
| а и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је |
| ет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрес |
| елео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— |
| ајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише |
| а пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чад |
| живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан дале |
| ти ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али п |
| >Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукави |
| није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> <p>— |
| Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођ |
| здахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро доче |
| >Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чет |
| м да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мир |
| те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ј |
| жало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не см |
| но време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу |
| ва плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небро |
| је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала о |
| и код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ајруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од |
| знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— |
| убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате |
| нску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где в |
| p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити ка |
| ја од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију |
| тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би н |
| је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу |
| /p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друм |
| главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко ли |
| шући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи |
| братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега |
| Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред |
| на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p |
| ску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> < |
| начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим |
| итоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се бе |
| ва била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрз |
| као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блеје |
| " /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред п |
| девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тре |
| дружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{ |
| опустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, |
| заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, о |
| ах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p> |
| е чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турч |
| Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена побед |
| <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!... |
| и све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласил |
| да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо |
| у мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока |
| ако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчи |
| резања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан |
| ..</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти ма |
| ер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се н |
| онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморније |
| аједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти |
| а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у г |
| 52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма |
| несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати |
| никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола |
| азагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{ |
| о што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> |
| отребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему чит |
| поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови друг |
| ам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Д |
| , добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав |
| кућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо |
| велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} |
| и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући |
| </p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакој |
| неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у |
| немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних |
| ила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајк |
| дан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Нади |
| се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крил |
| не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао пи |
| > <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитрист |
| е ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p |
| варе, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше м |
| <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - |
| ра, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> |
| доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто |
| тио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> |
| д се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...— |
| у прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако си |
| никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, о |
| ајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пр |
| ти страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић |
| коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, |
| евоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ват |
| авао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— |
| тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197 |
| еном.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њем |
| угим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша |
| чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после о |
| у земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S |
| од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољубац румен |
| м тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у св |
| ље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап тв |
| l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Ко |
| то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у |
| /p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здрав |
| а арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље |
| еља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је |
| и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га ср |
| о једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља бе |
| момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде |
| издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— |
| а нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међут |
| ахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе оста |
| рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га |
| једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станк |
| тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да |
| халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насм |
| ска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у |
| ну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој |
| ом видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} |
| оље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад |
| м људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ак |
| светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како |
| ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само сл |
| и сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а |
| у пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да |
| као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа |
| у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху разд |
| одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња |
| ник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је |
| м и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једн |
| сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па |
| ико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе |
| беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скуп |
| еко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове р |
| свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу со |
| дмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} |
| аха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговори |
| челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се |
| кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио ср |
| му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и |
| дећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им в |
| то радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слободу...</p> <p>Уза |
| ио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци |
| ова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Сал |
| рами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прес |
| сподару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше бу |
| братим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, з |
| од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, |
| бљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> |
| којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суз |
| /p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по ви |
| прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се с |
| мо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почн |
| ти Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ј |
| тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Муј |
| ше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне о |
| ен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у |
| дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син |
| де хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{ |
| — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се |
| алили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођен |
| тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам |
| ћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, |
| нез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на једа |
| ...{S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је зна |
| ад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе бл |
| едајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива нек |
| овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и |
| искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Ар |
| а јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао ис |
| знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху |
| а мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у |
| , што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру... |
| се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p> |
| не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> < |
| у помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен |
| нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p |
| наест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио б |
| га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и |
| еома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срч |
| фицир; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место |
| но допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од |
| одушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у |
| њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, н |
| сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="8 |
| то помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Дра |
| од Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две г |
| а у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> |
| пусте рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ |
| и, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Н |
| ви Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој |
| ејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с ра |
| > <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где |
| а!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнс |
| јаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејах |
| остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га н |
| ма? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како |
| и страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се и |
| а те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је мили |
| лио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!... |
| p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по |
| ешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове р |
| а те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше |
| чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а |
| а сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа |
| — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S |
| развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати |
| обедити свето оружје, које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p |
| а поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче пе |
| носита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово |
| анцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете з |
| а ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му п |
| цу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало про |
| а му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад |
| онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рај |
| о живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ни |
| а срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичућ |
| ош и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, кој |
| из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ |
| не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, |
| вота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се г |
| ена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побрат |
| обеде дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња |
| обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме |
| ој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра преда |
| реварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> |
| остављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се т |
| елитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључив |
| који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се |
| д ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако |
| м изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час |
| знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, |
| > диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго о |
| мед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар |
| својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење сво |
| овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па оп |
| , или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич м |
| ћ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали ок |
| господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе |
| а нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Св |
| оста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко |
| да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ћ |
| лакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико |
| а, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о |
| у на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања ист |
| јим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његово |
| ет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milestone unit=" |
| у пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим с |
| ни је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто м |
| бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва. |
| е као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у |
| > <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и |
| е и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ св |
| у сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасл |
| страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју |
| шати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам т |
| аћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, |
| И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом п |
| а свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени |
| о гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да јо |
| се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зул |
| о муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове |
| Ох она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу |
| е жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је д |
| ди серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом |
| .{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у |
| 53" /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви |
| и, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху |
| .</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, њег |
| ља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на |
| је, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ д |
| , шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш п |
| а га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана о |
| ead> <p>Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Б |
| а им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите о |
| слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако |
| нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да |
| и читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га на читање свој |
| то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него |
| мао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ |
| а морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног |
| ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири в |
| ко се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разг |
| улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих необичне |
| Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његови |
| ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи малих анђелака ко |
| Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беш |
| рави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у к |
| а Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што |
| е је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S |
| је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће пон |
| уче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, ве |
| цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјах |
| рловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно и |
| асна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога |
| туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за кој |
| хнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем к |
| о је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љ |
| а Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? |
| о је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде в |
| И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да |
| ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију |
| бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше п |
| икад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p |
| о би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој |
| .{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се ра |
| „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драго |
| леде као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала као своју се |
| рећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако |
| лађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрш |
| <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — |
| злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колик |
| "244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си м |
| адино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — |
| а си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пр |
| вреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} |
| мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађ |
| је никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону с |
| ова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажа |
| итеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила з |
| , него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Ф |
| ци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да |
| ти.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у |
| у се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по име |
| аза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Про |
| S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу |
| трени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће м |
| p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста и |
| инку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан |
| ...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба |
| до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора |
| ња и заклињања, па још једном прошапће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скор |
| им заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> |
| .{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка |
| му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186" /> <p>Мргуд |
| ше.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— |
| ом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!...</p> <p>Сад ударише јасне с |
| и што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме прев |
| умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе н |
| рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти са |
| ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као |
| загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кућ |
| одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шт |
| алија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p |
| оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се упл |
| грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговор |
| да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће |
| ражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми |
| а свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах уг |
| ти да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, |
| јина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до |
| и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише рум |
| укну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заб |
| је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је она чест |
| ади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше |
| асу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослоб |
| таним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не з |
| и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност д |
| несе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је п |
| — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лау |
| а оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би |
| шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb n="145" /> <p>— Ништа, |
| > <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бел |
| ом храни...</p> <pb n="136" /> <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, пога |
| мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду св |
| ака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиш |
| ту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају се вој |
| елиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али |
| им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадно |
| тојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађ |
| шни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грл |
| глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се ук |
| е одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у |
| е све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако му |
| сто да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</ |
| >И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пр |
| мили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек у |
| дно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p> |
| апуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни. |
| иже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и С |
| инови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице око састављених кр |
| куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb n="2 |
| и јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његов |
| радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело |
| ко слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га |
| — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Ов |
| приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањем и |
| } У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико зависи народно изображење и у опште напредак и благоста |
| ем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам |
| че.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљах |
| останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то |
| живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборав |
| крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</ |
| ко потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није |
| како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учин |
| њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако д |
| да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто из |
| нао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са с |
| ти Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи |
| и, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити м |
| и слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто па |
| затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драго |
| да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивн |
| .{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, |
| где икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у п |
| ћи се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, |
| и.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из град |
| лопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлу |
| , који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> погле |
| еко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извиј |
| ам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Раз |
| е чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му |
| ало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p |
| у је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у с |
| ко уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се |
| вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па ису |
| — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све з |
| сту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто ору |
| оше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то |
| Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— |
| чи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га та |
| вши придиже се са земље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с |
| .{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он н |
| д ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што п |
| <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га. |
| на се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у нај |
| атре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ ње |
| а одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похв |
| вика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар ник |
| амном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем |
| пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, вод |
| грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само куша |
| а, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја |
| е!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава |
| његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џе |
| поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господа |
| пет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце |
| о помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... |
| смехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи |
| >— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — ов |
| од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто с |
| ми кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуш |
| , само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу |
| да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он |
| то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатк |
| да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, |
| рка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до |
| рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> |
| ћан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} |
| тку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у и |
| укама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које ч |
| лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се р |
| ерца.</p> <p>— Још... још... само један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад м |
| .</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге |
| ком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се с |
| на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај по |
| тидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око пева |
| стре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно роморах |
| ути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађен |
| } Чувај се тих <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си |
| жаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце |
| и ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника.. |
| е опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; |
| на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце |
| д пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже |
| ажећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она |
| срце човечије!...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој закле |
| докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У |
| ска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке |
| p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих р |
| .</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згоди |
| ћ плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштр |
| .</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се ста |
| ли од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се |
| расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њено |
| иже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље зна |
| у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> |
| , које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} |
| исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним леп |
| нцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутци |
| вуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десни |
| крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топо |
| ледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да ј |
| ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с |
| м се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут |
| ми храброг младића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у зем |
| ца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и ко |
| у да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се |
| не смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња |
| ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му запо |
| од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадн |
| ло па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да жив |
| ња, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто с |
| > <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —</p> |
| ну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — |
| су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жен |
| био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војс |
| аше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p> |
| пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи не |
| хов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара |
| и помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> <p>Џене |
| ет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у н |
| Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликова |
| љубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да с |
| оње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по ка |
| ш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> своје приче |
| ада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без |
| то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</ |
| .{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џене |
| орио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — |
| је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="178" /> |
| варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} З |
| и могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено трже |
| питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један.</p> <p>— Знам шта |
| најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{S} |
| тири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задоби |
| к Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} |
| се царевина на далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни |
| дија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из |
| лога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковиц |
| ако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спрема |
| живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српск |
| дно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђиј |
| — Као уписана... —</p> <p>— Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака |
| јући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — |
| бодан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царск |
| стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непр |
| ну кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, |
| — Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што |
| ало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> |
| аће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на |
| рбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни р |
| е за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — про |
| шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну гус |
| ије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се из |
| сја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисн |
| нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Млади |
| ње.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чист |
| растопљене светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Ал |
| силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слатка мајко. |
| други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог друг |
| а само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас |
| се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, заус |
| , честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет |
| ичаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско |
| више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красн |
| еп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па з |
| ена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи прежи |
| вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угле |
| месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, |
| <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} |
| нуше из силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај |
| њевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете |
| ој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да |
| ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако |
| ког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје ле |
| причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћ |
| а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p> <pb n="57" /> <p>— Он је извидан! — ра |
| о на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину: |
| дро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — преми |
| ућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад рази |
| опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?< |
| на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} |
| чени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено... |
| већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и с |
| рпско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коњ |
| ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео |
| } Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра к |
| руги бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни о |
| имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника пра |
| сти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> <pb n="241" /> <milestone unit=" |
| b n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурн |
| да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих |
| хвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта к |
| их десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Његова се нада испунила.{S} Његово племе |
| познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта: |
| гла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала упр |
| ши страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а |
| од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџ |
| тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војск |
| цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, |
| више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код с |
| о, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци шт |
| ој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбр |
| е да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Ф |
| а је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, |
| ледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од |
| и ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изостало по које |
| какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажах |
| оја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протиц |
| азношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице стар |
| о и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет проду |
| ријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, |
| >— То је она!... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака при |
| опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог |
| ћом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb |
| ош имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима |
| агом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, који |
| ници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују п |
| лом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на гр |
| че ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> |
| га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уговарати с посла |
| њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мр |
| вог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при ја |
| н — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише ра |
| јна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку ту |
| ати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S |
| и од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно ж |
| да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одговори Надина достојанствено — или зар мис |
| Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше |
| оћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој нев |
| робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на |
| о дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па седе на |
| несе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у |
| ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и |
| стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терат |
| обито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонув |
| Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше |
| ам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораш |
| есет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да |
| на а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који св |
| ма.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и то |
| раној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погину |
| о свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се |
| а избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв |
| приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само т |
| S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главоб |
| оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час |
| , кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срам |
| ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија |
| то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} О |
| ако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робов |
| омајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p |
| {S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хо |
| и настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина устаде зачуђено.</ |
| :{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да |
| ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на |
| својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене б |
| о више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли |
| ..</p> <p>Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</ |
| ћна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће |
| миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад |
| ницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред неброј |
| едоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно |
| дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити...</p> <p |
| е опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако |
| да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што зав |
| лости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20 |
| е молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве |
| бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна |
| сење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> |
| ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбр |
| свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам |
| вито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја како играху харамске ро |
| ђи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавин |
| сребро и злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као |
| .{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времен |
| д Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" |
| дној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, |
| уше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом |
| но, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака |
| <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, ле |
| едује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </front> <body> |
| е да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле н |
| је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан |
| један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкр |
| јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да ј |
| ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Вла |
| а, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше д |
| ено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом пој |
| н још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још |
| из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продуж |
| .</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S |
| вама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће |
| е неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах |
| које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час |
| аде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта |
| Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у ср |
| ан сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаш |
| о, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> |
| вале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча с |
| о је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд |
| стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилам |
| јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама |
| зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку |
| ју да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике грдне зулум |
| ама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то удари |
| ина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна искр |
| ат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Турака...{S} |
| града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онд |
| тога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> |
| рилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ј |
| рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почет |
| д на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам |
| мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало! |
| ика, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло |
| S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео |
| ођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S |
| аћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Ал |
| /p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{ |
| ажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p |
| <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S |
| осава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео |
| покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешил |
| на мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре ње |
| толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџад |
| одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не ма |
| досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, са |
| ..</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати |
| сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силн |
| ... одговори Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Ка |
| .{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет ба |
| аргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле |
| коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоск |
| хитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ћ |
| оље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинит |
| веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколови |
| собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш т |
| едао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господа |
| ило лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло ви |
| је у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из с |
| војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</ |
| Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му |
| ..{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што |
| ирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p |
| м рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па |
| играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојно |
| уди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па |
| то важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што |
| осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све на |
| ала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у ру |
| али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Ра |
| и момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше |
| је радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборав |
| а реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врат |
| дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па к |
| а се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то из |
| Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју м |
| дало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео |
| пећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца о |
| али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који |
| у једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек ка |
| ар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гл |
| олико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово |
| их осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помис |
| не своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред оч |
| дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље иш |
| дан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе простосрдачне сељане овај чудни путник кад им по |
| ши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини ц |
| подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћес |
| таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој в |
| ећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуд |
| } Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како с |
| ..</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господ |
| х троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће боље об |
| не суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које |
| /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу |
| играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да с |
| на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Ф |
| лу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан прој |
| p>— Живела слобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно п |
| старим родитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека |
| д падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, п |
| декојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене <pb n="233" /> источне песме што су кадре опит |
| а-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душман |
| тровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога |
| дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смр |
| но беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кул |
| оча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким |
| ну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се о |
| Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти |
| , узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с д |
| есрећнијег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање в |
| лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, ње |
| ву власт, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мн |
| Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешт |
| ко старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, |
| на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај |
| притисак, колико <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се |
| е како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} |
| </p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што |
| е њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тих |
| укаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка свој |
| {S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела с |
| ди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук М |
| Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно н |
| а за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ |
| > <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше |
| ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку |
| есе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при све |
| и; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се приг |
| ћу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше |
| а помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <p |
| знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све |
| ли ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе |
| ваког старијег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова |
| {S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које у |
| Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њ |
| је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало пошт |
| ски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, |
| ворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, кој |
| бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много пл |
| бијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих... |
| ло небо застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце пола |
| јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше ник |
| ких коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, по |
| илом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду бе |
| беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чин |
| и кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онд |
| ећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро |
| п, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне м |
| ad>XVIII.</head> <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад |
| сма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког мла |
| а је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p |
| де...</p> <p>Српкиња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, |
| а гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећ |
| е... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући се |
| у не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнид |
| летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора |
| га би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим не |
| ају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваљ |
| S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не |
| делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г |
| на.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — о |
| <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са |
| о?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечера |
| дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вече |
| одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам г |
| ата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио |
| о сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног |
| о је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођ |
| урака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више |
| /p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила м |
| p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— |
| >Мирко се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне ј |
| /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.< |
| ко виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове в |
| /p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио |
| са!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чуд |
| за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па о |
| ти по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоск |
| момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?. |
| на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коњ |
| <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p> |
| слетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако помори |
| вим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много дру |
| ловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још ж |
| се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујаги |
| егов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Т |
| им нежним малим ручицама <pb n="182" /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на |
| ле тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу |
| јаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у |
| се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Срба |
| кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те ж |
| живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те м |
| с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Коч |
| е путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли |
| ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срд |
| х, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале ње |
| и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свог |
| ош мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази |
| ене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је |
| је чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, |
| гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог госп |
| p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем |
| ва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе с |
| ришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који |
| ека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стра |
| ле два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом |
| глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећањ |
| е није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те |
| то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све ст |
| уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао |
| <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону ст |
| носити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем |
| прам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се при |
| њишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела в |
| вши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу |
| аудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— |
| с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па |
| ве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино |
| рзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с п |
| још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше |
| то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није треб |
| да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним чет |
| ену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбр |
| рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим чета |
| Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака |
| мништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па |
| ац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и |
| нда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњават |
| ска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва св |
| е као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном |
| земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашља |
| ио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — говораше поносита арбанаска погл |
| ихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, |
| ку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, |
| да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо нап |
| х изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати свој |
| е Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — о |
| е дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, ј |
| маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> |
| огу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три р |
| .</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе |
| шале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво |
| идети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима |
| хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Његова се нада испунила.{ |
| а све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су к |
| е Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне |
| Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави сво |
| своје чете, издаде <pb n="174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га |
| .. па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво |
| го, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша |
| ваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше |
| ета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који само со |
| не, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, |
| е дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умо |
| дној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} Овде у |
| е попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите |
| p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз к |
| е Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да п |
| , слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни о |
| азасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећу |
| ца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је н |
| иванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Бог |
| ора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном |
| <p>— Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно д |
| } Између осталих пријатељских разговора започе од један пут Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља |
| гласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно бори |
| ш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилост |
| > <p>Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља |
| ршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све |
| у да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> св |
| да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским и о томе како би се |
| апског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе |
| ош и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погл |
| е узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повр |
| јпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем |
| у ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> |
| е главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало |
| е као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у |
| и не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити сло |
| снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мал |
| страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог т |
| пи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаш |
| нати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака |
| ц га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шали |
| е лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбун |
| се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} |
| Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајк |
| ош јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујив |
| ру арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збо |
| видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, ниг |
| ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајућ |
| ођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву д |
| е могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она клим |
| ом, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, а |
| дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца |
| а, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то с |
| не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то т |
| ш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па |
| /p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу гл |
| којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш за |
| рџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скршт |
| и један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег |
| } Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> |
| рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима. |
| <p>— Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{ |
| Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно о |
| ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати |
| д овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није |
| p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу |
| у, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље ту |
| едаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не п |
| што не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сла |
| {S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} |
| посланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И с |
| уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било |
| спламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти |
| !{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва |
| повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћ |
| ани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги |
| p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али |
| </p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он с |
| на, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути...</p> <p>Он покри лице |
| јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми |
| посаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклет |
| ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са |
| га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три го |
| јнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже |
| ејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; |
| ке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерк |
| за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} П |
| , да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Ко |
| знаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић |
| ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар. |
| и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми |
| е видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад по |
| Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу |
| — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба |
| , или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јун |
| то потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да з |
| ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у |
| страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове пес |
| кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне пес |
| плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш б |
| једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све |
| одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још |
| цу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела ка |
| а срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао н |
| S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све д |
| огу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од о |
| ебичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, |
| слетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи |
| е стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и т |
| полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је мор |
| Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не провед |
| не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу са |
| силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или |
| иже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни нали |
| амо да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да |
| — одговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одр |
| ић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни ма |
| могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме |
| рху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар |
| да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, |
| к рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском |
| о и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова |
| ко мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу про |
| племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан т |
| on" /> <p>— На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Једренетској |
| nit="subSection" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно |
| крише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S |
| утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњ |
| дравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању же |
| јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им |
| е много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је н |
| p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само |
| једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измуч |
| лаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: |
| јни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком ут |
| та ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p |
| та.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести. |
| деше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, |
| ног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбин |
| е пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је зе |
| она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина но |
| е...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим |
| е покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у |
| и уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, ј |
| есмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само н |
| лост! —</p> <pb n="186" /> <p>Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да |
| е осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та |
| те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полети |
| себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још веће пош |
| p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од ту |
| ује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ |
| а глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да г |
| /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз |
| <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> <p>— |
| а, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те по |
| .. —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад с |
| оље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што он |
| едаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у |
| се најмилијих својих?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Ос |
| очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавн |
| аму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче г |
| .</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дв |
| а мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, как |
| усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело њег |
| егаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и |
| , као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава |
| римицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов избавилац |
| о, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на |
| кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се н |
| {S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а |
| пршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — |
| абуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си |
| n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за |
| каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху рос |
| онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног |
| ака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања то |
| ху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са |
| даху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Јед |
| по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српске војске, од к |
| ад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, |
| с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви п |
| ом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а |
| е речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их |
| што Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан пут проговори одважно:</ |
| видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо |
| олико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S |
| била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што |
| ер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се теш |
| лала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудн |
| путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад |
| и тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута про |
| учаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не до |
| луша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском |
| а и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма |
| </head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и |
| ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова п |
| Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну каба |
| и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе вез |
| ла ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јо |
| до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустив |
| кући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро д |
| ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помо |
| ик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Р |
| ио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу.. |
| огу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, |
| анка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су |
| којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома зази |
| занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заве |
| оћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала с |
| хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на |
| ...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем за |
| да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и |
| е хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни п |
| највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хл |
| а, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо свој |
| ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, |
| записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима о |
| пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се пр |
| кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти забор |
| беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га они |
| а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш го |
| ер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.< |
| ој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану |
| сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути.. |
| научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано |
| долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због |
| војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе и |
| од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p |
| ога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедо |
| које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала |
| махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао |
| неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му ра |
| ије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силно |
| он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче св |
| падао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београд |
| а, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и га |
| не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одем |
| вљали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде |
| маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, да — в |
| јзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше м |
| дменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузм |
| рош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог |
| т скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, мож |
| о тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио |
| господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам... могао... пре господару!... |
| {S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том у |
| а, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудн |
| чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних под |
| </p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да их |
| трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} |
| ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кро |
| стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, он |
| бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на једа |
| {S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, |
| та, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланц |
| /p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше |
| што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек |
| ајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га |
| да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет би |
| але на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, ал |
| да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне |
| /p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, која м |
| гомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да |
| умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Коч |
| и мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроб |
| свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к не |
| а свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу |
| има сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе |
| то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периз |
| си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку но |
| од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бит |
| иромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — |
| глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта почини! — |
| е још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место |
| ћи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити мило |
| е ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p |
| ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му |
| р не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не |
| по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукави |
| сипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљуј |
| ше материнску милост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим |
| о <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше |
| P18631_C20"> <head>XX.</head> <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се пола |
| се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што |
| имо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, |
| ити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка |
| Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним рукама мољ |
| пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p> |
| много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако н |
| као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, |
| ај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро |
| у додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата с |
| сијаху...</p> <p>- - - - - - - </p> <p>Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљен |
| /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје п |
| е грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под ду |
| кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су муч |
| </p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљ |
| и брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Па |
| ако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — ско |
| рши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивн |
| <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче |
| ио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шк |
| ше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— |
| ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске ру |
| <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Н |
| ку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Вр |
| шао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} |
| одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је |
| извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне п |
| јине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Ал |
| овом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па |
| .</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он постаде н |
| ека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — пи |
| сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> < |
| им зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим |
| на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењани |
| ним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад |
| /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није ч |
| кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да |
| у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p |
| идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче |
| ом.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је по |
| Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно |
| је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар |
| у ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од |
| <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рук |
| д Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо |
| иле имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажаху се об |
| p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек е |
| .</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— |
| етву погазио!... —</p> <p>Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, ш |
| p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће би |
| мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто |
| ука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насм |
| страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кик |
| жбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та |
| о доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Т |
| —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? |
| ћи писмо.</p> <p>— Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима.</p> < |
| сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — |
| >— За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи ми |
| у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, |
| од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, ал |
| .</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> <pb n="217" / |
| и војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, он |
| раше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Н |
| " /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко д |
| о по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама |
| , и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“ |
| азећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем |
| е плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме |
| ођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица поме |
| то ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у св |
| ворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој |
| што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више н |
| жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па |
| е очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа |
| чо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше |
| ави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа б |
| куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у |
| вић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — пов |
| аповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја |
| усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p> |
| ко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не |
| о српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда нам |
| јаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запали |
| ови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спре |
| у сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> т |
| један пут Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...— |
| е да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгор |
| атаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја |
| ија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче д |
| гњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се |
| х речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку |
| видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно ме |
| смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске |
| а ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и ју |
| оји се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још ка |
| еде зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својо |
| е бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот уз |
| а да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалин |
| душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од мале |
| друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p |
| агомир страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај |
| ова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад т |
| сподарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва |
| чуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља ш |
| Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не зн |
| ишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који пре |
| морена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се — она је весе |
| е и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је |
| авиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољу |
| рича....{S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што неста |
| не — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме м |
| а угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, |
| а једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће |
| Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се д |
| се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — |
| Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у |
| о тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и |
| веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да м |
| наше царовање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које |
| вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу |
| ред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш |
| ју, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше |
| о обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињ |
| p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! |
| ше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под |
| и од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним |
| ли теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је |
| раше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој м |
| уђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме дои |
| уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима |
| едао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно. |
| шћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, у |
| међаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце. |
| кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свач |
| ! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се де |
| ...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је тре |
| у цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија |
| гу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој д |
| аудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> < |
| Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом |
| па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јеса |
| n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар |
| љиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — |
| и кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од |
| што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мора |
| рче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb |
| везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачк |
| један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не по |
| ветим сведоцима, пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла |
| ебо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало ч |
| ти.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не с |
| е беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - - - - - </p> <p>За |
| положен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није мог |
| непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше |
| све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све |
| род свој!...</p> <p>Затрепташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне |
| ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа |
| , и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у с |
| црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, |
| шни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, пог |
| на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени |
| а послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али |
| ну све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема углед |
| ше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем |
| Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да |
| ела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака |
| воздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу |
| и своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му м |
| ше и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам |
| е побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трч |
| сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад |
| то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та |
| ја је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту |
| заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошт |
| алуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, д |
| познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> <pb n= |
| јима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> |
| - - - - </p> <p>Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава ра |
| о зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турч |
| , у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за вре |
| е не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније ч |
| борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души с |
| не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти са |
| лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегаз |
| лтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... к |
| зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јут |
| е како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> </div> <div type |
| агањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљин |
| учнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зу |
| ина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Ф |
| доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо ј |
| } Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се |
| бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито уверав |
| нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, |
| ице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџ |
| ркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као ч |
| етече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А |
| олико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети д |
| побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ов |
| јајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући т |
| јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице |
| о?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им из |
| присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајет |
| турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеј |
| си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> |
| смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако |
| в....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху |
| </p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде изва |
| ир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши г |
| Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто п |
| оластих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом |
| није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се зав |
| одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да |
| је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p |
| земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију |
| <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господ |
| ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премиш |
| није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} |
| да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљуну |
| ица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, |
| е, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком |
| ржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно н |
| оотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да |
| а?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па |
| </p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо |
| а осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог п |
| о по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...< |
| 77" /> страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p |
| обро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весе |
| ако их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело ма |
| ..{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти |
| упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није вес |
| } Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шт |
| ој смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке м |
| , а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад |
| запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красн |
| дсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бој |
| маш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незн |
| девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, сам |
| те тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p |
| та тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом п |
| ром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад б |
| жбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела нег |
| о.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Бог |
| обро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и |
| <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча |
| ри, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n |
| с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и прија |
| l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога на |
| данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало вес |
| Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p |
| а који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за |
| заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> |
| ерица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе |
| ело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} К |
| Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хв |
| драво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај прија |
| и Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто |
| Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све ја |
| а је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не о |
| и шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сун |
| и, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући |
| У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крв |
| ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p |
| па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његов |
| , а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету мо |
| а својим китнастим селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац |
| аве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса |
| !...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело.. |
| га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану оживе |
| n" /> <p>Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а вој |
| ше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, тала |
| ху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зелено |
| с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође г |
| поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би |
| <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачких у |
| просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том |
| од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне |
| еко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гро |
| ворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше |
| оча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са сви |
| о се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београд |
| имио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати д |
| <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојеви |
| дрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — очајно |
| трла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претво |
| пих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама |
| аде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се пр |
| ове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њ |
| о су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде ро |
| екну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сања |
| уј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако |
| , који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} |
| да сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добић |
| бруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудел |
| и улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком |
| та спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више притискује |
| да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{ |
| } Последњу снагу скупивши придиже се са земље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његов |
| ојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојн |
| ан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору н |
| уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу р |
| е светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страш |
| пе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињств |
| м очима красна поља благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и а |
| огаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и споко |
| , храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На по |
| јзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша с |
| сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</ |
| е видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође |
| црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три ко |
| ражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p>— |
| ли жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у румен |
| смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падиши |
| нда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где с |
| да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнају |
| Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да |
| еси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи насл |
| напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви...</p> <p>Отро |
| >Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом моли |
| а, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он д |
| >Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло |
| /p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остар |
| што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости ј |
| па песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које млад |
| просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели |
| сао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" |
| ј дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е |
| вља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све |
| {S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с |
| ладост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Б |
| есоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беш |
| насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље. |
| негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топ |
| с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, у |
| његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p |
| о по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто упла |
| а...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Ф |
| омах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те |
| .. — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао.. |
| бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>А |
| Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима |
| легаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, |
| па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше ј |
| го сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видет |
| акле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над |
| е много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја златна крила, а они страш |
| и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао ка |
| гу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да |
| о би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више уст |
| јим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>П |
| ир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чек |
| едно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где |
| а само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја понос |
| мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, к |
| ири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распа |
| а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и |
| у, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" |
| ти, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи |
| а је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да |
| !.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватр |
| овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо к |
| загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— |
| А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери млад |
| а непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме г |
| раћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да |
| е оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone un |
| је ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пак |
| енутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше |
| рчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва |
| Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну |
| ци! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али |
| кових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко покл |
| мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчи |
| вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да |
| ета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати. |
| ве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао |
| у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене б |
| олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како ма |
| , доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два |
| ани српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланка |
| ед дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ ж |
| н полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је в |
| стојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и д |
| на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђ |
| ара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" |
| д сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војвода |
| Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господа |
| стиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме |
| ојих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвал |
| харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на в |
| на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа |
| а пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коч |
| ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} |
| полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас о |
| не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све н |
| врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се |
| вору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи |
| биљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војск |
| иму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па |
| ања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши ј |
| драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово од |
| још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како с |
| ом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S |
| но кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око |
| {S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> |
| ..</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зо |
| није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Леп |
| милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће |
| пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref target="#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две млад |
| ве где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>Н |
| сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а |
| рпском је земљом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи |
| извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од |
| ђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бри |
| му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око |
| акав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи |
| по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Ст |
| ни ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране |
| ло одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што |
| ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који |
| јзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо |
| ре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила |
| ћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим |
| м тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у к |
| ли је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да г |
| обу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило г |
| у једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, ње |
| у у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове |
| ају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?. |
| коленицама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бе |
| егови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи |
| од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута |
| ле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Пак |
| мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за та |
| не мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек |
| д самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и о |
| о рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор. |
| ати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком |
| тког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудим |
| пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српске војске, од које је за |
| ше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на |
| како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p> |
| ... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је н |
| ужје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p |
| ао неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасут |
| Правда се опет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког |
| шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си |
| раху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња |
| два изусти.</p> <p>— Надино... то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено |
| и три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- |
| ли и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — гово |
| се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... |
| ао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбор |
| ро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде |
| ло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уве |
| Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да поми |
| се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} |
| шити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се п |
| се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p |
| > <head>IX.</head> <p>Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у |
| можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разро |
| , набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац |
| . — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше н |
| ма младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тог |
| тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у оча |
| слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско |
| е на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те |
| е сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се осло |
| оји се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> |
| . он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — п |
| и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српске, и |
| ом светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p |
| d> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше т |
| двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рај |
| астом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се в |
| продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је |
| S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан. |
| вица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n="141" /> <p>— Не... могу... госпо |
| А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он под |
| да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, та |
| , која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер |
| х девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарва |
| <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!. |
| ељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван |
| очекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а н |
| е дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшн |
| а има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> |
| досно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта |
| и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз руж |
| неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој |
| е да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хте |
| отруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> |
| и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву |
| авујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да н |
| — Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одгов |
| јући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа |
| а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене прими |
| то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — сме |
| клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено ч |
| као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онак |
| ћу <pb n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је л |
| о и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, |
| мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, |
| p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић К |
| првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збор |
| та то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесн |
| побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је |
| ли што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба д |
| и.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто |
| једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мањ |
| твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што ск |
| оревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки |
| и знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по |
| ажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, с |
| им лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... — |
| ћен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Как |
| е код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше ј |
| лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина |
| ађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га в |
| тина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим |
| так...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо б |
| ога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> |
| вање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху! |
| на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, до |
| ени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке |
| агањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно оч |
| ашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно г |
| кивала и окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху |
| стати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је |
| ладе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, ј |
| n="76" /> кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволаст |
| ета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни г |
| .</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, |
| не црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да ч |
| снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> певачиц |
| младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини |
| мо заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone unit |
| кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко мл |
| жеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресо |
| а!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} |
| удети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње |
| адоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, кој |
| ји пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се ниј |
| уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово у |
| {S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу |
| икад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од |
| знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</ |
| е по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњев |
| што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђиле |
| ји се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="1 |
| бичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радо |
| им црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку |
| брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила о |
| чи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако сла |
| ред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му |
| е беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његов |
| ница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, |
| љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Б |
| е тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет о |
| м начином, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бу |
| шим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> < |
| авно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, је |
| не што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> |
| а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је з |
| силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али с |
| </p> <p>— Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Са |
| ш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако п |
| лахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да |
| ма.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио с |
| рцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живо |
| {S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не м |
| е нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како м |
| који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али з |
| брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим |
| 175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеж |
| Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ |
| град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те т |
| ом.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска рад |
| > <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришн |
| вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, |
| заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа ни |
| рате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} |
| хну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p |
| аше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> |
| ило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено. |
| уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још |
| елика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</ |
| доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако |
| аја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p |
| домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад п |
| јжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме м |
| чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати |
| последње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> |
| у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="s |
| тео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не в |
| ше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прег |
| кривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, |
| љутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем коли |
| гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p |
| а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— |
| сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чи |
| ти знао!... прекореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Феј |
| све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту |
| ко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с |
| ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Т |
| ци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће на |
| према коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти у |
| како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетник |
| сли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ов |
| .{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без |
| је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он н |
| да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и сед |
| укави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу |
| м јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато |
| Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и с |
| га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што |
| иво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуц |
| — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, ј |
| овика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она |
| нца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па |
| е смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му |
| с?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест... |
| а радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи |
| ко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене н |
| чи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти |
| > <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га до |
| ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на м |
| да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, ч |
| ? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна од |
| .{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме |
| оћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— |
| <p>Освануо је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србин |
| љупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb n="143" /> ли он |
| ни.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради |
| тимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си |
| рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну ле |
| > <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућ |
| рази, да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, |
| жем у једно распростиру толико корисних знања; које подижу понос народни, која га сећају славне |
| је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напр |
| шља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде с |
| срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет |
| /p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како |
| , па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <m |
| га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао д |
| вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у к |
| , па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, из |
| могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div type="chapte |
| тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу |
| ледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагд |
| и, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши |
| p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох |
| ровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да усту |
| боје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стра |
| е труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па |
| м не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху т |
| већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се |
| крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосрет |
| >— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био ј |
| рић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу вар |
| и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзи |
| мајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, |
| кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те на |
| он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам цр |
| а ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да |
| ху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која г |
| шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима |
| ?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео д |
| ету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их тата |
| ?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја |
| , те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на мој |
| сово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп |
| му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан. |
| и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред то |
| притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и |
| е из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, |
| ћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцни |
| ље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутак |
| м крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једрене |
| астао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док |
| му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанс |
| ела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" |
| оба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас |
| шљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилиј |
| га обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући |
| чући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну п |
| н већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити с |
| рас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се |
| ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба д |
| ер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака о |
| и за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} |
| га посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја не |
| а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год |
| ао у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, |
| кав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и к |
| <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поре |
| — Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нек |
| е поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не поз |
| жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држањ |
| шина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="7 |
| кој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, |
| — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p> |
| једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад |
| ај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p |
| иш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, |
| аручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да г |
| нски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинско |
| ах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је д |
| , а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао |
| збори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка |
| pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по |
| </p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да |
| вио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девој |
| аздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, |
| ?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити |
| стина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онд |
| ђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се јадник см |
| а овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин |
| ска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву п |
| асом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притис |
| да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се п |
| јзија се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш п |
| си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих |
| Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се ч |
| брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса |
| <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само ра |
| молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за ца |
| аше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша о |
| сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се т |
| ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и |
| главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, к |
| ..</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да |
| а Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ о |
| његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да |
| <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не з |
| ло; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми п |
| ! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш |
| о не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је виде |
| који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га п |
| ?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живет |
| а: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била |
| , куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу мно |
| да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се в |
| девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало |
| на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиро |
| мадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На послетку све ове ажда |
| оју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! |
| сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сак |
| дна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале. |
| оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје з |
| е многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђен |
| занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине н |
| ане ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља |
| : — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомиров |
| ода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> |
| земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он м |
| <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити: |
| доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао од |
| p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врат |
| џалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се |
| ти ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је в |
| рзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде су |
| ало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом в |
| обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то |
| сти што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Ј |
| S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни |
| радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале о |
| колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више ни |
| изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза |
| отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И |
| ом као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p> |
| достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часк |
| нога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> < |
| на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учин |
| у је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се по |
| тни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше приличн |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила |
| сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећ |
| а коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с |
| аст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, |
| лила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тми |
| , а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао ис |
| ао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, |
| себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, |
| ао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од |
| је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем |
| .</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сес |
| за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Запо |
| мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка |
| била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из се |
| е марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда з |
| ао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> <div ty |
| асно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва |
| кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у срп |
| леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући св |
| јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што ј |
| престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо |
| <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, < |
| milestone unit="subSection" /> <p>Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бед |
| е на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не ра |
| </p> <p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако |
| маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени бреж |
| м ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, |
| човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p>По к |
| како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у |
| танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, пола |
| о место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још једном само да видим он |
| у подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турчина...</p> < |
| сито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти |
| ...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом изве |
| итком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не |
| ојим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бл |
| д њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно ј |
| кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је с |
| unit="subSection" /> <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још |
| чнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању би |
| д је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромн |
| и иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У ц |
| у, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, п |
| ре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше т |
| уци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како |
| још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руш |
| сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мис |
| чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> < |
| срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи |
| да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути |
| а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и |
| адесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништ |
| тре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, |
| о немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улета |
| и ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на он |
| вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе |
| } Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да |
| тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почи |
| ... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука. |
| лета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p |
| кав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Сп |
| изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> <div type=" |
| ргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— Уби |
| ћеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која б |
| вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p> |
| тња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од ње |
| >— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну пр |
| те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јуначе! — прихвати Радич — |
| рчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу К |
| остури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро |
| дара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А |
| ослетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи б |
| аштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно |
| е однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукал |
| белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доист |
| и, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија |
| могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид |
| им... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој |
| исто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вр |
| /p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p> <p> |
| епе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p> |
| Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> < |
| ...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте само боље у |
| тисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа |
| од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики ј |
| се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим |
| ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху хитрим |
| то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, |
| дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и пословима |
| јих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама |
| ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што |
| се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доис |
| и бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији пос |
| ве, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једн |
| ећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се |
| ајчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А |
| њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна с |
| а је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="17 |
| едајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати д |
| ијатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде |
| овиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија |
| амећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно с |
| тпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало |
| ке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја н |
| арац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бо |
| .</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, |
| у већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{ |
| ље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце |
| оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуб |
| спође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, |
| ем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо тур |
| амо ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху дру |
| ћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, |
| зира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</ |
| је: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти |
| а у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника д |
| ец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма си |
| ила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жесто |
| војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p |
| ву.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако |
| тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смил |
| беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...< |
| реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не |
| та ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешн |
| војим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим |
| не као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађо |
| огао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани ст |
| тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се |
| аре кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где с |
| излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао з |
| д танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као |
| оворивши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше |
| мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га по |
| се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан |
| брих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није |
| нако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији поста |
| поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рук |
| е.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај п |
| ачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се кол |
| , па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка |
| ше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </ |
| о, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахат |
| Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађах |
| савши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казат |
| и.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна ми |
| неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— |
| добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и приша |
| не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој |
| у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше |
| ест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па ка |
| овести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је н |
| ко се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Се |
| у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к з |
| угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар |
| и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би |
| ерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте арт |
| аде изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњ |
| ) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен моји |
| хова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека |
| ко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра н |
| се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније |
| тока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју при |
| а, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара доб |
| ости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа д |
| <p>Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се превари |
| шао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у похо |
| ије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату |
| /p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Феј |
| нако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он |
| шна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајк |
| а његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прс |
| >Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, |
| један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> < |
| л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски ли |
| хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да |
| нде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши |
| о дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је у |
| се беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његово |
| Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио оп |
| учнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђе |
| све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће м |
| авице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту |
| у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја |
| ума био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући т |
| уре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни |
| дно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за детето |
| еху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога |
| </p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац |
| ну на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се |
| ах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — бл |
| га и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> |
| жио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то |
| намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, от |
| Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177 |
| е ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но и |
| апоче Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и н |
| ом своје војске, само продираше напред, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} |
| е онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморни |
| ко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви |
| мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа как |
| иже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако |
| ше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што за |
| ску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опе |
| х старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке би |
| аде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мра |
| видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не по |
| е побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха рос |
| лико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен. |
| има, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone unit="subSection" |
| џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и с |
| ећ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар ц |
| ити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети д |
| се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </div> <pb n="46" /> |
| се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина |
| овице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску стран |
| гуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупк |
| да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратит |
| каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци |
| ог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као |
| ве стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизг |
| ао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> < |
| о им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надска |
| а олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царск |
| Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу |
| велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту н |
| скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао по |
| ко ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; |
| лосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав |
| .</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку |
| , па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{ |
| о гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — г |
| ма, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме |
| е отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна |
| урчењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> |
| а дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада |
| е онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, |
| улице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом с |
| говао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем њ |
| ечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није д |
| а била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Т |
| поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвик |
| сељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на др |
| ту сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне си |
| .{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па с |
| стивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала све |
| е и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам |
| на Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинс |
| бе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не |
| еном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу |
| а ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, ку |
| .{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџали |
| у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образим |
| повести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатк |
| веди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у |
| госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје пратиоце, и Ко |
| е већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше... |
| ошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с |
| ије у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не |
| посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај сел |
| е хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и о |
| ако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо |
| љаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на м |
| ажено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилов |
| од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у своји |
| свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти ве |
| нога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од |
| то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи |
| угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а |
| аповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једн |
| рдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p |
| заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да |
| мо ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао |
| мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу |
| Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p |
| де спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У |
| и треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за |
| отпусти <pb n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше с |
| детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачн |
| не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац |
| усти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити |
| ећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене зв |
| који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ов |
| и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло |
| е опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио |
| ћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се у |
| је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала |
| нај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма |
| је сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву |
| облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатаг |
| , а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у |
| , од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ |
| е поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово |
| е с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, |
| ="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већ |
| рбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </ |
| је, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада зна |
| коше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S |
| упољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а погл |
| ћу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива |
| е, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила пола |
| ака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S |
| не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке с |
| сти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он |
| > <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је |
| а, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— |
| же очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор ј |
| <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно д |
| ајсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном и |
| да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се |
| волео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не зн |
| Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <mi |
| е се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вран |
| оле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто |
| о потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује |
| ко по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> < |
| чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним |
| , где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, |
| испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> < |
| очо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чуј |
| </p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости |
| ихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви |
| па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му посла |
| у, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S |
| е на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри ле |
| је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благод |
| тарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам |
| који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним см |
| и моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.< |
| су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино д |
| ну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој гос |
| у срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту |
| бода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије зак |
| Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> <p>— П |
| и јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаљ |
| ри беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска |
| ник, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти |
| <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно |
| .{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брж |
| о срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb |
| обожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мор |
| Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће |
| ! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да ост |
| уди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај |
| би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изостало по кој |
| натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих з |
| ња, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана М |
| до мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да ј |
| ахвалићемо му <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> |
| г дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном мес |
| е...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p |
| p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно кло |
| за даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим |
| е кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p> |
| њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобод |
| раном пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиља |
| ав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарк |
| ли се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детиња |
| вати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к н |
| одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи |
| после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си |
| Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање |
| ишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је |
| ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада |
| ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} |
| г већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се |
| сјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p |
| , коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни |
| свим пао под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет ј |
| ова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Ма |
| еци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа |
| им иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет стотина Т |
| о је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчит |
| леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се так |
| би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила шт |
| но изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи |
| вика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света зе |
| ође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{ |
| браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па |
| довићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али ш |
| {S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од |
| над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи |
| и још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислит |
| ubSection" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу |
| турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јављ |
| е се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш |
| .{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак је |
| ле, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас |
| p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — наста |
| ктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Т |
| час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — по |
| а видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му м |
| де...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хук |
| ="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена с |
| нани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог |
| {S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо |
| /p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси т |
| ван Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза |
| врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а о |
| ара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својо |
| у свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово до |
| икака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S |
| одрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчи |
| ="251" /> победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече: |
| дећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од т |
| .</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом |
| о им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а д |
| и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од бр |
| рати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им при |
| </p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, запо |
| ок се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше. |
| муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л |
| као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да |
| та ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док |
| ом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета. |
| ц летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на |
| му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше ма |
| иском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да |
| ока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом кр |
| на врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> < |
| побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његови |
| ела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога по |
| вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Ра |
| вај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким вели |
| спозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори |
| се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се погл |
| он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна |
| ути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спом |
| реко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је |
| Section" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Он |
| братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он |
| ао крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све с |
| иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију с |
| име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село |
| им — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћеса |
| сару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p> |
| облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући |
| дише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, а |
| и стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се |
| Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме при |
| ене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - |
| и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на ко |
| </p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са |
| еке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота |
| о, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу с |
| и, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, ка |
| ли ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што |
| стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се |
| и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, |
| ити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад |
| а никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пол |
| асаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му |
| па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо |
| тром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p |
| ић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим |
| ало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поч |
| дељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати |
| узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само д |
| награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско в |
| p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу |
| умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трч |
| јзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по с |
| а расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове с |
| ..</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је ве |
| је озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав ч |
| а цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града |
| аху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот прес |
| ићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а оп |
| битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задо |
| ка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоња |
| ="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни |
| е најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{ |
| зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је |
| !...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочи |
| треним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао М |
| м помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше ве |
| чни овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на пр |
| и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се к |
| !...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде |
| идети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста ста |
| .{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— |
| а не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поузда |
| >— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ј |
| шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше |
| да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док |
| лучајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p> |
| и заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће |
| х умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска |
| ула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- |
| Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његово |
| 101" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а о |
| блаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу гр |
| . д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати |
| о ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети. |
| неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То |
| како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могл |
| м Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим род |
| егове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полак |
| сма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској б |
| <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на |
| таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а о |
| олико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p |
| ру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте< |
| ело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Бог |
| и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстов |
| д ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју П |
| анствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи |
| у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико |
| прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим |
| ше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљ |
| оз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те ре |
| на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стран |
| ју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде не |
| рбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет б |
| књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дан |
| путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чека |
| ину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, т |
| <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и |
| е пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси дост |
| већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја |
| али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који поб |
| ли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="27 |
| и забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две |
| да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну |
| ођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испрат |
| о равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мрг |
| његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који |
| никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али |
| га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера. |
| т...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, |
| — Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно д |
| ише него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као ка |
| ма донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију... |
| тељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостиј |
| о паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике |
| нда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку приста |
| /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао с |
| корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену зв |
| о куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред |
| зличитих страна српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и ње |
| јска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има м |
| рен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинч |
| репречите повратак Кочин <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљ |
| се с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти ј |
| у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову вел |
| много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица своји |
| и од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, а |
| у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> < |
| пкиња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она сна |
| беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би по |
| разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао |
| па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Н |
| ате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</ |
| е да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку врат |
| пкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим ди |
| за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...< |
| с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју |
| обну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несре |
| да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је |
| све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, до |
| ебљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта |
| ојих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сва |
| те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао д |
| дан пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је |
| ло подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што с |
| свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мал |
| банаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда з |
| ши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Кап |
| бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са кој |
| а се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, |
| ке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћ |
| дску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу |
| а да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену вој |
| ицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има |
| пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се |
| етити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што свак |
| паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и п |
| цније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде |
| отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сва |
| ју, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Ф |
| вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег в |
| ка и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српс |
| шћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање |
| од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од ја |
| зговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога по |
| ти војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати |
| ви!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а ком |
| ном небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше м |
| треним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— О |
| иле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио де |
| тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, к |
| Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет бр |
| де видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{ |
| а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој та |
| ћ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је ја |
| лажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху д |
| им гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p |
| роваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, |
| кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и |
| лавни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не |
| ко да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> <div type=" |
| а говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад |
| па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јун |
| ђер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се б |
| >— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Нади |
| ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да |
| о си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Феј |
| одару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита д |
| ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче с |
| гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га ж |
| <pb n="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кр |
| о!...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце... |
| о силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љ |
| из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у неб |
| верила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ па |
| о не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше |
| а, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, |
| о на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не над |
| дна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та |
| задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на пр |
| којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег ш |
| вим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Феј |
| о!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом |
| имо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је п |
| За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n= |
| а достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком с |
| везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, ко |
| рагомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене к |
| тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низат |
| слобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем |
| и да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна |
| она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно друг |
| нек се <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим м |
| а ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам |
| ног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> |
| — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ко |
| шно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна тур |
| </p> <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао |
| ла збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ зн |
| амо што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p |
| ше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на п |
| арио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа срп |
| е га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао ниј |
| потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему ч |
| је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме све |
| те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да талас |
| о љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказив |
| ра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не зна |
| ао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSection |
| оми и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа |
| родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и |
| ојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио |
| њ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од м |
| рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n= |
| ђаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке об |
| а постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси т |
| о.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они |
| теде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после ду |
| ојом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се |
| бане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје! |
| које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју игр |
| и путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватр |
| ебе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела п |
| савску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба про |
| гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу в |
| ав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана гла |
| рати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јад |
| сја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији |
| рену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угл |
| а кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве |
| оваху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање п |
| јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваш |
| ови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помисли |
| сни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео |
| атерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек |
| .{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> < |
| рв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p |
| мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а не |
| ожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној |
| крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку |
| ов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благосл |
| ј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у |
| штао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да ни |
| ди, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> |
| авно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш |
| то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај о |
| жљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, т |
| астије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна ст |
| а Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се |
| иш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако о |
| ији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> |
| амоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне как |
| еварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури ст |
| епшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p> |
| поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хај |
| а дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, |
| аше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико |
| ти кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не |
| иле с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди ко |
| као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма |
| , већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио |
| и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатага |
| итава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је |
| те беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло |
| госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одг |
| шка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од ње |
| ти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету |
| ене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а |
| <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Л |
| ајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли |
| мњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу |
| ене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске не |
| и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека г |
| има; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половин |
| лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са сво |
| да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> |
| слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> |
| који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарск |
| ли задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест |
| поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчић |
| — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни с |
| треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на |
| ена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива див |
| загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p |
| е оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> < |
| да те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не доди |
| зиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео гл |
| Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - св |
| дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пу |
| бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ал |
| кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> |
| жеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} |
| поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док |
| Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко пре |
| ут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би д |
| евима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча. |
| лике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да |
| почео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одр |
| оље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу |
| , кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати с |
| ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по |
| Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лауд |
| н са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаниј |
| једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца т |
| ку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва |
| } Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно |
| ви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да м |
| а ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како уср |
| аш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као |
| а ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек |
| његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве |
| ећали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Г |
| ли то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има |
| >Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут заг |
| рдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад оств |
| p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се шарениш |
| Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... |
| подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шт |
| Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде |
| ака за се са собом играла, подскакивала и окретала често погледајући што знађаху боље и вештије |
| гло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поут |
| шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, |
| моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па |
| волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад |
| и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па |
| ено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу ја |
| а бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе м |
| На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле с |
| асе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се к |
| чеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијан |
| ак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у |
| радан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије |
| је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути...</p |
| чина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно по |
| је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опа |
| а.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, ра |
| бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом |
| ом руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а |
| сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше по |
| то је његово срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се бори |
| и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ вес |
| ило, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га пр |
| Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху об |
| ике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} П |
| пут Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> < |
| воју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не |
| ма, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свисну |
| прејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је н |
| ет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба виј |
| бро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне му |
| нка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и |
| д силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшно противила, ни |
| бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешев |
| показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите |
| опова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленк |
| авна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има |
| ви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва |
| послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који |
| у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придруж |
| ушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref target="#SRP18631_N |
| му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у з |
| се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благ |
| тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповед |
| јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смр |
| да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{ |
| та кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, |
| !{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, |
| е рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој |
| ко преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пења |
| па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола |
| алчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше к |
| умћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин ле |
| тан најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, |
| склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној с |
| ња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послуж |
| а по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па |
| д њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који весело тумараху по њима, <p |
| чима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове |
| к <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху |
| је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође чи |
| е као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може |
| ем... одговори Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} |
| о Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађав |
| 4" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом н |
| ећ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први |
| ти срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан виде |
| ака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, нар |
| кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у |
| <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски п |
| њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не |
| .</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мо |
| има да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је |
| заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену |
| ана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p |
| ргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</ |
| богазе, прејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као |
| лахо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те п |
| коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се о |
| >Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува о |
| о не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увр |
| ли жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то бол |
| најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и |
| ина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се д |
| аше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка |
| д собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо |
| у живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно срп |
| дњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет год |
| ја на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча |
| сле мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, |
| е беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> |
| ле нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет |
| не дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити...</p> |
| лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у с |
| бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатов |
| трахоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} |
| као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и |
| ше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнеги |
| де да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајко |
| о борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган |
| едаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе |
| оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало д |
| сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, |
| авикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и в |
| јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако ка |
| "119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пус |
| зили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је |
| <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <milestone unit="subSect |
| мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се покв |
| а својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи шт |
| који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном докса |
| дина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у |
| И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да |
| мохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не бе |
| којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — |
| анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћ |
| а је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи |
| ргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb |
| е сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним у |
| праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p |
| ако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код |
| ...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока ка |
| поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запи |
| ош већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> ту |
| ље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне н |
| чки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско |
| ча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разг |
| је могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а |
| ше ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, је |
| е растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она изради |
| p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула |
| оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким стр |
| купу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе з |
| Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног |
| си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> |
| Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с |
| .{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не ч |
| емље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресечено |
| шао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не про |
| а поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жу |
| з далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, леже да мало отп |
| тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и неп |
| зује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створ |
| знати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши |
| друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јес |
| равља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма |
| тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n |
| и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једв |
| доше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <milestone unit="subSection |
| беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху ор |
| пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да |
| леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустил |
| да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши ж |
| ча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не мо |
| аде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али |
| а између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи с |
| лободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по цар |
| запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет п |
| е.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који |
| петан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам |
| доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесар |
| о?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног |
| бом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Срби |
| говим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, ко |
| а живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек |
| кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> |
| а вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зор |
| пушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакри |
| ...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштен |
| чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао гла |
| кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена м |
| ена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не м |
| се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — |
| разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српск |
| /p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви |
| бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по |
| ски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити |
| је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше гла |
| ше — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, ни |
| ако се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.< |
| а неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.< |
| белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" |
| тко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретк |
| и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао |
| ског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и |
| и страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је ч |
| } Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зв |
| .</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све |
| раше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави М |
| /p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S |
| /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им д |
| бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где |
| у зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуна |
| и.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, |
| зјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер не |
| г грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да њ |
| >— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им д |
| м ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмља |
| беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> |
| борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице |
| стави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше з |
| че на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{ |
| бура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зоб |
| те ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше ш |
| јању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наск |
| } Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручн |
| адила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се п |
| о ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимниш |
| р и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз обл |
| прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог |
| ви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови др |
| улу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита |
| ца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто ле |
| српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских к |
| нко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико н |
| тњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чиња |
| оћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби |
| се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јел |
| а, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се ле |
| и плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — |
| таве храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код своји |
| његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборав |
| /p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војс |
| агрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у |
| ити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва с |
| ајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепши |
| снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага |
| ...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни ма |
| ћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се пок |
| ш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају |
| од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто.. |
| , славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад с |
| скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом |
| м главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb |
| вио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је |
| у превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.< |
| у оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, он |
| ојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је |
| говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди дру |
| равим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много д |
| И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — |
| ао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му |
| тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке б |
| ић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са сви |
| .{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па с |
| а полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бе |
| се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада |
| собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био |
| предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} |
| то их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави |
| озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска вој |
| ше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио. |
| Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на п |
| г Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним |
| јена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те |
| јслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну ц |
| оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арб |
| а, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да |
| S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди |
| најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру |
| и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, |
| одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благо |
| немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p |
| се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти ј |
| >А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та |
| инио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрли |
| само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чо |
| оду другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на |
| — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни му |
| о молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена |
| млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми |
| али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен |
| p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа. |
| емадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само |
| у се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да |
| у, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина |
| брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи п |
| ви свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за |
| гледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срц |
| упце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p> |
| астера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецну |
| еше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знају |
| могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвц |
| и, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том |
| мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разб |
| едама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да |
| ети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже |
| предује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </front> <body |
| Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза ниј |
| е усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело њ |
| /p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а с |
| ећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо дево |
| ао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> |
| ше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Т |
| ију!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где т |
| мана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато со |
| оре ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се |
| огинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> |
| , у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше |
| из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе ср |
| рмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топов |
| тири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се |
| образи, да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у општ |
| енутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше д |
| т то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Т |
| де турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разум |
| рад, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела з |
| а поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као д |
| иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше |
| е спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, |
| трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише |
| >Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују |
| ораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, |
| ани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше неброј |
| ојој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.< |
| ледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгоми |
| еје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд с |
| покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе с |
| ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас |
| атиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу т |
| е своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не мога |
| тала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, |
| аше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страш |
| оше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи |
| у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо |
| у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у како |
| , где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је |
| коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је т |
| из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чу |
| утра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога гос |
| са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и комо |
| .</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзање |
| >Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} К |
| у забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипат |
| испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали |
| м речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!.. |
| вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, |
| поноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као мл |
| гу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче |
| илије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа |
| ..{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџа |
| ...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прел |
| ну дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пус |
| беса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанств |
| од онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n= |
| ред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране соб |
| н, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђео |
| тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце |
| је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао над |
| умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Верениче! ..< |
| /p> <p>Колико зависи народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења ж |
| ого изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, |
| радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p |
| уде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар нес |
| слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> |
| теља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше |
| нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који п |
| апташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу |
| се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео |
| стано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље |
| еће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стран |
| које престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за |
| и изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, |
| е си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мил |
| сечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху |
| београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местим |
| ући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ћ |
| амо ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са с |
| ном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и |
| ља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза ње |
| ако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им сво |
| </p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграб |
| а опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што ј |
| ива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја мил |
| лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако |
| удног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, |
| у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина на |
| блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање ка |
| а.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како |
| и, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у ку |
| је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S |
| еће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по |
| а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његов |
| > <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале |
| причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинск |
| седоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} С |
| а усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не см |
| ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, |
| ња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубив |
| сам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом |
| атски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу ч |
| њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје го |
| о, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак о |
| е заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе го |
| ући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива св |
| дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче ш |
| буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, ал |
| јмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дрем |
| ала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одј |
| {S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је ви |
| бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?< |
| итам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} |
| га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако |
| ?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, |
| мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Ко |
| стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како из |
| е стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а |
| S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, |
| е своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као нек |
| а што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико тренут |
| ајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја д |
| што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће на |
| азва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али |
| наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пање |
| пушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти |
| ...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећ |
| и све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Ст |
| отица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ниш |
| овољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми |
| ера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није стари |
| тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господин |
| е.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројани |
| ма царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро доша |
| не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти |
| слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја. |
| од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је зане |
| је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања |
| њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соб |
| ободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> |
| а у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час на |
| оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па ч |
| ророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршил |
| на беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанств |
| ежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И |
| акша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, |
| Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свира |
| њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, за |
| Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу |
| е срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударим |
| бљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га |
| ерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, в |
| ече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да |
| жне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки |
| младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој |
| ча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Мла |
| Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с ви |
| > <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb |
| а вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га |
| девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситн |
| и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема |
| Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице. |
| старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке |
| чу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здр |
| ле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пу |
| ко је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити з |
| д, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на р |
| а њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела д |
| о, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <p |
| ко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао о |
| је најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у |
| ушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја |
| тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут рас |
| рлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћ |
| ављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а |
| тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толик |
| лико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> са сев |
| еких папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њи |
| се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на чо |
| <p>— Јастучић, јастучић!... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете с |
| <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смеше |
| тог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од |
| , беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>У |
| није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да и |
| p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на |
| спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђ |
| о девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрз |
| а тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад св |
| е добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког до |
| ирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштв |
| ћи зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно |
| ља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао ш |
| да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не зап |
| што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље ску |
| >Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племен |
| г фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... |
| ремско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S |
| е пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и |
| ко тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за |
| ш, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, |
| им путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p |
| ну запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те кра |
| обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по св |
| грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно ч |
| де...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она ни |
| ачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а м |
| о јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто ви |
| упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да |
| једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће |
| кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољ |
| .{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је |
| вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би м |
| ...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} |
| pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из |
| дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита |
| p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше шт |
| земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци |
| ко да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> |
| се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би |
| грли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула |
| браше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те |
| во верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разгово |
| главице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом |
| , све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле |
| Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није м |
| да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него шт |
| и само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био |
| а...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Нама |
| га!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу! |
| n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као |
| не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што |
| жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову д |
| ола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала |
| ране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурч |
| све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара ц |
| а ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{ |
| осле по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробуд |
| лађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врл |
| м јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако |
| смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет |
| on" /> <p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као ш |
| ошто су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Феј |
| ћ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ов |
| како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде да |
| ни витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па и |
| за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих против |
| и кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи |
| </p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за сло |
| угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ват |
| ан другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа |
| е могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем з |
| S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под тв |
| ч — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам п |
| црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата с |
| а је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њ |
| а сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао п |
| " /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, |
| очи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су го |
| очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Про |
| имац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, |
| ема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много д |
| радити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу нај |
| се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!.. |
| заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча |
| је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и |
| а још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом с |
| ламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју |
| жаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на к |
| војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на јед |
| pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ниш |
| несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније |
| .{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин |
| ор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па |
| ану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> |
| слове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупи |
| ј породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; ника |
| ано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} |
| о срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди |
| оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не |
| узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> |
| н пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од |
| луја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на |
| ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета |
| е научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то им |
| јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди ко |
| бадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска бе |
| тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки |
| ко пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замо |
| р био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати |
| на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесе |
| војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, ј |
| укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Бра |
| е само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за |
| p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча б |
| гама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово по |
| груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p |
| се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну |
| нак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе |
| дити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо |
| м, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S |
| ја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... — |
| <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва м |
| а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око св |
| ици с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавн |
| а вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао |
| Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује |
| свирепог њиховог задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим дру |
| р да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађав |
| n="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није |
| зије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ |
| згубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степановић поћута малко, па онда |
| црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блиста |
| и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> |
| животу......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзиј |
| абри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јун |
| дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p |
| о дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...< |
| да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећ |
| м изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скуп |
| један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш |
| а све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и |
| ше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се |
| ча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна |
| егови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо сп |
| е ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи |
| упљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа дево |
| е се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног |
| и верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, који |
| , Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакле |
| ја, које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско |
| о ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше |
| на стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испо |
| ељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомиров |
| варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од |
| ја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!... |
| огоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије |
| смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n=" |
| пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сва |
| наског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и |
| је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је |
| ат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и неколико српских породица које живе у Београду моле д |
| о окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба |
| ским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због т |
| /p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Ф |
| да, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опи |
| миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго |
| у изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једном гоми |
| етву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чек |
| гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне |
| зразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој |
| риђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мај |
| у Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> < |
| шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као |
| о узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици на |
| ad>II.</head> <p>И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, |
| ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у нево |
| тезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало про |
| сли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру над |
| и народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је |
| /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што |
| и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео б |
| ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је в |
| ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одго |
| светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било мл |
| га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим |
| ј души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама |
| ше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај поко |
| ни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако |
| ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ |
| аху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског |
| па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} |
| p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао |
| брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва ж |
| гох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не |
| оли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мисл |
| сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као чо |
| лаке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно, да су мог |
| се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се |
| е може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о |
| а ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!.. |
| небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као ос |
| а не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи |
| у од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, |
| о своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што |
| ритворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у |
| разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ва |
| је из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на |
| капија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да |
| ми, започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерат |
| у као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{ |
| сто <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет |
| } Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале |
| p> <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да о |
| ашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома |
| Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како |
| док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различити |
| све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не |
| ога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за т |
| 36" /> <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је госп |
| t="subSection" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а |
| х поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хурш |
| е моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није |
| ма сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и пр |
| анаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се то |
| јасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе ч |
| и са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се над |
| онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — |
| ивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржа |
| боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад |
| аду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да |
| па Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сам |
| е иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То с |
| м силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас приста |
| у, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног |
| ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је и |
| Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостаја |
| гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу чит |
| а би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, п |
| вети посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа |
| већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n |
| 789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мо |
| ајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне |
| е и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујућ |
| вета, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се |
| ом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Коч |
| о.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свак |
| и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и раз |
| Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поносит |
| ајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему до |
| } Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет над |
| је је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није з |
| за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагоре |
| а.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама п |
| : -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у |
| Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија |
| и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет |
| аву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да пр |
| ад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви ње |
| Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину |
| S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би г |
| та од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у ком |
| сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Познаје |
| гледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака ви |
| е неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један |
| летао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника ко |
| дан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин са |
| лавуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељки |
| ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако |
| ста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако бе |
| ћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше т |
| ј прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја ник |
| и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а |
| и војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а |
| изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си м |
| ма срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димови |
| о младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће |
| S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који |
| о је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за |
| села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том мест |
| лачена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом |
| ог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам |
| баници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане |
| <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница ни |
| живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна |
| оре, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама о |
| он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Ко |
| ћаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?.. |
| да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгом |
| S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ |
| од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде |
| тас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, |
| а? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не ди |
| а као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није |
| мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Б |
| све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, |
| една мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре |
| ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити. |
| забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је заруд |
| а праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си те |
| о на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да |
| дрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти |
| че?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у ко |
| како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговара |
| у раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као |
| несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме н |
| пазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Ка |
| грнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шк |
| ко дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на с |
| </head> <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која |
| > <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу чове |
| е ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја н |
| говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ет |
| ом витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му |
| расно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле с |
| само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо |
| ри што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице ок |
| енерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> < |
| таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љ |
| ије — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и в |
| оравити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад |
| кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тре |
| злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзиј |
| је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском ле |
| игао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна |
| е један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> |
| и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу хр |
| господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{ |
| илоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија ниј |
| Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове |
| S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваш |
| тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спре |
| b n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен ил |
| то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је прите |
| ститам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах би |
| је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер |
| од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу но |
| д тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учи |
| ше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не споп |
| да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у он |
| авиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али |
| плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си доб |
| о Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да по |
| да весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалос |
| е Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо т |
| лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога |
| наштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на как |
| тране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и ца |
| изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко у |
| тим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два об |
| кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана |
| д неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се |
| ма, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, |
| мо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо |
| На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јо |
| у се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| аче?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чу |
| склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи... |
| у од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака ре |
| ше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју з |
| га, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још |
| занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је |
| лушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није мога |
| не, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше ви |
| смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојк |
| ше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, з |
| ојене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно |
| е кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога |
| порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта т |
| они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, |
| е рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари |
| с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомил |
| не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше оти |
| ници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскака |
| т врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — повиче |
| м гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом |
| ед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакл |
| упченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрв |
| дати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица |
| стаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можд |
| то пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> |
| та је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшн |
| м потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у |
| дала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано ст |
| даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижа |
| } Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно |
| ени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се |
| небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дак |
| једно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђ |
| а ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, кој |
| о беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52 |
| рни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује |
| се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да |
| војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох |
| } Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапа |
| се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце д |
| у!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад |
| едан пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране упр |
| о исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, |
| нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важ |
| се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке с |
| погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ј |
| енила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсим |
| у дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепави |
| у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини |
| еви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога |
| <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb |
| из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну |
| у склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> |
| дан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су т |
| рзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамн |
| скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко в |
| асна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p |
| ене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити мож |
| <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас о |
| е</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пушта |
| во — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, |
| дајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из п |
| p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани |
| p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ак |
| ="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је |
| ва не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само |
| војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особит |
| ру живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а ка |
| пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Сам |
| ио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од он |
| о немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред они |
| меног веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којим |
| повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар н |
| сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влај |
| једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што |
| олако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много аф |
| не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече ску |
| оре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши. |
| е...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж |
| гући разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; п |
| подина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, |
| ко чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шато |
| дском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој |
| ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог |
| страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, |
| је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Ми |
| у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се |
| је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узви |
| ло притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде |
| дне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, |
| шна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он ниј |
| ц.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице |
| се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица |
| S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за |
| које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи в |
| с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је В |
| у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако бе |
| то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спо |
| зир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезов |
| овом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур- |
| алила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Ха |
| о најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> бел |
| , тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу |
| ер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче |
| што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, т |
| лака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у св |
| насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с бего |
| би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно уда |
| ердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се На |
| ра скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини мог |
| учника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, |
| као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдиј |
| нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се |
| разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна |
| и га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>С |
| ити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које глед |
| ска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све |
| уком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеш |
| главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите |
| ше и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави св |
| он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врат |
| ај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо! |
| ши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих кр |
| са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га с |
| по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судиј |
| познатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се |
| ман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Пери |
| њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје |
| еш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја зн |
| а отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му бе |
| што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши св |
| ао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Ду |
| њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од ар |
| ући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војск |
| љиво неколико пута <pb n="27" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти |
| оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колик |
| магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке.. |
| јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши в |
| ази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена злат |
| громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пу |
| ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи. |
| а онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га |
| . —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху уда |
| о, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше |
| аска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала |
| уда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што |
| заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи |
| Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што |
| ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Б |
| .</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети на |
| њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако |
| Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на |
| и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> < |
| леду месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како |
| ет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим |
| естано кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог |
| што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планин |
| ораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Не |
| > <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не |
| ила учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци к |
| рећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да |
| иромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш |
| ек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Мес |
| своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо ј |
| ше Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично |
| ајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова |
| а Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који |
| на од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Леп |
| мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мисли |
| 272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он |
| , оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S |
| у прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гип |
| оњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> |
| амесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђи |
| ="196" /> <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек шт |
| м навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Ка |
| ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Тура |
| ’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би |
| нда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела |
| ророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И д |
| ки као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић |
| дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има |
| не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" |
| кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже ник |
| е скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају к |
| е на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху г |
| ..</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вран |
| , не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Ко |
| ез икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада це |
| ирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше с |
| ама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око |
| што пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} |
| а да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда |
| има бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се уп |
| је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била п |
| ита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не |
| ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="23 |
| Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="1 |
| песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и запо |
| тву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болес |
| жје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Х |
| само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="1 |
| ебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашни |
| немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће би |
| те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с |
| дару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ће |
| — Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чин |
| о Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! — |
| p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.< |
| у, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изго |
| ра му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ам |
| награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени гр |
| а ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам |
| ведачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене баке. |
| тне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице по |
| ету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дру |
| што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на |
| l:id="SRP18631_C2"> <head>II.</head> <p>И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који |
| d="SRP18631_C22"> <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет |
| м гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али |
| етети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е |
| у, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао |
| ху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад |
| морило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на |
| p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, св |
| о место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се |
| > <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова запов |
| биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније н |
| <ref target="#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета |
| осте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио сво |
| само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хлад |
| поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S |
| и као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у |
| д праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Је |
| милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде |
| у ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећ |
| а, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убиј |
| му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан л |
| д не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака |
| овати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисав |
| на газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца |
| е се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мис |
| и какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилаж |
| поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како с |
| о су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је ње |
| и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Пе |
| моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи прот |
| и пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет |
| јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{ |
| се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи |
| с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле |
| т Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначк |
| клињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Ле |
| за, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с |
| ено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни |
| срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турски |
| таше, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Ко |
| нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се |
| ше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог ср |
| лија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, о |
| , а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињск |
| Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах |
| разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице ст |
| војој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се |
| коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина по |
| ловићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</h |
| о скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља |
| ономадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма до |
| то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет про |
| смо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља |
| вим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" / |
| јимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђа |
| ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као |
| ну си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жр |
| тискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникош |
| Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад в |
| — А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клет |
| >— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана о |
| <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а т |
| ратом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захв |
| уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко |
| ј узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трж |
| полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; та |
| чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, |
| <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје вој |
| > <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не |
| внуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођ |
| ане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије |
| и драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли д |
| е верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао в |
| м очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах пок |
| на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у |
| стеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допад |
| а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, ко |
| Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног |
| ћи ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горел |
| књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да |
| навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке |
| ледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудил |
| устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што бо |
| ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начу |
| молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад |
| , као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо |
| нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другч |
| имовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, |
| <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог |
| еше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у |
| оме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озби |
| не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике |
| еколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се |
| оје гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад |
| тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала често погледајући што з |
| угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота К |
| и су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као пр |
| ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, јастучић!... прихватише |
| че.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је |
| идиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а он |
| дорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се ни |
| > <p>На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно |
| то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па с |
| Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у |
| ца, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просија |
| им закрвављеним очима...</p> <p>Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како |
| којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на кр |
| могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаш |
| ...</p> <p>Оволика лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не м |
| од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгл |
| лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените |
| таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то н |
| онце.</note> <note xml:id="SRP18631_N3">Играчице.</note> <note xml:id="SRP18631_N4">Соколе.</no |
| ло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи с |
| уге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна др |
| јка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, |
| пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не |
| оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не може |
| ати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, к |
| арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побро |
| место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео ниј |
| аху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки г |
| десио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука |
| руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и |
| видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне |
| ве руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле |
| гри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак |
| е грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже гр |
| ј главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш д |
| ац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад ј |
| у.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало |
| Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се |
| } Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим |
| са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше в |
| могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопк |
| уштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за |
| ега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча с |
| а да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад |
| де то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S |
| г јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадн |
| на и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, |
| иће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. мар |
| — Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатр |
| каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је т |
| и шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге но |
| , спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том |
| ли кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пусти |
| S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном ц |
| бљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије |
| Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено поглед |
| гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} |
| <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погл |
| а ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Про |
| дрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова ве |
| то знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па |
| ао сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели.. |
| а онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Нади |
| аршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Зему |
| а буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... |
| гушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слаг |
| могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, о |
| а што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, |
| сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p |
| х развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а М |
| е милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џен |
| ке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно |
| а лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све |
| испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под |
| p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу ср |
| n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше п |
| ишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући ш |
| а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху ње |
| о гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div> <div type="chapter |
| ве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна |
| <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Мо |
| нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а |
| ни с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за |
| мбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање |
| па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n=" |
| оју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али |
| одушевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв |
| уђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи г |
| се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Рава |
| ишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скуп |
| Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређ |
| е му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто ј |
| ра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопиј |
| јој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кол |
| ли опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврн |
| наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше не |
| ену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо |
| му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — |
| ; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах К |
| брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини |
| ко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у |
| .{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, леп |
| у сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски |
| сно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господа |
| опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово... |
| иде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лиц |
| </p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре с |
| еп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним б |
| ше у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде |
| вавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капета |
| о њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до |
| е.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</ |
| буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се |
| њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особит |
| Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на |
| и.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са свој |
| ожно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турс |
| рке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свако |
| ветом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак к |
| е поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На једа |
| се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше |
| о...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које |
| киде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па он |
| е...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима |
| опи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колен |
| рамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио |
| боду, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из све |
| х... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на |
| прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, св |
| могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђ |
| ? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— К |
| огли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатаган |
| обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, ра |
| — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања |
| г угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трж |
| и, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тре |
| коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да |
| оме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто ј |
| а сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шар |
| ="274" /> <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али нес |
| загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, пр |
| обом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прош |
| вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} |
| едан пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобо |
| но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви |
| ом руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му |
| ста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, а |
| рамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаље |
| вом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме ли |
| ад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је иза |
| а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некак |
| је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомир |
| а стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, |
| у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} |
| на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине |
| оде коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стр |
| иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошл |
| име говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> <pb n |
| на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани |
| а послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћ |
| љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженс |
| не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="101" /> <p>Хур |
| тва примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у г |
| мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, |
| учено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусло |
| ехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта збо |
| је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома |
| га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи |
| од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p |
| двикивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — ви |
| не како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру зам |
| један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га зат |
| не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ |
| и се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори |
| е.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p |
| у богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица |
| раћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место |
| до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то јед |
| на Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан б |
| а.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш К |
| и полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако |
| сана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагорев |
| има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> један човек, |
| загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се наг |
| ди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чека |
| што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који |
| исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада с |
| одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча |
| ше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанс |
| <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и |
| а Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n=" |
| <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} И |
| ли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада |
| ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепоса |
| ех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот раз |
| еви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих |
| аман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, |
| } Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у једном вели |
| х врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пр |
| му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак о |
| азгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у свако |
| блак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатаган |
| е <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село з |
| Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш |
| ко га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине |
| ако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико |
| врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на чове |
| им и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тог |
| ром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго о |
| не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врл |
| ворило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето |
| ане страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар |
| Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од |
| еликом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као ја |
| ед кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она |
| а на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да |
| нца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је ми |
| мне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слуш |
| спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто |
| ши синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао п |
| ља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су пр |
| - Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небр |
| по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај |
| јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чека |
| S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби |
| рана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађа |
| обро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те |
| ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајат |
| чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци |
| раду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко |
| и скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узама |
| био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним |
| сто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војн |
| е, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљи |
| ећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу |
| , пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена |
| оморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила |
| алске изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</ |
| а чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхо |
| нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n=" |
| банаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу... |
| Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадо |
| ан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То |
| у: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помисл |
| етник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је |
| ко друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима |
| ун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач |
| е ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији гла |
| а ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо |
| каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети |
| да, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да |
| а не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи |
| } Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на но |
| .{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што |
| ти, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јед |
| p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} |
| е, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да |
| падање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију стра |
| дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом с |
| ем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја там |
| атрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.< |
| маца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајк |
| у.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —< |
| ожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем |
| мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом |
| а нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, |
| Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абд |
| ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на К |
| могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза па |
| , већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Да |
| добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... м |
| фантастичној источњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да |
| сипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош |
| ледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај |
| ош сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима |
| амах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну |
| т стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа бил |
| оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, срећ |
| ке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чека |
| од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на |
| има што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...</p> |
| ка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле н |
| аво граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је по |
| е књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако зам |
| пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у зем |
| <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="25 |
| же!...{S} Оволика <pb n="125" /> радост из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше |
| ст бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито уве |
| ...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искоч |
| клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а |
| немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турски |
| ок се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p> |
| тири стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, |
| воје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спр |
| ни.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— |
| адни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху |
| ао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам |
| као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, |
| ве уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Ч |
| овски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p |
| ани видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са г |
| иташе га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући |
| адавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође |
| д собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћу |
| шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љ |
| к што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма |
| ку планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у ј |
| га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у т |
| ом коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе пре |
| аде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био |
| њом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне |
| д извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови к |
| села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Мор |
| марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да р |
| о, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајд |
| е, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути |
| азати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p |
| е враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из вез |
| а осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше к |
| ла је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се |
| .{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг |
| те уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред |
| коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— |
| залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га |
| јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа |
| ему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију |
| } А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи. |
| гме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зора угледала је |
| оћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очим |
| бореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p |
| разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто так |
| и скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледа |
| налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка ме |
| лки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, |
| а се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гр |
| ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један |
| с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, |
| гуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагош |
| отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном шир |
| пазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивн |
| он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на с |
| ју и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастре |
| страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, па |
| то ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем врше |
| едном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одел |
| н, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше пола |
| ску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачк |
| ог потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима |
| љу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по |
| занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова к |
| ну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађ |
| Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је |
| би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем |
| убопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе ж |
| оје чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се |
| ажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, |
| колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему ш |
| ког.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је це |
| , да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робо |
| ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљај |
| , па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој |
| беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пр |
| ном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овог |
| она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би ум |
| свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и о |
| а ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за |
| едне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да |
| идети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари |
| .</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!... |
| ало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, |
| !...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то до |
| лав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји |
| јаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не |
| беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, |
| сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, з |
| ше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p |
| стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А остали укућ |
| к се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="2 |
| што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисн |
| бави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњим |
| идаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Ф |
| :</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити |
| бе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; а |
| о ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада би |
| , Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n=" |
| то су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзи |
| а та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да |
| Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја |
| нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у н |
| а само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази гд |
| би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио |
| Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мисл |
| бра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} |
| Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке д |
| <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, к |
| да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се |
| и умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бе |
| би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимиц |
| ама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од |
| и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу |
| нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац |
| ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у с |
| то се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> < |
| па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу р |
| дрхташе...</p> <pb n="57" /> <p>— Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>К |
| се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а |
| се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале сил |
| синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; |
| ут небројених тица помешан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељкивањем, погдекојег славуј |
| опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село ј |
| подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија |
| љаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија ма |
| игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепос |
| Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прис |
| некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, како слуша...{S} На један ма |
| се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити |
| им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије |
| ку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима о |
| е толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свог |
| алуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и ве |
| остом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала |
| е синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчист |
| ојене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док јо |
| мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај с |
| ихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што то |
| товских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} |
| гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз г |
| p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{ |
| тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... |
| p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад |
| аменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве га п |
| трча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема поносито |
| >Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад на један пут |
| главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</ |
| нути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, |
| вом турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас |
| /p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погаш |
| дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се сп |
| опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — |
| ком иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да |
| лободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па |
| а ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју ту |
| мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим у |
| <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га ј |
| гаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из ку |
| околовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али о |
| лети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва ми |
| ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>О |
| одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи |
| > <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! |
| ри:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи |
| снути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо досто |
| у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — бук |
| док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника ск |
| и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробни |
| } Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показ |
| > са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи |
| опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћ |
| ојене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величан |
| е, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско о |
| ју насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време |
| ворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаш |
| драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</ |
| се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да |
| Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онд |
| таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на ко |
| мем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијн |
| слободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер |
| оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила ш |
| .{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слу |
| о красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је к |
| како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до |
| крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога ј |
| д Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том |
| реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу као неб |
| тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? |
| е божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скром |
| и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја са |
| ху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу |
| и к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а |
| јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честити п |
| ећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан ути |
| младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут |
| унака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, |
| и и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="195" /> упре добро свој поглед у глава |
| >Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p> |
| се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколо |
| ... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како |
| ву последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p |
| —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећ |
| .. које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се по |
| ?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће о |
| е могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа |
| .{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да с |
| пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга м |
| стао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пр |
| бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапског |
| ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду |
| е од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пла |
| n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! |
| злица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка. |
| те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га мл |
| ечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина |
| b n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p> |
| и бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" x |
| е и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај |
| више величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне |
| и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што мо |
| ји постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомично.{S |
| о ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала |
| девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> <pb n= |
| нао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкч |
| урске крви потонула је царевина српска, изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња |
| , и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина |
| је било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај |
| д је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Ми |
| својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до са |
| мо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ и |
| е сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да |
| помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... |
| дари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде |
| не, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опко |
| кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он |
| не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и |
| <p>Коча прегледа још једном своје чете, издаде <pb n="174" /> неке заповести, па онда леже да м |
| апуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава |
| да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од силних |
| ори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче |
| акав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће р |
| е као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</ |
| , ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли о |
| хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?.. |
| уда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци н |
| ли ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам |
| ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу |
| ц с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним |
| — Коча збачен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p |
| ате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Те |
| ве силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили с |
| што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на минде |
| и не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце нап |
| <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила срп |
| о да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га с |
| Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеб |
| ка сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да ниј |
| мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си так |
| рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје |
| јсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све |
| ед суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузе |
| Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учини |
| ећ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао |
| све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба |
| унђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришо |
| едо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плак |
| није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с брит |
| Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хладни п |
| ај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наста |
| уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!... |
| е у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уз |
| јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фе |
| у беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко било |
| </p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p |
| ови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доноша |
| доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као ма |
| дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, у |
| јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошт |
| е ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како је ж |
| На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> |
| гне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господар |
| руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се |
| 18631_N2" /> реће он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразговетне ре |
| одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце |
| } Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне |
| то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је |
| амио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што |
| ће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад |
| ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући |
| послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад |
| ако му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе ј |
| ви, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне радени |
| мбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављ |
| е јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој д |
| и гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може |
| еде своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, д |
| шљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за |
| јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто с |
| чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} |
| ни сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Ц |
| ом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд |
| ...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Т |
| да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те пос |
| у бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ће |
| престано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удар |
| е чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија |
| аше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бр |
| ко ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће т |
| речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p> |
| е <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима |
| и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем |
| доше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије |
| очине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда шт |
| о да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро |
| мо бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, д |
| ако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њи |
| у у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у ње |
| мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то |
| о да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд н |
| х бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, ж |
| рогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -< |
| од Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разговора започе од један п |
| су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Је |
| >— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару живога |
| очивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, |
| ећ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошт |
| амичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака п |
| ао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири р |
| Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће пре |
| опрашташе...</p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, кр |
| оцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, виде |
| е могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p> |
| ојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сањ |
| очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос њег |
| камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p |
| ебо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни младић оба |
| како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју вез |
| , а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад с |
| ра жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа то |
| ј рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необи |
| ено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака |
| ика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се н |
| није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весел |
| p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше |
| ьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па прогов |
| а верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то дои |
| его што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланка |
| Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја |
| е Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и |
| сврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У |
| > <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у какво |
| па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад |
| угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...< |
| ез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!.. |
| Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Ко |
| коловићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини |
| као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати |
| је, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепш |
| до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џа |
| бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено м |
| и ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше све неком |
| околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им |
| рева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што с |
| опште напредак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам с |
| ачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад оствар |
| 42). - - -</p> <p>Колико зависи народно изображење и у опште напредак и благостање народно од и |
| и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која |
| , али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равног |
| и заиста после сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива |
| један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да до |
| тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што |
| и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њ |
| а мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним |
| на Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Ма |
| о.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву |
| заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после |
| омирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</ |
| је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" /> <div type="ch |
| пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је пр |
| их турских јеменија, које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво |
| другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с |
| да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то је... зло... —</p> <p>Ђув |
| х.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка |
| рам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако |
| да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра све |
| рота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо ш |
| агњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо |
| .</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакри |
| и се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} И |
| јачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивн |
| је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — |
| p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани п |
| дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин уздрх |
| загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један |
| опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу |
| } Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао т |
| мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави ча |
| из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејз |
| сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније сти |
| ше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по |
| есме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско |
| еспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одај |
| рвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} |
| адати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стра |
| знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, је |
| уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n="72" |
| чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу |
| н <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, |
| ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело стр |
| везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везир |
| а да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за трену |
| ма, пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не |
| у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</ |
| ачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно сл |
| ог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактиш |
| трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се |
| кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, ш |
| уше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи |
| бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати |
| лу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену |
| тник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако оде |
| ринску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ из |
| ова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оц |
| даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се та |
| заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће |
| о дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у п |
| а ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити вез |
| више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с |
| ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу |
| слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо с |
| те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек т |
| могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саал |
| и ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг в |
| , како страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме с |
| јне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Тур |
| боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно ј |
| славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; а |
| г пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да с |
| се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груд |
| а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде ср |
| чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то |
| гућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ва |
| к, колико <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало са |
| извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, п |
| аборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, |
| , већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S |
| туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само |
| но, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно од |
| о уображење у најватренијем сну створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој |
| и несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и опра |
| ти само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} |
| ламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није |
| ћа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — |
| дно! — одговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не |
| ишта, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакл |
| ца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча ниј |
| с севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у зас |
| немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До не |
| е сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила |
| ли све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> |
| љаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће за |
| ка Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> < |
| њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо |
| а да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке в |
| тку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, кој |
| њевите погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећ |
| егледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови мом |
| Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S |
| позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весе |
| г арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љ |
| који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, |
| , и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, к |
| аше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчи |
| а подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака |
| у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, ал |
| а цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, |
| и пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођ |
| наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се кор |
| рсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срц |
| што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати мож |
| деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отима |
| утку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су н |
| тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом? |
| дмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На свачиј |
| ији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше с |
| } По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је с |
| а родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго |
| ас у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек ц |
| ну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче |
| ратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p>— А |
| е... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занес |
| им речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага |
| ужина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде д |
| шиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина |
| Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста пр |
| нише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли |
| ише расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од к |
| нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, |
| не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али |
| — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се зак |
| о сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим ј |
| зео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње мес |
| не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади с |
| ји би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљај |
| они маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</ |
| штеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери |
| развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајн |
| једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се |
| беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудно |
| им и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме с |
| ихаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — |
| а жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" / |
| шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги |
| азговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу с |
| а се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне |
| рбина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него |
| беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више так |
| ућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном м |
| стосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносит |
| где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће м |
| великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! |
| сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш< |
| на без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на ма |
| а брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се |
| онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава р |
| беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се чове |
| е сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у |
| кад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин уз |
| е и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, |
| .</p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послуш |
| како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми до |
| ле околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече |
| раму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слуш |
| узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до ви |
| ити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањ |
| су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умор |
| свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</ |
| онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наме |
| неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда |
| ше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену |
| осле опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Ми |
| сто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} |
| најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапц |
| едеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из |
| м уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав г |
| е! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, |
| ве својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомен |
| та страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Ал |
| учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад |
| у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њ |
| робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље о |
| ајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, |
| прекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p |
| браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом преки |
| ...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захв |
| огаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше о |
| за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} |
| на Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — п |
| /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта |
| не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке њего |
| о шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говор |
| вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета блед |
| зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, |
| .{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па нес |
| е ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва т |
| добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог |
| је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се уч |
| аријег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина |
| еше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше |
| огаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња мес |
| , а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође |
| има, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше мом |
| које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се врати |
| има не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> |
| рити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и |
| ога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку ка |
| сим страшног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турских чета, што се у п |
| само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима се |
| заћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетив |
| овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и кој |
| се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Ал |
| Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска |
| можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим |
| и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нем |
| ору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога |
| моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> |
| 28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> < |
| огледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово |
| разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мил |
| имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Срб |
| то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> |
| би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају |
| што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши |
| леда — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га |
| среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно |
| е грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Упр |
| у Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} |
| Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам он |
| ине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је на |
| :</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, |
| ромишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но б |
| према да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> |
| се учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика |
| ив Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{ |
| и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љ |
| е могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p> |
| ј пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— |
| ирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одговор |
| а нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Му |
| на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p |
| у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још |
| га Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том заг |
| сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи |
| гао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те са |
| ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча. |
| гудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно п |
| р она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше |
| рогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми |
| едва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Пог |
| </p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трж |
| али се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не п |
| си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гн |
| о вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} |
| тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" / |
| и роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем п |
| !</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у |
| по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Бе |
| еху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана |
| ка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побр |
| беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се |
| ти да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, |
| шом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер за |
| ка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што ниј |
| ла би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n=" |
| мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, гд |
| а, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о ко |
| којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, кој |
| а Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир стр |
| са спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем |
| аклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако |
| тидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опас |
| дње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако в |
| бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p |
| д срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турц |
| зиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, |
| ве исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Б |
| згуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси |
| вљаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску |
| му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним |
| е, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше ка |
| {S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог |
| ва жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не веруј |
| е усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта о |
| киваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз клан |
| мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" |
| док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што |
| да ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао |
| ко ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за |
| хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пет |
| дан пут проговори одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој р |
| у са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ак |
| ли то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отим |
| нио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би л |
| ог Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> на по |
| никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује ка |
| а да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и |
| о ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> |
| јину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџић |
| {S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата об |
| јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а |
| .{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљ |
| бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад |
| ојом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова р |
| рођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају |
| е ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да од |
| ам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одмори |
| у брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!.. |
| ad>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би |
| — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обр |
| жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво з |
| већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благос |
| оча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби |
| на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С т |
| књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почиња |
| чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута. |
| може учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати |
| бство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати мог |
| мишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као п |
| биља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за |
| </p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.< |
| ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно |
| њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно шт |
| х диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, |
| даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиља |
| : — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако |
| дреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их са |
| асукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући му |
| страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да |
| тим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за т |
| ла, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене п |
| и хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је р |
| таде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <p |
| за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се |
| гића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим |
| кај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као р |
| отонула је царевина српска, изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа |
| >Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег нико |
| а са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — прошап |
| е благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и |
| >Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p |
| не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако ч |
| о, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она за |
| чета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеок |
| ови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чек |
| А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да |
| овратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спо |
| оји с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на ње |
| му говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здра |
| а.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку матер |
| .</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошењ |
| ићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и ка |
| тивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече:</p |
| </p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> |
| е — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пук |
| озна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и вес |
| цу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и |
| недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо |
| је опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с ко |
| оворити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с |
| пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта |
| естољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се |
| ца које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдито — с |
| чја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо |
| <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти с |
| чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{ |
| мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесн |
| тења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино |
| .</p> <p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди о |
| ако ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или |
| и, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изу |
| е дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не |
| тка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устеже |
| а се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му |
| дати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само јед |
| страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p |
| га знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како ј |
| у, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} О |
| Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто ре |
| ост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} |
| >— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да би од |
| беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледао што бо |
| маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам с |
| д му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, |
| репуњено неким чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S |
| испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужни |
| ило нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку |
| пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, про |
| његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати ниј |
| гарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она |
| та најсветијим пољупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb |
| већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и |
| је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, ал |
| .{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село |
| а л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто |
| том окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле н |
| ш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p> |
| да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна |
| деше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....< |
| ве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Г |
| ете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим |
| ње, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати |
| сно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу |
| муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све |
| мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вож |
| после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> |
| ма у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се н |
| де да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда поми |
| /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„ |
| црним угурсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју... |
| к Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотл |
| страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше п |
| пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши зап |
| живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> < |
| а се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} |
| необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда |
| ви својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки син |
| ема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког |
| шница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и |
| на бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млад |
| ибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, којима се |
| p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући по |
| да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не зн |
| е Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим чета |
| у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у је |
| кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе п |
| ко дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина виде |
| рхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере |
| е путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, |
| p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што |
| мо видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чоче |
| ој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пре |
| {S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер в |
| да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да в |
| се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући |
| /p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто н |
| ли сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена |
| иге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном |
| је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше |
| нда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборав |
| кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што с |
| ве, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страшан поса |
| ма беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свиј |
| ане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаск |
| везена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу цр |
| сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</ |
| дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјај |
| честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се ча |
| нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и о |
| јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва д |
| , и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом но |
| неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раме |
| се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одво |
| , а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело |
| о — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо о |
| , који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко |
| олако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, |
| в чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бис |
| де причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у |
| рашно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслу |
| з, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му |
| сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је |
| лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаће |
| вцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој гл |
| бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних ч |
| адости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали да |
| и се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци |
| руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, н |
| ше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно п |
| аки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише м |
| ка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота де |
| рпском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и св |
| па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало. |
| то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су |
| ан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе се |
| омилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца усте |
| на Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше |
| подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова |
| и, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пош |
| им друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек |
| {S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> < |
| м Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине |
| олико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али |
| загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од |
| амо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тр |
| p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, |
| тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, он |
| шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из се |
| драво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и с |
| таху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слуша |
| ајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је су |
| у је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ва |
| живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их |
| се донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у проце |
| Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> < |
| и, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лиц |
| а зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући |
| не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које о |
| о и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано хо |
| године после оног догађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да |
| ом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једн |
| жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, |
| и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасит |
| о си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна! |
| алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмили |
| и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а ср |
| њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ бех |
| ести како зажели.</p> <p>Његова се нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчистији |
| ко пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унут |
| ажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У |
| и речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у |
| света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад по |
| то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љу |
| поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!... |
| ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p |
| дио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви го |
| дати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се под |
| у злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко ка |
| у на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на |
| заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Пе |
| м не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у |
| шком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то |
| и само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пу |
| м и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који др |
| урака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове за |
| под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као шт |
| , за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргут |
| у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од в |
| вим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се про |
| како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да п |
| е он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да |
| ке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о |
| Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ва |
| pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него |
| им за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива ж |
| S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с в |
| нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па |
| евојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод р |
| а.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе |
| гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спаз |
| а коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сја |
| ј исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљ |
| затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе |
| та видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске пр |
| ло; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би к |
| ше?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га |
| пусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, |
| прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би тре |
| xml:id="SRP18631_N6">Ово је историјска истина.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| } Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чел |
| ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с мол |
| егова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва вој |
| сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће! |
| е чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> |
| ше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у |
| ћ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто |
| нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што |
| а не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће |
| д нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људи брат |
| апташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то о |
| ји као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошл |
| освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Ле |
| о губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна |
| ке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет он |
| ко страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— |
| ко се чисто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је т |
| м Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет |
| ао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па |
| оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стр |
| је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спази |
| ко ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њим |
| јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирн |
| ао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начуд |
| очо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и намест |
| , мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочи |
| тоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим не |
| и јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што |
| друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина о |
| едан осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од с |
| учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> < |
| е се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, |
| сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везир |
| озрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло как |
| /p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стоти |
| ном испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учи |
| кет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S |
| знатим подуже <pb n="189" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену |
| ј, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <mi |
| но. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је |
| рпска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруци |
| а још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и зад |
| оју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слобода |
| о као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српс |
| чио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отворен |
| томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, к |
| note> <note xml:id="SRP18631_N6">Ово је историјска истина.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у дел |
| e="titlepage"> <p>КОЧИНА КРАЈИНА</p> <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p> |
| у тако у најзанимљивијем облику предају историју народну; <pb n="" /> које престављају толике п |
| рити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо |
| рске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде |
| можеш чути оне занесене <pb n="233" /> источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав |
| фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланц |
| ко се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко пр |
| Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родит |
| ено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво мо |
| није осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Коли |
| и хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху |
| омуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — |
| жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико |
| и коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="101" /> |
| /p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али ка |
| ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Мој |
| његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <milestone unit="subSection" / |
| а за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и с |
| ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим сед |
| о би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна ми |
| стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p> <pb |
| егове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим |
| .{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пут |
| ека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p> |
| ха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у тал |
| јем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси м |
| и се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само до |
| ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових |
| .</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш |
| до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога приј |
| зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда |
| и својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска о |
| као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још |
| није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме |
| којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати |
| јбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо доче |
| т као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...< |
| отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?... |
| b n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије с |
| окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSectio |
| у.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је |
| нке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око уг |
| имус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар |
| вора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаш |
| м једном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то |
| а, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бего |
| о осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда п |
| прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа |
| своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне |
| у?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући в |
| рло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружин |
| очину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S |
| разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му |
| а димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} |
| тегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати бра |
| а рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху |
| мна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" /> |
| е стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир |
| један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћ |
| ваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна |
| ао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико по |
| резаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети невер |
| н све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> |
| ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на |
| емни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку уд |
| мо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из сво |
| ива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да в |
| његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, |
| е проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда |
| а један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну он |
| ..{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва |
| и бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она |
| омилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како ди |
| ленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед- |
| тиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа |
| има, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у |
| ли њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба по |
| тадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па |
| воје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.< |
| коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Го |
| не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунашт |
| емљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, ал |
| да ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с |
| варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> |
| за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија |
| поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њим |
| <p>Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри долик |
| естане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху |
| ху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, |
| } И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветит |
| о коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбољ |
| ји их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Со |
| како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кардаш, |
| а како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва к |
| ки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт плати |
| ргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће непозна |
| ле што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, |
| д турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове |
| какаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга |
| ањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојиш |
| о ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике |
| њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — |
| врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као шт |
| е чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико |
| ати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{ |
| .. сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј |
| на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила |
| p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb |
| да почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Сок |
| ци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борил |
| ваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколик |
| но трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p> |
| твеном песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које |
| оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те с |
| ло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше |
| е место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и |
| вуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као |
| који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир |
| > <p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу ко |
| са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле |
| <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све |
| тваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гроб |
| Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још б |
| и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене помо |
| лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку уг |
| ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно з |
| ек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за т |
| вијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и |
| ном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бе |
| м родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изобра |
| е кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све т |
| у српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете бого |
| . поносно одговори рањеник, погледајући их са смешењем.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта велиш? — по |
| о им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здра |
| етар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише |
| и које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{ |
| нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад ма |
| са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шат |
| е ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и |
| јка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако |
| ње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Тек |
| да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од тур |
| жешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући |
| о им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамир |
| их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<r |
| , и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S |
| егова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгуб |
| ише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онд |
| ека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за сло |
| јатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шах |
| га ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаковић - па баш д |
| броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у |
| ње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, |
| сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути |
| а си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни |
| јвећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се < |
| , онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Ка |
| ено многим борама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на к |
| један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у не |
| а су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" /> |
| сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти |
| се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује |
| мах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепц |
| заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога |
| ви млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећн |
| сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ |
| евке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма |
| > <p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до сво |
| ко блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивш |
| воје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва доч |
| ликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви |
| , е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и |
| оча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне о |
| <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> |
| е земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb |
| о то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи. |
| и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, |
| и слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда гу |
| е поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смеш |
| мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда узд |
| се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радич |
| ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав |
| слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, о |
| му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двад |
| да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме |
| постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силн |
| ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не |
| еше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други п |
| е две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а |
| хао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе до |
| слетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, |
| ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа |
| се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко |
| то се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао д |
| чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на |
| ко им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше мног |
| Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја с |
| еци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— |
| ети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је с |
| у, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се то |
| слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али |
| атаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни та |
| убље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му |
| ођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим наст |
| — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теб |
| оча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баб |
| испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осе |
| е терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...< |
| и како живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде |
| као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за |
| нике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми |
| Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код кућ |
| Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим пла |
| — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти |
| ило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твој |
| је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погл |
| — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу |
| а полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone |
| добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми |
| бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не мог |
| леда у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја во |
| а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ва |
| и буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим |
| ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи |
| рко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хва |
| — Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после л |
| звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не ви |
| шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову |
| } - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а |
| расно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се |
| p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од |
| кама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клоне |
| ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p> |
| !... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на ме |
| и Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али |
| ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу |
| <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте |
| смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? |
| а на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с |
| ћниче!... —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S |
| Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна |
| реми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго |
| си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја д |
| а ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А |
| ке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну кос |
| што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и те |
| н себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба |
| ног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војск |
| ја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опази |
| харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене |
| и његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се по |
| ри?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима |
| сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив. |
| тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бо |
| а те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <p |
| до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичња |
| земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се |
| Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно |
| нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим < |
| ду! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растури |
| ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>П |
| војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коч |
| страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли |
| > <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута у |
| >— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој нар |
| а — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!. |
| још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> |
| је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади по |
| Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити мо |
| — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља |
| вио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш в |
| роз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не зна |
| а узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад в |
| видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповест |
| е пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —< |
| менусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он |
| је.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немој |
| ти да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заб |
| Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— |
| до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако испр |
| ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p |
| прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за с |
| <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао |
| зумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} В |
| <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страш |
| канџама...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени б |
| ораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с |
| Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!.. |
| , не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> <milestone unit="subSecti |
| повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док |
| Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће |
| се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ј |
| /p> <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим дан |
| репцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није с |
| о данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Ј |
| ?! повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, на |
| о опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да т |
| p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господа |
| и и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару |
| здравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћ |
| ле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да |
| кајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — |
| Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клет |
| чудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах |
| већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?... |
| внику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косов |
| Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам ви |
| подару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може |
| г живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала ве |
| започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћ |
| н веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и |
| ика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и |
| м.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једно |
| !{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговор |
| ловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, оста |
| само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subSec |
| е да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру д |
| е душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу цр |
| звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри |
| ад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> < |
| и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се поглед |
| тишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и нау |
| не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде |
| Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И |
| Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа уч |
| {S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет |
| ну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим се |
| гинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука гр |
| ш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> |
| дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донес |
| и да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиром |
| уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— М |
| и не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар ни |
| ити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветит |
| о имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души к |
| ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје р |
| што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза зад |
| де, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако |
| но шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, н |
| кавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше М |
| да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је |
| храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како са |
| — Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познаје |
| ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јун |
| та ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да пре |
| баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрес |
| p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - |
| е на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p> |
| ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале |
| омисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} |
| е договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукав |
| ушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p |
| ојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се ле |
| Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружај |
| Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојо |
| је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, |
| S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па скл |
| јој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу св |
| S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, |
| да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војск |
| гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> |
| p> <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! |
| страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мен |
| божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благослов |
| , ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опр |
| оспођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одгов |
| је да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створењ |
| аше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема |
| м загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и по |
| свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим |
| м ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом св |
| ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...< |
| штво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на какво |
| видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим шт |
| аше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немо |
| <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће |
| о пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} О |
| олико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар шт |
| иним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он у |
| бро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка |
| нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб |
| знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаш |
| ти важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу не |
| клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он пла |
| ем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, |
| поче песму...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испеват |
| енутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепој |
| анства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочи |
| пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш |
| ко жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} |
| је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже н |
| ене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти н |
| ...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, |
| човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да |
| Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> |
| } А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али |
| ога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести г |
| {S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млад |
| ено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме ј |
| ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни уч |
| е, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ |
| , кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још |
| а опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам |
| ражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... о |
| /p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> < |
| ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја |
| -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а к |
| удна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који |
| а да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се |
| радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац д |
| ерашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фе |
| ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, напис |
| </p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} С |
| у.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти |
| е ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ј |
| пита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не |
| хну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времен |
| е над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кра |
| вораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја |
| она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакл |
| настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана чове |
| на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</ |
| ру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S |
| е још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га |
| не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S |
| е море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не м |
| S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборави |
| ад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре |
| — Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" |
| а — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у ово |
| моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак је |
| кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од кој |
| као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити |
| поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... пото |
| ину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто пре |
| не примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> |
| бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће |
| и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жал |
| који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим ста |
| те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитељ |
| да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све |
| ним упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} |
| ичући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S |
| коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само ти |
| ци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и |
| ха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питат |
| ође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се суш |
| и се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и |
| бразима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчиц |
| бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго |
| ке, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине р |
| на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражар |
| равимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако ј |
| е боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови |
| не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већ |
| Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погину |
| икад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плака |
| и у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што м |
| асова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како |
| у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи |
| пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега |
| се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан н |
| свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи |
| ине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после |
| Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци |
| друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне |
| да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови |
| о који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник |
| о смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села |
| имо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и по |
| ction" /> <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх |
| p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли |
| цу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А |
| кћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ниш |
| бавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с који |
| сник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да |
| харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне |
| ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци |
| промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, ш |
| иди, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мисли |
| најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву...</p> <p>Спрам светлости од |
| ва лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, г |
| ицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од |
| глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога бе |
| иваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он |
| "144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из л |
| Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме опр |
| мо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p>С |
| и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| исто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгле |
| /p> <p>Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри д |
| тано кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог о |
| оју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне |
| ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао |
| стано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих |
| на тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, |
| е учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кр |
| итисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити |
| — Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку о |
| овара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац от |
| о?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господар |
| ога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахну |
| ао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се |
| оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска. |
| добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у к |
| ичам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да |
| ча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па |
| а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташ |
| носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кук |
| е ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она |
| е даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим |
| им господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута х |
| ли — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао с |
| ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном биње |
| остељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.< |
| ом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијам |
| потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, |
| брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге. |
| војчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у |
| >Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати пре |
| претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца |
| би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер он |
| ше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир |
| не.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност! |
| , који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га |
| Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p |
| мо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа |
| ..{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срц |
| } Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без |
| знео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Ал |
| о красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учи |
| ажљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им н |
| ки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног ч |
| да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све |
| аше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено т |
| Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много |
| рате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је В |
| моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на једа |
| сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</ |
| али Мргуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов избавилац — колико се умор |
| езрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше у |
| огинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, На |
| се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље о |
| узео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то |
| ађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још |
| го било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да п |
| То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p |
| ене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда |
| , велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да с |
| аланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, |
| каса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо |
| ака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико |
| мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробу |
| имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох |
| ...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам к |
| очи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће |
| и преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш м |
| поцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за |
| а бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: |
| е примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, |
| ао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је побед |
| ако се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео п |
| коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву |
| амо Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе н |
| p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, ал |
| посе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког |
| а и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже |
| речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако |
| се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирк |
| старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да |
| како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни је |
| орити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајк |
| гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај по |
| илно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче кле |
| озаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећа |
| своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољ |
| ле — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутн |
| никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута с |
| еђутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на једа |
| тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једи |
| оведио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разне |
| до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Рад |
| т, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Т |
| {S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и к |
| ару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаш |
| о се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио |
| ав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе Пророков! — к |
| оји завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути вези |
| дан глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова употр |
| залуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу п |
| плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — ве |
| се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна |
| гледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се ч |
| адич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзи |
| ек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но |
| ћ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме оста |
| рзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само |
| своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а |
| м и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва доч |
| то је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако ми |
| г, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет ле |
| поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе млад |
| ејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића |
| да пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се |
| аво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко н |
| ти свога Фејзију!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арб |
| урци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом ј |
| е тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, о |
| ња сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Тур |
| али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се К |
| мешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, |
| ло!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, |
| м и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок ње |
| S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост |
| је другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек шт |
| , учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он с |
| Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољуп |
| е Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истр |
| ују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само шт |
| атаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом про |
| поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне вел |
| у вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да |
| тазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p> |
| , да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђе |
| леда питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{ |
| ожији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај свет |
| вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало наст |
| е распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар |
| и сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што од |
| <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По |
| би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуд |
| дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у |
| он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одав |
| јке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на в |
| света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која |
| лим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>О |
| ори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога к |
| чић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, јастучић!... прихватише и старији, који хтедоше да се м |
| е ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, јастучић!... прихватише и старији, који хтедо |
| ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналош |
| несу се преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по ко |
| > <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, јастучић!. |
| свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам |
| м не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она |
| оји обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше гл |
| еше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ стан |
| милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!...</p> <p |
| естаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, |
| — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина |
| пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ се |
| 50" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онак |
| гореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну |
| а Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с |
| оди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим |
| егну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том |
| ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо в |
| а неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, стра |
| знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јури |
| ка, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</p> <p>Зад |
| час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Бр |
| е се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у по |
| !{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што с |
| их пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управљао средином свој |
| раскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb |
| материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А |
| ајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је као |
| <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан |
| светили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то ма |
| муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} М |
| и, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија |
| уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај |
| аше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже как |
| огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се |
| - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да |
| земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава |
| едом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи |
| и узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше |
| уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплаш |
| а брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо н |
| а хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд с |
| о мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти бил |
| ?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S |
| ао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи поврат |
| .</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као м |
| узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао ј |
| викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви о |
| њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе |
| еђу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најл |
| и; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова |
| пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гоми |
| аклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" / |
| свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — повиче на једа |
| ном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџ |
| ико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јад |
| ма Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста |
| >— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда |
| је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо |
| а, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз |
| веде са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта |
| и! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у |
| л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном во |
| е црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђоги |
| рмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише |
| га унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа |
| не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у које |
| о његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње |
| <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p> |
| та Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не |
| ски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше |
| сни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца |
| -чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— |
| ба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само д |
| доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред с |
| свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што о |
| месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да |
| а га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађа |
| сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што ј |
| — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ј |
| чног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по дим |
| е низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваш |
| а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор |
| ча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност о |
| и од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста пог |
| каше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћ |
| ним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему |
| е на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручн |
| </p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме |
| из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витез |
| <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што п |
| села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пак |
| ледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после д |
| ћи каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових м |
| не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико |
| Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сети |
| S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... |
| д небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља? |
| болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека о |
| бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то |
| е му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних |
| питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке |
| руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко |
| атом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним м |
| легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у |
| ни, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то до |
| пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и п |
| ије могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb |
| јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па |
| ко би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не мо |
| а га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему том |
| инства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу |
| њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која г |
| гао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути |
| мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...< |
| латали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху са |
| помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим о |
| каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га стра |
| , па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима ј |
| о да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време дон |
| ко своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико |
| освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен па |
| чи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху |
| дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поре |
| уда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погл |
| сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога д |
| ту; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишља |
| не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сва |
| кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом ј |
| веди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио |
| гу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио |
| ’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада. |
| век!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то |
| ало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајућ |
| како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете |
| њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе прија |
| уд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака м |
| да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га сп |
| дети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па |
| о.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, |
| о се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у |
| лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части. |
| је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз св |
| лосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах н |
| оји нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево |
| оји му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, |
| а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно |
| итељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претвориш |
| очу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим ч |
| ко не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтева |
| ојском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Њего |
| али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{ |
| који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... н |
| <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватре |
| а не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, |
| то тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па |
| } Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да |
| враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>П |
| ку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је ка |
| ног детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удав |
| онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати мило |
| за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени |
| кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала |
| помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га |
| нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па |
| узе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гра |
| х ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако |
| аје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит |
| аш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је би |
| е засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</ |
| , да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта |
| толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборав |
| ка малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p |
| речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу |
| опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, |
| ојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — |
| уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где ј |
| беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, |
| /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</ |
| ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек |
| Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку |
| тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио |
| чи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртви |
| храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме дели |
| а.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} |
| анаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право ср |
| ата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда |
| е све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} |
| том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубља |
| >— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пи |
| е он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па |
| ма на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све |
| > <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнут |
| ко лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешн |
| орници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братс |
| али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок |
| ли камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по |
| младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му |
| бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла |
| сли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Упра |
| Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од |
| небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што |
| S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толи |
| , једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико ом |
| најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромн |
| је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе |
| ection" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтал |
| ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, п |
| ј; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше је |
| оја јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави |
| ше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише |
| да у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а ов |
| дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пре |
| тра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, |
| јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на не |
| до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице |
| хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу |
| ег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно и |
| борави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако |
| ој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем |
| реба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а о |
| адно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, о |
| како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећ |
| диница везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било |
| глед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је |
| другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?.. |
| ољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро из |
| једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турск |
| да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто дру |
| а коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Је |
| дзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и |
| заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пош |
| опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни д |
| к са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску вез |
| за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али ко |
| већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цв |
| да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога |
| ом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то |
| ше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко |
| рхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце |
| ного лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродн |
| а нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где |
| ла, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао с |
| се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S |
| ама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо |
| убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадно |
| а онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што и |
| ад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерат |
| му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не |
| се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, кој |
| устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и |
| еше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, |
| љала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— |
| ног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У т |
| n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи и |
| ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> |
| а да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; ник |
| срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек |
| својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка ус |
| ину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али |
| не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови |
| а се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а |
| преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p |
| рко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захва |
| шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На |
| ће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да угово |
| , које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је |
| а у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Ко |
| ни да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њ |
| о ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше |
| е од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Т |
| тило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, ј |
| својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну с |
| јој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних посло |
| дустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пање |
| адич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да веруј |
| ио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад д |
| очом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино ору |
| ња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село до |
| али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дет |
| па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <d |
| дна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кне |
| оспође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда |
| м, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби |
| оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Ис |
| а.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да м |
| за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе посл |
| тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне |
| што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ва |
| адино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака |
| мах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски пр |
| ретворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд |
| тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престо |
| е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му |
| и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу д |
| а расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег тру |
| јзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет ра |
| ка.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадоше. |
| Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити шт |
| ем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је забор |
| е бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мир |
| као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ов |
| аћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина невер |
| ти може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похи |
| што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте |
| угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном вит |
| и разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она |
| м очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне кос |
| не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или с |
| им погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и стра |
| аламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вре |
| она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> < |
| ј прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И |
| зуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју |
| и руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да са |
| и се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па |
| кама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је |
| рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута к |
| и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, кој |
| рајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у ч |
| ка грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од с |
| ити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, |
| ку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом по |
| ма:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за о |
| но чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очи |
| о може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправи |
| , он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје |
| м се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смрт |
| умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на св |
| егове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чист |
| трашније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш ду |
| То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало п |
| после из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да до |
| тављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу |
| одила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу |
| м узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љу |
| p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик |
| госиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да |
| мрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи |
| мним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је бла |
| а ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурс |
| о непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво изв |
| одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не с |
| чи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гла |
| ко тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе с |
| n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи |
| вих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос |
| е он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веру |
| ц.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па у |
| ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем пита |
| ебу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца |
| оча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само |
| ари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и к |
| . — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, |
| поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме |
| да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смеју |
| Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управ |
| ="SRP18631_C11"> <head>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу зв |
| својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шап |
| а притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} |
| и-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две |
| чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још |
| никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није мога |
| но више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнат |
| ње на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити |
| кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она |
| и, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни |
| ог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиља |
| небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако |
| е за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом пад |
| децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а |
| ction" /> <p>— На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Једренетс |
| а се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али т |
| бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко с |
| ло се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</ |
| ши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне н |
| басјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срци |
| је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу |
| те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра |
| врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала дане своје по механ |
| p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, |
| Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже п |
| задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинск |
| гоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло ле |
| ао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва доче |
| <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорит |
| p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бад |
| ање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се |
| хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена |
| ека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет н |
| енувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p |
| убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пр |
| шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунц |
| удова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је о |
| ика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p |
| то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Је |
| о брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запи |
| заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија н |
| стојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, |
| животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> < |
| ожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да |
| ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Леп |
| лобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за |
| ашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим |
| ена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она |
| растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме шт |
| ма...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се |
| p> <pb n="196" /> <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> < |
| арише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стот |
| рала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом туг |
| нуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p |
| рављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти |
| ош сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут за |
| х је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мил |
| и узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомир |
| ута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што |
| дњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреб |
| ..{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила д |
| баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није |
| о јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским сок |
| , а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала с |
| } Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, к |
| језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се име српско...</p> <p>Мл |
| о ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу |
| Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокре |
| у, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, |
| заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно вед |
| сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија |
| у? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! |
| ли најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ват |
| Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејз |
| али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њ |
| — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти ка |
| удбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина |
| Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо! |
| тру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} |
| помена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и пл |
| прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он ни |
| > <p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ром |
| аштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узд |
| ије видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и то |
| > <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога |
| Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито |
| ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Та |
| ; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још с |
| језди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији |
| ка му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, |
| на хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му с |
| лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се б |
| >И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре ла |
| же бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не пом |
| српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро |
| ећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу |
| ом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати сме |
| то заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно |
| естра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала |
| е ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! — |
| еше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше тол |
| станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Бе |
| ико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који |
| бало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце па |
| добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за |
| момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда шт |
| > <p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће |
| руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љ |
| ђ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, |
| адоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвој |
| е поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина |
| па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако |
| умим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p> |
| {S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић з |
| њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изја |
| ка од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> |
| <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Наср |
| а витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вил |
| те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо бо |
| е слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али ш |
| .. зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једре |
| /p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не упла |
| страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се уз |
| удна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут н |
| о како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гр |
| .{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За |
| то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с |
| ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се п |
| Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко |
| застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке |
| н цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма ок |
| ба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе ж |
| се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Бо |
| о седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве о |
| а зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, |
| а хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, |
| зе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета т |
| шћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи |
| та, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него |
| ="89" /> <p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда |
| већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше |
| а није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено ку |
| е, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо т |
| уђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном? |
| ш с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам на |
| чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не |
| с хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по ус |
| ајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестр |
| оше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и п |
| — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огр |
| к опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмех |
| а се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас упл |
| уда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се |
| срете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај |
| чи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и неколико српских породица које |
| </p> <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бог |
| риближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог |
| —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те |
| едиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаров |
| онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...< |
| све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући |
| ви неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како |
| milestone unit="subSection" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејз |
| јим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио |
| а је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на |
| ко ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши |
| учицама <pb n="182" /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше |
| ти одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута бл |
| е на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда |
| ири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа |
| .{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је о |
| на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше |
| Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? — |
| еја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да т |
| што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам |
| цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер са |
| ма, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути |
| чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину |
| је могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div type="cha |
| за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Ј |
| ом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши |
| ост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мр |
| . маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин |
| ог мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњ |
| /p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не б |
| Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад бог |
| тпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала |
| прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по |
| могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</ |
| и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе од |
| о од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради |
| <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— |
| а то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се |
| дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га |
| се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе |
| адић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивн |
| , оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиг |
| ћи чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где че |
| Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви гос |
| кама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Тур |
| рашна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум |
| о отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан |
| о учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није |
| ста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к |
| је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим др |
| ије требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гла |
| 18631_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које |
| насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју в |
| н и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајн |
| педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и к |
| , одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним |
| се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прс |
| еше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се |
| даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде |
| проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зов |
| ејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{ |
| оњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов |
| коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је |
| удно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од о |
| м отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се п |
| S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити |
| се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад проша |
| е нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча |
| , па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му пр |
| етири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода |
| га Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под |
| двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и поб |
| кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и |
| жном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга |
| ле Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјав |
| /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да с |
| запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути м |
| едњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад |
| > <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала |
| веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, |
| о врати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког |
| ли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после |
| сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше та |
| аше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће |
| сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да |
| орори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда наг |
| као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срц |
| уштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што и |
| чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну |
| .</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено |
| војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкоље |
| ади и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим уз |
| омоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његов |
| а неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока |
| се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и |
| /p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све г |
| /p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <p |
| е пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало |
| , а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, |
| ветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <mileston |
| .{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишља |
| и.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од |
| не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, кој |
| та, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</ |
| ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше с |
| ни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча от |
| Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут |
| -кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на |
| превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од м |
| се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба с |
| м мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пр |
| омена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда беј |
| еви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу ос |
| , али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се зака |
| не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху шт |
| и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху |
| пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео пре |
| рже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држа |
| да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то с |
| и како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је |
| о да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка к |
| док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад |
| пова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводо |
| гуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p |
| љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чист |
| еликим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху |
| milestone unit="subSection" /> <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и сре |
| њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и |
| /p> <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дв |
| негињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, |
| зјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе |
| зди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати ка |
| е будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтед |
| ко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, |
| ну...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио |
| допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он ј |
| може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима |
| повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>С |
| м травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варај |
| и да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао |
| </p> <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како |
| врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Ј |
| момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да |
| са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду би |
| запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с |
| — Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог |
| ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стра |
| рити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох |
| оје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде |
| чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од ка |
| је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља |
| ју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а в |
| {S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима |
| ад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечи |
| p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с |
| ришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или а |
| у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски вез |
| ила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се |
| свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p |
| ијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, |
| чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И о |
| невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n="134" /> <p>А М |
| уго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му с |
| унце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча |
| подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошин |
| тио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не |
| ескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што |
| се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте |
| ести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута |
| ечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигн |
| а један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} |
| ђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепо |
| стребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хо |
| измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Му |
| важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из |
| се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад т |
| е ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирање |
| ог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапск |
| мо још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он пок |
| ема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се ц |
| годарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину |
| .</head> <p>Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, уп |
| хвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, |
| а мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је ст |
| ли седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те стајах |
| сташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, |
| еше исказано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинит |
| е, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за |
| них врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала још јед |
| ме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој ост |
| мркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док с |
| стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а |
| оча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу каз |
| силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине и |
| им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајк |
| то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљ |
| ково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром д |
| ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ћ |
| p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не б |
| о само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања. |
| ад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прил |
| икама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је са |
| е, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше ве |
| нуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али о |
| Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу |
| толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више с |
| и се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — |
| сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну |
| у малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, |
| ј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни |
| и си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам |
| А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непреста |
| } Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем т |
| ао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце |
| мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црв |
| починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински заг |
| ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у |
| Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам оте |
| milestone unit="subSection" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ о |
| ризе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се |
| ; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате |
| беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живо |
| и дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црњ |
| а измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге |
| и питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за ча |
| народно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје |
| рзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам с |
| бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очи |
| ћу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем вар |
| м, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била.. |
| ло до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пус |
| ј конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее |
| и, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p |
| смехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, |
| ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за |
| , кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, |
| беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мис |
| какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се п |
| лика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће у |
| а свадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо па |
| <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.< |
| лар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да |
| се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Леп |
| {S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудим |
| рајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближ |
| плати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суд |
| силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сах |
| није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао |
| драва сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и |
| /p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице њене вране кос |
| е исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и |
| сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешк |
| као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и нес |
| послу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као |
| ма јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до рук |
| У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Бу |
| слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила |
| ет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег |
| <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> |
| непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је |
| ти вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер |
| у руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си м |
| ба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде |
| Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу уту |
| рајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад ви |
| па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, |
| ти. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши |
| ко по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора св |
| у водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани з |
| оста, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} |
| остију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку |
| у, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да ни |
| а севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше напре |
| бично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер |
| ше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се ос |
| ојих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве во |
| се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше де |
| ли то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се шири |
| је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена |
| решник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на |
| беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, |
| у ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослобод |
| е моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је |
| ро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се о |
| се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>З |
| наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад уг |
| амах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p> |
| едем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику кап |
| смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страш |
| чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде ви |
| бе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај зл |
| зу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна н |
| ју, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како |
| p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљ |
| ти може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље по |
| ком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, |
| е које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p |
| и ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>П |
| сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је ба |
| >Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с |
| епшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком свој |
| лета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе |
| ива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га |
| n" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљи |
| ст.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навал |
| е седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није |
| о!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А з |
| га сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се |
| а издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не см |
| а није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом |
| а јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободн |
| ричао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету |
| а.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу |
| е да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На п |
| посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је по |
| беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад |
| асја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И |
| воју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази н |
| зе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила госп |
| ака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане к |
| лико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета |
| до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фе |
| ем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме ту |
| томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми ј |
| има — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — |
| заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто ска |
| а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро бо |
| устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је |
| аволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p> |
| ли немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те пита |
| ити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху |
| икада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова с |
| игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити |
| и запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се |
| ри Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непр |
| одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову |
| > <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Б |
| војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба |
| аде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у |
| /p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p |
| зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад |
| а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, |
| , кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> < |
| <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овам |
| е прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко |
| хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Ту |
| е покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређе |
| ено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгали |
| <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што |
| милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да |
| џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине |
| за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с |
| нак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет |
| .{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је н |
| има, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само х |
| ше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само М |
| црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница п |
| с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, |
| ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а т |
| ошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p |
| тискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе |
| ма са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је не |
| p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу д |
| ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да |
| мешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се мој |
| ше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се |
| ако вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, |
| неза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах м |
| ујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што |
| ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Фили |
| , па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замиш |
| </p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих т |
| па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, мо |
| са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац.. |
| нуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!.. |
| до моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој |
| око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта |
| о би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак |
| У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихв |
| Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше как |
| такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу д |
| нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје |
| ад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад |
| а, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, ко |
| Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оста |
| д својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опа |
| о целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се |
| ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p |
| ве ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила поми |
| воје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезал |
| Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из |
| ужице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо |
| оју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерил |
| вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би |
| га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох прокл |
| м је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је св |
| па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то о |
| е узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш. |
| ву земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећ |
| е проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад о |
| а!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим |
| већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја |
| увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта |
| у.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb |
| рака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!. |
| изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и |
| е да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетит |
| оче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерам |
| мљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет обод |
| довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой с |
| мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни |
| је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, он |
| вор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| , рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је |
| узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену вези |
| па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу с |
| "SRP18631_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесарев |
| о кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{ |
| цима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па по |
| у тајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млад |
| ча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га им |
| и од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја.. |
| p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети о |
| дног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на |
| ледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срди |
| у две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="195" /> упре до |
| могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино |
| — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па |
| и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? |
| похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела бе |
| настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклел |
| ревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из је |
| кидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> < |
| ћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде |
| <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли |
| аптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху |
| инско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и |
| } Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу м |
| као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини |
| јег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина кој |
| наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мем |
| чи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену |
| поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало |
| ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без је |
| 37" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи |
| т од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрт |
| ављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и н |
| ва проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја п |
| се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу п |
| ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријат |
| разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множи |
| ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да не |
| који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо |
| Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код |
| о божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи |
| вену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица |
| беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је д |
| ер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу милов |
| на добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само |
| с врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> < |
| о је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја златна крила, а они ст |
| авоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> |
| го страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а |
| то по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта |
| очела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадк |
| да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што бе |
| е виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за |
| ивот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, п |
| грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер |
| сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што |
| /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним вели |
| се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не |
| ли Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображ |
| ко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући оног |
| се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликовах |
| <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... за |
| и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао |
| , та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу |
| а усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу ср |
| ницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, к |
| испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево |
| ите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који |
| чу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу |
| ао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико |
| е није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и тре |
| олико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржњ |
| мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше |
| мишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај н |
| >Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше клан |
| ећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и |
| нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од |
| мени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, с |
| да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели б |
| брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 |
| p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не уда |
| о ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чис |
| да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кора |
| се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи |
| } Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђ |
| ма, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за |
| вде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно |
| оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту |
| ибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивн |
| х опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће |
| овођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео |
| И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само т |
| рски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помис |
| Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така р |
| задрхташе...</p> <pb n="57" /> <p>— Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> < |
| ио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада |
| у саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се |
| ар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — гриска |
| не, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} |
| а Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S |
| о не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n="161" |
| о да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосав |
| оше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно пс |
| палише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде г |
| његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и о |
| ко тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гла |
| ао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути мож |
| динче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију |
| боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо с |
| аше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудн |
| д снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе |
| латка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, а |
| не чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда |
| пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који п |
| даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} А |
| доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је |
| ... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> |
| знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер |
| ом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска |
| и.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад ниј |
| р с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ |
| .{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге |
| део колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив |
| јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слобод |
| е.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута |
| p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велик |
| ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milest |
| е у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако |
| је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} |
| тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако |
| заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга време |
| , и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.< |
| во се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да прича |
| Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од н |
| оју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча |
| нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па |
| осле разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше |
| але!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! |
| не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одговори Надина дост |
| Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Ка |
| ините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв с |
| ити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... |
| и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живет |
| ђајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић |
| .</note> <note xml:id="SRP18631_N6">Ово је историјска истина.</note> </div> </back> </text> </T |
| има градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек |
| и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се |
| ошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанств |
| ислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му |
| да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљ |
| о томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то |
| Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњ |
| дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега |
| се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беш |
| он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном б |
| послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећ |
| Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше |
| а онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како |
| е, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово беснил |
| оје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му проп |
| и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, ал |
| мор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутск |
| унца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у ком |
| никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди- |
| ању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; ал |
| на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада. |
| ваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је та |
| ре...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од |
| ива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни |
| му јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је мога |
| м год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из |
| во од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> |
| као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јун |
| >Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарањ |
| рити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки с |
| ли ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па пос |
| ар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи.. |
| онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Б |
| а Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p |
| ка ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је н |
| амо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — по |
| ој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељ |
| е слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} З |
| а нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нес |
| т заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледа |
| водо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на п |
| лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њ |
| да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за с |
| вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи |
| и, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је |
| да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело |
| ше и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну са |
| о ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он |
| /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу бр |
| ер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у |
| 18631_C22"> <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је |
| ропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само |
| еге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни ан |
| још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још |
| е како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико забора |
| о оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она ц |
| видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа |
| n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то |
| ад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што |
| азати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тр |
| својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> <div type="chapter" |
| себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, |
| онула кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер вид |
| ема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погл |
| </p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> < |
| ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале на |
| мена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Др |
| напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта |
| .{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао мла |
| аве!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мис |
| лила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, |
| а, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на |
| а село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то |
| ке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на ли |
| је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако |
| тапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с |
| а је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је прв |
| тио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију |
| I</head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине година тешка с |
| зио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики г |
| он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не |
| , али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те |
| оју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица з |
| чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</ |
| ња, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, к |
| и, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, |
| рже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> беја |
| испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је ј |
| начко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу |
| е из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила |
| ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Ал |
| ко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захва |
| је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли с |
| ма Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори он |
| х стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену |
| чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Пери |
| адгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...< |
| ше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и |
| аху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} |
| да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз на |
| потом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с т |
| ке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и |
| чке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колен |
| толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим н |
| те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} |
| је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча ни |
| скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавић |
| о...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</ |
| слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добр |
| битом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше |
| си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} |
| анаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли |
| есено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!. |
| а веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори |
| е погледе свог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше |
| е чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћ |
| сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху.. |
| педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад њег |
| го, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својо |
| н успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и б |
| превијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, |
| о зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуз |
| еда, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земљ |
| и рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија |
| мљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" |
| опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мор |
| рај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Ка |
| да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња. |
| ко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ |
| >Лаудон премишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном м |
| можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не т |
| оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За в |
| ојом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и он |
| аче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, |
| љеној сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да рад |
| олбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипа |
| ко млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози |
| заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна |
| ву па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мис |
| а учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најст |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан н |
| ћи се најмилијих својих?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} |
| м дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>И |
| уначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живо |
| ћу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, |
| Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена сн |
| њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она ра |
| расно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И д |
| ну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђа |
| собито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге |
| ов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако |
| заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на но |
| ош пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа |
| , поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време |
| че време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико |
| те, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опи |
| ер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот |
| а булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она н |
| Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је ти |
| награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!... |
| му је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али к |
| а свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше |
| који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе је |
| ружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако п |
| ...</p> <p>— Верениче! ..</p> <p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} |
| и дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та |
| беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше |
| ошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те ж |
| тине година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море |
| <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грува |
| шћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који по својој племенитости |
| урско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода |
| је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао... |
| сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— |
| „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то |
| рте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{ |
| бавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољу |
| се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У |
| и орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охо |
| где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинут |
| за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио |
| се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа |
| том главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <p |
| хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и гранич |
| а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се |
| живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега |
| > <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} |
| до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми |
| ...</p> <p>Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да |
| мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца |
| у имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли |
| вом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шат |
| сти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича. |
| воје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како |
| што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.< |
| > <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и ве |
| но чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повик |
| аше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два б |
| {S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да п |
| зир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{ |
| амо једва изусти.</p> <p>— Надино... то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше за |
| им ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ не |
| аку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, а |
| Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у |
| p> <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па |
| ршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам ве |
| рио, пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да |
| дљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш виш |
| а му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то д |
| ојском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спре |
| и се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он |
| уцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле он |
| о да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада ви |
| ћно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он |
| а он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, |
| Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчад |
| авар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му |
| ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те |
| анине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> < |
| борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p> |
| и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом |
| као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} А |
| је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као |
| спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да |
| главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик |
| хташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, с |
| о мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том н |
| уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мал |
| ао што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола < |
| есарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па |
| с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љи |
| цу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, |
| ино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зн |
| чин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамо |
| је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то ј |
| овори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и |
| лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... бр |
| га живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође н |
| ешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дођ |
| p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што само најгори п |
| ста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњ |
| рат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити так |
| e unit="subSection" /> <p>Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше |
| је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? — |
| жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смр |
| у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од мале |
| толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није |
| ну сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учин |
| ију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> < |
| ените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као |
| ће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви г |
| почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше гос |
| што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће вео |
| е о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп |
| ак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то |
| еду, која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку |
| еши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му |
| /p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за чес |
| е певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више н |
| гуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо и |
| ом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама |
| је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, |
| крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, |
| вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је |
| дио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само цели |
| е мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="16 |
| > би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом |
| о времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плах |
| ђена била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у на |
| твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету |
| слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете |
| рже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је |
| а изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је не |
| ину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гусл |
| страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по |
| сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али ве |
| ћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, заба |
| се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и б |
| везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што |
| чући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина устаде зачуђено |
| и?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то |
| занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поч |
| десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнез |
| аводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече ку |
| рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљ |
| и место оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу нај |
| зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се |
| овом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке |
| , и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово |
| ву тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мрг |
| н, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а вил |
| чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топов |
| акла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те |
| , љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала |
| {S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанс |
| је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би |
| војој...</p> <p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет |
| ј.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед |
| е, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема фили |
| рвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> < |
| љењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као |
| штвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које дад |
| е хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је не |
| знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљ |
| ој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се |
| врши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је |
| ере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак К |
| шим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, |
| > <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је до |
| ху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се ч |
| , — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега |
| , волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пут |
| мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињ |
| морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n= |
| е пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу |
| то му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет о |
| какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она т |
| своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична |
| па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... оп |
| ји није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше |
| а мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не < |
| а, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само јед |
| аном притиску руке...</p> <p>Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољуб |
| Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на |
| ему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како |
| адошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је м |
| мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је |
| овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио ск |
| на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита велико |
| се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још м |
| о је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав ј |
| и Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене н |
| чо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи ц |
| е доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним з |
| је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, |
| ајбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађ |
| ња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се ма |
| ужичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло |
| први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у |
| </p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за |
| нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим |
| ака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо ка |
| Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за |
| се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце пр |
| а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жал |
| е она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бе |
| за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколи |
| > <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је |
| плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина |
| p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{ |
| главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; ал |
| Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај |
| се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се про |
| недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера.</p> <p> |
| већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, |
| Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ з |
| црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркши |
| тко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учини |
| а.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху с |
| видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где |
| ише волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га |
| ред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше. |
| 8631_C12"> <head>XII.</head> <p>Освануо је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први |
| е постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само |
| ћег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Ср |
| уцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па о |
| елиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у |
| дан момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крв |
| ?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> |
| је да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па |
| о сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па по |
| сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на |
| а смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета |
| их никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за |
| е гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је св |
| оји је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{ |
| акле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збор |
| зговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира с |
| ше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија ч |
| но лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навал |
| ј да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху |
| рати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисли |
| ну собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако |
| е можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb n="179" /> д |
| — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, о |
| руменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је св |
| е, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се ра |
| етске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче |
| , изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке ста |
| о их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то веч |
| проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и д |
| казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Ми |
| да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Ко |
| одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сун |
| p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома з |
| ко занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакл |
| вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву тре |
| ије могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што има |
| о красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, |
| сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш ш |
| беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и с |
| и, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих |
| ти прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до њ |
| д свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посље |
| више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће |
| е се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег |
| е можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче |
| ећ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> |
| "SRP18631_C20"> <head>XX.</head> <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се п |
| сна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста |
| , зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извиј |
| летку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Она |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дан |
| сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало жив |
| > <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n= |
| трашније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је |
| ој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> |
| амо што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само |
| на пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала као с |
| е говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој |
| ју ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века с |
| p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би |
| че се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> |
| до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један.</p> <p>— З |
| бивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па |
| рцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> |
| е плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устез |
| на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да |
| им играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на поко |
| е јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати |
| да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније не |
| Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на сво |
| рдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити |
| а и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више с |
| ад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је о |
| <pb n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S |
| е желела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, уч |
| единчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да м |
| сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, |
| , млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљени |
| шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима. |
| .</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надин |
| у је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чин |
| испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није мога |
| брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава све |
| тве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} |
| тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао ниј |
| Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на |
| вот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће с |
| трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казива |
| и џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... с |
| а.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мр |
| ац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али |
| мовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад з |
| ућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему |
| ај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штог |
| м не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се |
| арему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар |
| заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он |
| је смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака |
| p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин |
| ења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мир |
| <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао р |
| иво срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју |
| урен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше |
| а... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поч |
| а (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово |
| га искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао |
| то га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није... |
| о се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот |
| е живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да ов |
| умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржат |
| а му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде |
| равчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг би |
| неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре |
| ешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час |
| ћа, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио |
| му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опа |
| заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже |
| борите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражњ |
| оса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове ц |
| итава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S |
| дахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стен |
| удон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па |
| епо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше ј |
| чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом |
| .{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збого |
| ј кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга |
| руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружи |
| ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само |
| рјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако ј |
| ицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни з |
| укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу |
| S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам |
| н синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о |
| м, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у бој |
| да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с |
| ислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела ј |
| Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргу |
| е нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин к |
| е хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коч |
| пске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар с |
| S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не б |
| дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, |
| хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кл |
| а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, стра |
| ела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, ко |
| дати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, не |
| аде:</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као шт |
| па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од |
| заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху |
| кићено небројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, к |
| да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у се |
| љега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао |
| S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то |
| ну кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} П |
| ова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, ве |
| егови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је |
| што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Тур |
| ане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на |
| опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, ал |
| што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и |
| р распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на |
| оћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и пле |
| месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије |
| су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака |
| ћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући вра |
| је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref |
| емље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n= |
| ајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, гд |
| оред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу |
| ј!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржа |
| о се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав са |
| ђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку |
| опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да < |
| /> оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се погл |
| ас беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврну |
| гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> |
| е опет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из |
| свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведе |
| који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче |
| ш имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{ |
| се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе к |
| преми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон |
| Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војс |
| во Коча.</p> <pb n="145" /> <p>— Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... |
| е би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа |
| Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше пр |
| цима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S |
| еки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која |
| пазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бес |
| ов! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— |
| а будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један поми |
| што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> |
| иним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те |
| ако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако |
| лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, с |
| з највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да з |
| ше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ич |
| ..{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к |
| и тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата вар |
| у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се бо |
| е, како застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и |
| вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а |
| поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођош |
| како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом бело |
| јаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку |
| е ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— П |
| тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја |
| долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако срп |
| да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угле |
| не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти м |
| у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи с |
| <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта м |
| уже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике сви |
| <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотин |
| е сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окре |
| и наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бел |
| <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{ |
| силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак о |
| аваше мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Ма |
| ! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустав |
| ћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.< |
| Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајк |
| 08" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p |
| подско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава |
| ....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прел |
| код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов |
| аше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, |
| их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту с |
| е начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више не |
| се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака м |
| ори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потре |
| естрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи |
| и врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отво |
| <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p |
| рже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без ик |
| сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом хра |
| облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим |
| српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и |
| ма сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од как |
| по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онак |
| лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, |
| стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да |
| е право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силн |
| црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око |
| ме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>К |
| и од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауста |
| трана.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а ко |
| е помислити.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у не |
| као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадо |
| није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онд |
| астопљено сребро и злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разл |
| а то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрп |
| ојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја о |
| два дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира |
| , већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нек |
| и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — |
| а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао |
| која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грм |
| ба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити на |
| се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи |
| ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за ј |
| их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад |
| соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од < |
| си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref targe |
| их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни споми |
| сталих пријатељских разговора започе од један пут Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не пита |
| каво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакл |
| као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких дољ |
| о из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила |
| се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> |
| и с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу |
| ражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, ш |
| таџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по с |
| {S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чи |
| никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Ње |
| детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку |
| кута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, |
| твар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n |
| у је само задобити знао!... прекореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бо |
| а у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на је |
| е се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако с |
| врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p> |
| беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, |
| доше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Сам |
| је могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело ра |
| зија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Б |
| е отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да ка |
| удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла |
| да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече в |
| и гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! |
| гаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то |
| се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозо |
| хвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра б |
| се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје де |
| ичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав крас |
| а коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био |
| {S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомир |
| шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бит |
| им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар |
| ише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, |
| то молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да |
| аше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на ком |
| колико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше |
| сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побра |
| алуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег л |
| ова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он |
| ађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али |
| један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обој |
| другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то |
| исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заи |
| ан пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из |
| ерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Ду |
| омиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаље |
| и махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који |
| где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен |
| адија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" /> |
| сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Ста |
| а виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише |
| пет може задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, кој |
| >Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као |
| аке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на ве |
| рцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећ |
| <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и н |
| некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе Пророко |
| у у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с на |
| у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што |
| </p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а др |
| Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Нади |
| вако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаш |
| руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрл |
| !... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— П |
| поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једин |
| енух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне |
| у још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми ка |
| би сина мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и з |
| ом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанч |
| џалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Ф |
| атко миловање, како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао ча |
| умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педес |
| могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" / |
| вску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли |
| едва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља |
| главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им пева |
| жна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете |
| ине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Коч |
| .</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За |
| тио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се |
| унуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p |
| ..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!... |
| иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде ст |
| а, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође |
| ко виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што с |
| bSection" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од својих големих по |
| .{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плач |
| дувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је м |
| дога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пру |
| е учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде он |
| не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беш |
| /p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика |
| зати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз |
| S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а пога |
| {S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, који |
| ивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, |
| } Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од О |
| расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове сво |
| речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... |
| праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубоп |
| младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се |
| гових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан |
| од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је |
| .{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{ |
| о, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде |
| тсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се |
| ене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред ц |
| S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Ту |
| наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} |
| као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу св |
| ела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то је... зло... —</p> |
| четку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничк |
| ао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се |
| Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb |
| ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили д |
| ј је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе свој |
| молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости |
| а од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце |
| Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни јед |
| чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, сл |
| шно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па |
| тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила |
| дно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У цело |
| Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у |
| е Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које н |
| о...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније мук |
| , а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак |
| дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености |
| та науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бе |
| видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} А |
| м немом лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беш |
| агосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дерв |
| ...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, как |
| г господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пош |
| брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се |
| је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али к |
| да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако с |
| тручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне стр |
| осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све |
| рење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који |
| о само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као |
| га Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p |
| видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и д |
| а...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично л |
| ислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бит |
| но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је к |
| а мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењ |
| вњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско |
| <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватош |
| риге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то |
| нако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлиш |
| и оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било |
| тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи |
| што су још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, при |
| е родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к д |
| смеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</ |
| p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бе |
| а, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и н |
| злегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи |
| икога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у л |
| ну Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада |
| p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S |
| вађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што |
| рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога |
| ећ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито |
| да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се: |
| оча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше |
| почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна д |
| е да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада т |
| ду месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли |
| једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па с |
| <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакрил |
| никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на проз |
| на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате позд |
| страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер |
| хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, |
| Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је шт |
| овњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред |
| о су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа ра |
| ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта |
| е заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу све |
| е нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у с |
| еч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу са |
| седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислит |
| ја у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру |
| рам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у |
| им <pb n="205" /> сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце |
| ио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку св |
| страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је |
| спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше |
| ебу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила |
| ојске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пу |
| је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима |
| ако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се ра |
| а из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљах |
| ла.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Ал |
| амо раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у м |
| } Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше |
| о свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— |
| сто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што прич |
| <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака |
| тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све |
| на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде н |
| беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је |
| в сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава с |
| ветли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а ча |
| Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се сп |
| /p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити |
| лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху |
| оло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“.. |
| ју војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свог |
| и што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турс |
| е господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други у |
| аније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још |
| лу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и |
| е те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, једном само речцом награди |
| и а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; |
| је ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињ |
| ренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у свако |
| у да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> |
| ђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, једном са |
| су га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет б |
| S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час.. |
| но дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводи |
| улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад укочено г |
| турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стад |
| зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника д |
| аку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{ |
| ним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво би |
| топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најгла |
| ?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само глед |
| и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p |
| Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донаша |
| што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрз |
| <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.< |
| и Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код |
| си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила |
| божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи вет |
| еше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдиш |
| ње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се |
| Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица оста |
| Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је зал |
| иле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле |
| дне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло |
| ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их п |
| а; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети С |
| устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одј |
| м немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном |
| ди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војниц |
| ујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава |
| на читање својим примамљивим садржем у једно распростиру толико корисних знања; које подижу по |
| и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није в |
| кох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — |
| ни, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање. |
| ска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степа |
| дни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седе |
| е немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао бе |
| тлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи |
| ојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> |
| о, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{ |
| о сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није м |
| лики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шат |
| анас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драг |
| о њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми |
| его дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћ |
| аћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везиров |
| војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како с |
| хтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али вој |
| хотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз |
| на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" /> његовог погледа смири раздражено |
| и ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша си |
| ену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре |
| енута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан |
| војске, само продираше напред, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си м |
| што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви так |
| друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима на |
| е судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути...</p> |
| кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вр |
| арити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћес |
| дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за гадну |
| , а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао уг |
| ила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она |
| и <pb n="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку на |
| а послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раменим |
| е џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — |
| е!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме гово |
| е васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да см |
| > <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нараст |
| етници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратово |
| ницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> |
| ања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао. |
| адолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S |
| и и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који к |
| ка, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, оси |
| оји доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху |
| а смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</ |
| аше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица |
| писа неколико речи те запечативши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на |
| два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да т |
| песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чоч |
| >Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је |
| ди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и |
| а промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног |
| ску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све |
| га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега |
| , још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести сил |
| је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, |
| погледом, једним лаким притиском руке, једном само речцом награди све муке што си их препатио |
| — Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу у |
| еше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не |
| је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велик |
| <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем с |
| Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе ка |
| ћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу П |
| ставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза |
| це му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу |
| о сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их скло |
| ио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут |
| допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта ми |
| ра не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И ње |
| Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су |
| само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није уч |
| да би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати.. |
| х!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> < |
| — Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити пр |
| да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге опра |
| гових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја са |
| ј извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек |
| /p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, |
| 50" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесм |
| , па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму. |
| оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Уза |
| знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ |
| ва лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на сре |
| ко детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толик |
| вију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из дале |
| овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са |
| се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно |
| надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p> |
| с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте се да пош |
| ци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу м |
| >Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде |
| басјала зраком правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!... |
| учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па он |
| се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала |
| да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, издаде <pb n="174" /> неке заповести |
| ик од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он |
| али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и она |
| : — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може бит |
| ети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не ди |
| поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Леп |
| уће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, |
| виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, п |
| могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше стра |
| ...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје |
| {S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div> <div type=" |
| в и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби ка |
| су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што |
| стране наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па с |
| али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке гл |
| ћини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под н |
| ли ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="22 |
| ди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила м |
| само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта |
| ни Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, кој |
| ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" |
| , Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кме |
| > <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста к |
| <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Ви |
| ледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипља |
| адовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као |
| <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље К |
| ти врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насек |
| особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после |
| Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо |
| .{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде п |
| прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом |
| о храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад с |
| С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејз |
| тку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког Срб |
| мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто |
| амисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пу |
| ше страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску во |
| и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} |
| <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Т |
| војим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уру |
| зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ухва |
| ?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, т |
| везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред |
| ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Млад |
| м остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{ |
| десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку за |
| десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душ |
| ћа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не обузеше срце младом ј |
| ву већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори К |
| а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— С |
| а Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла д |
| S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> |
| рџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љут |
| Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве |
| обљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже н |
| је, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све |
| p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћер |
| а-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање |
| ја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико к |
| Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p |
| а пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је заустав |
| урска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо |
| аље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омилов |
| лека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се ј |
| стом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина срп |
| лизу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p> <pb n="247" /> <p>Све се то |
| још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у з |
| , осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред |
| лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прих |
| то је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне с |
| че врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикив |
| војом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p> |
| а па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља |
| о у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма |
| ије слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беш |
| ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако је то |
| ртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке |
| одној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, |
| од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер х |
| тне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на ст |
| српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господа |
| ним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не бе |
| припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху бо |
| инђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као сра |
| равље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма ниј |
| ивот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа |
| јући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?< |
| Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који |
| корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували седајући и прекршт |
| ком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази б |
| вараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљ |
| вога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача |
| анама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изго |
| ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју |
| а тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало |
| ; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме |
| неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а |
| ском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад с |
| а зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, |
| ма, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од с |
| од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за сво |
| н.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им |
| .{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само |
| <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њег |
| к се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то |
| о прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану зада |
| прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју |
| .{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шт |
| ких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> |
| Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше |
| ашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепо |
| рашан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа б |
| беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, |
| ити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса |
| јаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом |
| утећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да |
| се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде |
| и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>К |
| вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на |
| ише може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; з |
| {S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши а |
| елена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А с |
| испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако си |
| ију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју уда |
| , а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то |
| е да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу |
| , ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честит |
| у разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Ради |
| акати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена в |
| <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом |
| још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се тол |
| гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како |
| највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n= |
| ровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не м |
| луд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к |
| привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, п |
| спричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једно |
| о...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како ј |
| ваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху та |
| мислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тра |
| а војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља |
| ом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, |
| Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвници |
| м анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мирис |
| јим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се в |
| уо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко ро |
| Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоц |
| твила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> |
| ћом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра |
| атови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном |
| иван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на |
| све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у |
| товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страш |
| гло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p> |
| и.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Ал |
| — Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посл |
| а поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се |
| шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мер |
| у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божан |
| страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни је |
| ограду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пуш |
| елом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањ |
| езовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...< |
| о лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначк |
| е жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа тре |
| ти ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један м |
| ре по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што |
| ебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — так |
| не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном б |
| Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с |
| ајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и |
| {S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на |
| чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова б |
| ко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његов |
| еље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што ви |
| жем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па он |
| азвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да |
| корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије см |
| им, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се |
| ла лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепил |
| на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милос |
| помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим |
| га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она ј |
| {S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако |
| за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Р |
| покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју м |
| већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радич |
| знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела |
| же благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим |
| урио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се то |
| , повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у с |
| злази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од по |
| банаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегд |
| ти: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што ода |
| азак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бе |
| није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи |
| стина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да |
| је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрсн |
| видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што |
| е једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та о |
| мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто дев |
| вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но |
| p> <p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је нена |
| се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд по |
| га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв руме |
| ваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>О |
| ава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каж |
| е му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, он |
| ћом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује |
| а, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину ср |
| ..</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, |
| Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> < |
| е жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па та |
| /p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи |
| гомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побије |
| у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотр |
| ко ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{ |
| оги. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети ср |
| ве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спо |
| ој крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшн |
| се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш а |
| >— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће |
| у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгоми |
| ник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет ј |
| бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма уби |
| друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је |
| ме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирк |
| коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Беогр |
| pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опе |
| {S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красн |
| ствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно н |
| месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајућ |
| ладу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свег |
| </p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко |
| а чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут ос |
| свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, који |
| што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па |
| S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном си |
| охитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бо |
| ледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом гра |
| војој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, ка |
| од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи си |
| се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Пром |
| цу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је т |
| у Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се |
| евности нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижев |
| страну собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу т |
| пишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две годи |
| вога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и |
| варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> б |
| {S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отров |
| ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад |
| >— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме |
| глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше |
| те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онд |
| — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком |
| да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим |
| данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n= |
| на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам да |
| /p> <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна |
| ком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти |
| дмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци са |
| >— Не можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb n="179" |
| >Павао са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они |
| послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се раз |
| пре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господа |
| као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотин |
| ргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предат |
| да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан ам |
| пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p> |
| има би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више ц |
| н нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подиг |
| бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица б |
| ару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у тв |
| ажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто |
| а жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао је неке га |
| а најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вра |
| .{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то |
| есму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га |
| ој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и |
| кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чи |
| а била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је |
| опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пр |
| о, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Ко |
| <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча |
| Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да г |
| ... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше приповедачица — па не само вештица, |
| ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље |
| о...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детињ |
| ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљеви |
| тво је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изгова |
| ица својим страшним канџама...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботи |
| ујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше приповедачица — па не само ве |
| ровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника љ |
| , ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће |
| Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми см |
| српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} |
| мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер |
| Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уста |
| је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се на |
| и.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Прокл |
| није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притега |
| е никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да в |
| акривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>К |
| дали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили как |
| је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом |
| није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како |
| удео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душ |
| он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер з |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јес |
| ти, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари |
| нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагл |
| о да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па |
| и да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као оз |
| а је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што |
| а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја н |
| , је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S |
| ма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако |
| је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија на |
| есен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали |
| ма на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном де |
| изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади јунак на |
| се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје упале о |
| дном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајн |
| чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе по |
| е малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке |
| ога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се |
| ко слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горко |
| а...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских дево |
| и...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се р |
| p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> |
| лено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова |
| да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци |
| асминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би |
| на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перд |
| ој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна |
| .{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше |
| то је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветри |
| се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала |
| тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стр |
| свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беш |
| о жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотр |
| ика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком |
| булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ха |
| м.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, |
| да тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда |
| е срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула |
| њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— М |
| бу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издад |
| ако му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један стр |
| но с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> |
| се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако |
| ко тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао |
| ста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца |
| му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и к |
| пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пу |
| о стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ д |
| мислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опа |
| рестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плав |
| узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући |
| чинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби ко |
| девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој ти |
| и што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац с |
| свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{ |
| милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше у |
| беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дади |
| а Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; |
| {S} Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му |
| икад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> |
| онуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротиц |
| се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати |
| лас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> |
| на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та ту |
| Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како мно |
| иротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бог |
| ја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле |
| местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај На |
| ли на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћ |
| је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде |
| и уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у то |
| е саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није |
| труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела гд |
| издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје |
| це па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свира |
| има, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ кл |
| ли кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још |
| и се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војв |
| без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти суна |
| акама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара |
| бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом у |
| је заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, пр |
| крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О ку |
| .{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p> |
| вори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо |
| јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло |
| тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издад |
| опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би ви |
| грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје П |
| не ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не |
| ити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ет |
| а не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде своји |
| од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако |
| а онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живова |
| ако ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не см |
| да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што бо |
| еди Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их |
| каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да |
| е да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим |
| и га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја са |
| е он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро с |
| ет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кук |
| и обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше |
| , па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише |
| је ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитат |
| рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под ј |
| што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страш |
| н ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био |
| у, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет |
| са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, |
| захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> <div type="chapter" |
| ично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим посло |
| то овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет |
| своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али те |
| ’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за |
| а доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико вре |
| р не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше |
| ним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка |
| Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као |
| ако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини стр |
| полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватр |
| све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> сво |
| о чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — |
| оносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш |
| —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше |
| е за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену |
| ојих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, ра |
| Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с некол |
| мози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb |
| ног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S |
| пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око |
| он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, |
| е дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно р |
| з срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело с |
| е утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она ј |
| ца по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поч |
| а.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p |
| дан ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице |
| и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислил |
| илуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару |
| ња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила |
| е с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се пол |
| рђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко |
| лили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак бе |
| ио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живо |
| ла своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није зат |
| за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S |
| ного приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Ал |
| е јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него ш |
| јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То бе |
| бијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкива |
| .</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —< |
| не, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, нем |
| као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право |
| мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне |
| у, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуд |
| аски — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насам |
| л’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се |
| а и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прил |
| опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женск |
| ати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне |
| евидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши |
| од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговар |
| довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим зв |
| ина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а к |
| ила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је |
| он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска |
| то је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну та |
| ћеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице п |
| одине од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше матери |
| то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, |
| онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и св |
| ирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду к |
| <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сак |
| јника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пош |
| ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, ве |
| е, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је н |
| викивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, д |
| би везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: ј |
| — Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песни |
| а.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пусто |
| p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гр |
| дина дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он о |
| за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша п |
| ма.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Рав |
| су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша |
| — С Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p> |
| > <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и |
| стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици по |
| иснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна. |
| а лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један загрљај сунашце моје!... промуца на п |
| оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, и |
| е као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јун |
| ут обасјала зраком правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала |
| Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе бр |
| утка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и |
| страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас |
| наски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упути |
| е и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око |
| и га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да м |
| сто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва |
| ... — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство |
| отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један загрљај сунашце моје!... прому |
| инуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љут |
| мљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба |
| о, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Ко |
| наједан пут проговори одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у ов |
| ко се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташ |
| је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послат |
| о с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе |
| да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им ј |
| p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има |
| нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би сме |
| .{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зач |
| е свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити свој |
| сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на т |
| а страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог |
| нувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му |
| е, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и тр |
| мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаш |
| } То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у д |
| рестајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека с |
| м да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — п |
| ите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од |
| њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!.. |
| загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани л |
| — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај ср |
| ћ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи ма |
| бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, |
| игда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасј |
| С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за |
| дно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гоми |
| <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> |
| ушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са |
| кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> |
| и га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, издаде <pb n="174" /> неке запов |
| ведник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, |
| аку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и |
| ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па |
| м временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша пос |
| авље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћеса |
| ахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може |
| буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Н |
| а други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не удар |
| и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С те |
| ове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и |
| ке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђео |
| азала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{ |
| аменио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајк |
| "58" /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми н |
| p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по |
| часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш јо |
| ац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастири |
| само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да |
| авино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца |
| поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девој |
| осу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који |
| е, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто н |
| лаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њем |
| племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онд |
| небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта |
| купио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог р |
| а ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и го |
| риге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако про |
| исаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радо |
| хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку |
| и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, |
| ве чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не д |
| е; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и |
| , мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p> |
| а, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она њ |
| га тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живља |
| , он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p |
| витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који |
| па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе ви |
| ?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још н |
| а.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, |
| да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску |
| се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов ста |
| .{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стаз |
| паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју |
| на крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зач |
| ве куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к ње |
| ...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако сво |
| {S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти |
| вога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајк |
| слила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> |
| малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> < |
| остала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто |
| стаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке те |
| се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, зас |
| ег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом |
| а је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у |
| једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћ |
| је свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који по својој племенитости и ј |
| ном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину |
| и му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска |
| ољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, ко |
| ?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и ха |
| инио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно стра |
| Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, |
| пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је |
| <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone |
| он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не |
| се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше |
| ати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помен |
| .{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде |
| ци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместил |
| ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се |
| лете...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила с |
| у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад пол |
| } Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p |
| ху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочини |
| тем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div> <div ty |
| аџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећ |
| еху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувен |
| ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{ |
| и жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теб |
| ркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно |
| ати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, |
| селила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и |
| е, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разле |
| им да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које |
| а су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапа |
| д виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда |
| овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</ |
| Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим пе |
| да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз |
| на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче |
| — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледај |
| оји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно |
| — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча о |
| угарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује |
| е руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <milestone unit="subSect |
| рпско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала.. |
| а руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледах |
| ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушч |
| ашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније на |
| капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине |
| а био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући так |
| отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, |
| ојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи ст |
| куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред ца |
| тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велик |
| >Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <milestone unit="subSectio |
| и народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, |
| Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те |
| ја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако бе |
| бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се припов |
| у:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада |
| брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па ка |
| ка јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје: |
| же трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фе |
| окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо л |
| бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска паме |
| племенитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи |
| ш шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за о |
| .</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p> |
| /p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као ш |
| сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете н |
| јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помисли |
| па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Кр |
| продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо и |
| . то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} |
| у и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапце |
| убите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све |
| на браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ва |
| све стране наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу |
| е промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, ц |
| одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> изда |
| и где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам к |
| га је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај и |
| о је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија! |
| тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и |
| без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах с |
| страшног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турских чета, што се у проп |
| наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гл |
| те се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног у |
| адић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала леп |
| , како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку језди |
| аганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беш |
| ли несу.</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зат |
| драво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Ко |
| Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео |
| риповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене б |
| , како радо опрашташе...</p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везиров |
| је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра ме |
| о, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад м |
| еше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искиће |
| ме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху |
| ог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... |
| ође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету ј |
| ише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече п |
| брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је м |
| а.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита |
| — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ће |
| рата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седо |
| а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забу |
| нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану |
| у старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић престрављ |
| огледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године |
| ћем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ћ |
| ше иза јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадн |
| више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупци |
| војачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави мл |
| светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху |
| у зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, м |
| ош већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један пут о |
| сливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао |
| аше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин т |
| им те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће н |
| е моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше оп |
| свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она |
| наде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше |
| е рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у дру |
| довица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да |
| поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођ |
| ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело |
| се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска ца |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са свој |
| l:id="SRP18631_C6"> <head>VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира |
| ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трк |
| апцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, кој |
| поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше в |
| о бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом о |
| везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рза |
| ојој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска |
| ла својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журн |
| ледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало |
| ојске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? |
| ирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девоја |
| хо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то и |
| поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе |
| , враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у з |
| из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127 |
| арога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, |
| р њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</ |
| , само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, са |
| , она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала ка |
| а је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза |
| ичају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до век |
| .</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не |
| војче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-< |
| кад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један.</p> <p> |
| грабивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, |
| шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</ |
| није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно ус |
| гао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар |
| ругим играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на п |
| ј је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам ост |
| се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније |
| ога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на |
| а срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба би |
| одна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много виш |
| , кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта ј |
| поћутавши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да д |
| жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети.. |
| <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше |
| камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, ка |
| од посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трк |
| њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славн |
| ш у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто |
| а четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво |
| — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме |
| Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> |
| .</p> <p>У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко г |
| га би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хл |
| — Није царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна са |
| е...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се о |
| радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пођ |
| е видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај |
| </p> <p>— Господару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — |
| ерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јуначе! — пр |
| па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p |
| т опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коч |
| ="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети пос |
| вога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе узда |
| може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> < |
| ала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном ру |
| вао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати д |
| каза, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а |
| као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће |
| {S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак < |
| жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p |
| брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -вре |
| јаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који |
| </p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку |
| паше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обо |
| стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турб |
| тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога крис |
| ива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разб |
| Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече |
| Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешах |
| рено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси |
| ладоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисл |
| реташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући |
| ого људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао чети |
| стија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, млад |
| ребало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколи |
| њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његов |
| адила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Неколико тренутака непомично је гледа |
| шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се |
| лосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена миса |
| сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаском |
| амбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n= |
| ...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот |
| одина пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтал |
| коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, |
| да...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред о |
| ако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> |
| г драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он н |
| распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> |
| , а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{ |
| свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храб |
| но код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ рук |
| смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помрећ |
| год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред брата свог |
| крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на |
| <p>Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на к |
| моту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хо |
| зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?... |
| стаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{ |
| > чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <m |
| за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад виде |
| чо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они витезо |
| цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само |
| огаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра паме |
| смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али |
| сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска. |
| живљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе ј |
| срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре. |
| српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S |
| амо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму стар |
| ума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином извр |
| спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p |
| ђа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући ш |
| гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све |
| а. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам |
| се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први посл |
| по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арб |
| оже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста кра |
| ја жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у ње |
| на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па з |
| познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним |
| <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коњ |
| наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџ |
| ко писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" / |
| да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, |
| е.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га за |
| лиже:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га |
| еђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — |
| е оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и д |
| о гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> |
| ак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш |
| кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долази |
| је, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Да |
| сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје |
| стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се |
| >— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је и |
| бода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиж |
| Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим з |
| е!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.< |
| осподара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ |
| од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али |
| а страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи |
| његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — |
| о им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати кр |
| е бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина у |
| <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је сван |
| {S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ та |
| n="115" /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако |
| и рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати |
| ати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну М |
| епо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са свој |
| /p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламе |
| ху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако от |
| них гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који |
| , на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана |
| поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, |
| ела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> |
| бодна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се н |
| да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p |
| вачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћа |
| у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> < |
| пе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштв |
| ! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек |
| ом челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са с |
| а, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче |
| којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се |
| p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што је тако |
| > <head>XV.</head> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузе |
| јим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бо |
| — За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавио |
| у бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно |
| наци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — |
| стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му бе |
| час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада |
| о чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри ш |
| и да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим |
| и се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p> |
| беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; |
| о тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не |
| скакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови |
| сти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко свом |
| ак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга г |
| м смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуб |
| е беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, кој |
| ију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска |
| на...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога |
| ришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити |
| јци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој ме |
| иди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја пре |
| муца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, б |
| ли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> < |
| љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грь |
| живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?.. |
| , који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шала |
| а на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила |
| <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити з |
| етровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робоват |
| поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих |
| стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — |
| познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се |
| грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му |
| езирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњ |
| а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S |
| војим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уг |
| ер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долаж |
| Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично к |
| ше док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је |
| ри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунац |
| оштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно |
| то су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару |
| лицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим |
| ј гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и |
| синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до ње |
| ле а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем |
| е га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јури |
| ра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча с |
| а час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не мож |
| оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> позн |
| ита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред ср |
| ако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне. |
| са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Јед |
| ије него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошт |
| но одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурн |
| полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све њ |
| седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла ј |
| јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, њего |
| екнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим |
| и да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће о |
| аде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске б |
| рба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија |
| ава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цар |
| неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на |
| ком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово |
| одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш |
| осле дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати ка |
| му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси |
| лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је |
| овор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до |
| ема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} |
| јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата |
| га петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пук |
| дреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драгово |
| ренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искуп |
| е, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше |
| у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што м |
| ше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше тур |
| ле пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну |
| ава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по ма |
| великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастре |
| брне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док |
| } Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно |
| н човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер |
| ише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па о |
| ану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше |
| е кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у |
| — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидај |
| ђе месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сам |
| вор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је |
| де зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и |
| ико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа |
| радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао д |
| RP18631_C7"> <head>VII.</head> <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градск |
| {S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао го |
| о?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини |
| еном срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> |
| ате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, |
| шао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је |
| у мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се вр |
| ке ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да в |
| елијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чет |
| > <p>— Познајем, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да ј |
| а дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно |
| и, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице |
| оду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото дево |
| а онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој М |
| т!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и б |
| што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, |
| д.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га |
| срце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{ |
| а и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко |
| угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Бого |
| а, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без с |
| n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху наград |
| ара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{ |
| ри своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином сво |
| лином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се у |
| младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p |
| ер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете |
| баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— |
| да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то п |
| е сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати поглед |
| " /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ |
| > <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си |
| ко кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S |
| ошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, |
| убазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — одпоздр |
| во убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше |
| захвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет п |
| еш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко н |
| земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звез |
| село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што с |
| то га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, |
| к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало да |
| олико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n |
| лије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на с |
| ла своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије.. |
| аше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи с |
| >— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свак |
| тресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које б |
| трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и |
| и пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам неса |
| есник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини |
| ше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно ч |
| и оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила |
| ировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — |
| а се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву |
| ија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у |
| а један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој прогово |
| у великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p> |
| д срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни |
| е насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на пољ |
| љи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше т |
| уше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући |
| или су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију удар |
| и прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца м |
| се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> < |
| ection" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, |
| .{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко |
| есеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на |
| ве до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесому |
| з срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груд |
| у је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме о |
| а га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p> |
| вемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p |
| и с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, |
| унака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од |
| ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу |
| , пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref target="#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две мл |
| својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако зах |
| душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати |
| велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио |
| авши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше но |
| да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у |
| по начинити завивши своје широке црвене кабанице око састављених крџалинака, спрам светлости од |
| сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, п |
| је зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљи |
| кле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча |
| овори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си |
| да како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми |
| од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако по |
| и <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>Посл |
| своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n |
| то га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> |
| ...</p> <p>И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; |
| ј што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика смелост ј |
| сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездиц |
| је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако рад |
| трасно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наок |
| ке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто |
| се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху в |
| ...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> |
| >То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко |
| n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим |
| потом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије |
| штајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у ред |
| е?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, |
| вог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Е |
| он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} |
| Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митро |
| д пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом. |
| у од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, д |
| љаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И зликовац |
| ар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па |
| свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије |
| меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда |
| /p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у пра |
| так двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и |
| дару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе |
| ш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не уз |
| се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови |
| , и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га |
| брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца и |
| да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче |
| . он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма к |
| ад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног |
| амо једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продуж |
| м нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна |
| коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} О |
| страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нариц |
| е па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад о |
| p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је сра |
| којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бе |
| ив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се м |
| азим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бес |
| а мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше оп |
| знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и |
| Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда изл |
| после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли оба |
| све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око |
| кташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помеша |
| , чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} |
| народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p |
| њег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад т |
| вао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспа |
| ице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и своји |
| тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пру |
| м истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и за |
| и и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јо |
| 259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше |
| ожја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну |
| на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад с |
| е...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} |
| држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с |
| ше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, |
| </p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени ј |
| њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чу |
| вездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у |
| како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје |
| ац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се |
| , онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега |
| — Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још |
| , па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаниц |
| се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Ала |
| му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опо |
| последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, |
| > <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, |
| као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> < |
| зиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски |
| рбину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помисли |
| чадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, |
| ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да веру |
| чега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> |
| се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на |
| 5" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпе |
| чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима од |
| а времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, |
| убичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше |
| још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном ро |
| пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча |
| у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, |
| а показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војник |
| тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и тол |
| пада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, |
| ојници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милост |
| даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи |
| да га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустив |
| ана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шу |
| али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити |
| старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он |
| ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, |
| главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— |
| гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оп |
| у ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци |
| ача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нек |
| свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше зг |
| бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући |
| он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много |
| Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац |
| p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме |
| доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине. |
| учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубим |
| не, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха но |
| е од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих тра |
| упу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав у |
| ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказ |
| омисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и п |
| и.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца ук |
| ате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио на |
| од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беш |
| био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа |
| вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах |
| ле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам за |
| ти што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није в |
| тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дуна |
| вор налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенк |
| же робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи |
| е више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} |
| је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачу |
| осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му |
| о лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као му |
| а жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу од |
| гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не да |
| ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша |
| .</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким |
| ло по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати |
| м очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати ве |
| и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим |
| >— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме |
| се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промиш |
| поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свр |
| .{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње изв |
| де кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних свато |
| Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као |
| инца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћема |
| прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда |
| ако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, в |
| ако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима |
| буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па м |
| мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на посте |
| /p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским кра |
| таше Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p> |
| је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко |
| их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{ |
| распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама ш |
| јвећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љ |
| еврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погл |
| еке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухв |
| уша, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици вид |
| оноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе |
| рећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопа |
| аком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо гото |
| исла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну вој |
| мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов |
| је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати по |
| и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање |
| чинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — |
| Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хај |
| не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, |
| е некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше |
| , несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуш |
| да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин ц |
| .<ref target="#SRP18631_N6" /></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једн |
| а оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми |
| чи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанств |
| која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више |
| т, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Ка |
| зела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, |
| страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити го |
| очо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{ |
| а којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару гов |
| а ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти |
| на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи |
| от беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим дел |
| о сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам... мога |
| S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па |
| и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру |
| чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих из |
| разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је |
| косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима. |
| Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна оп |
| Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца |
| није запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни п |
| као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p |
| е певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се |
| казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пре |
| од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, |
| у, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице < |
| ча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њи |
| што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунче |
| друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, |
| д дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше |
| иде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али м |
| ајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не |
| пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.< |
| {S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пре |
| е до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије |
| ла мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа гла |
| ...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држа |
| осле кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је |
| кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети |
| кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало |
| ући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, о |
| а своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то ди |
| , или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живе |
| це, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама цар |
| увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под ус |
| .</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, ка |
| д тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, к |
| >Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не диса |
| је да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!. |
| ћнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете нам |
| ставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су мој |
| ка помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у њ |
| ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико п |
| брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене |
| Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже |
| ца за неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод |
| Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> < |
| запали...</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад вид |
| сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заво |
| помену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хте |
| ла, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што |
| е какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи |
| ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаш |
| дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> |
| икнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше о |
| поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху |
| ви као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али мар |
| ори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Му |
| а узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад ви |
| , па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Ал |
| се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да |
| а не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па |
| ђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> |
| као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише |
| ричаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних ша |
| p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, ш |
| је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а преска |
| ...</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, с |
| оју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- |
| > <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до |
| од, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...</p> |
| са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— |
| ћност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОР |
| p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шал |
| љева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде |
| и, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи |
| где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он ми |
| , а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише |
| рљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше |
| p>Укућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једн |
| е беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему |
| се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо |
| /p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ов |
| женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!... |
| јала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуд |
| !...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично кр |
| о остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како |
| брише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа ц |
| од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„С |
| ену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна ста |
| > <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзи |
| то рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с о |
| ти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити н |
| се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца |
| раћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па п |
| у у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот преста |
| и овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на проз |
| руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаш |
| њигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана |
| ту сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају |
| не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређ |
| > <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што с |
| ’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</ |
| епи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да ј |
| раваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако |
| смом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за т |
| ...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} З |
| Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од |
| м рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилиј |
| ко је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после |
| е.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осв |
| аудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџ |
| сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И так |
| ти није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши сти |
| иволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће |
| хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад си |
| идбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено к |
| ужине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> |
| неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно по |
| , не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, кле |
| 65" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња ни |
| ну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n="129" |
| о попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се с |
| S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређива |
| бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племе |
| та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети |
| Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само |
| ећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади к |
| вима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе ме |
| рикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу они |
| ко страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се са |
| е му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће св |
| емо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помиш |
| ма села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе.. |
| кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде |
| унак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ срп |
| .</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као |
| џбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- |
| и ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива на |
| руге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то |
| ти људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Ту |
| <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој н |
| е.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи |
| се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака ра |
| да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Ко |
| 1_C6"> <head>VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} |
| богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се с |
| кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опе |
| .</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко ок |
| /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по |
| } Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет до |
| свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чи |
| простосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи пон |
| ого више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо поста |
| — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чи |
| намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... .</p> < |
| поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина |
| кну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер г |
| астучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки |
| у.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се |
| руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез По |
| га весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна нераз |
| зира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад |
| — Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе |
| е осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <mile |
| нашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... к |
| си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</ |
| {S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат |
| тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме ни |
| он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не има |
| ути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу |
| сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се пу |
| егова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун |
| не очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар |
| ете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, изд |
| соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је прем |
| ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником |
| жао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза |
| ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разгов |
| е од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> |
| стити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио |
| очом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га |
| или Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије ње |
| си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врх |
| с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека сил |
| од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, |
| ату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, најмилијим ос |
| она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, |
| овора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер |
| па чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} |
| помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што |
| штене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник |
| нивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p> |
| живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срц |
| да... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну |
| аклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи |
| и не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и ра |
| p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, к |
| или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећа |
| храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је нама |
| поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи бе |
| " /> поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељ |
| димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али |
| по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их сед |
| рам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опа |
| говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као |
| о је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда |
| На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на пло |
| за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, |
| е Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваљ |
| овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} |
| , јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Њего |
| а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе |
| светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом |
| ујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас гд |
| о што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела |
| овека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, |
| , те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир. |
| мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, |
| по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од о |
| ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти |
| а осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је |
| ави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараш |
| млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене д |
| оће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ |
| S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовск |
| ишта не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут |
| звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, ко |
| > <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ |
| ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> <pb n="278" /> < |
| от очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадо |
| као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, |
| е после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са св |
| је чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне м |
| .</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} |
| угачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, |
| и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, |
| а их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње |
| ица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му ср |
| рата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин о |
| ти оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не |
| рца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бед |
| н.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с в |
| у није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— |
| итице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми ниг |
| им изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, је |
| просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или к |
| менито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би |
| е док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно |
| удне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај |
| л’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кул |
| о ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је |
| ти жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове р |
| црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио |
| малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српск |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коч |
| id="SRP18631_C8"> <head>VIII.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда |
| id="SRP18631_C21"> <head>XXI.</head> <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалос |
| : — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три |
| и прескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му жив |
| да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као к |
| а се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкри |
| м жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се ма |
| ижу небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу |
| ало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згроз |
| е халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојниц |
| кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење |
| мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} |
| рван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175 |
| таше по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му: |
| га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати |
| српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по ша |
| и су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога ба |
| несености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки г |
| ше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину |
| ије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је пр |
| са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где т |
| ешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што цел |
| о промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда |
| его поменута забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што |
| оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и н |
| > <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди |
| есечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том час |
| јању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се |
| а старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> |
| сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани дели |
| својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше |
| овор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога поко |
| исмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше мн |
| ке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских |
| а био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове оч |
| {S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила |
| омично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујно |
| јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} С |
| ра! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну |
| ећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш уч |
| ет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Ту |
| не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили к |
| дати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p |
| ете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно де |
| nit="subSection" /> <p>Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадг |
| шну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи ро |
| ј се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чин |
| сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке спр |
| ила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима |
| — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Ле |
| лопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помисл |
| и доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сиса |
| а, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет |
| иближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да и |
| би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, ш |
| ања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на |
| а, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то с |
| римише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не мога |
| заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку |
| овек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дел |
| е, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — та |
| ија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} |
| итнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, сво |
| ада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p |
| на моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кук |
| ва гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p> |
| лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се сп |
| лого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје оч |
| ене <pb n="233" /> источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет |
| нијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим паклен |
| колове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усн |
| тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га об |
| } Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво |
| о си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу |
| окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Феј |
| анесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два т |
| емирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гла |
| р на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми |
| му тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>А |
| је смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху |
| а Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале г |
| другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше |
| аде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда |
| цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу по |
| душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси |
| ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} |
| рабра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, ко |
| х похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На свачијем |
| побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</ |
| мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <mile |
| епосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце |
| му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно |
| ужичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У то |
| ше.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао са |
| ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше |
| .. не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До в |
| ва срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не доп |
| /p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је |
| да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је кап |
| сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поу |
| чам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати |
| ??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже роб |
| а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</ |
| <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за |
| ом, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и с |
| или да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје р |
| О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...< |
| .</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на |
| еваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зази |
| што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или д |
| баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лиц |
| /p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише ње |
| е?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из |
| {S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?. |
| и срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> |
| је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти |
| и махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од теб |
| о с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза |
| а ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махне |
| дећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</ |
| и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакри |
| Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије н |
| .</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако крат |
| ајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак |
| о видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу |
| Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и не |
| А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја |
| иташе га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p |
| ржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац |
| та зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говор |
| не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу |
| код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе |
| стина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што |
| ви пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у ко |
| ства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ру |
| поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже мог |
| одина од страховите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би с |
| да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p |
| — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господи |
| м стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да т |
| >; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин |
| е тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој о |
| увендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће т |
| ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатн |
| ни младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момк |
| му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p> |
| а пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — |
| преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго ја |
| , и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није он |
| не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање тво |
| их кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван |
| реме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да |
| е нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n= |
| —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научи |
| ам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још |
| д себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ј |
| узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p> |
| настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља д |
| је, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћу |
| знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав к |
| и се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас м |
| арче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи рук |
| — Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, за |
| кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити |
| руга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби |
| аш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба |
| р оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихов |
| мах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он |
| е звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох |
| овори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од г |
| скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуна |
| е сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег о |
| кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше д |
| ицама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој |
| чува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништ |
| тра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а ниј |
| {S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног |
| к покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} У |
| претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послет |
| мо да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како |
| а новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Сав |
| /p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она није з |
| шта учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А о |
| ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и |
| аборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаш |
| ко славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми доврш |
| му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насме |
| ладићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад б |
| не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ |
| га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за |
| , отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сун |
| н вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче |
| кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...</p> <p |
| .</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb n="14 |
| > <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је п |
| и захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћ |
| и ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви зд |
| вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" / |
| полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође |
| срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваљ |
| , па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно |
| да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти |
| ако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више |
| ође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да ј |
| х људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу по |
| трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у |
| ка, — одговори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад |
| .</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и го |
| ом шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, м |
| је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу та |
| бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом углед |
| и и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да бра |
| ма, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинит |
| е ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене |
| RP18631_N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић. |
| /p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, ал |
| пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари ту |
| при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> <p>— Јес |
| у бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак |
| ада уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар |
| ке башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила в |
| ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n= |
| као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини ха |
| тлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А |
| , али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и п |
| најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде д |
| шње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... пре |
| празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десни |
| га миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Т |
| хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" /> <p> |
| под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног |
| се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и рас |
| о је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Ху |
| дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не |
| оман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и |
| Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, |
| јеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних |
| а сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дг |
| кум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да |
| а се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му ј |
| луцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...</p> <pb n="1 |
| имо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати к |
| трој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбуно |
| ву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битк |
| их усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цве |
| хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер |
| у причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су б |
| е крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p |
| се једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најма |
| капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше |
| удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју м |
| о да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошт |
| кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукл |
| але а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за са |
| Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитн |
| отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се |
| не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтам |
| ањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па п |
| ишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с њег |
| р нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво не |
| то се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, |
| иво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слоб |
| њу.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскор |
| што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А |
| провела не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му |
| трицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красн |
| равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју до |
| што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрел |
| че:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} |
| о шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p |
| аљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанас |
| .{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно |
| у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда кого |
| војом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазил |
| ти Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто ан |
| мешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено |
| у могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич исп |
| после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми о |
| S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће га |
| заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, |
| се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као |
| а све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> певачици на див |
| учаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити |
| ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозн |
| ="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сеља |
| ањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање |
| бу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то |
| S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила |
| е... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду |
| дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје мла |
| >Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво при |
| још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што корист |
| не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се уби |
| би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно ма |
| >— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме |
| обром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивн |
| самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то ниј |
| ion" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село |
| кају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред сла |
| .{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, |
| везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да с |
| је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не мог |
| Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна |
| исли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те уз |
| , који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е |
| њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побе |
| ла, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз |
| ео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчи |
| запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то дево |
| а чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ва |
| е је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча |
| а ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, |
| х уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, |
| не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им |
| а запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Срби |
| инама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне ра |
| рави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако |
| ад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно узда |
| за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не мог |
| реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци г |
| ам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити дај |
| Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фан |
| ира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде |
| а кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сј |
| е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Ј |
| на моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепташе небројне |
| ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само т |
| на са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету |
| олама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на |
| да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога |
| ну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледа |
| ранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се мо |
| ћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како |
| у оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поносит |
| си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из |
| ћи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао |
| коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну су |
| о лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси та |
| те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бој |
| е упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак и |
| о није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико з |
| он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много још којешта измен |
| забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се о |
| искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лис |
| о нестрпљиво извирује, како застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на |
| небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су видел |
| ка: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже с |
| и свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким |
| дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњим |
| њом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас неш |
| и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове |
| а често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стар |
| з најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео |
| милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој п |
| ажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше дев |
| после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз |
| оној фантастичној источњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булиц |
| адог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу смат |
| оре...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силн |
| га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бран |
| .{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, |
| дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека дв |
| чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} |
| ма, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чу |
| ашчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</p> <p>Један Ту |
| аге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} |
| па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па |
| сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша |
| опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима г |
| о се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако за |
| дати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли |
| <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па |
| ено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} |
| <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што |
| оже казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се |
| о.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми |
| тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу из |
| ада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{ |
| а те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата ажда |
| е како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како о |
| им задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзањ |
| о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачи |
| м, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље |
| або беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав и |
| рича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвни |
| чено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> <div type="cha |
| емишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаш |
| ио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ко |
| љеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очаја |
| е да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више |
| а тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жу |
| ше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, је |
| ло зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који |
| огледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цв |
| браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јаднич |
| им питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни ве |
| се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!.. |
| па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће |
| аше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с кој |
| ти седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од ту |
| ечи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено |
| таше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...< |
| <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу |
| аман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страш |
| су чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, |
| адост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад нава |
| ј Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бо |
| поглавицу српског с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не |
| <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те мог |
| се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, как |
| а времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их и |
| рпски, стискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Ни |
| то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер поч |
| скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — |
| у војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чи |
| ше, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај вези |
| к само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу т |
| 4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо |
| b n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да в |
| оди...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жа |
| а. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не |
| та је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... - |
| незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове мук |
| еше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.< |
| ред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепши |
| пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од |
| о корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунак |
| благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци ме |
| д последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мр |
| и се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он пре |
| тајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи ту |
| Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху ј |
| то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљив |
| одиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрен |
| рбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за |
| шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џе |
| тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, |
| амске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кош |
| упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја |
| о нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико |
| заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудн |
| држати да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела |
| Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ис |
| ша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>О |
| а кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице вес |
| ао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите? |
| замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан ст |
| Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, |
| </p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње г |
| ла Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побр |
| <p>Пространа, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу п |
| p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да ниј |
| гурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лу |
| говори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли моли |
| <head>XXIV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет це |
| на се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичња |
| турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, в |
| турица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараш |
| тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га п |
| ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p> |
| н му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опа |
| не, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је са |
| аћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села |
| есма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек |
| ве муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји |
| а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђ |
| тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</ |
| сту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћн |
| а он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p> |
| ајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вил |
| ебу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегл |
| као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се ви |
| ; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој с |
| ледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се |
| а жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p |
| а сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити |
| ска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пуша |
| ло јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по |
| пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разве |
| рџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху |
| га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто |
| том милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Осо |
| иде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га ј |
| .</p> <p>Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљ |
| и осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фе |
| head>I</head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине година те |
| јње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупил |
| а груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облач |
| и опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се кол |
| аздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у |
| ного још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се |
| полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и |
| ер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава |
| ек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си чес |
| едва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајети |
| стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта |
| ки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите |
| е Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Бо |
| чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викн |
| S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да |
| ар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му |
| и да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p |
| ме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико р |
| о повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црн |
| анина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главар |
| ита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу |
| /p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљах |
| p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, |
| една жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле |
| есе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> |
| е био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Ј |
| ст, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћ |
| ти хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да т |
| е њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, |
| да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе с |
| дне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задав |
| ле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остал |
| хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, како слуша.. |
| е дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беш |
| S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта |
| се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, |
| еше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.< |
| у сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље ос |
| о, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења |
| >— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо? |
| осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних по |
| асоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још не |
| о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим над |
| ругих жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певај |
| у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње |
| рана поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежеви |
| лаву као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јо |
| усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутк |
| ке неразборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се н |
| у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазб |
| ље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њи |
| >Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што |
| се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> |
| копала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губ |
| нији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш |
| сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више прити |
| ти од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њ |
| занесен својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље дру |
| ... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од о |
| мље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али |
| рнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске цркв |
| а обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, зах |
| е да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа сре |
| леда Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па г |
| ву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и к |
| чо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> |
| че јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем |
| каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге |
| чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја нев |
| ице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну |
| опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сиј |
| на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо |
| стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше |
| чајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сј |
| м небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му |
| еним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох |
| е угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету |
| мах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благода |
| емој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> |
| е горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је |
| кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је |
| што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико тренутак |
| аги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да |
| ва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али д |
| <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што |
| да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одгово |
| ојима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па |
| ај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у з |
| к може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи |
| да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p> |
| о се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом |
| све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв |
| е се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце |
| ала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у баш |
| његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промен |
| чној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само |
| 0" /> <p>Мирко се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Он |
| рово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> <p>То није више росни п |
| зан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога мл |
| о људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, |
| време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, ш |
| езду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема |
| везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно |
| е зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо |
| сти се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше свак |
| како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслуж |
| ели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју |
| имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, |
| ине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у свој |
| дренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побег |
| апита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се |
| ..</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше об |
| дачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Истина |
| д Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се дело |
| у звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> једа |
| и опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, |
| е хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица. |
| е на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како с |
| то је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испричам шт |
| је их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, |
| западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену |
| Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који без |
| леда браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом |
| , од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараш |
| аде поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он осед |
| српских десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Његова се нада испунила.{S} Његово |
| руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки в |
| есец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма бех |
| а би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погин |
| и узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте |
| боду!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како |
| ту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, |
| од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, |
| устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живи |
| охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча п |
| и, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с |
| клонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погиб |
| јака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... н |
| и се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кр |
| ? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника бил |
| остан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој п |
| шли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="195" / |
| ом лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соб |
| е горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кад |
| ићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује прев |
| је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући |
| јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз |
| и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови... |
| тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах |
| послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама |
| о могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро о |
| преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" / |
| друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и ч |
| обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи ут |
| Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестан |
| оћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечи |
| ко оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, нај |
| настим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим п |
| вот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он |
| за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаш |
| р са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакл |
| - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и д |
| дао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку на |
| слио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом и |
| отпоче причати:</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах |
| л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча ни |
| м за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, |
| е прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да |
| нети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин изди |
| р од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред |
| кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није |
| весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином ста |
| д све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно |
| етио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку о |
| оменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини |
| више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, већ се |
| свој...</p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како |
| ах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone unit= |
| било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он |
| ез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> <p>— |
| Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, |
| а му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Ко |
| чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не д |
| орави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с |
| су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p> <pb n="247" /> <p>Све |
| и просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну |
| ли на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— Забо |
| повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... - |
| на. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке краси |
| злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина |
| ине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал |
| коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом м |
| још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало |
| ио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силн |
| с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он |
| е чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — т |
| е, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пр |
| , ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже.. |
| за те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да |
| ље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша вој |
| } Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе |
| и занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрл |
| браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског |
| обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу |
| и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изг |
| е нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну |
| жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима |
| асном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год поглед |
| ог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шат |
| е беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је мук |
| има, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да |
| ош већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синов |
| <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не м |
| остре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако не књигама кој |
| ше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их |
| кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> < |
| оја ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога! |
| каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова миса |
| и Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје |
| е просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.< |
| беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако |
| радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи |
| бога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам |
| најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мисли |
| о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштов |
| по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! — |
| е — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна при |
| ушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измуч |
| во догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и |
| анаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победите |
| ди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p> |
| трашно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и с |
| } Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше ст |
| к могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе |
| слити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити |
| ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађан |
| ковитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у г |
| јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли ж |
| аке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као к |
| а се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па с |
| .</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња |
| ко му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу |
| аше му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружј |
| слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је п |
| у перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза, похита |
| од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје |
| сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближа |
| о је благословио младића, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и ч |
| је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с каба |
| г слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри св |
| да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа ј |
| куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нес |
| дала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, мл |
| ена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али див |
| зује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите сте |
| тву, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, |
| гнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да с |
| ћу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у |
| н пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље ка |
| >После се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувен |
| јама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; сре |
| дарио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не |
| на коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, ос |
| м мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на |
| чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у |
| и озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу |
| ве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чу |
| опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели пр |
| — Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ват |
| уже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} А |
| насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара |
| вораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би |
| у моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца т |
| на тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја че |
| на га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој |
| клопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти |
| 197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> |
| е не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем т |
| ао што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље |
| иљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу |
| рзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259 |
| сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то б |
| S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се об |
| упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајн |
| како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећ |
| ...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више в |
| /p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <p |
| ?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну с |
| ет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> |
| адина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се ј |
| -Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и манас |
| се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па г |
| Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb n="270 |
| е младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светло |
| > <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава з |
| ти која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му с |
| рце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, |
| а се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побе |
| руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа |
| на светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од |
| одушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац |
| кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама о |
| љаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p> |
| ић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав.. |
| реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учини |
| се село <pb n="178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, с |
| ћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све пошто |
| разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му |
| на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да н |
| мисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да вер |
| е сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} |
| ђа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јун |
| ћи иђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе ма |
| олако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је нам |
| {S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је не |
| ту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често |
| епрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на |
| ораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па с |
| ивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој р |
| аже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамо |
| од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре |
| ислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако иша |
| цима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад |
| замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{ |
| ктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је |
| } Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху |
| епца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Ма |
| им црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге ц |
| : — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} |
| јатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се |
| стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели н |
| се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и по |
| борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно |
| анила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно |
| о је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ће |
| не косе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ват |
| м руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{ |
| еделих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег |
| p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је стр |
| преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам |
| .. одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бо |
| кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што с |
| ицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиб |
| и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватр |
| ромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Гла |
| отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жуде |
| ња његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх |
| морене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- |
| , склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче пати |
| ти не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га поте |
| рци свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Сал |
| муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, |
| Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде поси |
| бње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешан |
| чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и |
| ви помамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n=" |
| неким својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљат |
| све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" / |
| дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p |
| е мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му ј |
| свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега з |
| коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети мож |
| пава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, |
| вања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују на |
| ред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквар |
| биљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао как |
| — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је пл |
| сти, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко ти |
| ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село |
| ча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та брат |
| цу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је |
| сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми |
| </p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — са свим задовољно усукива |
| едан татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по |
| Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнут |
| , и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, |
| хватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, |
| еке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се о |
| рца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, |
| ити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаш |
| аваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <mil |
| не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не мо |
| о силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му |
| па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго му |
| у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часног |
| де.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху г |
| } Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помам |
| да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај со |
| али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак |
| —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је |
| која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к |
| расла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних |
| на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и и |
| угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка |
| то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— П |
| оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више |
| клети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док |
| <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на мест |
| е, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћ |
| е своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, та |
| бњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Феј |
| прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> < |
| оравила <pb n="242" /> коју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, |
| му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуг |
| ма.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, |
| у ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, к |
| на имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубља |
| илне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше најв |
| ан пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb |
| на ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце чо |
| еш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу в |
| а није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се |
| ионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака |
| узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха |
| ...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ћ |
| светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p |
| ом за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватр |
| } Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили зе |
| м нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило м |
| знањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али |
| о да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кро |
| брвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њ |
| p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — т |
| му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова к |
| вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас д |
| е харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разила |
| а како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето |
| о што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела |
| ати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да |
| се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један ку |
| <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, |
| а као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— |
| рдан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно и |
| крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том |
| ше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи р |
| па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху љ |
| то их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата |
| еше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само шт |
| ахом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже вези |
| } - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толик |
| вника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо |
| чање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на те |
| ног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда в |
| рахотне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало н |
| све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војско |
| скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му дра |
| каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што |
| боди</hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као |
| , букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да |
| а се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p |
| У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко |
| ну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред с |
| — Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="24 |
| нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падај |
| е, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече |
| p> <pb n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже глав |
| ет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих |
| ћаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друг |
| детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависм |
| није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к сло |
| јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке д |
| ља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта |
| ст њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним глас |
| д дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подрињ |
| еко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као дру |
| авали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, |
| вездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јун |
| — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко р |
| олим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако |
| потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под зем |
| , промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по |
| н кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Коч |
| е се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако до |
| куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не п |
| Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му |
| ваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се весел |
| по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се н |
| пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{ |
| се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Т |
| се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да |
| амењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p> |
| >— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја |
| ога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пе |
| се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ |
| д њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царств |
| хом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан п |
| , тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та |
| китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволаст |
| је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би |
| шно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кр |
| ао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не |
| илим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од дети |
| ј кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, уст |
| еше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на л |
| ћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио св |
| оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедник од Фил |
| вим заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрс |
| рпске крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде |
| као облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да |
| е куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице |
| спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове глав |
| е косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа к |
| боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко н |
| вако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> <p>— |
| страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што |
| глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише |
| - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које |
| донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и н |
| а дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу де |
| е тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на |
| с неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планин |
| мнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина |
| ји са својим китнастим селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањ |
| ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом де |
| а три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му с |
| нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над |
| костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костур |
| ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне и |
| прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могл |
| </p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветниц |
| загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита |
| драво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели. |
| ио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад зл |
| но рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и |
| д сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, кра |
| а, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијино |
| је.</p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се бор |
| десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му |
| остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!. |
| освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, |
| орам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али |
| и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коч |
| а неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених о |
| унку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје |
| ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, |
| e unit="subSection" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају |
| се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви |
| еху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани у |
| аним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — пит |
| за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако |
| оче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху з |
| , које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу св |
| ја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва ј |
| вао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем њег |
| и мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он бе |
| у и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, |
| Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по |
| цнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми |
| мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца ха |
| еограда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ве |
| , који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица ш |
| сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одск |
| аше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а |
| чани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако |
| ћи га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а |
| >На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — |
| је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опе |
| осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n="209" |
| ... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је |
| ојене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочин |
| излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта |
| /> својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево |
| ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски гла |
| тране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беш |
| е се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p |
| боравићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне |
| тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На с |
| /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскаки |
| и и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана |
| тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — |
| .. јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш |
| ма, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Бог |
| о предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватр |
| има живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али кра |
| толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не |
| ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам исприч |
| и им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да |
| шег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што |
| виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!.. |
| а ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејат |
| днике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставиш |
| а се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на п |
| га, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш доб |
| е ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште л |
| пет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у сво |
| друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Тур |
| ао слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу |
| по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је |
| пођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћили |
| што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> < |
| е к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у о |
| певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отп |
| и Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити д |
| > <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе ка |
| зу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти |
| се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја |
| .. —</p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Т |
| тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно за |
| их никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча вој |
| ја грижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он сад заборави с |
| у Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина |
| ако се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено |
| мој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се |
| а коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — говораше кро |
| а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{ |
| на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане свето |
| хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате д |
| е саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још ј |
| м приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под |
| ош горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жица |
| ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драгот |
| на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа свој |
| вену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву н |
| опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта |
| богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео |
| , и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад вид |
| ремске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се ори |
| чи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на |
| они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго поб |
| на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <p |
| е сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дел |
| стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је |
| нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах обла |
| беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламба |
| те у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спуст |
| ока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу |
| е веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодн |
| е као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца узда |
| дити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Др |
| ко имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти о |
| пео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно п |
| заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у повод |
| во.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, |
| — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увре |
| је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то ње |
| ити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно |
| погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беш |
| да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— |
| да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> < |
| Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на |
| чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше |
| не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похит |
| де <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни јед |
| удима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не |
| целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безб |
| Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари н |
| краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> мест |
| са дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму ви |
| ње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господа |
| ..</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути |
| ке барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше |
| оло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед поз |
| беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре ч |
| ја.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у на |
| о сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да ј |
| јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћут |
| а плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је |
| ред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Гос |
| {S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта рече |
| ени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђ |
| шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мис |
| с паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори троји |
| даха за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, п |
| етно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају |
| путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснаж |
| Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио |
| <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљ |
| а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> |
| ма Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по |
| О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на |
| у, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — колик |
| <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} |
| угих људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахн |
| руга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што нај |
| чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па |
| имицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чис |
| ледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово велич |
| репташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклет |
| под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити зах |
| уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне сл |
| ојој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити |
| што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озб |
| руге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите по |
| ржи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чин |
| у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По по |
| ијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У |
| ит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Ту |
| јстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближ |
| шта чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи преви |
| ...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к не |
| оји Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако у |
| ицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за |
| поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујућ |
| да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> |
| дигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје |
| сак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да с |
| небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмор |
| — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да н |
| ртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> < |
| испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао н |
| о је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текн |
| ору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да |
| за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуња |
| ико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати |
| , нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се |
| шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мири |
| беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у |
| аким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке |
| ене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изг |
| мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које и |
| ом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се |
| стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опа |
| ва од радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта |
| л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чу |
| шег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На један миг Салиј |
| есела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што н |
| тарца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког |
| ју. — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену |
| бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахну |
| дети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обила |
| мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под гр |
| ају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p> |
| му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{ |
| им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме жи |
| уд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео |
| иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку уп |
| мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и д |
| би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беш |
| , и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама. |
| асветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S |
| уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку |
| људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено |
| мо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми |
| латка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то |
| е чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му |
| жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише |
| а?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети |
| ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Си |
| тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у ког |
| аздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, |
| l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плод |
| са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од само |
| а створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за шт |
| к не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плах |
| се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из |
| послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при п |
| се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми т |
| шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, |
| адан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само ш |
| ндук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почи |
| до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи |
| егова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске т |
| ознајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, г |
| и:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке запове |
| беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухвати |
| а сам прошао!...</p> <p>Укућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази |
| те своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелци |
| ="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао |
| не његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих |
| је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— |
| а се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш |
| —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратим |
| ла широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу за |
| p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујућ |
| ратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваки |
| зговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стот |
| ићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш |
| њица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно |
| лику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, ч |
| илибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеш |
| толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних |
| ше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се |
| јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником |
| рпска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи |
| развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љу |
| наси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, а |
| „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени бех |
| ако је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није забор |
| алије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену |
| ама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе |
| ишати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и с |
| /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежн |
| чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, кас |
| извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је |
| би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p> |
| ничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету ни |
| м хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, |
| и пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбан |
| морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јун |
| ха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљ |
| и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па с |
| се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем пе |
| 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ бе |
| то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. |
| .</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се |
| ин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале |
| га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па |
| тигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p> |
| он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је т |
| то је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но |
| коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они |
| дрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ћ |
| чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестан |
| инио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе т |
| наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних |
| а од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више |
| сећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак. |
| ећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала |
| у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке |
| Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве |
| е хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела пер |
| у што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву |
| ставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног ту |
| и са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Запо |
| Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке х |
| и размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он |
| леда Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беш |
| о било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што г |
| ероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако ди |
| ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то д |
| а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p |
| осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сах |
| у страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи пос |
| е његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> < |
| ргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb |
| , онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана.. |
| коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Фи |
| премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је почи |
| .{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а не |
| ..</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми има |
| p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи |
| је...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини |
| јсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особити |
| ра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично уве |
| оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Ко |
| прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> < |
| сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} |
| ледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац на јастуч |
| брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута |
| о није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше св |
| , који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље |
| ахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p |
| тину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку један крупан младић ш |
| ажа знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити |
| мо да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, своји |
| гледима свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на кој |
| за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он <pb n="105" /> |
| а!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} |
| м вечером.</p> <p>Пространа, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнес |
| пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зелена марама са белим ш |
| ји својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче |
| зјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду н |
| ead>XXV.</head> <p>У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног |
| ше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше оде |
| е тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</ |
| е, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих д |
| рило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас |
| аседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се |
| оваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и ср |
| трах где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</ |
| у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чи |
| е са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него |
| ижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо о |
| нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни |
| лону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих, ал |
| загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је мо |
| Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако умори |
| једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у |
| е сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна |
| се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад д |
| ерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Тур |
| де је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, узд |
| едног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још |
| утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи |
| чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се |
| ше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од |
| } Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде с |
| ах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог чо |
| српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја |
| тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаур |
| p>— Славо султанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће на |
| у поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточића, својим не |
| оше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљ |
| пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну |
| мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p> <pb n="37" /> <p>Коча се трже: |
| налошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве вра |
| онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше це |
| за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их |
| отле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два |
| ше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега пада |
| ојводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топ |
| ма! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p |
| , који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он |
| {S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Мит |
| Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека |
| кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и леп |
| ко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— |
| лону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигд |
| е било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље турско по ње |
| а послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло д |
| <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али |
| о — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb n="179" /> да ни га |
| о.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зб |
| ашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше з |
| тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, |
| — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, |
| притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде ка |
| ели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуж |
| што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, ду |
| и љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзи |
| у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прси |
| би.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући |
| Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико |
| а је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загр |
| х славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд с |
| да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и |
| друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо |
| д први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p |
| ако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, к |
| се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње дов |
| на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости |
| збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP |
| Живео Фејзија, живела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше н |
| изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски |
| доше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по |
| ска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местим |
| ледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пре |
| е туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде а |
| не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је би |
| апија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да с |
| ји сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... |
| од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укре |
| Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнич |
| из ропства!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S |
| склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта |
| е силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али од |
| ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на |
| И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавиц |
| еш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— |
| сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на |
| а Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони с |
| е!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренут |
| {S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичнос |
| S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је |
| ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвач |
| има.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са свију с |
| кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се |
| ила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро |
| и благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што |
| кивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крил |
| Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније |
| о све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку |
| ј мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад иза |
| се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхт |
| тар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећућ |
| /p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за |
| срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правов |
| честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, т |
| одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни |
| иже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то д |
| он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако о |
| на којој <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p |
| густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље |
| морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, |
| но и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не |
| } Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти |
| коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је |
| знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље ста |
| кромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, |
| своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Па |
| твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јад |
| и свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде довед |
| вако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо |
| а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само |
| ачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да |
| утем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао |
| ена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затиц |
| аром смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу д |
| о, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако т |
| вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми в |
| бро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћу |
| живети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели |
| аве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још та |
| шен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није мар |
| в тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он |
| — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стре |
| сјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци мог |
| е ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p> <p> |
| о у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча д |
| ојвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мал |
| и много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се иск |
| сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опр |
| е мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше |
| акли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Са |
| м обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се |
| <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — одговори |
| аше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на |
| вај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из бо |
| Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме |
| де уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Миха |
| шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си |
| /p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове |
| на.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се |
| мање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и |
| с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све |
| а, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} |
| тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити п |
| лпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу |
| а, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турс |
| жује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше и |
| ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да |
| и, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога по |
| огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} |
| ка који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују |
| сне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ов |
| ан пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Тур |
| > <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије |
| ије, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовићем, |
| тивши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше м |
| ПОВЕТКЕ</p> <p>ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p |
| г распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које примамљ |
| х један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војск |
| доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон доз |
| н за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизи |
| на као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чи |
| ао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши г |
| е стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветит |
| та лакше створити него поменута забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико |
| тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад |
| , ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га на читање својим прима |
| посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публик |
| ци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" |
| е нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци заце |
| год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књиж |
| рном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; јер док не |
| га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој |
| ити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} |
| <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен |
| саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је м |
| ојој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{ |
| м терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{ |
| чали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће. |
| сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шт |
| > <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежеви |
| брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те мо |
| шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се осл |
| а, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он н |
| чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је |
| право од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</ |
| ог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се з |
| , али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те се |
| а ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар |
| изе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у |
| руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта |
| рца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате |
| ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је в |
| беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> <div type="note |
| унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа оп |
| ћ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цвети |
| укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз |
| ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака св |
| ђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме |
| сте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би мога |
| } Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама мла |
| ио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне |
| ubSection" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспа |
| <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопа |
| јахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то о |
| од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — м |
| творити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац нек |
| њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири ње |
| још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </bod |
| Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже |
| ики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што |
| а већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ва |
| } Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па |
| {S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже на |
| оиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста б |
| ан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да |
| седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... |
| згледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</ |
| сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се та |
| м Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одго |
| ти са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дич |
| ћаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља па |
| умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча ста |
| тан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како с |
| и брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она |
| доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког |
| венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прс |
| речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па м |
| ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они |
| где живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди |
| овину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад д |
| ео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишља |
| а да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</ |
| тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> |
| је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога |
| маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не |
| а јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати |
| захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна |
| ра а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је умо |
| боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком одни |
| а кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, негов |
| њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичај |
| <p>Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путуј |
| еној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p |
| ицу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радос |
| о је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми |
| сретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватр |
| о војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Неприј |
| ом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни к |
| огато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку из |
| немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам |
| ед целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Т |
| Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, |
| згубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну |
| рбији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с тур |
| ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133 |
| после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваниц |
| к, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана и |
| називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико зад |
| суз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да ј |
| к — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејат |
| убу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку |
| ске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кро |
| ме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола |
| на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} |
| осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако ле |
| беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуг |
| срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све |
| ковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер |
| p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не |
| ти.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или |
| издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми з |
| !{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао |
| <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском |
| зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркеш |
| Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> |
| е.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово |
| t="subSection" /> <p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и |
| још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало при |
| послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани |
| уда проживео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>К |
| Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, |
| ише икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> |
| е, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и прија |
| асној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се |
| А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што |
| ношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и |
| а онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови м |
| чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много |
| хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску с |
| имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као бе |
| шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!.. |
| казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао ј |
| да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је |
| ања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против |
| но коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p |
| умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и |
| ечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај |
| знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо |
| мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бр |
| ом сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке |
| м заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и па |
| ога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Р |
| е то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих |
| ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужн |
| Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ с |
| , а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он |
| му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Се |
| >Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни мога |
| После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да та |
| е ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p> |
| илибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако не |
| пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Феј |
| <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа |
| о, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али |
| те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љуб |
| да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} |
| у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше по |
| стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зн |
| е.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, |
| претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како ј |
| еоград, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три |
| сли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале к |
| о, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се |
| њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово ка |
| ало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у |
| е с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену к |
| >Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала ни |
| ито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гле |
| угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље |
| не теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема |
| заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, |
| чје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на с |
| ачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше |
| три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу з |
| у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створиш |
| бе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду |
| -Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p |
| разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млад |
| аше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим |
| е да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би |
| и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде |
| о угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муњ |
| >Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи |
| о као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у |
| аше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... |
| еног детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка |
| и их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да |
| о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и |
| дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласо |
| нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да |
| анке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и |
| саву...</p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша л |
| а они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беш |
| ко занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог в |
| стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси те |
| инио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће с |
| pb n="215" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећа |
| исних знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљ |
| не могаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, |
| ић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за т |
| о шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет насла |
| господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здра |
| да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од С |
| ад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p |
| маш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме о |
| стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и до |
| сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А |
| одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепос |
| а војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се ус |
| лабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи |
| ао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>П |
| удима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{ |
| ао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млад |
| а на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала дане своје по |
| излица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче |
| гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> <pb n="136" /> |
| и сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју св |
| а се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде |
| немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се са |
| лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема д |
| з његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div |
| уна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео |
| <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које ч |
| најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лиц |
| битом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе б |
| Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не про |
| ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљен |
| /p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господ |
| удне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беш |
| на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега ве |
| ђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се к |
| /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.< |
| и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда ви |
| ајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног С |
| ала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с то |
| е, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, п |
| да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и з |
| арке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, |
| зговарамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести там |
| ко због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје |
| кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју |
| кла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крва |
| и својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, на |
| p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би |
| не лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло |
| побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росиц |
| ј живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким велики |
| заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће с |
| а, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској баш |
| то могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште вр |
| није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па сваки упути куда ј |
| ако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа. |
| је драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце разди |
| миловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва |
| де све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све б |
| ука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше |
| Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом зла |
| може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина м |
| и лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути х |
| није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ниш |
| е ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменут |
| дне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда на |
| ећати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви сти |
| pb n="176" /> угледали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић п |
| росу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим нај |
| живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зб |
| ти.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише |
| оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него да је пројур |
| вавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док по |
| .</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегл |
| шећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се |
| тихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге |
| ло по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних |
| тресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанст |
| ожаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у ка |
| а сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље |
| p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу |
| е Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и |
| ња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочин |
| се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од леп |
| али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угу |
| ...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајни |
| <pb n="268" /> од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на пл |
| ним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико зане |
| сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја |
| ва грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{ |
| лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила |
| елујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се пр |
| ..</p> <p>У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми |
| н мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распушт |
| них обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким |
| бацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, |
| ead> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љу |
| ринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као |
| вча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, |
| <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад |
| у сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружи |
| ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с през |
| ао ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка ј |
| прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу |
| опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много ја |
| наде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не мог |
| оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано т |
| осипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидиј |
| ше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху |
| љење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у |
| утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше к |
| ладоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који ј |
| ао што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успав |
| очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!... |
| ци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриоти |
| м се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, млади момци распи |
| но код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те ч |
| а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила св |
| лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не с |
| око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, к |
| кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али |
| у ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, |
| з које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати |
| у о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног |
| и срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слат |
| исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> < |
| а светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали |
| , и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо |
| > белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког а |
| огледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше |
| сећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра |
| нутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролећ |
| ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се о |
| ецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јун |
| ету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија |
| Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се |
| кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом |
| ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пре |
| ију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека |
| омир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} П |
| е беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши ч |
| е, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на в |
| а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка д |
| е узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку |
| а благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини заду |
| јно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрза |
| пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уговарати с |
| јена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало р |
| тци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зв |
| ојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И погла |
| мљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепки |
| ad>IX.</head> <p>Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србин |
| гама које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садрж |
| а очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весел |
| нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они х |
| но захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не повр |
| ј донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут |
| ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили с |
| ито та мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му |
| едно распростиру толико корисних знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошло |
| у предају историју народну; <pb n="" /> које престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> |
| ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гл |
| похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не |
| огаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— |
| е с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb |
| изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те с |
| ко, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> |
| им осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гл |
| играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по би |
| аше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много леп |
| а испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поо |
| а, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, |
| аком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што |
| а, подвикивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! |
| ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на мек |
| стрети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га |
| а па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних |
| ћи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи. |
| " /> Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати ха |
| сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и |
| авој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћ |
| p>— Странци и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p> |
| адић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} |
| аде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде пе |
| што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само |
| олест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка н |
| се се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах в |
| ни крсташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе |
| у се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јад |
| још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац |
| које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ беја |
| ће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знал |
| златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну бра |
| се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео. |
| шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо |
| ка долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се н |
| угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго н |
| и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог |
| иже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сват |
| ивот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се освети |
| му беше исказано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао у |
| ерујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, |
| је, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} |
| но дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му бр |
| знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-п |
| кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће ј |
| а остаде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још |
| а...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро |
| покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вил |
| аху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаш |
| праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје чет |
| о одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше |
| амбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играш |
| о дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом |
| ом телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу н |
| од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала јо |
| које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако |
| ко се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле |
| ко се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањ |
| као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он |
| С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јо |
| се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, |
| д се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на |
| опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио скло |
| ницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке |
| за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и к |
| ене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме |
| На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њим |
| подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принес |
| ако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севд |
| ки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не мог |
| но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој ч |
| ле сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа |
| не речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде. |
| молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с вој |
| Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са зему |
| и он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима д |
| .{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака |
| очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, |
| о чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни |
| ве те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.< |
| Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе б |
| и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах про |
| pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове |
| спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особи |
| сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљен |
| го се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се Ко |
| е свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, кој |
| ти код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Бр |
| образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзи |
| се.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из |
| је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски говор |
| ко радо опрашташе...</p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћ |
| ина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n= |
| чне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја стада...</p> <p>Потурица |
| а засја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и она |
| камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућ |
| јег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак |
| лије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— Т |
| ију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у поч |
| али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни с |
| ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и |
| аше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако |
| > <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с |
| <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце уле |
| час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беш |
| ске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког |
| > <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног звер |
| а не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас |
| колико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Ко |
| ке војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</ |
| Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише |
| ја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, |
| стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и с |
| се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњ |
| ијатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војск |
| Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треб |
| су лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких р |
| ди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а |
| рећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нем |
| би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем |
| ше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који |
| и оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не бе |
| рим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако и |
| ћем на прозорима и својим становницима, који весело тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто |
| је планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао |
| ође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељ |
| неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — |
| рба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим и |
| постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да т |
| вао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би |
| обојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као ро |
| ту <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на бо |
| , а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопље |
| и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна ле |
| орба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бо |
| ати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуд |
| ад су видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, мес |
| сле ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, |
| ци на срећу угледа капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хи |
| та више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</ |
| насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске |
| е беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пу |
| сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га |
| " /> <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазо |
| негиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао |
| јну над красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зелена ма |
| љаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на ко |
| у игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио |
| а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше |
| тници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час оп |
| која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има ра |
| гове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу прева |
| опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а |
| е.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p |
| коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком послу, о |
| {S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаш |
| упропастило је још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својој светл |
| је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, |
| еднички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али мно |
| могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде |
| креће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њ |
| унацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косовске п |
| их га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јагл |
| p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао та |
| х шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једн |
| што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно рук |
| ји још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чу |
| .</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Ко |
| ворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо |
| {S} После опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи |
| p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне н |
| зира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, |
| је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију к |
| ојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> |
| е и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше |
| зиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својск |
| њему завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу |
| Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад |
| јно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше с |
| аношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча |
| и из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се п |
| чић, јастучић!... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђавол |
| </p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове |
| од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, |
| сти у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гл |
| је? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали |
| в сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху ју |
| што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турск |
| , који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само с |
| ти и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побрати |
| умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Врте |
| да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мни |
| ницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим пло |
| о се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, |
| исао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством ту |
| је чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба.. |
| >— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једн |
| угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час се |
| а...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљат |
| од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесаре |
| а начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Гос |
| во ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлеп |
| же: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крв |
| после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљ |
| брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза |
| овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он ид |
| овести, постаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не бри |
| ње, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се |
| ожда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ој |
| а... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> |
| а брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бр |
| необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим |
| као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ |
| оју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не |
| уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; а |
| {S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тециј |
| ет оним необичним <pb n="39" /> пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше |
| ајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише ист |
| м охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком с |
| десивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, |
| Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n |
| .</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати г |
| их стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или |
| лтановом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе |
| се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изну |
| како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па |
| а, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их би |
| ени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, наби |
| еније беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргуд |
| зиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ос |
| девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске сна |
| тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— К |
| ела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окић |
| сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, кој |
| ље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ |
| но јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека |
| се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској в |
| е крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из ког |
| репиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад ст |
| ..</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју со |
| ; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од |
| Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске |
| ицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаш |
| аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је сти |
| лети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> < |
| само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у з |
| наге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у нев |
| с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> |
| ли Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па |
| е, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> |
| радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар ве |
| ’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све с |
| има.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним в |
| <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не |
| ади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од м |
| већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену к |
| у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаш |
| им погледима свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, н |
| е су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграб |
| оће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p |
| ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свет |
| Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом |
| } Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало ст |
| да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека. |
| аја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Ао |
| ребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла н |
| небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је |
| мој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду. |
| ошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турск |
| облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари |
| сти издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве |
| " /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше |
| милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико за |
| ланину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, |
| 187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив о |
| тима...</p> <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан у танку бледу мес |
| у Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, до |
| м одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велик |
| х; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера |
| није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је |
| е се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико ов |
| ао себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, т |
| е једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по |
| еву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, |
| раше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S |
| зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража и |
| ћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после за |
| итка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти сла |
| речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође к |
| е беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој |
| ји их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово |
| сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву ра |
| оји су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смед |
| срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n |
| им пао под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је |
| ме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да |
| неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пу |
| витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му ра |
| лаварима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите св |
| а бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упут |
| {S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога |
| како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две с |
| шчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, |
| утем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено п |
| /p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га |
| видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред посте |
| оче подизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанп |
| <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који |
| а храбраше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака |
| крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедник од Филибета кад т |
| а да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсуз |
| ко к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не |
| чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљај |
| } Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш л |
| па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је С |
| о је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то б |
| е никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд ј |
| ајмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робова |
| сању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</ |
| Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ниш |
| ћом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...< |
| главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да |
| а била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Ра |
| није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако |
| да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да |
| ше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљив |
| блак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано |
| по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан |
| урске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао |
| сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сирот |
| дан пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — по |
| .</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде |
| Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да |
| ко пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да види |
| беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађ |
| мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— А |
| да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она поста |
| е маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени ј |
| у млеку материњском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падош |
| асом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону ст |
| да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с |
| а девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји |
| мо Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше |
| на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како |
| е не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, |
| ер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојч |
| ећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> |
| бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у |
| тим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како ја |
| се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку |
| ка скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на |
| и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слобо |
| Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На ј |
| и џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти д |
| ећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња |
| п твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш |
| весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајли |
| .., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу. |
| еља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се |
| и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловањ |
| b n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га везир сед |
| ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шт |
| хом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не см |
| ли највећи обожаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они за |
| е; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи |
| Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а пот |
| смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе |
| орећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин к |
| е, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна је |
| не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где |
| живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скака |
| иљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи вр |
| о беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јеле |
| лити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте са |
| а целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и оста |
| е клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је |
| а и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па до црвених турс |
| ко величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фе |
| те стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом |
| спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацају |
| си.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се |
| се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га п |
| и је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срц |
| већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је |
| би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говор |
| у руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили |
| ори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети мног |
| домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зе |
| е себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се јед |
| сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па |
| p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али |
| ву <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле... |
| {S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећ |
| тем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељн |
| ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао |
| леде на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од |
| овори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— |
| !... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео |
| је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуг |
| е красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свију стра |
| езови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за т |
| Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим |
| с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за кој |
| са неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање ту |
| ње мумлајући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи глав |
| .{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити |
| ети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац ка |
| n="6" /> оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му с |
| у за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо |
| и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n=" |
| и мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из х |
| веже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ћ |
| ушу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која к |
| ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера |
| ка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа шт |
| Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа |
| " /> коју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изн |
| да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} П |
| оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу |
| о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се |
| букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, пр |
| сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба с |
| вцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па |
| не варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам |
| ко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја пр |
| узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше |
| Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу |
| која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох |
| <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, он |
| ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од |
| ..{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с |
| и мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!... |
| е свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама так |
| ла она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој каб |
| рошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!.. |
| , у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му |
| е мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману |
| ло од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се |
| к се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цвет |
| ин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче |
| дела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа саму |
| е посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Ал |
| еш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као |
| 9" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под |
| неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђош |
| це оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем |
| ебало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само в |
| дрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па з |
| е могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави. |
| ох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест |
| а како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваш |
| оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчи |
| како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слуша |
| уриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбр |
| подине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једно |
| исли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да ост |
| у — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сироти |
| као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах зба |
| им је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на з |
| ској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питом |
| ело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А |
| јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покриш |
| сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погази |
| аженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавш |
| ала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да |
| , а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Р |
| .</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријате |
| роговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак узда |
| што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевал |
| Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше |
| ..</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака |
| вим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, |
| уке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубља |
| >Оволика лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да р |
| Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, вел |
| у Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од |
| е живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а |
| , не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не |
| љао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, |
| дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најр |
| лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све сла |
| ца, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, |
| , која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — |
| p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто |
| и пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше дост |
| м очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> < |
| нити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јуна |
| чи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену |
| орила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно скло |
| говог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим офици |
| од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га ми |
| упља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо |
| оћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> < |
| аса почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцн |
| арила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А |
| га, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да м |
| <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим л |
| и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — </p> < |
| да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала као своју сестру, којој је толика добр |
| од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарн |
| честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштен |
| о мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па сед |
| тени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није |
| } Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то |
| ј каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Пе |
| ахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је с |
| пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највећ |
| се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да с |
| јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумња |
| S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би жив |
| ад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола вер |
| една жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше |
| једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање аустриј |
| ака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да |
| рхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, тв |
| оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивит |
| едног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотав |
| заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд.. |
| љаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као обл |
| је хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако с |
| ао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с |
| сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти п |
| оча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n= |
| н је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путова |
| празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватре |
| о ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмо |
| т она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као |
| на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се на |
| ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један ску |
| Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе |
| у што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како ст |
| ања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, д |
| Господине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се |
| Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p |
| p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помисли |
| у руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није |
| чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао шт |
| то се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи се |
| ка кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но в |
| та, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излиш |
| ош мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно д |
| ти кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, д |
| } Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у |
| џалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем пом |
| S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што |
| арова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у |
| спод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> < |
| n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p> |
| наш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађ |
| Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — |
| побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва |
| , а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио М |
| чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало |
| ми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебан |
| чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу |
| гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што |
| што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу |
| </p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, п |
| а Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогин |
| ван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна ј |
| p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јо |
| а се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, |
| а је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... —< |
| журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, |
| . па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања |
| иротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај ма |
| у. — прозбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори |
| .</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и остали |
| та је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му |
| очо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новако |
| о толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком не |
| а силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први погле |
| стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши |
| то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољ |
| жем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласова. |
| вети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади |
| л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити |
| пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? |
| банаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне н |
| о као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочи |
| а ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се кака |
| ује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхт |
| јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несу |
| омислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и |
| де пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, |
| евердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали |
| Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Дев |
| и више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосав |
| адно дете — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то |
| ко учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помис |
| о дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад |
| p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је |
| буни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише |
| тнији тренутци у животу......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању |
| коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <p |
| ражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита. |
| <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исп |
| крену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де на |
| га ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још м |
| ајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси. |
| > већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одмо |
| е и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрз |
| о скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то |
| мерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде в |
| се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до |
| — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао |
| {S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само д |
| за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој кол |
| га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе простосрдачне сељане овај чудни путник ка |
| ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце |
| у своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку |
| стави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и |
| иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} |
| {S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропас |
| охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на вра |
| у...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слаб |
| ирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири |
| да ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га |
| н покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била |
| еснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре |
| а је београдски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати ка |
| сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуг |
| лкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што ле |
| езова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама ја |
| мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хла |
| вића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико зависи народно изображење и у опште напредак и б |
| лико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, |
| не дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздраже |
| у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та |
| и се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма чо |
| шни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из |
| есме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по кој |
| лепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма ко |
| тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких леп |
| ео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила ви |
| н беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутно |
| Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води |
| ... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црн |
| тник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић ни |
| <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских |
| лажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а кој |
| нда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и |
| се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губ |
| води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурм |
| опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала |
| а раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говораше маршао |
| о имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S |
| .{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом |
| ака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаш |
| /p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта има ново у свету? |
| и мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јас |
| </p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштв |
| с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху јед |
| својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу |
| ужини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао пот |
| банаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог |
| почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло с |
| ечи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која в |
| <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе |
| кује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако |
| оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} |
| нивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к з |
| анствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака трав |
| 9" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с |
| погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, |
| за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у |
| ога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна св |
| , то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком |
| у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмо |
| у, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу м |
| лободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, к |
| у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудо |
| јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени ко |
| јиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> |
| лушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n=" |
| ошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете |
| > <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему уга |
| е у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде |
| неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корац |
| је Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему к |
| човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу |
| , онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> < |
| видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски вези |
| шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, гр |
| већег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и к |
| Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" |
| цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српс |
| х!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је о |
| ем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча |
| она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну туж |
| и блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружј |
| ајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине |
| а беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, |
| очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S |
| мо могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и |
| бројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лак |
| к од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јо |
| уке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - - - |
| ричају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с поглед |
| барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S |
| је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина |
| Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="21 |
| е вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то |
| о не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче |
| х се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не мо |
| оте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није |
| .</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја са |
| ote> <note xml:id="SRP18631_N2">Смрсити коме конце.</note> <note xml:id="SRP18631_N3">Играчице. |
| Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најм |
| сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p |
| очом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је |
| ази, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно мо |
| а што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватре |
| ео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да дос |
| о га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а |
| и угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али |
| ... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страс |
| n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казу |
| <p>Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, ал |
| ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више |
| је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз |
| кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војск |
| S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан |
| едрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега јо |
| ним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти |
| Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци |
| вац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина |
| ртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својо |
| у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен |
| ну својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умре |
| ао кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> |
| се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху кра |
| ти! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте |
| очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те зе |
| ман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити са |
| беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало л |
| до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погле |
| е бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p> |
| којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а |
| три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околин |
| е бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси |
| г крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од п |
| n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа |
| и даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча не |
| и највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казан |
| н, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар |
| трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњим |
| чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га за |
| а она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> <pb n="241" /> <milest |
| она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овц |
| па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у ц |
| друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза |
| у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим к |
| ци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, как |
| <note xml:id="SRP18631_N2">Смрсити коме конце.</note> <note xml:id="SRP18631_N3">Играчице.</not |
| о што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не из |
| и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је бо |
| ргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли |
| д погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никак |
| далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми ору |
| уме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше о |
| ри да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми не |
| кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњ |
| <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише: |
| оже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухн |
| ок ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја |
| оча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад |
| е био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим |
| — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су науми |
| И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хо |
| опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирк |
| гаченим очима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не пре |
| гуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни |
| здисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну |
| има пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164 |
| пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="20 |
| ко Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>В |
| ад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене ф |
| <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и заузда |
| ве добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не до |
| Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе р |
| ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру. |
| } Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p> <p>Његове |
| таше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам... могао... пре господару |
| шна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са |
| ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равн |
| /p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не |
| име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свач |
| којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цел |
| абри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на оч |
| аокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="2 |
| оздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не с |
| љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, |
| главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред гра |
| дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда ка |
| , из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које из дале |
| стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине |
| у наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у ш |
| ћ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>За |
| Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све ј |
| а чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица с |
| еда онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака вида |
| гао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде |
| лопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда |
| заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћупр |
| </p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одма |
| месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд |
| о на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војс |
| слити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше |
| нда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S |
| кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и |
| поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p |
| Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, у |
| ема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре брж |
| ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који ј |
| на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у |
| <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући пр |
| ма.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с |
| бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче хал |
| кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} За |
| е заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим |
| чуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби |
| ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb |
| и од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком |
| ских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се з |
| на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вик |
| бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, |
| е дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута |
| крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мр |
| ло и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулмини |
| ме његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну |
| авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе по |
| ико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа |
| ој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку стар |
| јатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војско |
| ије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде из |
| господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити го |
| } Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> туго |
| засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти |
| јекује <pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, о |
| са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек тр |
| света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости. |
| ладно у срце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у л |
| така он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.</p> <p>Можда ник |
| шта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки ј |
| рескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та т |
| ва младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вил |
| осле ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајал |
| тало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојишт |
| дачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене баке.</ |
| аву да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!.. |
| далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује с |
| шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особит |
| оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље бољ |
| па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{ |
| божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад с |
| јвећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, |
| угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Тур |
| аше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али |
| расе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога мило |
| ледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му с |
| дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{ |
| брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да |
| вао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Ду |
| не раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, |
| а — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће |
| рове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали св |
| се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се м |
| ао какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их |
| е хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та |
| и показује у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ |
| " /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави |
| е од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које з |
| ше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало |
| а.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се д |
| </p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда |
| урио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јел |
| ина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно за |
| ту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји |
| јничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p |
| илне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш н |
| у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето т |
| шње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити |
| сећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у |
| </p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турци из својих ка |
| з икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, пев |
| одаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на |
| а се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чу |
| а се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које |
| о љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје |
| ја заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као как |
| се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду св |
| види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кро |
| о себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено свој |
| ја истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> < |
| уби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је |
| ивим садржем у једно распростиру толико корисних знања; које подижу понос народни, која га сећа |
| м, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Ш |
| одној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко |
| јани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дел |
| м стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да д |
| ађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћ |
| и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта |
| ори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да |
| мбра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док |
| с на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> < |
| е веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпа |
| моћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на пр |
| танца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако д |
| оњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црно |
| јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.< |
| ељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето |
| епшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у |
| очива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па ка |
| као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} |
| до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, |
| е од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна но |
| ни красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је п |
| вљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, |
| од распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу к |
| ла, само што кроз праменове његове црне косе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној |
| летео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одр |
| с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>На послетку толико се приближе војскама |
| ај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, ко |
| ма, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговори |
| ина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана б |
| вораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох |
| зјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има |
| нчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} |
| први после стотина година од страховите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити м |
| ну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — |
| суте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ћ |
| це бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и |
| еш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина |
| лио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, |
| ијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у |
| абука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве |
| о момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча ј |
| сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на к |
| а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила свој |
| у разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему |
| зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари вој |
| И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни вета |
| ни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> < |
| атра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не б |
| део у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, |
| а своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес о |
| цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај |
| чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али |
| рође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет |
| је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не |
| м пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кро |
| не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина |
| кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо |
| е почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста |
| јка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, |
| — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p> |
| одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а ка |
| ико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем |
| ше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистр |
| ко оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци осе |
| а мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у |
| јаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да |
| могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио |
| бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље з |
| И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је приш |
| као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим ка |
| евач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угле |
| t="subSection" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од својих голем |
| е на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ух |
| ="248" /> силни јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им |
| ваше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је п |
| ош живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Ту |
| ок се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а |
| вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са св |
| свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуд |
| хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад |
| p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио |
| охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</ |
| ена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он изда |
| тучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јасту |
| асак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у трен |
| да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не |
| више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</ |
| олете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатељ |
| е поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу |
| непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене бе |
| г, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ |
| S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се н |
| p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару ж |
| д паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштап |
| а!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље наш |
| та захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, ал |
| ва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши |
| — А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу п |
| заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стада.</p> <p> |
| љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео |
| е тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Ср |
| све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — |
| од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> |
| ој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а |
| етији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је с |
| о и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те приле |
| обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда и |
| ачице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше ми |
| ху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погле |
| > <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у н |
| же разговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом бр |
| дном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С |
| гледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чека |
| ху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко нож |
| ћи, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јуна |
| , да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је |
| е његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пр |
| ити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко |
| јом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапута |
| вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он |
| унака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно н |
| P18631_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве в |
| ском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једно |
| за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушк |
| па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска зе |
| ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после |
| донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није |
| едо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу п |
| ито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по |
| ори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у |
| ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само |
| а хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра о |
| 18631_C8"> <head>VIII.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживе |
| два се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па |
| вараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима го |
| ољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да |
| гуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — О |
| она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу ј |
| ење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</ |
| умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могах |
| на снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што ј |
| 18631_C19"> <head>XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста ср |
| била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то ј |
| ка, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отп |
| ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди д |
| ни меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> < |
| се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим |
| је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пр |
| т посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војск |
| ..</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се ви |
| !...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она н |
| ш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се тр |
| тиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзна |
| памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша |
| p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник |
| .</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући |
| гом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арба |
| же, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света вољ |
| смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— |
| че.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не зна |
| то погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало |
| тпусти <pb n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сам |
| ном пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду |
| летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на в |
| а идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну о |
| испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је д |
| дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с |
| > <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске |
| n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из не |
| оље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} |
| уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к |
| из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа |
| н га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.< |
| Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опе |
| ео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поносито |
| уре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново ра |
| ушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста < |
| и не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпље |
| го, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивн |
| не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце |
| која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се |
| l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само |
| олико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од т |
| де...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.< |
| ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p |
| </p> <p>— Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е |
| змем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па ш |
| зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако |
| да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја |
| премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га |
| Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта |
| о Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из ту |
| е, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време |
| не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље п |
| га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезд |
| чним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све |
| ејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза о |
| су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувенди |
| јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац уве |
| Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од стра |
| е на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело шт |
| ије...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које |
| илијих својих?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шушт |
| же, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb n="145" /> <p>— Ништа, један глас...{S} Е |
| e unit="subSection" /> <p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радос |
| рчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> |
| евац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="178" /> орило од |
| е смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али |
| а момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одј |
| ! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим |
| и из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори |
| плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — |
| што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда д |
| више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе гр |
| се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па с |
| извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове своји |
| ежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору ми |
| агло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој не |
| намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је |
| а се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави |
| своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинс |
| ањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу бр |
| " /> <p>— Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд под |
| Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! |
| о!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се |
| и без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зов |
| аљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну пре |
| гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од дв |
| оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, ж |
| рзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са |
| севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти |
| оја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срц |
| е чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, |
| уло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко с |
| што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Шт |
| оволико понижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не ос |
| мало разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на |
| екнувши крај њега.</p> <pb n="37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда с |
| ="SRP18631_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у |
| id="SRP18631_C16"> <head>XIV.</head> <p>Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће |
| ад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео |
| ску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше П |
| ају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> |
| лија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он оп |
| оста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака св |
| сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> |
| ако је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси |
| о, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше. |
| овечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска |
| се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се тол |
| се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеш |
| да?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вр |
| и дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ј |
| ћно живети овај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор р |
| ем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас так |
| исну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од ку |
| е, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али вер |
| една, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управљао средином своје војске, само прод |
| рани...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.< |
| До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сети |
| н љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој |
| ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; т |
| рише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осм |
| о чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до т |
| осно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, п |
| младића, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то |
| неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце |
| му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађа |
| ојих се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке п |
| е за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само ми |
| атио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше материнску милост најжарчом синовљом |
| може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у |
| вараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, издаде <pb n="174" |
| {S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини м |
| у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час |
| а се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он по |
| цу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није мог |
| да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ |
| ахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзи |
| стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226 |
| не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну |
| ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи |
| ти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим |
| огледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што вел |
| пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се. |
| Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав попла |
| ?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад |
| е лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <milestone unit="su |
| ето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше неброј |
| рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојн |
| Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака...</p> <pb n="2 |
| и од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше п |
| ени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се |
| ролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком кр |
| а свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, т |
| во слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло< |
| што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му |
| ј догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист....</p |
| ј мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не |
| зови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> |
| нио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као |
| рави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као к |
| дним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој |
| иде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p |
| трашно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јуна |
| ове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу виде |
| 60" /> <p>— Шта рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао.. |
| се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје |
| где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душ |
| леда по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на |
| дају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У |
| а нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на |
| ада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не |
| им се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигош |
| е у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n="21" /> <p |
| ња, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи бук |
| гао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како |
| игде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по |
| веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! по |
| уначе! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи п |
| а тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом |
| а а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин < |
| уру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси! |
| јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем |
| сто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше теш |
| више сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прсну |
| ml:id="SRP18631_C5"> <head>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на ди |
| кав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он б |
| говим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе |
| ни.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цар |
| лату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуриши |
| м, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје |
| да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! |
| речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како |
| којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је го |
| то скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не зат |
| ано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих |
| чином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудов |
| <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући з |
| Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Је |
| <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га през |
| ве то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори |
| подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао |
| се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзи |
| ировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p> |
| } По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ |
| рче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> |
| ше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући н |
| ке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> |
| ицом поред осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила п |
| рши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да жив |
| подари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела с |
| а познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду |
| е година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робљ |
| , није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо |
| ша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је с |
| вцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> |
| а показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па т |
| адиче плахо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћа |
| ко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поносито |
| ајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али |
| аху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Ко |
| х дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба т |
| estone unit="subSection" /> <p>Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича г |
| ај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја |
| а да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, |
| о настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено мно |
| лео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљ |
| базније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовит |
| ресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаш |
| p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој д |
| А.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> </div> <div type="liminal"> <p>Моли |
| И.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>КОЧИНА КРАЈИНА</p> <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p |
| свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и к |
| АНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТА |
| ипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падах |
| Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и ниг |
| сподине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> |
| дићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинс |
| х јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно д |
| панов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у |
| али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих |
| и стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а |
| колише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто |
| ободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противни |
| ћи, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем |
| сла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да с |
| дбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заје |
| љи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мр |
| ом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу м |
| его што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти |
| P18631_C4"> <head>IV.</head> <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити |
| е чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Го |
| просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда |
| титост пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто об |
| ла беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва и |
| е сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о њ |
| његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено пи |
| снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чард |
| еше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околин |
| да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божанск |
| чин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрж |
| но сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му |
| вог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао |
| поведаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или можда |
| слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после |
| ети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту |
| иш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјаше |
| м да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим подуже |
| ца, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилази |
| <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови п |
| поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Ди |
| а...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушј |
| виждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у там |
| ли кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза |
| о се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више |
| и венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао |
| p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну ст |
| ски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред ца |
| ну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа некол |
| одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, п |
| а је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима п |
| е јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам |
| ве три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, |
| шаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, закл |
| опет нешто рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али |
| ој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мај |
| капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— |
| ег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде |
| а уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умо |
| и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клек |
| се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док |
| с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на |
| мео тако мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се туж |
| ад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га ста |
| ава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не зн |
| већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друг |
| ком хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов ј |
| ека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зач |
| толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref tar |
| умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му в |
| још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, |
| лудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја |
| . питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p |
| ало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаш |
| ничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни б |
| ше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце |
| сли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ће |
| </p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Прет |
| е то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује |
| разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први њ |
| мо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху |
| оповима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу вој |
| Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гл |
| /p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, ко |
| тра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам с |
| дни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво к |
| И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прес |
| е му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хо |
| аш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а |
| ало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> |
| о мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се |
| сподине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па |
| страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник |
| мах се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади |
| оловић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продира |
| стила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а |
| и незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га |
| Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p> <p> |
| ри Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара с |
| ки сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике |
| у да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угле |
| чудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далек |
| ва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин врана |
| Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са с |
| је чула:</p> <p>— Не... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у канди |
| >— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те в |
| лели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ |
| горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Н |
| ти ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, ду |
| говорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукам |
| уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Си |
| осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо нек |
| p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српк |
| ак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из ов |
| ља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаш |
| <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе |
| усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим ди |
| /p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —< |
| риш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шал |
| јка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после |
| и премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило |
| >Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиља |
| ш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења |
| <pb n="196" /> <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Т |
| амо најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} |
| ао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду |
| ном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест коју вам |
| S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао |
| по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ |
| а беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти глас |
| своји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зов |
| а га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомир |
| сјајним <pb n="205" /> сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно |
| многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, р |
| помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није мо |
| е бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за |
| буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, |
| осавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> |
| то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети |
| па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим глас |
| то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима ви |
| река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак |
| ђаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од |
| утаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Ве |
| ан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p>Господине маршале, |
| брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио н |
| Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно |
| а свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао |
| у исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако |
| чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомиров |
| ј ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне ц |
| а прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, |
| а јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах |
| х кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не мог |
| и.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удови |
| еко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село |
| е да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потп |
| о к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај пут |
| Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат |
| прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке поду |
| кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где к |
| их досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! |
| е ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто |
| му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три г |
| .</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у |
| лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из |
| ше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, ка |
| а?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, н |
| аке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, п |
| два на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p> <pb n="37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— |
| и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је сам |
| вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунц |
| чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив б |
| </p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им |
| егледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скор |
| ак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из кућ |
| д није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, ве |
| ше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде |
| 4"> <head>XIV.</head> <p>Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога |
| а дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али |
| </div> <div type="titlepage"> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> </div> <div type="liminal"> <p>Молим много |
| </div> <div type="titlepage"> <p>КОЧИНА КРАЈИНА</p> <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОР |
| ЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ |
| омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са својим фра |
| им путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци |
| :</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањ |
| стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам ос |
| имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара |
| ао какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, |
| ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи: |
| ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робу |
| <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их |
| вав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пу |
| страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једн |
| је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут |
| јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је |
| речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то с |
| м, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад |
| омоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и |
| би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза |
| p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разб |
| је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе н |
| о бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да в |
| ати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се |
| Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али се није |
| , само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше пре |
| ебро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране тре |
| сме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од нај |
| е стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу |
| се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више |
| светлости синуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске земље...</p> <p>Да се н |
| уначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које |
| еш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела мл |
| требац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се |
| ела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце ч |
| ару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној м |
| етио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за |
| кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред бра |
| , све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи |
| гићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да ј |
| де и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јур |
| исто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубам |
| шчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни |
| да...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и |
| Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и јо |
| моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама |
| а те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код к |
| м, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и |
| о сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше |
| Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па о |
| ше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза во |
| лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог |
| а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађа |
| уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зре |
| огаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се н |
| ила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћеиф |
| on" /> <p>Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнасти |
| , па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> <p>Пространа, недогледна китнаста |
| стоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да |
| да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се |
| љуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} |
| тићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| оше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распушта |
| етати се по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило в |
| > <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан |
| номе Пањевцу...</p> <p>Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму |
| ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше он |
| ..{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али к |
| ече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој ч |
| војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш ни |
| Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! |
| се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, |
| и хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уж |
| га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се измен |
| вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптав |
| зио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се изменило красно село |
| ејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ра |
| диграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од |
| то као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <milestone unit="subSection" |
| у и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако л |
| ратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chap |
| х засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак и |
| онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у п |
| слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...< |
| о дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> <div type="c |
| могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку. |
| тства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одгово |
| атским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео п |
| те, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, с |
| p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као |
| з боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...< |
| " /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина |
| емља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша О |
| ан, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! . |
| у јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак. |
| ишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах п |
| верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобода! — отпоздр |
| своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — п |
| , коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа маг |
| њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љ |
| г српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична ње |
| {S} Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од саб |
| /p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека |
| жаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поч |
| зила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку један крупан младић што стаја |
| ем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и он |
| прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње |
| из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви |
| се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга ко |
| и.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га стра |
| не тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче |
| потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не б |
| куца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, |
| д се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који н |
| аћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо са |
| ку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</ |
| да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром |
| ја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А ш |
| већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи |
| живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне њ |
| 209" /> <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав |
| ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жа |
| коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјез |
| ран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше |
| ака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако с |
| их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чуд |
| исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим |
| ја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше |
| Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних |
| ине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се име српск |
| S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би |
| к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмех |
| >Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и |
| есто храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{ |
| ије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, |
| лаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презре |
| једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје |
| ра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</ |
| ји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што ј |
| беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, |
| српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад ј |
| да као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је п |
| ајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманим |
| ти да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не до |
| па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог бр |
| ш имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јав |
| Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу |
| његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге л |
| бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> |
| вели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али што |
| >— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио |
| се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у прете |
| њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војск |
| јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас сп |
| и Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.< |
| видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се |
| ћем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан |
| десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије. |
| на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином г |
| битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свим |
| каше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија |
| жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшн |
| /p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у П |
| дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србад |
| да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по раме |
| т на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху јо |
| ао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> <pb n="136" /> <p>Слуге забринуто м |
| боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао ј |
| бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p |
| едати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, |
| о по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гн |
| е смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шт |
| д ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, |
| са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па |
| p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што |
| p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно доч |
| тово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их |
| вога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као как |
| што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше |
| ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да с |
| тава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не |
| се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног |
| пске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто ч |
| као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на |
| е од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога во |
| 31_N6" /></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташ |
| ма кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли- |
| есам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати |
| што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и траж |
| е све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје |
| равицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> < |
| е.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је нами |
| хнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није |
| могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке ш |
| бузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дично |
| војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, сте |
| оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клек |
| ише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коч |
| .</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које |
| густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} |
| је земљом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> < |
| е све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке |
| оће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— Т |
| еда џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то во |
| ирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p |
| е, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге д |
| се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продр |
| , као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне те |
| ло заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад |
| вши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар |
| висте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је с |
| ке радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго сво |
| а на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила |
| дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и ра |
| а варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кр |
| није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ |
| срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та ку |
| икривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа о |
| им цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p |
| S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... |
| потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагр |
| аја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види наро |
| че беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прси |
| ина од како је пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је мног |
| лује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А |
| , а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад < |
| ти: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни п |
| ао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова |
| алеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непре |
| најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене б |
| и пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа вел |
| слетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајн |
| стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких п |
| а није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије |
| екајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхта |
| ло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекида |
| прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засв |
| болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изглед |
| чу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде ни |
| зеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да |
| ати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хај |
| им ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> |
| .</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p |
| о страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула т |
| од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у с |
| а слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је с |
| ти своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <p |
| рко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху |
| ?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упу |
| евојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна |
| За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им |
| еси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу |
| као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оп |
| јан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима |
| >По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p |
| паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш |
| био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угл |
| још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаш |
| разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могош |
| реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта зб |
| оји се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам с |
| по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци ка |
| оцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{ |
| а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танк |
| је џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="2 |
| > <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака |
| а изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тре |
| лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, |
| ...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> <p> |
| говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се м |
| ла...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горк |
| а.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше н |
| претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту |
| еме донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пла |
| као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да |
| Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе |
| <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p |
| и! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад ј |
| е јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући |
| и да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће |
| !...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу!.. |
| ка од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у свој |
| ом промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши. |
| е ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу.. |
| ..{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само |
| амо једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве |
| е од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска |
| иђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост |
| орише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница |
| успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као с |
| те.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!< |
| несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, |
| ко се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у |
| чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у |
| а је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је |
| ном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у х |
| аредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак прови |
| ике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама |
| тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе просијавају његове укоч |
| еда у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се |
| ..{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и к |
| аше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на |
| ње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб о |
| S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи с |
| xml:id="SRP18631_C1"> <head>I</head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, |
| крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и |
| , потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш |
| буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и |
| димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док кр |
| је у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни |
| ромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} О |
| оштенији човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај |
| и кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" / |
| и пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се пр |
| умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше нево |
| p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен |
| рављати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — н |
| крзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја |
| и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи |
| ијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српске војске, од које је зазирао св |
| ворити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће |
| Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одел |
| </p> <p>— Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За |
| а или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да м |
| раваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена пре |
| угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепо |
| вим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који |
| <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он |
| е да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад |
| о ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће |
| како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кико |
| ривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова |
| још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> <p> |
| иста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима наш |
| кипљаше крв...</p> <p>На послетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, п |
| и су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на |
| еламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хо |
| је требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им |
| ики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га так |
| хом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и вл |
| рка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p> <p>Његове храбре чете као да |
| ена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?.. |
| ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у дал |
| и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале |
| аршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што в |
| дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти у |
| ашно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу |
| ги борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђене на |
| оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренетске ст |
| оро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу ј |
| веро!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — п |
| лико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што |
| ле.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над |
| роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се |
| а?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас |
| никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође б |
| од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Нади |
| јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце |
| и човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћер |
| а на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку вез |
| а се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми јед |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим ча |
| ајвећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколико тренутака укочено свога друга |
| ере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио |
| н пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија |
| и туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој сре |
| ица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу.. |
| >Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољ |
| —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} К |
| ирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао |
| дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако нази |
| ра Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доб |
| ледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад п |
| едрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету |
| ош несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на |
| чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледа |
| p>Поносити синови арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помо |
| е стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подиг |
| цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражи |
| ци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајин |
| скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и |
| и ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад вид |
| </p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Пос |
| и! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су п |
| су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хте |
| и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао |
| без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p |
| се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима углед |
| >Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћут |
| ратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не |
| ана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје ми |
| аде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њи |
| не несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали |
| но дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкар |
| p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори |
| икуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; |
| е песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шат |
| широке црвене кабанице око састављених крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше |
| већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} В |
| како не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} |
| о оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове |
| аде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p |
| — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> |
| тви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава прит |
| омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља б |
| због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру |
| ави с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде |
| јне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а |
| то краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побр |
| /p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом м |
| ?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео |
| сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше |
| жешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, ј |
| глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Л |
| 5" /> <p>— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама за |
| а уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> |
| ђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког |
| оди двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те |
| езиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| озбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне |
| ш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да |
| у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамиј |
| гао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђуве |
| е могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи ком |
| а, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изне |
| што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло |
| рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља |
| запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде |
| ати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што ј |
| дало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће |
| срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освет |
| а.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је |
| старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет |
| данеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој шт |
| очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се |
| да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, па |
| ам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао |
| осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p |
| S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Ко |
| одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врат |
| уње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па с |
| после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гон |
| ег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име |
| Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуд |
| овори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, т |
| p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не з |
| гао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у н |
| е таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави с |
| од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити |
| них Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше н |
| ри те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све |
| и: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекат |
| с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје вел |
| јаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом |
| је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа. |
| Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита к |
| Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да удари |
| с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га |
| опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла виде |
| кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појав |
| {S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, шт |
| аже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да г |
| то мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем |
| рт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство. |
| о дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, |
| ојим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — |
| е Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете |
| рко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да м |
| прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвави |
| о отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва |
| у подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не заустав |
| у, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота |
| ..</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док ј |
| сом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ св |
| те се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да |
| прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли |
| г њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестан |
| жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколико тренутака ук |
| се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{ |
| ле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p> |
| што се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па |
| олико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди ули |
| изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> |
| довољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На послет |
| ахотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да |
| не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио к |
| кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, као што о |
| видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толик |
| екао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Бо |
| га.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи в |
| братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене |
| по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најс |
| нак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и гла |
| есме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и запове |
| волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад оп |
| авице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="sub |
| за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, |
| репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. |
| купља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијн |
| их тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колико би п |
| и.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледа |
| рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је |
| тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једрен |
| тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о |
| {S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајућ |
| ше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их |
| која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из П |
| и на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаш |
| ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подиг |
| ше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударце |
| млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова. |
| илазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило |
| ихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је о |
| ас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш |
| ерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у |
| и Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео д |
| ет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јо |
| зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је ос |
| ли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у плани |
| иди ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом. |
| о, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице |
| ризин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, т |
| лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољ |
| p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније |
| евцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у |
| чкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвуче |
| па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; а |
| у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогу |
| ћина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде неш |
| е лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда он |
| шката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да и |
| урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гл |
| ом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао |
| ка.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљ |
| страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је |
| мерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — п |
| ку баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит ј |
| она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срц |
| нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја |
| сказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хте |
| и, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згл |
| њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга к |
| борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад |
| ободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Тур |
| n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад бо |
| олеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} |
| стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни сера |
| вца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, беш |
| и Лепосаву...</p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја- |
| лова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га д |
| проживео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад ј |
| аке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља |
| кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без ду |
| ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p |
| ј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још н |
| и забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по к |
| а опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и |
| ер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледат |
| оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter" x |
| е се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело |
| За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та |
| мо неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој мило |
| сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смеде |
| е дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није |
| амо на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао |
| о зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше вел |
| село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој варош |
| то — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{ |
| замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ |
| Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>По |
| ило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето гос |
| ајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај дру |
| ечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да |
| } Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; го |
| {S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светл |
| и док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабор |
| ико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбан |
| енутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здра |
| > <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не |
| и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му |
| мене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, св |
| b n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то |
| ма добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад јед |
| тане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е |
| да с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета |
| како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше |
| се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су |
| прича колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га ви |
| рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде так |
| ратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју ро |
| па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S |
| могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да |
| осрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске п |
| ше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу им |
| но село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гости |
| постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драго |
| рац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако пош |
| >— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све |
| нако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњ |
| о ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржав |
| <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n= |
| еташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ про |
| ?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме оста |
| ешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смеше |
| чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не б |
| р па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удво |
| већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од |
| ъо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не в |
| ци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча з |
| олико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући |
| , па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и о |
| својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али |
| .</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час н |
| то препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!... |
| оча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није |
| вагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вр |
| ..</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток |
| а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше |
| пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засија |
| во дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзењ |
| читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака. |
| зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} |
| шњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, |
| у кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим |
| вољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њи |
| и.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сј |
| е на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не |
| жу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак |
| оћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону |
| ораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, он |
| страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, је |
| дра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као трену |
| брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, а |
| а несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверит |
| амо ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Са |
| ! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се |
| талога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде д |
| ла твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у н |
| пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{ |
| S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прст |
| , које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплаше |
| о кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p |
| есна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{ |
| !{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а њег |
| ер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више ни |
| да јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначк |
| ека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега уг |
| </p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше |
| кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> |
| ир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век |
| ли како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и п |
| етом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p |
| ојим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и |
| приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћер |
| а...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пл |
| светија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу |
| ти зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харем |
| и његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућ |
| ане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма |
| се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко в |
| <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си ј |
| се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за |
| и се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч |
| ој смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавов |
| у други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које |
| сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори |
| је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пре |
| е да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним мл |
| .</p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико |
| ра свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом шт |
| има а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема н |
| том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, |
| емишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најми |
| ој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко д |
| и да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не зн |
| тку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, шт |
| ва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме гос |
| ке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја |
| и чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшн |
| у! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, позна |
| > <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога |
| х девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигр |
| овечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по |
| естано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и |
| ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику |
| таше низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу вези |
| ва а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} По |
| Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важнос |
| аним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пу |
| одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго |
| тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупај |
| али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста |
| ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна рај |
| му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водиц |
| рне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина? |
| увши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, п |
| егове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње ре |
| да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај |
| е се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људ |
| ком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко ш |
| вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ |
| зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желе |
| пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колик |
| тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је с |
| уду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет пох |
| а доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, д |
| а у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а |
| не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p |
| а по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из |
| тену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које и |
| а је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти пре |
| е млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доис |
| обеди или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пр |
| мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема по |
| опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У св |
| адим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунашт |
| се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злоср |
| везом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што је чемерило |
| насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама ш |
| мели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше саз |
| ацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом свој |
| љупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку све |
| један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на после |
| јој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора |
| д Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску |
| оведачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч ки |
| м пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадго |
| ..</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваш |
| ао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако т |
| рипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме |
| д подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом пит |
| у с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он бр |
| ако много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb n="143" /> ли онај занос, или |
| дећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, једном само речцом награди све му |
| тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне |
| ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, ј |
| није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да зауст |
| јпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Кос |
| зи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на ли |
| и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко в |
| српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена кап |
| ад и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
| да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без К |
| тку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубит |
| па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде д |
| >— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме |
| е већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко |
| очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно |
| и ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну |
| ...</p> <pb n="113" /> <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер |
| егова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце чо |
| и Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорн |
| ања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица д |
| илинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипах |
| се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде |
| о и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће |
| осте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозна |
| S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана н |
| } Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p> |
| обом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беш |
| </p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој |
| бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела т |
| тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па |
| ; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевност.</p> <p |
| p>Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; а |
| јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то |
| дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако м |
| ко силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> < |
| тигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свог |
| а с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем о |
| гинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми |
| та је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође |
| своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она |
| рлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће ј |
| дренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је |
| овечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме шт |
| а као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је |
| надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али |
| да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по |
| , што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Коч |
| народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јунач |
| не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног ос |
| ић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити... |
| трашну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је уп |
| и, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком мук |
| вирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да |
| орбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда |
| вом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта |
| почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним з |
| рестајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуца |
| од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горо |
| ња намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша |
| нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево до |
| о бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром |
| — Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, к |
| — Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? |
| к, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти с |
| Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуд |
| царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно за |
| у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде |
| па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="195" /> упре добро свој пог |
| орега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбо |
| се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршал |
| ри стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, |
| ника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се бр |
| н кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те ју |
| а и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске пос |
| ојске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше |
| ц дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куд |
| ад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Стр |
| заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</ |
| > <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну |
| исојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он ос |
| још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Р |
| о лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месеч |
| е то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{ |
| ели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу |
| јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто |
| с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше све неком особитом милином. |
| еговим четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим |
| нда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За т |
| еху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да п |
| орнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу |
| унце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зе |
| а, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе |
| да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предв |
| стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се освети |
| нда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле |
| која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба |
| ака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једно |
| пасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске н |
| други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки с |
| утро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако ран |
| нога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загле |
| жући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p |
| ко слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?.. |
| ало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она оп |
| оју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ћ |
| јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде ма |
| :id="SRP18631_C7"> <head>VII.</head> <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима |
| Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</p> <p>— Тако ј |
| ртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то не |
| ко и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, |
| и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, к |
| бу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувен |
| кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше |
| земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n="275" /> се по праху, |
| вом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању гру |
| д Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у к |
| и проразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је д |
| сто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошт |
| <pb n="174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љ |
| како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклети |
| поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко |
| па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер |
| , само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега |
| беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорг |
| своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше |
| даше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не м |
| > <p>— Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету |
| се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш |
| тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измуч |
| где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црн |
| како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће |
| p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да |
| , да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући |
| испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допека |
| у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један |
| е, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако |
| д одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па |
| уго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, |
| можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду н |
| 4" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто зго |
| мислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред кућ |
| ас кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одз |
| толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му |
| се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласа |
| егову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце о |
| е доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету |
| што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} В |
| е ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под г |
| појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах |
| крену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чи |
| ...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим |
| господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу. |
| пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један |
| чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу м |
| unit="subSection" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Е |
| аваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе ка |
| на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{ |
| као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се ду |
| очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а ов |
| ра из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — са свим |
| ом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико уш |
| ога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових ре |
| ћ — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније |
| Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она м |
| м клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она распл |
| лободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадо |
| но са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хот |
| ла, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да |
| ћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико |
| м...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p |
| рана, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити |
| шке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127" /> < |
| > <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погин |
| а још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јел |
| е подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина |
| е, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а он |
| собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо да |
| </p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који в |
| их папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим. |
| речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јак |
| о питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, |
| мене кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не |
| ! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу |
| аље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско |
| о вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела. |
| .{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њ |
| ше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има т |
| а тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, тужн |
| чију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми з |
| о скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> |
| х како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај д |
| пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} |
| ...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако жива |
| а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе ка |
| пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свог |
| стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у |
| ичам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... до |
| аше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој |
| брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="26 |
| није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико |
| 8631_N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у |
| риђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно! |
| а, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те чов |
| виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се п |
| уша, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако м |
| епосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто реч |
| еље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...< |
| шко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јуна |
| зирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p |
| облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле |
| кше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна с |
| буктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се нев |
| ом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у |
| е успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелаш |
| угу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да при |
| вито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које |
| лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лиц |
| "56" /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изрече |
| јајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга так |
| играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликн |
| о беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, |
| ало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће с |
| ли, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бел |
| бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које с |
| срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може ка |
| пе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Пери |
| О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком |
| ког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста ч |
| уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" /> сликама, проб |
| ивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунча |
| да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме сил |
| шти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане |
| азленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мир |
| своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што с |
| а.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се |
| кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, кој |
| у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p |
| росу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча |
| а око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од |
| зом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које о |
| ати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S |
| угога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосав |
| {S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени п |
| еда у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p> |
| му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Ко |
| оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да ув |
| /p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлос |
| е она!... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаш |
| тадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што с |
| латка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта |
| а дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драго |
| !</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли. |
| емој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>К |
| акав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор |
| а га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе њег |
| ом заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју л |
| есту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Ко |
| pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га |
| ..{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, а |
| говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад у |
| на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да ј |
| што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице око |
| склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> < |
| дором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног з |
| зјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, |
| што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико д |
| глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се ни |
| у пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, |
| ку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да с |
| за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ј |
| ве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео |
| , па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице н |
| е, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца |
| чево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њем |
| авно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у ње |
| и, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда |
| акле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео к |
| но, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је |
| за...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати мога |
| али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе |
| о црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца |
| не речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше так |
| чео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се на |
| уком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог д |
| е губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзи |
| ога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црн |
| сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми! |
| <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а |
| о рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње |
| јају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто |
| Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после |
| p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљ |
| е већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, к |
| <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаков |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога |
| е стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и ду |
| } Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} |
| ође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опе |
| жни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлеп |
| </p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не и |
| да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра бил |
| а још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога |
| беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше |
| тво изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан б |
| е жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштено |
| {S} Аманет ти <pb n="199" /> моја...{S} Лепосава!... сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове |
| речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући |
| себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и к |
| рога младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црно |
| } Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мур |
| ше и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се о |
| миру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да |
| се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе свако нада |
| жица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брз |
| сити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после поб |
| та, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче....</p> <p>Так |
| да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> |
| тина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по |
| бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —< |
| једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то |
| о једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне дев |
| кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено |
| рима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије |
| уше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости |
| вне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то ник |
| мамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то св |
| ко ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па к |
| , у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... заборави...{S} Ко |
| лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника |
| ра.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету |
| и и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих. |
| к са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... |
| рва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се н |
| ти!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к неб |
| то боље знађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут |
| чекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, с |
| највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не з |
| се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} |
| ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{ |
| ..</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити |
| по поду прострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже рамени |
| е оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жар |
| и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку |
| лу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слат |
| есла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма сла |
| светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незна |
| ити.</p> <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само |
| им жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшно противила, није допустила ни да пом |
| добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где |
| нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како |
| ко створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необичних играчиц |
| о, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Кал |
| ="127" /> <p>На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно |
| ао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе с |
| ом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њен |
| умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се к |
| е.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако |
| а, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} |
| ку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатељ |
| Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! —</p> <p |
| а је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то пог |
| р га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да се није |
| — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико |
| итуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па н |
| ови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити м |
| пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... |
| ласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма |
| два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки |
| су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Верениче! ..</p> <p>Остало је над |
| т не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</ |
| S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} |
| а — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином |
| е у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се п |
| еру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуд |
| се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен т |
| не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велик |
| мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге |
| м да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радости.</p> |
| Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву...</p> <p>Спрам светлости од куће, која сва бу |
| х дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу |
| ве зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око се |
| p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је |
| а своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се ути |
| његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе |
| .{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први љ |
| и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнез |
| кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не от |
| ало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све |
| p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећа |
| рташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништ |
| е била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространи |
| се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јунач |
| гао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда |
| ме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!.. |
| тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се ус |
| /> створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој др |
| рака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И |
| а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не зн |
| никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног |
| каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако нео |
| она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова. |
| им...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као |
| иваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се |
| ему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима |
| дао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сва |
| толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као |
| дмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћ |
| о је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тре |
| еше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве.. |
| ца, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у в |
| и.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове |
| сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да глед |
| ољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Д |
| за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз |
| ште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове |
| 6" /> угледали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је |
| Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" /> н |
| ено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је |
| се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању у |
| та се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Прашта |
| сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А |
| ху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху |
| у сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина бр |
| ље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека |
| n="232" /> укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> |
| тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи |
| о успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> |
| ало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно ка |
| рамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ок |
| едао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима х |
| гледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све |
| којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јак |
| ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста њ |
| рише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што б |
| гао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, |
| ер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним су |
| кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n="161" /> <p>Она се т |
| <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладиш |
| авише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} |
| јиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Пер |
| да му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би |
| весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову к |
| је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, |
| о.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети! |
| !...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину |
| .{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани обла |
| м плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора |
| а није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда пева |
| ћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније би |
| пазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђел |
| инило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми |
| </p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што г |
| лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватреније |
| не лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— |
| које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опа |
| Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином дол |
| у та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, |
| му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут пом |
| та у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже |
| аше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то |
| одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза пас |
| коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нек |
| ма:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољ |
| це на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоња |
| се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за ми |
| улица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на б |
| рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедник о |
| је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небр |
| вим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет |
| вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{ |
| ари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охоло |
| ац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војс |
| е до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто |
| ављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - |
| угој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш |
| губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, оп |
| а колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладос |
| мбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лау |
| но живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога |
| ема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ј |
| савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и |
| ође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опали |
| има...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско б |
| ити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p |
| /p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p |
| ком стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче |
| ај лаки притисак, колико <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>П |
| ажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да о |
| молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена |
| о изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се |
| ајлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком с |
| рђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, пр |
| е чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао у |
| е, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је |
| м крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли с |
| оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са с |
| да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више |
| сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и |
| могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На један пут з |
| с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до раме |
| } Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш ш |
| уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, |
| стаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не |
| решина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у |
| — Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Ј |
| Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не на |
| руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше срп |
| вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца сме |
| че Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е |
| ој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} |
| икну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклев |
| ака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосав |
| се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па |
| ну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчи |
| е тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено |
| тиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаш |
| а.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше тр |
| адгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је к |
| milestone unit="subSection" /> <p>Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли |
| ико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво до |
| Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад К |
| аде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа |
| но оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непреста |
| цније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему |
| Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у |
| дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после свак |
| г завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако п |
| зала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико |
| спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} |
| мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у г |
| а пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде |
| Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! |
| овика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наруч |
| То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учин |
| старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га дове |
| p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, |
| сти, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријате |
| бро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — |
| Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те |
| бе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не позн |
| е ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно |
| тарца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код ј |
| ате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужив |
| аш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе д |
| оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком с |
| ише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окрета |
| вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху |
| епа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Ис |
| томим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од |
| јући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он |
| римала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и |
| у:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, |
| ко сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, ј |
| одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрза |
| еним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најми |
| /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>П |
| допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе л |
| о они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замах |
| , па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш |
| димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше к |
| нутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично |
| у својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш |
| е ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заб |
| дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео |
| тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћем |
| добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују н |
| очо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трж |
| , опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуна |
| >— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар х |
| а бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он |
| ако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како |
| о груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога |
| јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено б |
| на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џеверд |
| исто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако |
| ећ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Пава |
| стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда |
| види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао |
| ња дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде |
| у!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> |
| а, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад уста |
| /p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ сти |
| Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисл |
| p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— Надина! — писну Периза п |
| дале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па |
| :</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше ш |
| е ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива |
| т?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњив |
| ех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не беј |
| аних и цвећем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше све неком особитом милином.</p> <p>П |
| </p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин в |
| руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђе |
| јно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је |
| држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све ви |
| е Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија |
| који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примица |
| е брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, |
| леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје гус |
| о.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само ниј |
| а, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свак |
| е знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се сме |
| део вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, ка |
| же?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у једа |
| а на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к ст |
| беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће с |
| не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, са |
| има нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја как |
| војка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онак |
| е као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова |
| док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, |
| таху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху з |
| /p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор т |
| у срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходит |
| Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред |
| ејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима |
| је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако ма |
| ким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му |
| н то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арап |
| двоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и |
| ира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима шт |
| би непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} |
| прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрз |
| како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" |
| е Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв |
| ше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, |
| врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> < |
| ости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком л |
| не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет |
| н бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти |
| ј отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му ј |
| да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих |
| од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа др |
| а горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само пе |
| оје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је |
| ивија срца — такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, |
| пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се |
| па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које |
| вуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од |
| "71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жест |
| ете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изг |
| тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом |
| спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> |
| мршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква л |
| амењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type |
| ато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очиј |
| жаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бр |
| амршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз прам |
| S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламе |
| бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо |
| улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште же |
| о кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на о |
| мени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} |
| ни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне |
| p>Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости си |
| тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи б |
| а на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није са |
| есам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја |
| си, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он |
| а мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p |
| иста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је гус |
| Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита х |
| n="122" /> сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти |
| прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, н |
| ше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја и |
| е, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пут |
| стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све |
| д оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад и |
| едати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређаш |
| ећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у место свију |
| звишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже с |
| мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у л |
| ка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он |
| ике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше м |
| траховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанстве |
| а благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе кл |
| а, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S |
| од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад |
| ку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила сам |
| ском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушк |
| те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као |
| онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то |
| p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и |
| м лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да |
| се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са |
| ом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и |
| ом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их ос |
| иближује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је неприј |
| који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.< |
| рце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиром |
| се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси |
| ом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, |
| мејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видел |
| дићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати |
| амур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, кој |
| азва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да |
| воју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, |
| аше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена |
| а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољк |
| би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала |
| ева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико река |
| м јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете |
| , не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — |
| рв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом р |
| у, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше г |
| д зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p> |
| оварају. — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрв |
| , беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n |
| ог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не м |
| седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и бр |
| о врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џема |
| епи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно з |
| листана ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако |
| речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетк |
| те красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејку |
| а ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташ |
| ао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у ло |
| измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за |
| ених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> |
| грајући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по к |
| — За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја |
| тељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... |
| <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче |
| с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је мн |
| Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори к |
| > <p>— Ох проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше уз |
| уменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... — |
| уздрхта од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али с |
| него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве кор |
| кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих борац |
| ја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —< |
| па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачких уста?...< |
| обзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке |
| и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе ув |
| срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико к |
| растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више ниј |
| мрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви поле |
| казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта ј |
| pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> |
| ео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не сп |
| од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је по |
| мах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на |
| тета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од |
| аву да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степановић поћута малко, |
| 7" /> <p>Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с |
| теде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тр |
| е бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јуна |
| Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади он |
| кријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо |
| стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу ср |
| — Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће и |
| ића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља |
| што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну |
| <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра |
| којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут она |
| мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напосл |
| ска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу. |
| а.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лиц |
| сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на пос |
| врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52" /> то га |
| е вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашав |
| опако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако ради |
| екао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари |
| <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба. |
| а девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних пог |
| ивао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је с |
| ко запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изг |
| ету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p |
| Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да |
| То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћ |
| што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећа |
| иснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не |
| се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један чове |
| о је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити |
| олико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и |
| у и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{ |
| д бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао |
| овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, |
| м златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељац |
| лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да |
| е знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још |
| коловима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} |
| речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој т |
| — Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p |
| > <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — што ти се чело так |
| им четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лау |
| ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њи |
| ање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S |
| рихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамни |
| ичати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе |
| осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег с |
| и.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце бла |
| и пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> <p>— Причекај, |
| .{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се тр |
| } Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако |
| жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама н |
| бро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта |
| p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} П |
| а пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри |
| оје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна св |
| кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?. |
| им чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до крас |
| е ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из |
| ао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загр |
| да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да |
| је, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, |
| на је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма забор |
| ли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да |
| екала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад по |
| га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута |
| hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један р |
| срећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили |
| јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, |
| p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна везирев |
| ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд с |
| а је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочи |
| му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и |
| себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не |
| и с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно |
| па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наж |
| е девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се о |
| е на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пр |
| ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је |
| ако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле |
| се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзи |
| , гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни младић обави своје ј |
| јко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здрав |
| ла.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут раста |
| о се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и п |
| .</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали |
| опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слатка |
| од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепос |
| <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Ос |
| ом загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно |
| шно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом |
| /p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та |
| љно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад о |
| ком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="121" /> од |
| ше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога.. |
| и Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше б |
| своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који ј |
| , јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И |
| ри, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и так |
| адић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој г |
| заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада |
| ..{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драго |
| ка стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипаху ови |
| живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупц |
| е што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше материнску милост на |
| страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за |
| е Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, п |
| притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити зн |
| кварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га ј |
| зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да г |
| кшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђ |
| ети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити |
| у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{ |
| те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд |
| ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па |
| водом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде |
| гурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она м |
| од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник ка |
| му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли |
| а дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас |
| страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} О |
| каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се мо |
| у ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним...</p> <p>Младић з |
| па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p> |
| сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> |
| редило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два мл |
| и повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их по |
| гледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се |
| скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да |
| ка воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које |
| ауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше |
| црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би |
| човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је |
| анину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, |
| м кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> |
| ти тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је пос |
| p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква |
| ило дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</ |
| ућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке са |
| ивети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, за |
| да сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство |
| асника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Ф |
| орџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Е |
| осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет к |
| не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> |
| урци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причах |
| ро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ нем |
| летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из |
| јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p |
| које тако жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бис |
| задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и бео |
| ишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини |
| ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p> |
| ка, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> <pb n="136" /> <p>Слуге заб |
| чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћа |
| и се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па ј |
| њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш |
| могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки |
| у моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак с |
| не зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај к |
| лико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којо |
| њу што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом |
| одина, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеница |
| Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама |
| етве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би кр |
| га вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...< |
| стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно |
| е храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </ |
| пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што |
| зносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца! |
| примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав пл |
| се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпе |
| ебројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју ужив |
| један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> |
| о братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свис |
| ити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки с |
| тпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој в |
| ко задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колик |
| то стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па |
| х градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима најсветије борце, |
| стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешке |
| заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуг |
| n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад ва |
| урило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе д |
| шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> < |
| ет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуд |
| скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег |
| ња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним нога |
| рашно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пру |
| /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} |
| а сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место хр |
| p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам |
| еси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да ј |
| лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> < |
| тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити |
| ишта — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајк |
| а ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави ја |
| ка, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза |
| в и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што |
| не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи н |
| тачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије за |
| то осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба ж |
| ћање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска |
| билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с |
| то за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не |
| .</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да |
| прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно |
| добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне |
| чијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу К |
| најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од тавани |
| ш страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо |
| измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трк |
| то подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да |
| као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је к |
| о па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују |
| својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нем |
| ше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на |
| ртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше по |
| ро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху су |
| де си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, до |
| и се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="22 |
| ши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> |
| вши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше |
| а поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то |
| <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако ту |
| е ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне |
| , било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красн |
| видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године о |
| е могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим |
| ла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер ко |
| се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљај |
| сима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, је |
| !...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— |
| их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и |
| ..</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смр |
| лики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он н |
| суз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепоса |
| ла била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим бор |
| к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће |
| хта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек о |
| ико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље о |
| ако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узал |
| озори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није |
| нерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, о |
| смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака при |
| што је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> < |
| кује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела св |
| </p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити ш |
| пће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде н |
| е твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, |
| /p> <p>Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и |
| .{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаг |
| могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а с |
| и Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се |
| е остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="231" |
| еван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170 |
| S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, ка |
| ш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа |
| о.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тер |
| гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.< |
| S} Немојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па п |
| и речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па |
| љубљеницом поред осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почис |
| леда у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— П |
| лавобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он |
| војим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове ст |
| силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде д |
| ојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се |
| ислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, се |
| де облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како леп |
| тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох |
| а тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се чита |
| орише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно |
| ужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи |
| е више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?... |
| ти да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Мајко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Ср |
| ек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми |
| тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећ |
| рзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — с |
| их мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто |
| могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Мајко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше |
| <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S |
| и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па |
| ао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гл |
| а цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{ |
| еним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да н |
| ата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све |
| и пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа си |
| S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена |
| цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га |
| после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало та |
| ихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је о |
| бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, |
| , па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој |
| опанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спрем |
| па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлану |
| а саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорил |
| </l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l> |
| {S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео |
| да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно |
| е бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мр |
| оћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом |
| ицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао |
| је не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га ст |
| превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p |
| а учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци кој |
| рчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово зам |
| Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опе |
| скрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, настави |
| он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана и |
| — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси к |
| чке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно о |
| којни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — |
| 6" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И рум |
| на Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти не |
| {S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у с |
| о ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд |
| —</p> <p>Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити запове |
| /p> <p>— Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово |
| је заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па о |
| о заповедајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани м |
| да се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде н |
| боље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, |
| тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S |
| учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не |
| ландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свог |
| ча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, |
| те брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша |
| огинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без ње |
| очина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја |
| да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Пава |
| бе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку |
| сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поно |
| нако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела |
| орна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који |
| хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши з |
| еве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — У |
| еби живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и све |
| <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста бе |
| .{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловал |
| ка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче....</p> < |
| века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано ср |
| ећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер |
| скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнег |
| пим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету има |
| , јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црн |
| о притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да је још врло мало т |
| отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кућ |
| За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге |
| ајжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да |
| га има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешњ |
| пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби |
| {S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би р |
| ломе Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште и |
| ка дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике |
| еш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!... |
| дија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати в |
| д глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је и |
| лу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као свој |
| се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — п |
| оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она |
| је Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, |
| ах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у се |
| љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њ |
| ивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивн |
| едаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда наст |
| илујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама <pb n="182" /> запитала ода шта је тако |
| ао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог госпо |
| у заблисташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли т |
| помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец |
| стају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио |
| утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља |
| пакости!... —</p> <p>Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочек |
| у као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава п |
| , која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог пр |
| ечи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху |
| идети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па п |
| мо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женск |
| ке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше гла |
| путим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има |
| зи, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та сам |
| села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гу |
| собито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да гл |
| одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова |
| >Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је |
| беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња |
| зговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био |
| 174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути боја |
| зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који с |
| а.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али |
| да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога вил |
| , већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му с |
| би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питом |
| ка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде узд |
| вога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мај |
| ружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он т |
| е ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да ник |
| оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе д |
| > <p>У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, и |
| ко нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма |
| .</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му |
| растурене <pb n="226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо |
| {S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека ру |
| ваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу п |
| хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекнит |
| , и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како |
| прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} |
| p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње в |
| најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то до |
| ебе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му п |
| иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде м |
| д виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше ч |
| ојску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођо |
| ок се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала |
| и?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се |
| тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљ |
| лико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно |
| м девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга уб |
| иш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се мој Па |
| нега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низ |
| аву са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у |
| беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо с |
| снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Исти |
| е смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопаз |
| него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до њ |
| о извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> |
| рихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> |
| их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше |
| ри, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли сво |
| <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше бра |
| исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну св |
| провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бит |
| лучајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до |
| е читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам зна |
| д, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p |
| бом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од с |
| омени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n=" |
| ма од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је син |
| тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи |
| се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола вес |
| ије имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собо |
| о је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му |
| бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је |
| слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и |
| уђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, |
| је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се |
| оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор |
| знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако |
| мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше |
| ан мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати! |
| /p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Т |
| аже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет |
| устави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага пла |
| ма несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, |
| ..</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— |
| p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе |
| овом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже ру |
| своја стада...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близ |
| а па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кеб |
| се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што |
| авичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако прит |
| ао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о |
| мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањев |
| д свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетах |
| отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко прос |
| или.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим |
| ветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово р |
| е срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју |
| хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари |
| ка!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више бе |
| Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| ше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде |
| д собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све да |
| га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у |
| јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му |
| ан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, пр |
| теље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сети |
| ш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, |
| тивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну п |
| сно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} В |
| озвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их |
| {S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча ћуташе под |
| јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> < |
| дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспа |
| у јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми |
| уде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да оч |
| г из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те ни |
| ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Пе |
| на уснама: -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој |
| миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како |
| >Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној св |
| в избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши пресави своју к |
| не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чуј |
| е, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом је |
| кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести |
| лазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер по |
| , којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје бел |
| а кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи |
| Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно прод |
| </p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!.. |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу ради |
| го, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пун |
| а један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго |
| о, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.< |
| води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и д |
| страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али т |
| чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог |
| оту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштр |
| о свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, |
| <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у ку |
| елезника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто д |
| жица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена оним |
| ије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад забор |
| епрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и |
| сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина прола |
| ше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о |
| промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и посл |
| смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само |
| бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улиц |
| гог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи |
| Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та |
| {S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким гр |
| ати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је |
| отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се |
| сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад уби |
| ајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепо |
| а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћ |
| емљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети њего |
| ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, |
| у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зим |
| им ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког |
| лушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> </div> <div |
| ао шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Тур |
| је кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гла |
| о је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} |
| дија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи |
| а тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p |
| ла још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе |
| е по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних че |
| очу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче се. |
| бине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће |
| <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што с |
| о ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам |
| обра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p |
| ја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет д |
| е много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисавах |
| нуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само |
| смртник смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари р |
| па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах про |
| оред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} |
| икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од п |
| по играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињиш |
| епо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом м |
| же агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што |
| спале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у ш |
| Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само |
| а подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n="129" /> |
| па из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</ |
| метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја ле |
| умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је го |
| небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о |
| путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, |
| шњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешева |
| ванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разглед |
| ка погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p> |
| је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, с |
| месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па |
| јаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину |
| >— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зора угледа |
| и слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под зе |
| е спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, |
| м китнастим селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлеп |
| арош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета |
| head>XII.</head> <p>Освануо је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Ко |
| еферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, |
| је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласо |
| уд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ћ |
| збина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друш |
| да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивањ |
| на:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да п |
| .</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам |
| не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вешти |
| , познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и ле |
| е се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево |
| сти шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ћ |
| јкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше |
| и почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p |
| ави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за ца |
| погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим |
| авом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, а |
| .</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ н |
| атор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао |
| орате смакнути прва! —</p> <p>Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ј |
| српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа |
| страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стад |
| и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 |
| е чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је с |
| у иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и насто |
| /p> <p>— Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете во |
| му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје плано |
| ова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не доби |
| ! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог |
| е јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако не |
| небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадор |
| м дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — ј |
| " /> <p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча |
| ...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше узд |
| ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за то |
| ој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чини |
| глед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војск |
| шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто им |
| иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n="11" |
| неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате |
| се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прек |
| вито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше материнску милост најжарчом синовљом захвалношћу, а при |
| " /> <p>Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да нест |
| омињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља човек да се |
| ко трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, |
| заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима |
| најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зго |
| ри Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се |
| о, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике радос |
| <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате |
| у да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји |
| у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српски |
| Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина |
| <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, |
| ник из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа |
| е Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и з |
| сподар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже |
| вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта |
| ихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год т |
| е гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — |
| своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу |
| ш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче углед |
| он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде |
| у стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог |
| чију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћ |
| > <p>Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника |
| у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом до |
| чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час |
| p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука |
| ? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш с |
| езгранична радост...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, |
| га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да |
| оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и |
| се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако |
| !... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунија |
| мачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још |
| пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га |
| његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око |
| свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрч |
| трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не |
| "81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчу |
| послетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војско |
| аде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га по |
| а...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуш |
| Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе поле |
| послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачван |
| онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! госпо |
| оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се |
| мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки н |
| /p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог в |
| кну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — јек |
| /p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести |
| ве још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</ |
| е уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога |
| м се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- |
| рпске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи бе |
| Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату с |
| ... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се |
| ва јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стај |
| војих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да |
| о застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један |
| зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки |
| рам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче |
| —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p |
| кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И мно |
| p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете пр |
| ље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке ве |
| у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу |
| докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како бе |
| чинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одва |
| ши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} Т |
| јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на |
| шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p |
| же задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га п |
| > притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, ш |
| ебројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> < |
| ажаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и д |
| аше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јах |
| аву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та ка |
| узећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па он |
| .</p> <pb n="136" /> <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за |
| да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепоса |
| души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим не |
| стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{ |
| киде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек |
| вијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одвед |
| д он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна |
| а један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше |
| ну срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Ла |
| ра један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочин |
| о што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Е |
| дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно |
| сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што поте |
| кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњиц |
| кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње |
| , па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избав |
| моћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се |
| о чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, а |
| ка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам н |
| > <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вра |
| е кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по во |
| , уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па |
| сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је |
| и са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навика |
| ти немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима ск |
| Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше |
| ђем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио |
| Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вече |
| <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалос |
| огинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, ал |
| ио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је пита |
| —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, |
| м мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једрен |
| — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под |
| свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро ј |
| p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код |
| олико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у ње |
| е, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" |
| ...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде г |
| . — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрав |
| >— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је |
| одару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа г |
| ећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила ма |
| ару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички |
| је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И виш |
| а доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан |
| ш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити. |
| а сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила сам |
| :</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно |
| испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.</p> <pb n="117" /> <p |
| а.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго које |
| авши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина |
| ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за цр |
| едну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начин |
| досте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — |
| обовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи сво |
| уђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником пон |
| титељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми ре |
| и гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кр |
| и разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњ |
| {S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањ |
| се почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они |
| екоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам |
| pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам ж |
| аручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не вид |
| у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од с |
| .</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше |
| > <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма |
| ља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <p |
| и ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта |
| Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући |
| уди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах |
| јим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратил |
| тех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али |
| послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из роп |
| {S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до |
| n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што с |
| ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим с |
| } Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага |
| а још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још је |
| је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Дау |
| ма па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Ј |
| и каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук пал |
| ни сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох про |
| ка Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и с |
| којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што |
| — Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те за |
| Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти срећ |
| /p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо за |
| ити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везир |
| разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се |
| /p> <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшн |
| но чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох |
| оса, немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— |
| а се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли |
| же под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пр |
| , па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си |
| реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу |
| дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је |
| {S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не |
| } Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја с |
| , она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момк |
| } Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вр |
| S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непре |
| .{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој рече |
| то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама кр |
| а ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похас |
| знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p |
| </p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће |
| сећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама ср |
| ла мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од |
| ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински |
| руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема |
| е штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности мн |
| атски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам до |
| ити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у је |
| запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у р |
| ја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући |
| што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се |
| ма...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, св |
| јте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да м |
| ла како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде н |
| } Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па заж |
| ри о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле |
| ице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Кол |
| насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих |
| ском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мај |
| ти вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не |
| е да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не зн |
| здахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жал |
| ори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата р |
| а стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предв |
| све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мр |
| собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па |
| .{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше |
| густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су с |
| ије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива.. |
| и можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџб |
| оже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет |
| , оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим ре |
| } Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да са |
| це притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савес |
| се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се |
| сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</ |
| токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ |
| ако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дот |
| ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би |
| ју њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она |
| могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се |
| најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Ст |
| Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, |
| а нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одра |
| о ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, |
| ошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један д |
| ду увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су с |
| све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с |
| њем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек |
| лити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са о |
| на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и догова |
| забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижа |
| олила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њ |
| да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину |
| н не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бри |
| брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с најве |
| јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује |
| олако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> < |
| е бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо ку |
| гати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} |
| а што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трж |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше |
| не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p> |
| гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се |
| и по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова млад |
| а ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је |
| на тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отп |
| де од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако |
| ме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу |
| естано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са посте |
| ви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везиров |
| се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се з |
| ило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижн |
| и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је |
| рв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја зг |
| е поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и запла |
| доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Тура |
| перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бег |
| нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују |
| осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војво |
| ојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина шт |
| Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузме |
| је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам |
| а слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира |
| до, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — прити |
| о борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох и |
| >— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често |
| <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло. |
| учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавн |
| у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица |
| ветлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је |
| она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти |
| у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа |
| а се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</ |
| .{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурс |
| о имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две |
| и очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме |
| а ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповед |
| гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко м |
| и на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> б |
| .{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} К |
| ешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важни |
| говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе мо |
| ћи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго |
| ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да |
| к је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранц |
| о што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> моја...{ |
| е паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака ш |
| разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да ј |
| гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде |
| {S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p |
| свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нек |
| шиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колико би пута о |
| морану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, жи |
| и загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећ |
| хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан |
| шо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехот |
| убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јун |
| нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то уг |
| Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом д |
| — Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, |
| Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не |
| на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом |
| свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити |
| а, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{ |
| је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са со |
| {S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладан |
| осретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме |
| зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене |
| вето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Са |
| ти што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда тол |
| ти се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и а |
| испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S |
| на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он ви |
| красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражи |
| о да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стуб |
| их руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друг |
| ="100" /> низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом |
| ако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао |
| ави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико з |
| бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> |
| о сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те |
| ивених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Фил |
| погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда |
| у тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па под |
| љен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше |
| таде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају сл |
| ближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча з |
| ако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао ка |
| и и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше |
| S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком л |
| о изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним |
| жја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше |
| /p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче н |
| од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећ |
| густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио |
| з један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше |
| тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи бре |
| чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то с |
| Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у |
| кања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мрт |
| о, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну т |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако ч |
| е од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се каш |
| и сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једн |
| олико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је глед |
| ога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауста |
| земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око п |
| азвеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само што им се |
| ећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште |
| јаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до поја |
| то тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несрет |
| оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољ |
| трашније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа д |
| ући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n="277" / |
| Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што ј |
| речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амб |
| отресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике |
| "202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — гов |
| црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху |
| од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди ти |
| } За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошт |
| Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет распали њего |
| крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана |
| е три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да |
| оглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руме |
| оја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани к |
| ="126" /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} |
| ојводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бе |
| ћ, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да |
| за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> мо |
| збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p> |
| отреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Сам |
| ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пу |
| а издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу ко |
| ало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори |
| м кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим п |
| а па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамење |
| еколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само м |
| има могао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да |
| ко се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чуд |
| , и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Ви |
| ину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донес |
| је му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играх |
| е мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим |
| и још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим |
| нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио |
| скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му |
| бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је |
| е зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољ |
| се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клеча |
| вота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо |
| ..{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога жи |
| спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као шт |
| му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па |
| ма јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца |
| облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда |
| , већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско |
| Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога д |
| а беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одис |
| о треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очим |
| ез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала |
| анку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, |
| ио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку |
| одине што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажн |
| ију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је сла |
| подуже <pb n="189" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кућ |
| емој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <mileston |
| И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрс |
| срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{ |
| бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна |
| ерску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше |
| небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и т |
| његовим заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут |
| плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу.. |
| е тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље сво |
| а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то |
| ћој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се |
| да и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка |
| свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута |
| е дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу |
| човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те и |
| м месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног |
| се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један |
| вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима |
| — Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> < |
| тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти с |
| је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћ |
| чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам пр |
| м се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари ст |
| де, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борц |
| .</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с ов |
| ргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{ |
| Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу. |
| не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с |
| спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав п |
| е.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да |
| ма да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружј |
| оведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да с |
| оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а рук |
| ово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платим |
| вољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Ту |
| авише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћ |
| а кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја |
| оћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућа |
| ела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од м |
| ле он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, |
| о ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих |
| А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела |
| бора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му |
| управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети |
| , окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из бо |
| l"> <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман т |
| нутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тан |
| своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чи |
| есам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада |
| што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n |
| о вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S |
| есам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са |
| свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} |
| иње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на с |
| Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предм |
| ст.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усуди |
| што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не бе |
| м за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оруж |
| чо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш |
| S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на |
| зо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи |
| а у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не з |
| — Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n="23" |
| у радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пу |
| ајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори |
| ако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом |
| } Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за и |
| ад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав |
| де до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је |
| мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, не |
| ти, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени |
| ију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — |
| и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, |
| она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши |
| зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити с |
| а ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај к |
| урчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу изд |
| та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit=" |
| е га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку свој |
| е ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не по |
| ички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, |
| еварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим сво |
| </p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо |
| м кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се |
| кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме |
| е пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав |
| оћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јун |
| и поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли к |
| не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом М |
| се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао м |
| јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред |
| свакоје...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад |
| још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети з |
| је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас |
| Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" |
| су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју |
| p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се уч |
| ан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за каз |
| она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче.. |
| па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро но |
| у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека |
| 188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крс |
| ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја |
| ата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгоми |
| ојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што с |
| езистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} |
| ију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива. |
| оју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и |
| пску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај |
| ладић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни |
| слове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186 |
| ле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта |
| и све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бав |
| га, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га |
| p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море |
| е ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) по |
| а је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам л |
| зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава поди |
| p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се н |
| ..{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Мо |
| у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p> |
| меја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па |
| о у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у с |
| г ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> < |
| ајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несм |
| Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се д |
| шега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— |
| ободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> < |
| жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, |
| а ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћа |
| погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што |
| {S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљи |
| иш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Л |
| ешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти пока |
| аше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за |
| собитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца |
| живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те |
| угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се |
| <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко вр |
| у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче |
| ели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побр |
| д побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам б |
| га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја |
| н престрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> |
| ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, т |
| више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му |
| ку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да |
| војима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци |
| ћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Па |
| , — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ам |
| брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.< |
| прости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки |
| хине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{ |
| Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— Надина! — писну Периза па с |
| рале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо по |
| p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е |
| ко си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је М |
| као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се |
| {S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени |
| >И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега |
| /p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Мусел |
| Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши о |
| ну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не о |
| кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те с |
| Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по |
| S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном заг |
| а њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>К |
| идео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем |
| , ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> < |
| киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш |
| е вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састана |
| , твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху при |
| здајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо наг |
| тро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла позна |
| ш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена не |
| адо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он че |
| —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду п |
| } Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Ам |
| братиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, |
| ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треб |
| бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпу |
| е Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су |
| јку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> |
| на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно |
| ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војв |
| узе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби |
| ар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што го |
| ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим њего |
| , па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Тур |
| љен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је |
| те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако |
| погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твој |
| ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.< |
| милијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се з |
| ледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас |
| , али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> |
| ао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто |
| а, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро |
| станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p |
| трашно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја п |
| да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замол |
| ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али |
| а ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> |
| } То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жуд |
| , али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те п |
| као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих ре |
| грешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Ша |
| чцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као |
| дсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, |
| па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци пр |
| ко ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> |
| иличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити к |
| чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајућ |
| одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала |
| /p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме ха |
| би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — |
| <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, |
| вај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Н |
| народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за |
| се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се зна |
| тимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онд |
| не, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, |
| Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски п |
| ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје по |
| еру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо мо |
| сте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да |
| отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољ |
| да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо |
| тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би |
| на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} |
| стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{ |
| је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здрави |
| да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушн |
| похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем |
| носити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролаж |
| орило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опр |
| место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох |
| пасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази |
| , никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његов |
| се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склон |
| најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда |
| ао са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на т |
| сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много |
| доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царо |
| С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на др |
| брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити |
| и:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо |
| љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то каж |
| осподине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа уч |
| олома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе? |
| е Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... |
| :</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устан |
| Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако |
| војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и |
| једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онак |
| са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају |
| соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше јед |
| лећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— |
| <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <p |
| е знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морал |
| ке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p |
| .{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p |
| у, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако |
| њих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div type="c |
| е Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала д |
| } Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом в |
| ш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још в |
| инчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма |
| </p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не зн |
| еше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| та, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по |
| е плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга во |
| <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се |
| ...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад ко |
| она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде... |
| задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је ве |
| ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји |
| Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — одговори Коча |
| кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је б |
| ви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на |
| њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па м |
| ити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на ј |
| неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих |
| зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p |
| т продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — шт |
| а...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, пра |
| отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Ту |
| но јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек шт |
| е притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово т |
| е:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га ви |
| седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али |
| е им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео, как |
| ве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намеште |
| на поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто гу |
| на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је с |
| ="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није н |
| пуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело с |
| вачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру свом |
| а прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, там |
| х ливада, оживљаваше све неком особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са св |
| оложи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Как |
| p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на |
| ше младога поглавицу српског с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бо |
| ких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда |
| се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говор |
| не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи ум |
| е певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих |
| Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се |
| жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћ |
| та у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасмино |
| о рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше |
| елом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се су |
| слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p |
| а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то |
| јзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје |
| дни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, |
| гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а т |
| та бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не |
| о смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног бра |
| о како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се |
| че...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста ко |
| ша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене |
| е она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила |
| љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце п |
| ао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особ |
| ело са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се |
| о чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуч |
| рисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који в |
| Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усн |
| т осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој ј |
| че како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...< |
| кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али |
| зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако г |
| а, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</ |
| вору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те воле |
| свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n |
| а види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чек |
| илу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разговараш |
| } За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За шт |
| е ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n="161" /> |
| загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући п |
| а онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало при |
| својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше п |
| хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њ |
| д не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, |
| вљује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који пон |
| вцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Др |
| ак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни св |
| незом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још м |
| а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу |
| три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо опра |
| ојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренут |
| ликој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код в |
| верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186" /> <p>Мргуду се засијаше очи |
| е:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} Т |
| муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког |
| } - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако рад |
| е.</p> <p>Коча отпоздрављаше материнску милост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргу |
| м господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —< |
| ви брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, све ј |
| да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p |
| рних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе |
| дели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много још кој |
| о коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти |
| суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости м |
| да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути...</p> <p>Он покри лице рука |
| име, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испун |
| це најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако заб |
| ојих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S |
| ње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши |
| /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си вези |
| ска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на з |
| Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год шт |
| једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Вој |
| и везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за |
| ад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на |
| ваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се |
| потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши н |
| ми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, шт |
| ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би |
| узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива |
| и оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у |
| а је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} |
| е заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама |
| е на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд |
| руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје |
| ећ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима |
| рајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше диса |
| — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом |
| остираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га п |
| ити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на о |
| а видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио |
| светити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако га |
| Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дрш |
| црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право мес |
| /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела |
| вора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце |
| ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њих |
| е чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако с |
| и кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах п |
| те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опамет |
| Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао |
| зе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад |
| па, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изоби |
| продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се с |
| ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једн |
| на трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...< |
| ићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса д |
| не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје |
| о дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он приличн |
| уменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од сви |
| и над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да |
| д путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревцем...{S} А са |
| ла и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам |
| олина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа |
| , трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде ба |
| жем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учи |
| обити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме |
| девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p |
| в тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, как |
| рна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више пр |
| "21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно з |
| е да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пре |
| једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих при |
| менито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио с |
| о вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да к |
| кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволик |
| отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше |
| од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стаја |
| —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и х |
| нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n="277" /> страшним поглед |
| стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад |
| као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе |
| говој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим о |
| панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је |
| .. али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје мол |
| роговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете с |
| и без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи |
| јдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку миса |
| човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И |
| плаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликов |
| њена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје |
| тио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћуте |
| ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут ум |
| д и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оно |
| ли војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се |
| p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех |
| то су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да |
| . ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче д |
| жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком |
| e unit="subSection" /> <p>И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао он |
| мо почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дош |
| <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:< |
| Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш |
| беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање |
| p> <p>— Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на мест |
| елики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не |
| се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазб |
| вшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаж |
| ко! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти С |
| те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под |
| о мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, |
| проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој ч |
| ка...</p> <pb n="274" /> <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине |
| .{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника њ |
| што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не |
| ркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чист |
| се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разба |
| /p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— |
| јатељских разговора започе од један пут Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те прија |
| другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда ви |
| њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брз |
| а заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли ве |
| си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p> |
| а — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја |
| ране, чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном з |
| беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га |
| ао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, |
| , ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p |
| о би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— |
| за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, п |
| ћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату ј |
| > <p>Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па ниј |
| с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, |
| ше беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па вик |
| оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна ш |
| руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, |
| планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да с |
| д одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, |
| сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој п |
| падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али боји |
| ава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на св |
| цу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше |
| постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, |
| Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче пев |
| бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде н |
| па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си |
| се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спусти |
| Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. |
| ље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све |
| помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <p |
| дне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато до |
| адава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којека |
| па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт зада |
| о пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаш |
| на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сј |
| таху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трепт |
| ављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти бр |
| ко је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше |
| есу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не |
| клопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</ |
| врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — повиче н |
| з жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну п |
| и тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Ни |
| тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, |
| авоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блаж |
| би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не б |
| мље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху сло |
| ви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни с |
| Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нек |
| и једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад рад |
| вава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда б |
| е код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да г |
| па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и |
| да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и |
| едати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше |
| се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како мо |
| ди ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> < |
| ијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не |
| пет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој с |
| ња ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића шт |
| 05" /> сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> |
| разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као с |
| па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон та |
| борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини |
| је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала ч |
| лавари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жиц |
| >Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај |
| таше Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу д |
| — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци |
| , а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо бесни |
| " /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се з |
| грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако з |
| ио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због о |
| двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемс |
| тити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, |
| ашноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хте |
| о тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на једа |
| их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љ |
| човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је |
| ислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то |
| ло, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутк |
| починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повик |
| велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежев |
| је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушева |
| ..</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше д |
| ом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песм |
| га коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти! |
| стане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика |
| ене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до не |
| <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ |
| мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја са |
| оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој гла |
| ебројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили |
| обовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да |
| људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једног |
| ду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота |
| је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном оф |
| и Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да |
| ко је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 1 |
| а нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се в |
| је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она пола |
| Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, |
| беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мо |
| — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа м |
| иротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тр |
| и.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и |
| је хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом |
| а смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео |
| је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски погл |
| Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса |
| а књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђ |
| војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет упл |
| ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекин |
| а кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дам |
| тави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека |
| дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — говор |
| ча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче прек |
| епатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању |
| у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, сам |
| увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно сме |
| зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} |
| мо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже |
| своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што |
| {S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себ |
| ким огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црн |
| оје не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> < |
| има.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и н |
| разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад |
| тав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст |
| ло по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је сво |
| <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, |
| иш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> <pb n="278" /> <p>Па му |
| лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, |
| <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свог |
| од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само в |
| адаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ ч |
| поветци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десил |
| е лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p>На |
| се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поп |
| Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, ј |
| аци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издај |
| г му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у |
| па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од |
| чуду неком погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да ла |
| беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад он |
| до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна |
| ислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до са |
| преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... |
| на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му |
| то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — нас |
| тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе |
| ватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари у |
| и, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе простосрдачне сељане овај чудни п |
| ојника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па х |
| ва кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте ор |
| себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, |
| етање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околи |
| ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да бу |
| <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Коч |
| м њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коњ |
| дговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? |
| } Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — |
| рећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за т |
| сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруо |
| да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му по |
| вски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћ |
| е џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми |
| вника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар |
| осте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје пратиоце, и Коча |
| , то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче све |
| ћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у |
| да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) пре |
| чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се ст |
| ако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати К |
| арској војсци! — </p> <pb n="170" /> <p>Михаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> < |
| —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али |
| ач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Круш |
| ово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви је |
| То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и п |
| а ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобода! — |
| дајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од н |
| и коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то б |
| а шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у |
| ело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падош |
| није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне |
| по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну |
| ад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиш |
| с беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би мог |
| p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам п |
| > <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми да |
| му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би з |
| а излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени по |
| .</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Ст |
| ко беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће |
| аваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за ч |
| ве груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од |
| .) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на |
| узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито |
| ио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> < |
| -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао нај |
| риснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом |
| а што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни |
| хања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећн |
| д си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде |
| што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што |
| Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кад |
| да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе свак |
| разумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крваво |
| у гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно п |
| езу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разгова |
| ечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у ист |
| рудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку |
| да слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне |
| често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћ |
| > <p>Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост |
| пих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>О |
| показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с |
| , како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!.. |
| а се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је леп |
| не смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у |
| руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, већ се чујах |
| нове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћер |
| као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> < |
| arget="#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које |
| из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна |
| атким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мал |
| брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које |
| сели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаш |
| , које указиваше спрам сваког старијег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно |
| омније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти с |
| ну, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинск |
| у молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> |
| је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржава |
| или мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — |
| ећ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јас |
| врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки |
| по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} |
| вету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни ју |
| е разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p |
| био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је |
| Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаш |
| ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У |
| ма и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше с |
| Мајко — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, |
| <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n=" |
| ијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по сел |
| јпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру за |
| јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио п |
| /p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да н |
| p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како п |
| /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није |
| ла ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господа |
| ним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно |
| ити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако див |
| азбацани стајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто за |
| рпска, изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре в |
| ој лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер и |
| сава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да |
| б Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда на |
| о је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периз |
| и тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу див |
| још страшније догодило?</p> <p>— викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> <p>— С |
| славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се виш |
| .</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим |
| у.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружи |
| .</p> <p>— Живела слобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече за |
| љену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког |
| га! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за т |
| учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb |
| руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</ |
| крв...</p> <p>На послетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњев |
| >— Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби там |
| бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Ф |
| ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах |
| а прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док |
| како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен па |
| аната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И М |
| > <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше. |
| везирова харема.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најма |
| да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика |
| ш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше |
| оју са старим родитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за |
| рам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава |
| сечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" /> његовог по |
| о Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин |
| , и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Тур |
| т, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше |
| а његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже из |
| што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргу |
| ђавати србадију из ропства!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја н |
| о да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те |
| ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше д |
| ји не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који |
| м, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p |
| те, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образ |
| али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то з |
| астанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашикова |
| кад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али мо |
| > <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p |
| рата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеј |
| , црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би |
| му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он ј |
| <p>Насред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од ру |
| иба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком мило |
| он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако |
| ет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше.. |
| ао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом |
| им Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л |
| азговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и ср |
| цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с |
| а поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њих |
| н, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаш |
| еш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове н |
| да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — Како си |
| ао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати |
| ком, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах д |
| ежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у |
| ко дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса бел |
| си, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером |
| RP18631_C10"> <head>X.</head> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за к |
| аже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али |
| ега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет годин |
| . можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речим |
| та.</p> <p>Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа вар |
| на певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео |
| p>Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом неб |
| пи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на |
| који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али.. |
| p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb |
| огинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p |
| о било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не мож |
| ...</p> <p>Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показивах |
| капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је |
| вени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрст |
| старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабог |
| ло смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у |
| И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно од |
| земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Неколико тренута |
| уначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној |
| ике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали |
| из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, |
| о му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И |
| тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} |
| не очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху уби |
| вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено л |
| је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} С |
| — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори |
| ху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану |
| оја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљај |
| уге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види к |
| има спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља човек |
| аћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће |
| а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} |
| Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио |
| сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да з |
| овече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?. |
| еташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, д |
| у не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</ |
| о не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али |
| неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до |
| а, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би.. |
| ададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће |
| ја им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још |
| аке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па |
| а вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизин |
| аким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</ |
| да! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије закли |
| изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, кој |
| повест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{ |
| а си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а |
| њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и |
| {S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџали |
| За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаш |
| оћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати |
| за слободу...</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете к |
| а јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је д |
| а га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље турско |
| е а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога |
| светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику ду |
| су допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај к |
| </p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да с |
| после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> |
| жаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да |
| роз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> |
| повска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гл |
| светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не бе |
| , наставише свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, |
| у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставише неброје |
| с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће то |
| е тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагд |
| ро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнеги |
| арош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{S} Али се са нату |
| многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косо |
| на!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него |
| огао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледањ |
| много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најват |
| непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из |
| е јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па |
| е Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
| мним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као ш |
| и као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча п |
| а је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Д |
| сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у |
| е у најватренијем сну створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој с толико ч |
| ега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше |
| е могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући ка |
| ка Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не |
| мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета |
| утнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати п |
| далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју |
| мљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану |
| ђе стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, |
| д сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p |
| Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву мо |
| а страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се на послет |
| арица отпоче причати:</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па једа |
| заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно тр |
| /p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није в |
| е година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од |
| stone unit="subSection" /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода ра |
| е људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како ст |
| га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочин |
| иноћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чу |
| ака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године |
| се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мало нест |
| рад, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре д |
| онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, и |
| ...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбр |
| унђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њи |
| ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно |
| и.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен |
| лостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде в |
| ћени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p> |
| да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му |
| знао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то как |
| ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им |
| ..</p> <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину |
| p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком држ |
| n="18" /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није |
| редила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опр |
| да, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити |
| есна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добр |
| омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост |
| ста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, коли |
| светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мр |
| учао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и |
| лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему неш |
| о бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <milestone unit="subSection" / |
| град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре |
| p> </div> <div type="liminal"> <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред некол |
| 0 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</ |
| како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато |
| и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово |
| Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чет |
| ље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватрен |
| аш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових |
| ани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, |
| и, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескоч |
| груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задово |
| нда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је св |
| ође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најм |
| јдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> ш |
| што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... так |
| је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се |
| !...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и заба |
| сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових ре |
| то си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега. |
| икад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храб |
| ед њим коња заустави.</p> <p>— Несам... могао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па п |
| и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше |
| ноге гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређашње радо |
| скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино |
| ци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездиш |
| то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити ни |
| би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови дру |
| мбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вревом |
| је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свак |
| д ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ м |
| p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспе |
| дости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застај |
| д тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гости |
| тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивш |
| брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разгов |
| је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчет |
| олико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радоз |
| а се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S |
| агда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже |
| најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112 |
| риве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да је |
| чајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше ве |
| толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо |
| ишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те неброј |
| е на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око дру |
| ао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи про |
| н је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанст |
| м тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да |
| ечи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је мор |
| асно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бро |
| ућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, л |
| мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па |
| анаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљ |
| аху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је у |
| <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда т |
| оше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што с |
| p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војс |
| утњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, ј |
| он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толи |
| неза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је на |
| те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смр |
| ећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако |
| и и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дан |
| здахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S |
| ...{S} Лепосава!... сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа |
| не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха |
| а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што ви |
| доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би |
| — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не окрен |
| речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Прокл |
| Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу. |
| тку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... је |
| да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабам |
| у угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена |
| ници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</p> |
| вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомич |
| ожић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторо |
| у колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb |
| се га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргу |
| славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толик |
| распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Тур |
| з мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много |
| њу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим о |
| вито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном глав |
| веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрач |
| после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешев |
| још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} |
| понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њ |
| Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе |
| оча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сј |
| и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни гром |
| к једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види к |
| љавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више бож |
| могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је с |
| а памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва над |
| епо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли |
| Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекл |
| без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући св |
| густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p> |
| унак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама |
| ивот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} И |
| тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па |
| маш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у свето |
| > <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам |
| видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Дан |
| Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у |
| ло боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чис |
| сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војск |
| их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежу |
| ралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи ма |
| у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје се |
| ише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И |
| лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си |
| еним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу |
| њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао |
| би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки |
| којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало о |
| оље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке |
| > <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капета |
| обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако |
| е...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се р |
| а погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у кон |
| тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицим |
| уљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад м |
| и својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са својим ч |
| но срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне зв |
| раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, ал |
| аку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог |
| аваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку о |
| тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не |
| ежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Ма |
| .. па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти |
| писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где бе |
| у, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто |
| аваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не п |
| скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа |
| , да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде |
| еше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он ус |
| о гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— |
| прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сеља |
| е, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин |
| , па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!.. |
| лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди |
| слони на узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће: |
| хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичња |
| Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, |
| још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге |
| обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се |
| осави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пр |
| светлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то је... |
| јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створ |
| ег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене г |
| а, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати |
| о силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, д |
| ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча ј |
| ласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им ник |
| колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе п |
| лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мал |
| ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!. |
| пота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и не |
| тпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од ку |
| е се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена |
| pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која ч |
| нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Пав |
| атра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком |
| атра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик |
| амо Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с Коч |
| је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, п |
| д ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{ |
| и, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице |
| е ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која так |
| он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему |
| ао дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху |
| чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему |
| ди јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђах |
| не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље |
| емљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те |
| господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао |
| своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} |
| , онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде |
| леда драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога зн |
| — Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плач |
| иљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу |
| алаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш |
| с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се бра |
| уначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад |
| , где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после |
| е дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој |
| ховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљива |
| ношћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и |
| исли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из |
| ећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни |
| мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике радости, а |
| ило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући |
| у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окрену мом |
| иделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га |
| ашне слике <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су |
| вест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа |
| о китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мен |
| рци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Ко |
| се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем сво |
| како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале д |
| енутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пуш |
| есмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> би |
| бројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости к |
| ји?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на свет |
| , па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе до |
| ата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише вез |
| езбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, к |
| шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Ту |
| розору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чуд |
| ем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку ре |
| лижио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да |
| и.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стар |
| лацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући о |
| и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по к |
| ра.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори |
| и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их за |
| еразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи сво |
| жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле једа |
| вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројен |
| у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз |
| гове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било |
| на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује |
| е свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаш |
| њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију |
| м девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти у |
| У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихо |
| рима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто |
| н мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад б |
| у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — |
| и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено с |
| божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживањ |
| мо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда |
| нутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре |
| ли пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по |
| а оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свег |
| очинство.</p> <pb n="141" /> <p>— Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И в |
| ивахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то т |
| ји дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него с |
| ч проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су п |
| орао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па запо |
| пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нан |
| исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан? |
| ох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што |
| ставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} |
| икада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и па |
| репавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом |
| бећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођ |
| ледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отру |
| аљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!.. |
| 8" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, к |
| ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На п |
| тано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју |
| ... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, |
| настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се |
| едећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и ње |
| ородица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдит |
| носито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у |
| ан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше |
| живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрх |
| стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страш |
| ао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> < |
| какао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кро |
| нима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера |
| и, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то ш |
| сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишин |
| најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у |
| једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отч |
| тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{ |
| пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— |
| га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, а н |
| се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као |
| неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишен |
| д куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде с |
| <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Ко |
| је ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p |
| во војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одго |
| — Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се п |
| це низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше |
| поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне |
| коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, пог |
| ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања |
| Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији з |
| и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На посл |
| невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуд |
| хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то |
| ер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли измеђ |
| веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта |
| жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио |
| ебројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} |
| је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно узд |
| е спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та |
| користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја |
| лећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати к |
| но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с њег |
| бражење у најватренијем сну створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој с то |
| суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S |
| свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си |
| зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово за |
| , те одлете преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу |
| га!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то мож |
| рал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири годи |
| загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брат |
| д очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећ |
| само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш право — за |
| које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њ |
| кво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на ма |
| ујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дин |
| евићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа н |
| кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, |
| о, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио |
| питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дан |
| добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци н |
| заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком |
| вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књи |
| ерим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али ме |
| ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити |
| о, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!. |
| бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини м |
| а с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толи |
| ко је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, п |
| им чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је |
| видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може |
| ction" /> <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} К |
| , да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главари |
| Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само |
| страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућ |
| а брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, |
| p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика |
| Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле |
| Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу св |
| по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S |
| бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш к |
| го само да један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} |
| речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гом |
| причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски та |
| ен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна ту |
| сти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у з |
| вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на трав |
| ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је на |
| сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и она |
| е му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се |
| мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од гла |
| воластим погледима свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрв |
| ашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их т |
| слим као што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе г |
| раћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке |
| и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова ко |
| трепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, д |
| у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознато |
| е, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео |
| је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти |
| а знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослобо |
| сле ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ ма |
| а размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па |
| цима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна дет |
| ло заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде пост |
| че, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми |
| ва онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећ |
| облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдији |
| и чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шк |
| бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он |
| аги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз вр |
| гоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше с |
| са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда вес |
| зреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се |
| радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насељ |
| ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено |
| ћ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао ка |
| и бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта |
| можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник та |
| о топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећ |
| шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихват |
| стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то |
| > <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта д |
| </p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— Надина! — писну Пе |
| е опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је с |
| уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог с |
| у тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувенди |
| у што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао он |
| зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер поч |
| д равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и л |
| пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њо |
| ук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камил |
| страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике |
| аву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али |
| о, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвод |
| ају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичућ |
| иташе је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> |
| жељкивањем, погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене <pb n="233" /> источне песме шт |
| омињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе простосрдачне сељане овај ч |
| ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> |
| Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!.. |
| рко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Ко |
| ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверај |
| друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref target="#SRP18631_N4" /> брижан сам што |
| пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... < |
| себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђо |
| девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш н |
| из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пуш |
| пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти |
| да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, п |
| чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није |
| , како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити п |
| оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је |
| о јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају пос |
| но, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се |
| рле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола |
| вац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више п |
| ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се свр |
| оја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једно |
| од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку о |
| хоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они с |
| те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахи |
| миљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми |
| а је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице |
| њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њ |
| по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гле |
| рски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њ |
| Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха с |
| ољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми ор |
| Младић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па |
| p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стиск |
| седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му пох |
| Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из |
| ок једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не н |
| н што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад та |
| настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он |
| ичу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћар |
| преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..< |
| предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две |
| е ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше |
| о да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте |
| а послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И |
| > <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? бо |
| Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову год |
| умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се |
| грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу св |
| л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманим |
| небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18631 |
| и! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад св |
| те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивш |
| . — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и |
| и ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити д |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18631_N1">Мој господине.</note> <note xml:id="SRP18631_N2">Смрсит |
| {S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више не |
| {S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> моја...{S} Лепосава!... сиромах старац није могао даље. |
| ко ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути |
| своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за |
| ацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <milestone unit="subSecti |
| што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Дев |
| /p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија по |
| еницу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те |
| је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— Надин |
| се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још |
| ам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је ми |
| ка лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, он |
| /p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек н |
| не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ |
| кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријате |
| е срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи |
| . </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се св |
| , само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговор |
| на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили |
| та девојка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је |
| аше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим он |
| — У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше пос |
| е копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ћ |
| и.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ј |
| слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче....< |
| е десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше |
| не па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Дев |
| >— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући по |
| лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што |
| плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?.. |
| оје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Д |
| обро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{ |
| <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру с |
| беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори |
| ушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{ |
| воје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заб |
| еницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку та |
| мо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара изла |
| к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собо |
| мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, |
| ..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>С |
| питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања н |
| подине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се п |
| .{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрав |
| а рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова |
| а света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на |
| друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највешти |
| /p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако ј |
| ина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жив |
| гова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне |
| есеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се |
| ош... још... само један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истр |
| па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво |
| , раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће он |
| слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако к |
| као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле |
| > <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слат |
| да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се ра |
| .</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће |
| речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p> </div> <d |
| ц?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип |
| и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дет |
| па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чист |
| а дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће |
| ти од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом чел |
| господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Веч |
| quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као |
| " /> радост из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Поглед |
| свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја |
| умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех |
| ...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, траж |
| .</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се н |
| речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запи |
| а свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како ј |
| во питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасе |
| осветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном вид |
| Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем д |
| ј књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књиже |
| а пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он ј |
| поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} К |
| залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не вид |
| више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од пра |
| од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово |
| и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем б |
| им што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> <p>— |
| дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то |
| што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се п |
| /p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакрив |
| дио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— |
| а једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра |
| е није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђ |
| момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да |
| чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите мно |
| ирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бр |
| ро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако нав |
| у!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити |
| :</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао у |
| лујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и р |
| ди јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да те не ћ |
| будио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно |
| и, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшно проти |
| p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причати: |
| е марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на |
| искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, |
| не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изгов |
| проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним неж |
| зијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послуш |
| овим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме од |
| лик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће |
| црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке |
| која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Б |
| о српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше м |
| им нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и |
| јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја хан |
| оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избави |
| ам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само д |
| а ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му до |
| {S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важн |
| озва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n |
| риву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно |
| скиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, |
| а се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њ |
| алу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за |
| ава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвн |
| очекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанас |
| ело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико |
| што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтед |
| езиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгуби |
| тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо |
| тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што сам |
| ао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини |
| о? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —< |
| , па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако |
| седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам |
| а свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо и |
| можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се о |
| њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чу |
| мисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{ |
| његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на д |
| <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb n="145" /> |
| Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи |
| ИНА.</p> </div> <div type="liminal"> <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред |
| амо слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{ |
| ачини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и об |
| тви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће |
| увши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на стран |
| иде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он |
| ашна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> |
| , па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецају |
| оверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османл |
| да свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се привол |
| алити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да т |
| ивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе треба |
| ила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет |
| и још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам |
| ошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим |
| , који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети п |
| е целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши р |
| о рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са |
| ... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију |
| од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> |
| > <p>— Мајко — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе п |
| млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чед |
| своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га оп |
| жмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори ј |
| нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти го |
| слетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад к |
| ејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, ко |
| ти!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско |
| ше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине! — п |
| и чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо |
| стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја неп |
| њаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из |
| тнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да п |
| </p> <p>— Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаш |
| еш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то |
| само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по наго |
| иђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест |
| седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одговори овај радознало г |
| анца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за он |
| чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у трен |
| ћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху |
| присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натуш |
| ем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -< |
| е путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и |
| би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!. |
| ке племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевн |
| ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура изл |
| среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће се |
| а му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="1 |
| олико речи те запечативши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у |
| дговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! — |
| асу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомирово |
| ...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се |
| је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n=" |
| ак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— |
| одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разн |
| p>После првих поздрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у |
| премаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> |
| е.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора |
| указиваше спрам сваког старијег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово |
| чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти бе |
| оје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате |
| је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрил |
| аша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не мо |
| се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спрем |
| ео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху мило |
| о изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ћ |
| укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, |
| аника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они |
| ло прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни ја |
| ..</p> <p>И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи |
| пити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта рад |
| а праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —< |
| г момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Коч |
| је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доб |
| <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па |
| се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брат |
| мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах |
| , која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш |
| гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се |
| о рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, |
| главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши |
| за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, ш |
| провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обил |
| изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погиб |
| ке траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху |
| па његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово з |
| н се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје бл |
| ја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час |
| ше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати |
| о силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како |
| божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући |
| јним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети |
| нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свисн |
| гари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао к |
| ...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на кој |
| Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џ |
| } Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако |
| великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши м |
| сте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје сам |
| једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме в |
| па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицо |
| .{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти ј |
| ког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене ку |
| да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир |
| ако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако |
| оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила м |
| овог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — за |
| им бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио св |
| ла.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као ш |
| пет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо |
| ако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу забор |
| је добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем за |
| а ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и з |
| оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би сво |
| ужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби о |
| ; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S |
| рости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли |
| затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па прог |
| ај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с блед |
| ије више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева |
| момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвник |
| е у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и |
| вао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким |
| ренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник см |
| оји сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, как |
| Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији си |
| ица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргу |
| устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и |
| не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плак |
| о си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} |
| n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, к |
| њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S |
| ома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио |
| па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с осо |
| јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше с |
| е, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p |
| мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а скл |
| ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину н |
| кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да одне |
| {S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше пла |
| ху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само |
| поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| де се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга |
| летоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те в |
| доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже снос |
| ене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мор |
| Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харе |
| .{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да |
| тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p>Господине маршале, — гов |
| инемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже |
| је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је нек |
| ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља. |
| Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његов |
| цу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну |
| ада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколо |
| г-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћ |
| небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осм |
| о страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да св |
| гући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно крас |
| куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} |
| диница, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} |
| а!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску з |
| а пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешл |
| па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажел |
| бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!... |
| од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у К |
| i>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико |
| Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, |
| н одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако |
| знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> племе |
| улби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест |
| и је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча ћуташ |
| што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све |
| дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за |
| узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бо |
| каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.< |
| бро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча |
| ију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к |
| ало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београд |
| е кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се з |
| .</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окр |
| .. увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта |
| арно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стој |
| p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајн |
| светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано |
| Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућут |
| ше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим л |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана т |
| ла беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, с |
| пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно о |
| х видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће ви |
| ећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим |
| аље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак. |
| , сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грл |
| своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте н |
| ш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да од |
| стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве пр |
| махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> |
| ети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени наз |
| е тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда о |
| </p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а |
| нко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихва |
| јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта |
| која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су |
| и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране |
| аницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да |
| ити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради |
| дношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше так |
| ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано по |
| радити требало.</p> <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радоста |
| а и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, а |
| ки разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћа |
| /p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, |
| /p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — |
| адуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Пр |
| — А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p> |
| брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p> <pb n="37" /> <p>Коча се |
| ице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких м |
| ескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље с |
| дор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— |
| оносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Ниг |
| огаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: та |
| е узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на |
| разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мис |
| а кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта |
| мена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срд |
| у чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да |
| и.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све |
| <head>VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва |
| ко је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, как |
| то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше |
| е несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе |
| ?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бад |
| кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још |
| прам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост |
| </p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шт |
| адобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Н |
| х проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... |
| е ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се в |
| а.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога |
| >— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — |
| није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари |
| мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакш |
| ратска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он ј |
| га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао није |
| ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер |
| бу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у |
| их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави, |
| си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило |
| се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли |
| , али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с д |
| >— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то |
| з моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог поглед |
| > <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити! |
| p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си |
| а ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и нај |
| </p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо н |
| ама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па најве |
| га све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошап |
| рчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и ко |
| но.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од кућ |
| него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило п |
| </p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако |
| ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њи |
| два изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамен |
| Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме н |
| у славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! |
| љаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину св |
| b n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан |
| сподском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прс |
| ај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше сокол |
| не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> |
| они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пош |
| Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господи |
| и јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га у |
| >Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако тру |
| .{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тог |
| г јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се т |
| таган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи. |
| е узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме руг |
| рагомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу |
| арко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, г |
| Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и как |
| меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — |
| о је!</p> <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грд |
| Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пу |
| о где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза |
| адну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуп |
| а, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше с |
| ву, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што т |
| ова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја с |
| е се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку |
| а се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— |
| оча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње реч |
| а слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби |
| хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, |
| ити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим подуже <pb n="189" /> ст |
| н!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се р |
| о што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болел |
| ге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човек |
| из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у нагр |
| ало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чу |
| ше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не |
| едног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p |
| живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, с |
| аху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p |
| ио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одм |
| рвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијам |
| па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Ка |
| навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад |
| е се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је |
| лити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се |
| те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и с |
| одару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаши најбржег коњ |
| би свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би с |
| ћи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, тол |
| то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звеке |
| ion" /> <p>И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а |
| , да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргу |
| а да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки |
| збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— |
| и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под |
| ека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени |
| ође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... |
| е тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш с |
| ца.</p> <p>Везир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је |
| днесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — |
| ана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та как |
| који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби |
| ти да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако |
| "37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши |
| нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрек |
| Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па |
| а мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховит |
| /p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему. |
| ђе му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва д |
| униће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш |
| ми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се |
| тешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где м |
| веде га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад ст |
| воримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао стра |
| довао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и |
| а дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме о |
| ле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља к |
| не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к |
| арчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским м |
| цу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се п |
| ћ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли ка |
| —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутн |
| ек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она |
| уда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити |
| поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...< |
| 271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би с |
| удном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајућ |
| Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренут |
| таде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па |
| нити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone u |
| жно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" / |
| да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским дос |
| за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе б |
| >Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руко |
| тог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љуб |
| И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толик |
| царска милост! —</p> <pb n="186" /> <p>Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео |
| се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи |
| јатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о он |
| е лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изг |
| мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно пог |
| и ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашц |
| њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако |
| најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{ |
| ?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо |
| убе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се |
| ује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста та |
| глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима о |
| } Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он с |
| у једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који |
| како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао |
| вргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је |
| у осветљаваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшн |
| занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и н |
| у, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочини |
| наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно |
| ога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше с |
| м очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S |
| т Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} |
| } Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Б |
| а по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао није постигао што је жел |
| видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од |
| а злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас |
| А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љ |
| } Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слат |
| с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p>— |
| ан пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом по |
| баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога мал |
| мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S |
| ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући с |
| о хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна |
| за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде о |
| али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је до |
| као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја |
| а не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди му че |
| татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по гов |
| умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће |
| овести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу др |
| У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако |
| <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово |
| стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и |
| .{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} |
| јка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше.. |
| игли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на б |
| , па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло по |
| мена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.< |
| ец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без |
| > <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је јед |
| оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну о |
| >Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, о |
| њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшн |
| сјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном изб |
| мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића |
| ку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много |
| е обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртво |
| н осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то с |
| <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна |
| слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још |
| ом је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила ј |
| и.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му с |
| да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса |
| , и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучи |
| даше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у и |
| ан мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затрес |
| агрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> |
| силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива сваког |
| бно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муца |
| ао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стај |
| ...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући |
| грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| .</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својо |
| и сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, с |
| ац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та |
| ста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све с |
| њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, |
| , и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Не |
| ано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и каз |
| причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што |
| Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тре |
| пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да с |
| оји тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче |
| низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само |
| неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега.. |
| му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бист |
| трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!.. |
| ала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ |
| Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, |
| кривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе свој |
| оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим |
| и да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му ко |
| којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку с |
| амоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, |
| њаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све т |
| кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да пр |
| најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро н |
| ко дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Је |
| ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начи |
| рца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све |
| од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...< |
| а сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! |
| ужје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете пр |
| ега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима ос |
| томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> |
| орима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу |
| ар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n |
| или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала |
| је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше |
| ајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> |
| он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појави |
| јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да |
| е калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројен |
| земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по св |
| гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Ка |
| р.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ |
| изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног ж |
| е претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом уве |
| авље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гин |
| џија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво |
| ранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, а |
| тидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— |
| нцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па уз |
| собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?... |
| зар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим з |
| вика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не |
| кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са з |
| ке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао |
| , па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном гла |
| ага, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p> |
| раби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више д |
| само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизг |
| стио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу д |
| самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је са |
| радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био |
| пчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{ |
| 97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кип |
| ако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадка |
| е рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим н |
| аже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стра |
| , па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко |
| тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао |
| укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, кој |
| ед свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто |
| овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба ш |
| ку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <m |
| јим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше с |
| ац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећн |
| е ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа |
| дним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека |
| о побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало |
| пријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском вој |
| е на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах пом |
| Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, |
| е тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског од |
| хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда т |
| оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ак |
| у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањи |
| ерније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд |
| одужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ т |
| осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би с |
| м, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је |
| е пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће би |
| е, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских |
| убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дак |
| ини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхот |
| ако живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што |
| p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умре |
| само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати к |
| арод се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, кој |
| отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине |
| а после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа ка |
| му је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задр |
| нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се ш |
| несе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца |
| "215" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а |
| , па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Че |
| аге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, |
| није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просја |
| је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јев |
| .</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбана |
| да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јо |
| прече своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се све |
| непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши |
| најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истин |
| едећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се |
| брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган |
| ака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит |
| сети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато мол |
| ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним к |
| ргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховит |
| само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" /> <div ty |
| ши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на |
| ати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако |
| — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{ |
| Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри ч |
| е зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, д |
| ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место д |
| жаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је |
| т разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он |
| ро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господ |
| , који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напуст |
| на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> < |
| мисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у н |
| ти у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза ск |
| сну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само ка |
| Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост |
| обедом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање јо |
| ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тр |
| роста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовић |
| , тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с |
| чи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога н |
| , од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро н |
| ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек |
| атану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јунач |
| де да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а |
| а вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обаси |
| харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опе |
| , зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуд |
| миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог |
| —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и |
| у Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ниш |
| загрлити!... —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Т |
| га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је |
| опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаш |
| осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосре |
| у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— |
| /p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дига |
| </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љутња |
| И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне ја |
| е живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у св |
| големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} |
| езбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце |
| већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао |
| ејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше |
| запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — вика |
| ризом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па |
| ане победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свет |
| виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеш |
| елиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, иска |
| араше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дођ |
| p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор- |
| час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгл |
| ла вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијен |
| па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће к |
| рац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одм |
| га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац пла |
| кад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мал |
| ни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господ |
| е на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, д |
| моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући |
| > <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око ср |
| есеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљи |
| е моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораш |
| Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на |
| > <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему |
| буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме. |
| ечац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се от |
| ома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју ота |
| шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: ве |
| нда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Чести |
| ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он нај |
| } Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, |
| пасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Ал |
| .{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димови |
| Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ |
| на поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише |
| , сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на |
| море, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ |
| ки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или |
| гнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи |
| ар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себич |
| рима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно њег |
| не, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У ње |
| ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> |
| с, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове |
| ј јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемири |
| вало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет |
| аш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбаш |
| еш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к |
| ужја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца б |
| , који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се так |
| Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше м |
| ло је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као ка |
| е спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни с |
| јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познад |
| блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размиш |
| се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часов |
| оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад. |
| } Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — |
| оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцн |
| ном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто |
| ац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те с |
| анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа |
| ољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао |
| ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер П |
| ни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју народ |
| —</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити |
| турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико по |
| , па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... |
| унули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Вез |
| ћи му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих ви |
| тан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне сло |
| чана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као |
| Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато |
| тио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Бе |
| сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни једа |
| Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће про |
| чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — в |
| о код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајстор |
| ао брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се н |
| беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, |
| очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде |
| х што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није |
| се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно шт |
| Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} |
| оламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само за |
| лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? п |
| свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је |
| ше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му нека |
| коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба д |
| је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, кој |
| о тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би |
| и раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак |
| реба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро бра |
| кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S |
| ..{S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше |
| ије никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивно |
| не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао |
| ивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро |
| буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господару?... питаше зачуђ |
| ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало |
| црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свил |
| рапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и |
| ишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнско |
| удовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то ч |
| кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси |
| чи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к |
| лађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено в |
| д овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи п |
| сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се ви |
| постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота |
| ском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један |
| ама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно |
| коше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не зна |
| >И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, |
| на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; |
| шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо |
| ог њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше св |
| што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и жи |
| час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Пав |
| мени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га с |
| раво, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољу |
| о омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну |
| о зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треб |
| еговог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пуст |
| /p> <p>Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе |
| се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да |
| i>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанск |
| о је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да |
| вом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и |
| х ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У |
| паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сил |
| из.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро д |
| ује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздр |
| ца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једн |
| ом витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се д |
| , да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хт |
| едан пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња г |
| мих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, |
| ува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, |
| опивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти |
| огледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети |
| /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох н |
| авио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арба |
| а којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепот |
| ц...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је |
| е раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се |
| ча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних |
| дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цел |
| да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико |
| ага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више м |
| , страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један |
| буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{ |
| .{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, |
| а ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на св |
| каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као |
| тиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове |
| раво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у ло |
| ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ |
| румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта |
| погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми |
| ше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је л |
| ила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама <pb n="1 |
| " /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуг |
| уцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док |
| > <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај о |
| е разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног |
| а к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно н |
| рљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јас |
| , осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љуб |
| а травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг |
| ако јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур који |
| ија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје глава |
| пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топов |
| анело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он п |
| , јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— |
| <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен |
| о викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топо |
| знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћ |
| смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за |
| ше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били |
| беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме |
| а се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаш |
| оју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од |
| ш црње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемер |
| ого му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после |
| ци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Вл |
| а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетк |
| етића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жал |
| инити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се н |
| блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају |
| е љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће си |
| плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог ст |
| ко му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не |
| ако је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га з |
| н је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама |
| јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја |
| ђу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи к |
| ако Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јун |
| разборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стр |
| и утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па к |
| оштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла на |
| па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник |
| јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{ |
| дише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошвр |
| а коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његов |
| е читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио.. |
| издахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на с |
| се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{ |
| им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено |
| ваше заузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царс |
| — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац зад |
| што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих уса |
| , те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше |
| се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана. |
| уд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће |
| жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и |
| ом и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава ниј |
| у <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часно |
| е видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе ј |
| ити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и |
| Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он та |
| а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад д |
| <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:< |
| Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, |
| опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном |
| , али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакри |
| мо гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Коч |
| та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јед |
| емају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима с |
| онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му |
| ли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а |
| ико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота |
| присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он ј |
| вао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без по |
| би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш |
| .{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да |
| Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге |
| мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, |
| то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и ве |
| шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак д |
| уда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да про |
| само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није х |
| — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не |
| о лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепш |
| гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с најве |
| <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих со |
| амо што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши |
| о и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир |
| оноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника |
| Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тих |
| ног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лиц |
| разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше ч |
| утине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно... |
| да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бе |
| може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и |
| ио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи о |
| гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџак |
| Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на посл |
| е се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од |
| а не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће ј |
| за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена у |
| јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јунач |
| е...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Зб |
| гај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми |
| ро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен |
| ово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се св |
| де млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци з |
| аш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никак |
| не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио к |
| планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вел |
| угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох |
| опа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живи |
| о као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже |
| оји је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је |
| онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не бе |
| као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће сво |
| рабрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, ј |
| брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело |
| старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку |
| ила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— У |
| иној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха т |
| лушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагић |
| шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши |
| за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи др |
| тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички хан |
| ритиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p |
| етву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема |
| вољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико годи |
| > се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрав |
| луја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакри |
| рувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по |
| га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца |
| Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећ |
| света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред К |
| ва чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи |
| па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бив |
| уком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| з не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога н |
| ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уст |
| p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледа |
| нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне м |
| страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше |
| ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни с |
| жаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у |
| “ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш |
| енум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target=" |
| од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, с |
| њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} З |
| олету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, |
| иваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, разгрн |
| прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турци из сво |
| ди тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почи |
| и се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново у |
| Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленко |
| је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне.. |
| а врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева |
| е:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим |
| весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, до |
| о је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет с |
| кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива |
| енум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети |
| p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш з |
| <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — ср |
| де.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не |
| ше:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њег |
| пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</ |
| везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то нау |
| Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити |
| сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири |
| <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле |
| ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепо |
| егова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол |
| беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га пос |
| вијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи |
| еба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на и |
| мрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој он |
| ину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И т |
| ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, |
| > <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама |
| натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је са |
| а се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залу |
| ше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма |
| о је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мај |
| ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа она |
| ом тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећ |
| ом руке, једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таки |
| тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати |
| ку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, |
| села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних |
| тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — ви |
| енутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не у |
| но горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни је |
| ним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше н |
| је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај |
| г младића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропад |
| рну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од см |
| о мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година дана |
| Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха |
| е из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који зн |
| ивише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада |
| ачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледа |
| није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са |
| аспали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Фил |
| а мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш к |
| не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ има |
| своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле |
| је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb |
| ити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове |
| .</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих се само чути |
| p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју уж |
| е, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па как |
| илинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опази |
| бе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада |
| авља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На по |
| постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума н |
| и, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Р |
| ламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш |
| е, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише св |
| де Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, |
| ворења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на |
| чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да |
| рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није в |
| ао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио |
| страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник н |
| } Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поред кој |
| стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео |
| ирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној |
| уше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло |
| аху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто с |
| е хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом |
| лобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртв |
| човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека |
| где, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блис |
| агодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} |
| а место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом |
| бичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али отац?...{S} Фејзија?.. |
| а и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који бе |
| и какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се |
| e unit="subSection" /> <p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака |
| упе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвод |
| од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штог |
| тог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Ц |
| !...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — з |
| ред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему |
| /p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни см |
| упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— |
| ча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> |
| врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n="251" /> п |
| емљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на пос |
| (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жес |
| Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ј |
| л’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, а |
| p>— Несам... могао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака |
| ка над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p |
| похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао ј |
| чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела |
| > <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Ов |
| се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је |
| беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења |
| а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са своји |
| да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па ка |
| утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз стра |
| —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} |
| истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замис |
| ци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаб |
| н тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником понико |
| е мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури |
| авест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаш |
| ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чу |
| зваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у т |
| .{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту. |
| је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом |
| ирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да б |
| Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се |
| далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> |
| Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније по |
| нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечи |
| е трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код |
| те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то ре |
| се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће |
| боље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда оп |
| време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — |
| и беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначк |
| од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио... |
| едно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се |
| , ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — |
| могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше |
| но ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако |
| ругарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзи |
| ламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као |
| аваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без |
| ши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије г |
| е речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица кој |
| је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну |
| Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и о |
| ба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S |
| га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела друж |
| епше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом |
| ad> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, на |
| , већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на п |
| >— Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> < |
| бука и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па до црвених т |
| раци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује ор |
| на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на |
| p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљ |
| ло...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском |
| се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој |
| заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На |
| како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако |
| јући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата |
| га госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збац |
| и борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим |
| ој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, |
| p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече |
| Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и |
| о; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била т |
| <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут расташе се; а |
| , а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се |
| омоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, ко |
| грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје |
| моћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га |
| ве већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се |
| .{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба |
| сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи в |
| рхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула |
| p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби прашта |
| вена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеш |
| оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неб |
| јим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему |
| еревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, |
| само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчил |
| небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, |
| оликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се та |
| о и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим по |
| који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом к |
| е издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало |
| саром.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати зна |
| убимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб |
| о чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезен |
| ваху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишо |
| ију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или как |
| а јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p |
| е војводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још |
| о српско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете зас |
| S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n="251" /> победи племенито срце његово |
| ц ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш |
| рује, како застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, |
| лено седи младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово че |
| робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као шт |
| буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим |
| м број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она |
| је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке |
| ли са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без сво |
| е с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, до |
| тру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом б |
| перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у најбешњем тр |
| се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој |
| беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нар |
| у, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, |
| погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање. |
| жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с по |
| ко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог |
| них момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и |
| као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој |
| една множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као |
| , нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, |
| сланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угле |
| .</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло м |
| Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је |
| и што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлиш |
| ам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то ст |
| по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се ис |
| ако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лу |
| наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод који |
| а је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева |
| но као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојк |
| едног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му |
| у калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколи |
| чеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p> |
| задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Гос |
| господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она под |
| ти како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — д |
| > <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га |
| си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој ле |
| већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу ш |
| На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и |
| ја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> < |
| .{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Сва |
| корава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да |
| ред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што |
| ред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, а |
| толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваш |
| разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђа |
| ане стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Св |
| аку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа п |
| турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута пок |
| оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке |
| теше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом |
| е страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанс |
| азасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, кој |
| ље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине г |
| </p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не мога |
| не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице |
| —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко |
| се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што |
| ва му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе |
| сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p> <pb |
| нина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин н |
| да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише |
| ворише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p> |
| шташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако зго |
| другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади |
| мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим к |
| иваше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију. |
| е Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србад |
| могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему |
| абавну књижевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распростир |
| : — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао пре |
| тоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа ш |
| не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; |
| изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшн |
| , кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш |
| ој, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако |
| м снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав |
| право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се у |
| гледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим ј |
| да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве ш |
| а — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва то |
| шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Пер |
| Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силн |
| ди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном он |
| аспусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико сво |
| као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења у |
| то оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће доч |
| ака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па |
| о, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто |
| ију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од б |
| у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капа |
| раха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон ј |
| о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га в |
| ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онак |
| >Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрз |
| а ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те и |
| м сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар н |
| ња не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у ист |
| а ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум б |
| аше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покуп |
| лако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да |
| ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Во |
| нела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговор |
| оре дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли |
| S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, дру |
| рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да ка |
| p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шт |
| n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а по |
| ст на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и н |
| а, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му к |
| ком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџ |
| прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле го |
| е три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту бил |
| лико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више |
| .</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону |
| едали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кн |
| е љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" /> нежности ш |
| она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала с |
| јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} |
| S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није |
| ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром |
| ивот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> ј |
| тана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде н |
| Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису |
| скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свир |
| дну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може |
| један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} |
| ољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада беја |
| оје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— |
| силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на |
| дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринс |
| лико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нем |
| већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене |
| нежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мр |
| својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> < |
| те на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све преглед |
| ди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна |
| е га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгуби |
| урских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше с |
| с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И |
| у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме вите |
| а за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе |
| е повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше |
| Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са толиком госпош |
| ше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше |
| н у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он |
| p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему |
| се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога вој |
| це није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га г |
| погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећо |
| подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике |
| лато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А |
| аља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да |
| преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно се |
| ије могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћер |
| њу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсу |
| блаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично сре |
| атле можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште |
| бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре |
| .</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p |
| p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татари |
| зирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, |
| . -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаров |
| /p> <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од сто |
| се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мој |
| е чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим по |
| и тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S |
| не светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не |
| и лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда |
| лином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова |
| јати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да ј |
| охе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа |
| Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грм |
| ако чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу гос |
| ојене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како |
| лаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} О |
| то данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш |
| > <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из с |
| више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немад |
| један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> < |
| ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо |
| д би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто |
| p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очим |
| још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко пр |
| ..</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> < |
| ја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> |
| <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на |
| шао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо с |
| притискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела |
| ош силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јуна |
| сле плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим |
| поменута забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам |
| та у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> <p>Да |
| мео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп |
| > како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, |
| браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким |
| вршаваше мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— |
| зио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заус |
| браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње реч |
| кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! |
| ет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; ал |
| >— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу м |
| на поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је те |
| ви. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад н |
| p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се р |
| те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц |
| упним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим |
| еби:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о ра |
| тић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S |
| е очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У ње |
| обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја |
| којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа |
| по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> |
| лосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака. |
| јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, к |
| и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитв |
| у да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... |
| ума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— О |
| лавом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није г |
| ећ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахн |
| тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода х |
| преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се |
| ?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспава |
| Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, |
| и бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, |
| улма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја по |
| Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку |
| тећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љуб |
| затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се ра |
| пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да ј |
| е сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај |
| су избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дедино |
| Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p |
| ова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбана |
| нула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала |
| шу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свог |
| ="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> |
| — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са |
| трпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви |
| рне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и к |
| ом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погле |
| ецу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако прав |
| стаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па та |
| господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је гла |
| иванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" |
| о је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем ко |
| ма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше д |
| ј!...</p> <p>Затрепташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше с |
| почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је о |
| Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у |
| а.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу |
| о ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна |
| ерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, |
| поведивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном |
| најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојим |
| рмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, |
| о дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше |
| па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најма |
| ведаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут |
| S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је ја |
| > <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете |
| ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутр |
| те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема |
| араше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око |
| воје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па об |
| {S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако |
| па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође |
| небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све ч |
| м заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше. |
| о лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.< |
| е једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ва |
| а на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он |
| е оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила с |
| своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се д |
| мче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што п |
| на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце јед |
| но већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коч |
| /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, |
| агић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас |
| грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадо |
| јим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како |
| је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишин |
| ремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да вр |
| <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честит |
| ешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и |
| ожеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче уг |
| Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мрг |
| уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице |
| имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једре |
| можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па |
| жне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једн |
| > <p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави с |
| е на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше ка |
| е, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пре |
| и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет ра |
| могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестиц |
| >Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече |
| запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније с |
| еговој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о по |
| е сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна м |
| тог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му |
| <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на ме |
| ас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење. |
| му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети |
| .</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже |
| 5" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвика |
| промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p |
| јим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер вид |
| е беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити |
| ше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им п |
| ску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, |
| другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је дру |
| е да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па |
| едно, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слобод |
| м сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му |
| лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да |
| барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особ |
| вечије!...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што |
| ара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати |
| предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу |
| ре, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>М |
| ови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један њег |
| <p>Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју |
| , јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио |
| у, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прич |
| беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громови |
| веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то нес |
| а слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не |
| бар 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу |
| паше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, |
| зио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, је |
| пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планин |
| стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази |
| ник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са б |
| ојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми |
| ши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом м |
| х очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ј |
| ко их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Т |
| муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по вр |
| да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погине |
| е...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у к |
| јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе так |
| д се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више |
| S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је пр |
| моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ јед |
| p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — |
| ко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да |
| ше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихв |
| </p> <p>Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољни |
| и, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без |
| умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па как |
| аше се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Как |
| на њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз он |
| м...{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпу |
| а онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} З |
| коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у свој |
| угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место пре |
| Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом |
| ко чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало ч |
| к где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што п |
| амну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама |
| ињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да |
| ладом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како с |
| ле земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој пр |
| нату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="2 |
| се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није |
| .</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му р |
| ргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из |
| аш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова |
| говори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако по |
| и, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту |
| и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смеш |
| вори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се о |
| ити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ће |
| моту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.< |
| мну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад од |
| ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p> |
| небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, |
| ла поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака. |
| кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</ |
| донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није мога |
| ојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ће |
| у виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом. |
| ећ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења |
| ити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> |
| моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја |
| ити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се |
| адала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не |
| >Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и |
| з рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| , брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S |
| се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији о |
| 9" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљ |
| воја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху сво |
| е безгранична радост...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргуд |
| ије ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњ |
| — Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На |
| било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али ос |
| /p> <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> |
| е, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се |
| дно погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лис |
| н глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде н |
| ало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца мл |
| идети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на зе |
| изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један др |
| од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ј |
| ву, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очим |
| ао да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незн |
| заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну ти |
| епознатим подуже <pb n="189" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окре |
| за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак |
| пустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? |
| мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сја |
| о болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учи |
| а реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срц |
| ишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући |
| ама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубре |
| срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Је |
| p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко |
| јени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаск |
| покојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати ка |
| сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за |
| пазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кол |
| свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су он |
| крио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзиј |
| а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коч |
| S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{ |
| рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање |
| очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан |
| прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет прив |
| е брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без |
| он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку ве |
| рилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта. |
| страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од |
| зија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце о |
| и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше б |
| леко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још ка |
| арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе с |
| у тајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке |
| ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опк |
| них што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.< |
| итоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да |
| .</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко |
| ту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Цр |
| е да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборав |
| очи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, ш |
| ма братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од закле |
| разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири с |
| еч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не ка |
| х подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како |
| ше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} |
| ољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед |
| иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет стотина Тур |
| еп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако |
| а, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом |
| рт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчино |
| е руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - |
| аде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се К |
| ом збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> |
| S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шт |
| онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, |
| и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске |
| Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно де |
| она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази |
| рејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нек |
| како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разгов |
| уге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен |
| ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху |
| ила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се пер |
| нога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је м |
| чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега |
| .</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни |
| атко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</ |
| могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем зан |
| >То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва муч |
| , у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опије |
| азом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! |
| шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бој |
| у бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског.. |
| ча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како са |
| ј, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Бог |
| раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као д |
| , да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више |
| поведи им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ет |
| вићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi> |
| се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче |
| илних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не б |
| њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од |
| ина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, |
| један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом |
| љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја |
| овите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и трав |
| мати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са ср |
| p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући |
| г потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} |
| , стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> < |
| /hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча н |
| им знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незна |
| јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!< |
| треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга њег |
| дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онак |
| онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила |
| урбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске зад |
| дивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске |
| /p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранце |
| — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... — |
| цом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, |
| па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, |
| ти...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и |
| е причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с пог |
| што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи |
| ко ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским |
| убу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кун |
| еже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је о |
| сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригам |
| зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену с |
| иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама се |
| и алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече тат |
| јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из |
| што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе |
| днекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић |
| ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар |
| све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила |
| говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— |
| о, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђ |
| тио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац |
| еше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само г |
| {S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну зем |
| робне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица |
| ет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} На |
| а ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у |
| у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојт |
| нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спаз |
| аше од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се |
| ра, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па |
| његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то о |
| људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне р |
| о сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скен |
| ојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те тв |
| <p>— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p |
| уљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одма |
| е се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по ј |
| иш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш |
| тирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то |
| ори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то н |
| са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да пре |
| чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке оти |
| — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на мин |
| ехе требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да с |
| та?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!< |
| е, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав |
| у се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најста |
| {S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Ф |
| о да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће и |
| ба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војск |
| с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом |
| адоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очим |
| сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто |
| мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад |
| ..</p> <pb n="93" /> <p>И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> |
| м.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залеч |
| послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стај |
| ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од |
| знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, |
| Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави мла |
| е, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Срби |
| рати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко опи |
| пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо |
| хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у л |
| тинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или бе |
| гледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови слам |
| дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра вити |
| се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали |
| , а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим |
| епрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са по |
| о, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да |
| ог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше д |
| јзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</ |
| м каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то р |
| чи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> сл |
| — одговори плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се |
| ... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не |
| и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе н |
| нчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> |
| у се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за св |
| Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb |
| веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око |
| ете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча |
| Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p |
| чима да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што |
| е на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана кос |
| е за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу |
| еше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кро |
| њевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манаст |
| сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са својим вар |
| могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд у |
| а старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала мога |
| би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да г |
| , тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним вит |
| о весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном |
| прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да |
| {S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није |
| е! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су на |
| де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље |
| Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да |
| дару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђено прогов |
| а мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам об |
| у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јур |
| /p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а о |
| {S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а |
| стоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља ј |
| а пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицо |
| сно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што и |
| беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је моли |
| <p>У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, |
| као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p |
| одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћ |
| о срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за поду |
| кох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их тв |
| зађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зид |
| га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколик |
| удону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадн |
| све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде |
| угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као |
| дих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта од ово |
| Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесни |
| м.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити |
| олико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се с |
| ила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и ост |
| те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који весело тумарах |
| а — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чет |
| тора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој |
| ..{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам |
| стара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа |
| ена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и |
| ј је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре ј |
| мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз |
| ј димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору ле |
| е до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови |
| око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се |
| На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на пала |
| јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури орле, |
| ња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџиј |
| тише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да с |
| младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати ср |
| разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере и |
| вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознати |
| ше црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну о |
| овемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад |
| чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета зл |
| " /> победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> |
| кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те |
| о дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гле |
| Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а |
| d> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су в |
| е Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободн |
| ко сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у |
| орко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно гл |
| аудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести изда |
| хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p |
| цепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па |
| у душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљива |
| сиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душма |
| ..</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две ст |
| ли како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="12 |
| арушио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да с |
| војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад р |
| ашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небес |
| ије већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, |
| па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, |
| ном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па са |
| га, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима це |
| p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похит |
| требацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега |
| јој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и њ |
| p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред |
| сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ов |
| тљаваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрн |
| а лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина |
| гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем |
| мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио ш |
| ену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло д |
| оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па |
| цом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет |
| чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и |
| ране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба |
| жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} |
| Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опк |
| бузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> < |
| оградски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се и |
| , та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе |
| д би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p |
| /p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не вид |
| <p>Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња |
| какао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, до |
| у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало н |
| е колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо н |
| ан од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с в |
| за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад |
| ше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено ша |
| аше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>С |
| о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да ид |
| Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце п |
| ћ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује не |
| лицу?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како |
| намо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p> |
| ла ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога |
| ри стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} |
| обро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} |
| ако га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јо |
| че! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, кој |
| тињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова м |
| ише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше |
| ао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а |
| е ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по |
| , па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати |
| д тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје в |
| а неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи н |
| ћ <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само |
| да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кн |
| није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио |
| Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота.. |
| да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Нади |
| тели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зау |
| престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он н |
| могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не |
| а уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти |
| мамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из |
| гу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке н |
| жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по оно |
| полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са го |
| шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Ко |
| , само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си |
| {S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђ |
| /p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите мо |
| аки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих ша |
| еограда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и |
| х и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се |
| о што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскал |
| це...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у |
| ром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво уч |
| на пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде |
| окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила |
| и као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде |
| пет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије ш |
| ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало против |
| .</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш |
| ака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на |
| заху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним с |
| </p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, < |
| оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже |
| на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало |
| — И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахир |
| који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле |
| а силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> |
| чепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускам |
| још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџб |
| ла умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча |
| аше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда |
| .{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послет |
| ира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело сел |
| енутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког |
| ске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за в |
| о је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамб |
| ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си |
| се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чет |
| љивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивш |
| ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај цр |
| а како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он |
| трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb |
| ада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говора |
| ећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину. |
| о што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили ч |
| в цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнич |
| лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх шт |
| гина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу |
| ци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чуд |
| о другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш |
| прам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт |
| е преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у ве |
| ације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле |
| вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непр |
| ај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начини |
| то се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана |
| се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора. |
| p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, н |
| ства!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она |
| и Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах оп |
| , већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на врати |
| ачка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ |
| ића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје в |
| S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</ |
| бура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полак |
| танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у у |
| ала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљ |
| и шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али |
| есам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! |
| о.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше л |
| простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чек |
| да видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А |
| можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; |
| страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топо |
| селим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећн |
| и, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин |
| р био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну |
| p>Крџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером |
| е то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне о |
| ко му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре тр |
| истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотрај |
| еле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима |
| излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху оп |
| шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се |
| ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће јед |
| о гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће д |
| наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} |
| без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, |
| у страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а |
| а падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из то |
| , ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху. |
| чено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море |
| пу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп |
| о неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Сам |
| а за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али о |
| агушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не из |
| ити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изн |
| мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отво |
| ке и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости. |
| а стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она К |
| што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потре |
| аху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, |
| клати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Феј |
| изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту |
| догледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру |
| није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто |
| Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мен |
| , који обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше |
| није помислити.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у |
| вна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре ди |
| латко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава! |
| ком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки п |
| ћу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Ч |
| па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумес |
| аш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона стари |
| авај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> |
| ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара и |
| ренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска цареви |
| с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмо |
| ху као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре ст |
| оште врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Њ |
| та није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па |
| потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким л |
| ећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му гр |
| разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се иску |
| и растопљено сребро и злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи р |
| ко је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма зацен |
| им њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку један крупан младић што стајаше до певача б |
| а за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се за |
| трпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, г |
| е шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштен |
| оји ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку |
| ве само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} О |
| азбојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуј |
| ије хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрад |
| прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>На послетку толико се приближе војскама што се борише и |
| ћи времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" |
| х витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра а |
| иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно ниј |
| мислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се стр |
| за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима кр |
| једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгом |
| тем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше |
| је и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дов |
| а, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо на |
| е како се приближује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— А |
| цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише ју |
| и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе |
| ого му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах |
| у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа |
| ца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека |
| побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Н |
| емо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топ |
| и.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку |
| у поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од х |
| та свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турц |
| ремско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет н |
| златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до л |
| ашно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, |
| о сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом |
| сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још |
| ике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са ст |
| у, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, прод |
| брижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Л |
| едаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то |
| ража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговор |
| говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно |
| чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што з |
| , за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћа |
| у, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, так |
| стина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпо |
| ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их |
| ти као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Из |
| ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа |
| сти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p> |
| прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се пој |
| да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном |
| ећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су |
| је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да |
| ати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дан |
| у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је био к |
| менити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза |
| стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али |
| и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али с |
| и срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше |
| гаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до са |
| > <p>Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за |
| паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да |
| , она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дич |
| ч.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, |
| трепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек ш |
| ј тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће |
| се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на п |
| претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест |
| неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младо |
| мење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му заг |
| ој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског |
| е застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, це |
| е игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на |
| радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад м |
| држати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја |
| ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n= |
| ћи испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и н |
| е и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико т |
| ако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни |
| јзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| г да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући |
| а мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту б |
| ћута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлач |
| у, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са свој |
| лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушт |
| веру, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, |
| несен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему б |
| ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом у |
| леда као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си |
| тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехот |
| , које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно н |
| војака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, |
| звијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко о |
| се...</p> <p>После се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од д |
| ала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој |
| шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне с |
| х робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише |
| бројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ |
| јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом мож |
| аким притиском руке, једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!... |
| чки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот с |
| скочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агин |
| година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никак |
| апунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положај |
| ина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставиш |
| ета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране те |
| х на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час ба |
| сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p |
| /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја златна кри |
| Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце је |
| да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испреки |
| г вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знају |
| део колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кне |
| јем вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало |
| проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом там |
| противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слуша |
| хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац ј |
| ре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом с |
| вним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, |
| ахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да |
| док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први |
| постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном |
| пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се у |
| о не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се с њим |
| ection" /> <p>Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са својим китн |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина |
| могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небр |
| није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако в |
| се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их уб |
| а ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, |
| </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти над |
| дњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љу |
| —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — |
| заповести како зажели.</p> <p>Његова се нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчи |
| но главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђи |
| никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срес |
| а обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— |
| нда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S |
| де кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, |
| едене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим |
| <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико к |
| .{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драго |
| муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци изд |
| латко кад се човек успављује најмилијим надама, најмилијим осећајима, сећајући се најмилијих св |
| .</p> <p>Њено појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазле |
| <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да |
| ица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{ |
| као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за |
| му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћ |
| никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као б |
| а им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом на |
| {S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milestone |
| ; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од |
| му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовим |
| >И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, оп |
| сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницам |
| којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вревом коју |
| лас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као |
| уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко |
| ="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми |
| њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Ово |
| једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се |
| а љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он ни |
| ш каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће |
| га не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда |
| укаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропа |
| ви пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мис |
| ог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Је |
| што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не |
| рни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим ве |
| аше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег |
| сталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са |
| — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе |
| т... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} |
| знавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Н |
| о, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чу |
| као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме с |
| та несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} |
| ше блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изну |
| јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ с |
| </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које т |
| да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, |
| је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она |
| могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође |
| није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</ |
| Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба |
| Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог |
| ша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише. |
| растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила |
| ...</p> <p>— Самном заједно! — одговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја ж |
| ратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни трен |
| им најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није ста |
| е у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим чел |
| ац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи |
| укама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђ |
| ди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти ку |
| кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше ка |
| ора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, за |
| ично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — |
| омоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— |
| љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у |
| не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па |
| ице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — г |
| што је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.< |
| С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа сту |
| тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми м |
| своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="26 |
| онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, |
| оваху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за кој |
| е низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше |
| и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црњ |
| своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, који их п |
| кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријат |
| </p> <p>— Верениче! ..</p> <p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Ја |
| могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу с |
| тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак |
| колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао |
| дити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначк |
| вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из |
| а...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно |
| а сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по |
| ика чуда проживео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> |
| е са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све ср |
| ећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју |
| си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбан |
| кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако д |
| е, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату ш |
| срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оста |
| у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промис |
| становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, з |
| е, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је |
| ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један |
| А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда |
| ве — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини |
| p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу би |
| не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче |
| вио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на са |
| го не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, к |
| , стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним |
| /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова једини |
| оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклони |
| S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жут |
| д мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нар |
| инила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Шт |
| ену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познај |
| ве к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно |
| <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!. |
| i>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов |
| убац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младић |
| билно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Ка |
| ше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене к |
| оји јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху <pb n="263" /> уста Ко |
| тко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — |
| један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану о |
| аласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхт |
| е и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна |
| Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који ј |
| мишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме |
| аше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није ви |
| шеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећањ |
| хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико |
| ргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равног |
| уда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох |
| он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље поглед |
| исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </div> <div type="c |
| ше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или можда много приношаше она |
| о запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем |
| њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела дон |
| карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу |
| да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад |
| ли.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и |
| по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији ч |
| а певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола |
| лагим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдњ |
| алуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико |
| ена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изгов |
| морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни м |
| т не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледа |
| рок нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је |
| ако дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испр |
| е на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мал |
| цала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама н |
| своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достој |
| који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — ви |
| што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је сад |
| адски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, којима се они и пр |
| само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки с |
| —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пак |
| е се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већи |
| исли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па свак |
| на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала дане своје по механама; |
| јени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па коли |
| дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то |
| ћу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" / |
| шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички |
| необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледа |
| ође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће к |
| радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слободу...</p> <p>Узалуд |
| , и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — х |
| иви, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој н |
| ако ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да |
| дустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што само најгори притворници знају |
| је су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен |
| у видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађ |
| благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у ха |
| ње и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да г |
| злеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше |
| попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војвод |
| мерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мр |
| це кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се д |
| миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије.. |
| елика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да |
| ет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом |
| ислио, па највештијим начином, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је |
| занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...< |
| чина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од |
| е под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вран |
| Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је у |
| јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза с |
| девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о |
| езу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света |
| не, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који ј |
| >II.</head> <p>И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, п |
| по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан пут проговори одважно:</p> <p>— Још имам три ст |
| е Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког Србина, па и |
| ину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело |
| стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгин |
| врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој...</p> < |
| <p>Коча отпоздрављаше материнску милост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове по |
| ким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста |
| мио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и |
| ине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој. |
| много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— |
| вуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатаг |
| ти не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Ко |
| ећ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је о |
| их српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је виде |
| ткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо |
| а сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју народну; <pb n= |
| Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, |
| а га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разговетно |
| о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја |
| и јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у он |
| сао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од |
| ог лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивн |
| свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и |
| њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.< |
| скакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; |
| ма свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима к |
| ебало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву...</p> <p>Спрам свет |
| бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху т |
| белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће бе |
| , али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> поглед тако |
| обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у сок |
| е ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа |
| ак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у св |
| име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта ре |
| ваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо |
| нце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби леп |
| <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од дево |
| и последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је |
| ким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане |
| тарим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина ниј |
| управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кр |
| ила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџа |
| рудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из вез |
| <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке ч |
| бол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим |
| и је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошт |
| лађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црк |
| ма, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посе |
| Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га |
| иђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је |
| трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све |
| харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њим |
| у није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци |
| добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добр |
| а бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије |
| већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турс |
| ра, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобни |
| кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ |
| p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слобо |
| ника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, је |
| — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и М |
| срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наоколо ду |
| су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова |
| ве жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим |
| зборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баб |
| д се човек успављује најмилијим надама, најмилијим осећајима, сећајући се најмилијих својих?... |
| ако је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, најмилијим осећајима, сећајући се на |
| дама, најмилијим осећајима, сећајући се најмилијих својих?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p> < |
| х песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по |
| анац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдс |
| сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сун |
| ’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срд |
| 8631_C2"> <head>II.</head> <p>И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сј |
| ама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да м |
| поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жути |
| неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.</p |
| највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша |
| ћа, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p> |
| љаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку |
| орије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ни |
| си да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је в |
| розборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко крџа |
| јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, стр |
| ан миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, |
| самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо уза |
| није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцим |
| у дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на с |
| ла Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остад |
| је да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда |
| питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са сво |
| ине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред |
| па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га |
| и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу. |
| ило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се поквар |
| најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из |
| е изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учи |
| вала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом к |
| тамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изго |
| од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо се |
| р чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од бо |
| е заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад о |
| еко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и зад |
| а да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде |
| А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца т |
| око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много исказује то немо з |
| оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољубац румене з |
| те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, |
| о погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско |
| !{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p> |
| ина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци уста |
| Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски |
| злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене г |
| онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опко |
| ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда прому |
| но вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање зна |
| кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве дв |
| злеже цвркут небројених тица помешан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељкивањем, погдеко |
| а земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмило |
| ешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>сло |
| хвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, па им у |
| наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> <p>Па колико не |
| претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па |
| мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац моји |
| омаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...</p> <p>Он пође |
| се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Х |
| ко коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и ув |
| врискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине к |
| учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и благ |
| била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Тур |
| оме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се |
| страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — прошапташе |
| Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграб |
| обеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће д |
| их тица помешан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељкивањем, погдекојег славуја...{S} Ту |
| о.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши зло |
| гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више ник |
| усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! |
| да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколико трен |
| е никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна искрица, а т |
| залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше к |
| је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гр |
| ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се пол |
| творне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у к |
| ила.{S} Његово племенито срце са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким ко |
| .{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас разв |
| предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара свога.< |
| и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, кој |
| сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на |
| <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и так |
| им цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточића, својим небројним питомим |
| после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота |
| свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то |
| му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се ис |
| ве нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на |
| , онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у свој |
| .{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти своја |
| бе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше з |
| >Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад |
| њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке |
| срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди ст |
| ?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— |
| се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој м |
| , па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас |
| ...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговориш |
| р?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после |
| н је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скам |
| ивети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само |
| е ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И |
| овори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за т |
| не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се |
| ивео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пр |
| х тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али.. |
| а почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевно |
| рши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо. |
| с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, |
| не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{ |
| оношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њ |
| умица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе |
| планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило п |
| ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p |
| ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џе |
| .{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без |
| {S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо б |
| змеђу две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="195" /> упр |
| жимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши преди |
| жна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади А |
| сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домо |
| абаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опази |
| брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу |
| д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати б |
| тегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... |
| гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира |
| p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш |
| еке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она |
| ло...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путова |
| е та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; — |
| омислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" |
| савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете вид |
| ; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пус |
| само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не ди |
| ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдан |
| p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па |
| о.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој |
| p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — |
| једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко |
| а је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљен |
| о угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је |
| ио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у |
| {S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је с |
| ао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне |
| зебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако |
| 631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> < |
| ка нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да |
| облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{ |
| ишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, |
| јник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што |
| у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна ж |
| егов...</p> <pb n="247" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни са |
| ад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone unit="subSection" / |
| е одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кн |
| у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете с |
| би долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напреза |
| о срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику тво |
| из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога ба |
| гуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиро |
| леба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је так |
| тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и и |
| е његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси. |
| г вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба на |
| во против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи к |
| гуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њем |
| сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али веру |
| е све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима сво |
| да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви глав |
| прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до њего |
| ићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу |
| пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху б |
| ца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се уп |
| ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} За то сам ва |
| иво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, так |
| } Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи про |
| а ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави з |
| и је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана |
| онила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму... |
| да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мрг |
| у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда до |
| а се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава раје |
| чкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше |
| дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем |
| да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му р |
| а, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем |
| ом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју |
| ше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> |
| ша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њи |
| ли Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што само најгори прит |
| би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да |
| Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам ч |
| да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем осло |
| етују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разре |
| је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> |
| Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Бео |
| била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама <pb n="182" |
| идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри |
| вога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна с |
| ити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито ст |
| говараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} |
| ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рук |
| е на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је |
| е јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окр |
| у је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине |
| >Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта ј |
| чи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он. |
| мати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда |
| , али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши св |
| умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, д |
| о горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма |
| /p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро прогово |
| аде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} |
| Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} А |
| х свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем |
| уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим м |
| ега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалост |
| јом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах б |
| гао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па |
| бро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} |
| ад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђе |
| отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што виш |
| срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог бе |
| прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{ |
| /p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — |
| видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто та |
| али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао |
| је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше |
| лије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Тур |
| траха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час |
| ти.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде по |
| Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи |
| S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, ко |
| XV.</head> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, до |
| ећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повели |
| ури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо беснило, он |
| аше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви тре |
| купише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике |
| ад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна |
| огли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку |
| о да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање |
| та је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! |
| есми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико |
| рави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па |
| онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго прија |
| аки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за |
| , пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрља |
| ...{S} Зато нек се <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице |
| ојна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> < |
| ину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога момка |
| буђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевн |
| о без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљеск |
| прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p> |
| > <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па |
| ђе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — |
| се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је т |
| никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>На посл |
| ени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распрост |
| у старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред |
| пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже... |
| оје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, |
| ....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако с |
| ве, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војс |
| е за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И младић одлети на пома |
| зреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у кој |
| јаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се |
| о средином своје војске, само продираше напред, и после једног сахата распршташе се Турци куд к |
| На три године после оног догађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме |
| гопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за ме са |
| рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле |
| нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад м |
| 46" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је т |
| настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и даље |
| егов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново |
| ико зависи народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења женскиња св |
| мо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> |
| га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово некол |
| рв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послет |
| и их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се н |
| се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</ |
| ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути |
| рви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! |
| бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! — |
| :</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи измеђ |
| у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом понос |
| да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро у |
| еше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Дево |
| ликог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и |
| дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше кр |
| Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише |
| им кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено глад |
| очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, |
| гледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагоми |
| ом сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не вид |
| .</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их так |
| храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доис |
| па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причах |
| .</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су |
| <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он |
| лук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. |
| икака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око |
| пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада |
| гле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да в |
| хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па је |
| </l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, |
| <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу |
| престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па св |
| м срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо |
| нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у |
| евао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту |
| ељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l |
| дизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта |
| е је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му с |
| убримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Фили |
| ожанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким т |
| олико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања |
| епречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који и |
| лују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би п |
| о, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље |
| ли?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb |
| то зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не мога |
| било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свет |
| земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово |
| главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И м |
| ликом госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, прев |
| Србина, упропастило је још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својо |
| а моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће |
| ас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p |
| нуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са |
| се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима с |
| те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепташе небројне звезде на пла |
| ном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у г |
| е, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — Да |
| е какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем... |
| оји сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крај |
| нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка К |
| о распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако не књиг |
| га тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само |
| олико корисних знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у |
| бражење и у опште напредак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С |
| граду 1842). - - -</p> <p>Колико зависи народно изображење и у опште напредак и благостање наро |
| е све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанст |
| оји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> |
| <p>Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесаро |
| најзанимљивијем облику предају историју народну; <pb n="" /> које престављају толике племените |
| владу над овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после |
| а Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија |
| и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне г |
| е, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у |
| њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам |
| асови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као громо |
| њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро |
| ију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку сел |
| , и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публ |
| та му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n="23" /> |
| . доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на ко |
| је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је |
| немело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико |
| олико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има |
| и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше |
| а? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... |
| тку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет прого |
| да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тре |
| , па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре б |
| адић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет |
| ?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајд |
| дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И |
| је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пеп |
| највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су |
| сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше д |
| бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бо |
| зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Оч |
| у.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за |
| ах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... </p> |
| рко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе |
| е свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар н |
| </p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађав |
| га!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?... |
| ешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — |
| х влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— |
| јих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророк |
| ан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам |
| овима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, а |
| је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо |
| омогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћ |
| /p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n |
| ару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огле |
| <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели- |
| ! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Ос |
| p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није б |
| су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли |
| ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уве |
| ује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна |
| сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва |
| творио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати о |
| ни зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрос |
| однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом м |
| као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и п |
| и по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском |
| е, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили |
| квама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху нај |
| главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поч |
| не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто пад |
| оге клетве невиних жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише те му се срц |
| арод беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земљ |
| о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Пава |
| не, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цак |
| то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се |
| S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а |
| ло, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p |
| према и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува ми |
| ујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило |
| рих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје |
| на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу ос |
| што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржа |
| грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од |
| де? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким |
| ачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица |
| не јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како ј |
| толица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав |
| опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га |
| ре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљ |
| --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— |
| слаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића с |
| сем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} З |
| пу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо з |
| тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> |
| ло!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако не |
| азаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви ју |
| уде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема ко |
| вени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда |
| да господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} |
| свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости |
| елеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра |
| илицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се ист |
| окојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје леп |
| жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је синови п |
| ледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркеша |
| хове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено |
| блак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану |
| кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред |
| својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустав |
| а и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} |
| p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко дево |
| само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n |
| банаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим |
| рхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао оси |
| <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, мора |
| само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим. |
| у, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да |
| трашно.</p> <p>— Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — |
| а како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где |
| хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет п |
| радове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то |
| бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што |
| вила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио! |
| име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам |
| оча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам мо |
| у душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам |
| продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу |
| а!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова употребљавајући сву вештину свог |
| .{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију |
| , али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је г |
| и на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам ш |
| оју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, |
| а, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали н |
| а па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, |
| , па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани |
| да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу ку |
| мора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију и |
| огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радо |
| с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гу |
| у маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јуна |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Настаде по поћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, ст |
| id="SRP18631_C14"> <head>XIV.</head> <p>Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак с |
| рате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у цр |
| зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу |
| p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, н |
| , он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете |
| онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођ |
| Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p> |
| ито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> |
| риче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заје |
| не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као ка |
| ном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављај |
| з далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса. |
| ка, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек |
| Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се |
| ава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако |
| Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јури |
| е ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> < |
| хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрас |
| издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио |
| она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отм |
| ча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда п |
| чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и |
| е...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада... |
| трменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пре |
| е могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те |
| гомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S |
| ше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлос |
| нај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначк |
| естаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи |
| ознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници |
| азио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми |
| који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но |
| аха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{ |
| ермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја по |
| <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови |
| ном песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које ос |
| угом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, ко |
| род изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот |
| <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целива |
| Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијан |
| који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово сл |
| ет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће пра |
| и ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда |
| е млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поно |
| оворио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више мо |
| тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као л |
| тко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си |
| све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слоб |
| <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако т |
| изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа ниј |
| /p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати.. |
| оговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде о |
| ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како м |
| ишта није лакше него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи |
| ислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепосава уз |
| ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаковић - па баш да и |
| старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битк |
| /p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сеј |
| у људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је прит |
| о рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда с |
| стита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад б |
| Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти |
| гло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер |
| амо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча ис |
| м, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају нек |
| рабре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не х |
| ни полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се леп |
| ко притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања сво |
| Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено с |
| намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега оп |
| да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му с |
| д га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта |
| зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџа |
| вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да |
| е опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</ |
| , из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па |
| ла моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.< |
| о...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренут |
| ано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и |
| од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће |
| их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице око саста |
| ли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на |
| Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемов |
| онога, што је намислио, па највештијим начином, што само најгори притворници знају, дотле је К |
| р поздрави свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђ |
| асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или |
| вима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда |
| одицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плач |
| дне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене свето |
| х:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина бук |
| непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах к |
| ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али |
| укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она |
| има:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао |
| о? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија см |
| има, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт з |
| мо чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доис |
| потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо дале |
| чки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељац |
| а неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, ко |
| му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А |
| да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не |
| ћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру |
| ја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си па |
| оје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топо |
| ва је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих пр |
| тима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p |
| Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаћ |
| ction" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они |
| ритиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Т |
| Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше К |
| /p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад |
| пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — </p> <p>Пер |
| чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака тра |
| део.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде та |
| не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га п |
| .</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити |
| приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га в |
| муца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам |
| мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у |
| љају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана |
| .{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим |
| нути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме |
| !...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> |
| чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живах |
| се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо |
| ије о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те та |
| шко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— |
| </p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као |
| тави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с м |
| јајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ ж |
| и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдач |
| дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да |
| еснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта |
| ра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да |
| уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које |
| Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетц |
| Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде з |
| и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да |
| } Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</ |
| од хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И младић |
| азити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу |
| страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га не |
| <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао би |
| е Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуриш |
| г-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од |
| ало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у |
| о има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у се |
| опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Вала |
| pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђавол |
| знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да г |
| ча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> < |
| ју врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком уг |
| свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлега |
| и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког бел |
| а да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умр |
| ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору мом |
| ша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико оми |
| — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али к |
| нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну ка |
| те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он п |
| страшније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправи |
| сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— |
| српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вр |
| } Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а |
| , три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, |
| ђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше... |
| ер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, |
| ободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољ |
| не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј |
| ј кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{ |
| им причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, |
| што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче кр |
| ти бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к |
| ој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с т |
| али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла |
| ојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силн |
| нежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућ |
| о, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!.. |
| орављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тих |
| е сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...< |
| S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њ |
| светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини |
| ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој при |
| ки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао |
| е у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко |
| о?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета д |
| је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узви |
| /p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руж |
| е!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху њего |
| е даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и как |
| е — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с велик |
| ти, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љ |
| се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели гало |
| уо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову по |
| </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па п |
| дла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не |
| иним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само зл |
| да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста посл |
| овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> |
| о гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако ош |
| — Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао |
| си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! |
| у на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама |
| ши руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слобод |
| же да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш с |
| тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је т |
| плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји с |
| удео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на ње |
| аучи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору |
| а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да |
| л’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине |
| нити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се |
| је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — |
| ше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним ј |
| аслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико |
| не тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се |
| али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био по |
| о нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} |
| !... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— А |
| м!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што |
| а сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог в |
| рши злочинство.</p> <pb n="141" /> <p>— Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! |
| оропадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му |
| ета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да |
| ај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијн |
| ук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да |
| љуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи |
| ата страшна промена учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, ш |
| не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник |
| га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор |
| па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало |
| {S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа |
| к морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па з |
| >Фејзија се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечије!...</p> <p>— Има |
| Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жиж |
| p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружј |
| , али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала дев |
| /p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш н |
| /p> <p>Старица отпоче причати:</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручниц |
| лима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што |
| да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо |
| тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107 |
| , па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се поко |
| , да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори |
| жеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везир |
| ка упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ј |
| омишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, а |
| ом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао у |
| во, страшније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поп |
| не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђ |
| имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше преп |
| је ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш то |
| чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Ко |
| ћи шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угл |
| али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прен |
| и од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устад |
| уд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе т |
| им иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="18 |
| аклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не |
| је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то |
| Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча вео |
| ако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака |
| /p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше |
| и-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви |
| је проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што с |
| {S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p> |
| ни моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину |
| Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога |
| <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни |
| осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета |
| мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што |
| ако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком |
| рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас |
| а смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као д |
| p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи |
| јаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се |
| ути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у |
| аће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога раздр |
| ст, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му |
| м лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном н |
| која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гри |
| се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; |
| о, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је |
| и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престаја |
| свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом г |
| да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож |
| Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не бе |
| } А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па |
| мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу и |
| шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му |
| казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља |
| <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то |
| морама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, је |
| погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко |
| тка и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо |
| сним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их т |
| рпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ |
| чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурн |
| нути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини |
| њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за друго |
| о цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо |
| савом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћа |
| азио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чи |
| беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала пом |
| вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе |
| , па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао к |
| летку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p> |
| лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних о |
| аше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка п |
| и: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити |
| и, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропаш |
| ако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча сво |
| — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> О |
| риле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тр |
| мова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских д |
| рила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не |
| који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!. |
| а — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над |
| то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, у |
| ледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне п |
| а он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше н |
| огледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна с |
| кад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори ко |
| <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на њег |
| спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине. |
| <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушч |
| одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровци |
| онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по |
| а стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду |
| и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет к |
| и сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отои |
| /p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> |
| а женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Мајко!...</p> <pb n=" |
| , али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Мора |
| послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне ч |
| ећ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати д |
| е тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро до |
| теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече п |
| ара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, |
| ко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него |
| ш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест |
| лак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори |
| лети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У |
| То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливе |
| се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет |
| а кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па |
| оје добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турц |
| камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још ниј |
| особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет кло |
| , хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног |
| живамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><h |
| ошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својо |
| више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгле |
| лико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> < |
| ао поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће сво |
| Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајк |
| стурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће |
| то пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница |
| никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мн |
| а моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — |
| с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се к |
| тавише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p |
| кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што с |
| само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде |
| .{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали |
| {S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" |
| 3" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти сам |
| ти у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала к |
| о смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта |
| камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрза |
| е би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста та |
| стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и нај |
| притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи негова |
| </hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да |
| и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где |
| сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака |
| —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили |
| саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча |
| анас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест |
| <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, |
| ћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео |
| еома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пру |
| оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити.. |
| м по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он уско |
| аш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше з |
| само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па |
| тку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, |
| жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мен |
| господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести госп |
| аше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опе |
| а хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле т |
| ји су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде |
| е она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим п |
| е да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју |
| енити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе |
| с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Нем |
| анима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави |
| какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима |
| не десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело по |
| нџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пош |
| аше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.< |
| а како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде |
| о; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме ј |
| дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не мога |
| ијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога |
| воју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек по |
| у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p> |
| боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њо |
| и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедр |
| >Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе г |
| p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног |
| </p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али |
| е Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коч |
| светију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не |
| амо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да с |
| е тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да |
| мамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — |
| ај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није нику |
| ко си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао |
| твљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и н |
| вим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла кри |
| хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструн |
| , ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргу |
| тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде |
| прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> |
| епшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до к |
| и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угле |
| емља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беш |
| стра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је |
| се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, |
| спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што |
| старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па |
| руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спас |
| ви коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с |
| е...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавај |
| пао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут неста |
| оноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка прв |
| 2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши стр |
| оји је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да по |
| а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава ко |
| на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу |
| ије заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи |
| аче! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах изл |
| ује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака |
| ако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам бол |
| p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а |
| ајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели нес |
| јест! — потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! п |
| он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао |
| но је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа |
| трашне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и |
| мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде! |
| пази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрве |
| вати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се крен |
| ма што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска |
| ити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна |
| е човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може |
| Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али |
| идијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмуривши ка |
| допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сва |
| твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} |
| научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах |
| е, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је с |
| ма под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топ |
| о ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што |
| стане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе д |
| м беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он |
| ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спре |
| та има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, |
| евидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде |
| опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p> |
| <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У |
| о слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за |
| ом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат |
| адичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једн |
| <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже |
| Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву вла |
| /p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само |
| ојници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код |
| рно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пруж |
| била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb |
| ће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српс |
| само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> < |
| , девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n= |
| и ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! о |
| ица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> пева |
| сам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{ |
| ан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све |
| силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан срп |
| како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуд |
| и они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда и |
| да задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седо |
| еше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, |
| послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чека |
| иња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси |
| постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и |
| </p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у ка |
| е са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах |
| радох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити ш |
| на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори |
| свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране |
| то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Ни |
| азио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свог |
| а оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{ |
| ин истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љ |
| Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, ко |
| ође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћа |
| , постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Ко |
| и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише сед |
| на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чис |
| ли тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али во |
| ох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца мол |
| цу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџб |
| м задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и |
| а са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се мног |
| али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим |
| весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта |
| осиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно пи |
| /p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе ми |
| о чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви па |
| ено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед сл |
| силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзи |
| има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише з |
| ? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац с |
| ликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрест |
| ац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учин |
| а пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у |
| његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако |
| о:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића |
| <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> |
| — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова о |
| амоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењ |
| p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ј |
| едан мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Ка |
| ргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано |
| он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће |
| , и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђел |
| њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p |
| ико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она |
| е тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дози |
| лнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке |
| ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њен |
| му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет |
| отињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукави |
| рут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се јо |
| азваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове |
| у читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не |
| ваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра бе |
| војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једре |
| ше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} С |
| преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кућ |
| ки загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам досто |
| гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон |
| </p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га |
| лони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако мо |
| е га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и |
| беже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је |
| из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!... |
| оји је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио д |
| оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш би |
| 8" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју ср |
| деше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турч |
| везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивш |
| Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео |
| те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; ал |
| ко ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати ве |
| о? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: |
| бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе в |
| казио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у живот |
| обро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после в |
| мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџби |
| гда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?.. |
| м није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p> |
| S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се поз |
| <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послу |
| живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина бил |
| игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који т |
| је с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних мома |
| ти слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који |
| ених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале |
| мају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не позн |
| Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> |
| тер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац |
| ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на сво |
| ом лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје гру |
| слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити |
| на чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господ |
| место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног |
| грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав г |
| наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошап |
| оји је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити |
| ом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појети |
| је хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружи |
| {S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на коле |
| је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке т |
| рва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само рај |
| собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чини |
| можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је |
| послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако пом |
| да друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да сви |
| даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути заст |
| е, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближиш |
| облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само К |
| , јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!. |
| ки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет с |
| /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше ар |
| е као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па |
| И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем |
| — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је |
| је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је |
| ху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он |
| "78" /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку м |
| <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и |
| вом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти н |
| та тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што |
| а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> |
| сту браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за ти |
| а никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и |
| а, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову. |
| јајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово врем |
| епе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то а |
| зија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговор |
| орокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча т |
| гум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... |
| . —</p> <p>— Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— |
| служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке д |
| егова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирног |
| само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone u |
| ; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србиј |
| ши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једно |
| о и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешај |
| дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што |
| оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце |
| C5"> <head>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{ |
| кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог сво |
| агомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и пла |
| Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање |
| ејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпре |
| метнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој б |
| Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шт |
| па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка г |
| ице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту т |
| путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачу |
| вога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти вели |
| > јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам |
| ута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се ка |
| брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSection" |
| т Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p> |
| ли су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је др |
| и ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби н |
| тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепр |
| и срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројен |
| иреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу так |
| дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти |
| а? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милос |
| усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме |
| де постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али |
| виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако д |
| нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на рав |
| мљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци з |
| и: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су госп |
| научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам |
| ате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жуд |
| не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Ко |
| војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с |
| млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопад |
| а главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону |
| Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да посл |
| весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалости |
| говорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе |
| , па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, в |
| , како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, |
| а лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој |
| о би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S |
| </p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца |
| да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда по |
| д чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у ср |
| ли свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> < |
| , да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то |
| је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми |
| и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја |
| воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије |
| раћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на час |
| чета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о |
| о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, |
| који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224 |
| могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико |
| те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за |
| неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђ |
| шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ћ |
| ала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ |
| грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца те |
| моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке |
| ља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да |
| евојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло нис |
| Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад |
| е сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:< |
| p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, |
| остан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је и |
| S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам ст |
| цаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види |
| Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач. |
| ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, |
| ; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијско |
| јући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити |
| ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> |
| прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лек |
| са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, о |
| засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то је. |
| т, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска б |
| и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која |
| је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао м |
| дашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="subSect |
| >Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле ма |
| ко крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> ви |
| новату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам прича |
| да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем |
| га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="1 |
| ј прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Том |
| охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit="sub |
| ажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се ст |
| ли им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p> |
| теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, |
| гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико трен |
| ајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху ко |
| {S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених рук |
| о, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Кр |
| ке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљен |
| амислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати |
| сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то н |
| нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити |
| га Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто з |
| кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепш |
| не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча с |
| пет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и мо |
| е трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у пла |
| ицу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком |
| коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{S} |
| очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јун |
| да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће н |
| челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, |
| сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ј |
| мо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки |
| е су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђуве |
| пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао |
| о обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја |
| неким чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га |
| стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена |
| ао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско ст |
| да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p> |
| амен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо мол |
| {S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста. |
| ене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог на гру |
| — Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али |
| и бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувен |
| Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прих |
| ке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили |
| љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој ј |
| и не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на |
| о оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се |
| је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако мо |
| им лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што |
| анца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смла |
| живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у к |
| тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше |
| изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви о |
| bSection" /> <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S |
| е осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искал |
| вореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајно |
| сим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коч |
| викаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо до |
| но знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред |
| в гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им |
| и ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар |
| аже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим глав |
| а, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се са |
| муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је њег |
| ублику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле не |
| и се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир је |
| ="68" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку |
| царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите војводе и ос |
| чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити |
| цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слаб |
| оји беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — ути |
| тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По че |
| док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије њего |
| вори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., за |
| едно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— О |
| га колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то задад |
| авши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро б |
| дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је н |
| смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па |
| е репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на св |
| атерине, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на |
| не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толи |
| јаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришан |
| оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и н |
| b n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашц |
| нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не |
| и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Па |
| уке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} Н |
| е, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо |
| е с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још |
| роз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала |
| та кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко |
| н па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у жи |
| чина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску кр |
| јући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter |
| да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће |
| врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде д |
| све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, |
| бије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, |
| да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војни |
| у свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина дру |
| ући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и ј |
| bSection" /> <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а св |
| д требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и |
| {S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су так |
| ох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S |
| е, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" / |
| је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушн |
| ичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на |
| одсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајк |
| здржати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао |
| загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим ње |
| витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници п |
| Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвало |
| ве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па |
| лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и н |
| где на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и бо |
| -Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чин |
| тао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад |
| можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потр |
| — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше |
| да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једн |
| их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци |
| ног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене о |
| ћао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећ |
| исли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, как |
| то је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се |
| аше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша |
| ацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погреши |
| баха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{ |
| е већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи |
| своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не веро |
| полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од |
| те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} |
| ња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с б |
| се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Ама |
| лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и |
| вог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајк |
| знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И д |
| каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...</p> <pb n="113" /> <p>Ск |
| ег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{ |
| а сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, о |
| <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав о |
| аборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрам |
| свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> испод Текије |
| шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба |
| Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="1 |
| ђе њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми до |
| е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то н |
| аше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријат |
| а отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од |
| добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше |
| о други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети о |
| ћ?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се |
| мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} |
| е е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно |
| {S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још |
| та, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту ј |
| шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му ж |
| ли се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе |
| азгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића |
| еда јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> |
| мо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави стар |
| с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих оч |
| аког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које прим |
| ти од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће |
| утња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седе |
| сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, |
| асна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир |
| >— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није пог |
| све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикрив |
| > <pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, кој |
| рестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча |
| се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро |
| у? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бо |
| ј се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, |
| , па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му ша |
| ако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер с |
| он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута |
| а ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сва |
| а падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, |
| тошћу <pb n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како ј |
| ростране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, к |
| неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу |
| <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пр |
| а ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виле |
| о је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти |
| и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у |
| који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се |
| што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се |
| Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзус |
| а не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{ |
| — То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сет |
| то више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало д |
| илене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога |
| тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена. |
| /p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весел |
| да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно с |
| .</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до |
| ом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље бр |
| о толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору |
| ке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече: |
| гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова ос |
| боди из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и кој |
| братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се пос |
| е само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с |
| а гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи бе |
| како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то? |
| ута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се иск |
| е затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође т |
| е свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе о |
| је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па оп |
| својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеж |
| предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дуна |
| } Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у |
| сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да |
| гао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај |
| је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима |
| а, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ов |
| станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах |
| а најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његови |
| ку и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце |
| :</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онол |
| p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога |
| у.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необи |
| јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоз |
| опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гост |
| ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини |
| тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код |
| а га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му |
| село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела |
| је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, |
| пска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души |
| Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху |
| огу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускип |
| а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим |
| да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле |
| еснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.< |
| спод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његов |
| оприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев дв |
| ужина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад вид |
| рби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допал |
| ин Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Е |
| мога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л |
| рави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Л |
| ем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у кој |
| иловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упија |
| шапће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу как |
| даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која |
| >мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за зд |
| х... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене? |
| За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, ил |
| укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, с |
| } Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по ле |
| којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" |
| е нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута д |
| воје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави! |
| и.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се |
| би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је ота |
| а што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} |
| е праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Ов |
| а својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој |
| вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест би |
| е дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам м |
| </p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава |
| огом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио д |
| вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље |
| слушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и |
| <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи с |
| асти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећ |
| ланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад м |
| а црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све дру |
| вори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта |
| ку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи посл |
| јаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо |
| а Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци п |
| ут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати с |
| а Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца... |
| ари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћ |
| Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца |
| страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале |
| олико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186" /> <p |
| дачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену |
| аски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страш |
| узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — пит |
| дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Тур |
| тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверава |
| ...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —< |
| <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} О |
| оче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо б |
| н страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један дос |
| х оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни деве |
| о очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превез |
| сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака н |
| јче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Ник |
| ља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури п |
| > <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше |
| тарица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, хо |
| ије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна |
| оје се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што |
| мо да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу. |
| хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јад |
| ру!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milesto |
| авати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше |
| Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча в |
| ови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им |
| још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задеви |
| , — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да |
| оју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о че |
| башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турск |
| у као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке бе |
| у боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове ру |
| је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ па |
| ти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он |
| е где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете прева |
| ости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био рад |
| аџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, о |
| а да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мисл |
| едао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S |
| ло да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он пола |
| да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку н |
| , с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се сваче |
| млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци зави |
| ом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско ужи |
| он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и |
| да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових реч |
| н је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом п |
| о нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> < |
| дрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се х |
| и умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу |
| ало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помо |
| да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, |
| па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди. |
| ваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно дево |
| премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном гла |
| ву.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга н |
| И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S |
| вито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, у |
| олике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад врем |
| мео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чу |
| .{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова руж |
| " />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Раје |
| да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још ма |
| пу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSection" |
| њ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Госпо |
| а земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку |
| ш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој |
| атру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук ниј |
| запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код |
| дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одист |
| гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и |
| а послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа |
| беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девој |
| ли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо |
| га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>С |
| уги побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише |
| несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да неко |
| estone unit="subSection" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његов |
| , и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оруж |
| ања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, |
| дим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не |
| с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се |
| престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са св |
| ог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на |
| есу.</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато са |
| а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени т |
| е никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, |
| , о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче |
| што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </q |
| се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мрт |
| l:id="SRP18631_C4"> <head>IV.</head> <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се н |
| дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом |
| p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде |
| као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да в |
| цем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, п |
| 88 искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" / |
| ахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се |
| сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силн |
| д један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични с |
| та обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тр |
| ину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветр |
| ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са свој |
| ајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могућ |
| Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник г |
| неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само пог |
| {S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше |
| ца па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само г |
| е преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне ц |
| ца, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве к |
| о нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опе |
| но устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за |
| м би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, д |
| им крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, ко |
| а клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силн |
| шче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, |
| да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранц |
| огоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дел |
| м положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишу |
| је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="227" /> <p>Небо оставља |
| е што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у о |
| во место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угас |
| трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — до |
| а.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је в |
| а пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, |
| у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној |
| грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страх |
| дога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе |
| турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српс |
| опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је |
| од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што |
| ушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само |
| осне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p> </di |
| е зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четир |
| нце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је ве |
| — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љуби |
| е турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте н |
| ху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> |
| све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и д |
| >III.</head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше руме |
| е чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака о |
| може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно про |
| пи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Р |
| мо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам |
| .. —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу гла |
| аше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му о |
| огледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарк |
| м својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И |
| мљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрк |
| у старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то б |
| еском престољу...</p> <pb n="227" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи |
| ће га!... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где |
| ву пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше |
| и би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је |
| згледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху к |
| па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој ца |
| астаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћа |
| ко драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај |
| начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, ни |
| н тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он с |
| ао да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице. |
| ише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише |
| сто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана безако |
| е мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад |
| ознати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало |
| орама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре т |
| јзија, живела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу мл |
| видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој з |
| ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни о |
| дино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и н |
| /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за ње |
| а си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим извијањем, најтужн |
| м за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али |
| ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Ко |
| с, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српс |
| Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блист |
| Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девој |
| срећим народ свој!...</p> <p>Затрепташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати к |
| рвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, к |
| што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга не |
| им накитом од сребрних поточића, својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли |
| огледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као |
| аха <pb n="208" /> са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распозн |
| а је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео. |
| а прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он рас |
| <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у |
| кле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да |
| адски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Н |
| pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само мо |
| не мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дуб |
| што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно |
| з тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала кр |
| верни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p> |
| p>Затрепташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту з |
| у сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А ок |
| на нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако от |
| у лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојч |
| онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мрг |
| убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше к |
| ахвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет пов |
| тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко неб |
| емљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде |
| своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“ |
| Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакој |
| а па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у с |
| један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори |
| великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— |
| срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни < |
| до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучн |
| срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, |
| на нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, |
| ало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Н |
| ећ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи малих анђела |
| сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!... |
| угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше |
| сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге о |
| S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица |
| се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око |
| нађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре за |
| е му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по д |
| ом ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, ш |
| истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ћ |
| S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуд |
| да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што |
| што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџалија — ум |
| е сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећа |
| је умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —</p> <p>— Не, не д |
| етку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа |
| ад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзиј |
| в и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје цр |
| снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му он |
| ући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему дого |
| своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше |
| абрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао |
| шкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише |
| друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше |
| осавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше ра |
| исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и неб |
| страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље турско по његовом н |
| ом тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати |
| колико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у |
| >— Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, по |
| ="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} |
| звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?< |
| апетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстраш |
| <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин ту |
| ијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p |
| нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p> |
| у, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па и |
| воје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} |
| ом! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива |
| утку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да |
| ма остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> |
| .{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледа |
| ту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- По |
| 67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други о |
| се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах! |
| да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} |
| аше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душман |
| ар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном |
| јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају |
| извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиља |
| {S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— |
| а год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се |
| >Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у |
| е...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чег |
| иротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је п |
| могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео к |
| кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они |
| ку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} |
| у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за неж |
| стеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно д |
| жје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни |
| азити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ух |
| та помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити |
| ги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал |
| необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јуна |
| орити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито грув |
| аше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепашт |
| а свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, п |
| р он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па |
| d>IV.</head> <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, |
| опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рук |
| гов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испу |
| евојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма сл |
| S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким нев |
| ше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> |
| ије никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласонош |
| ч и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз |
| асење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало засп |
| замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно пева |
| ио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца. |
| умен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали |
| ла, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је |
| ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро ср |
| p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром |
| цу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па у |
| момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака шт |
| о и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде н |
| , које страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се |
| дина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим запове |
| е заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристад |
| год, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, |
| гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> |
| у у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно |
| p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарк |
| него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну |
| а чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погл |
| е избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи х |
| вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмили |
| </p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту он |
| , сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико т |
| кала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...< |
| би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула д |
| улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али на |
| је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако с |
| би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за чи |
| оће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошт |
| више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки |
| онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </front |
| боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва |
| диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хо |
| зи како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто се |
| ница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн |
| то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе ис |
| и зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" /> беше |
| а.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека |
| , или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ак |
| ваше красним вечером.</p> <p>Пространа, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кад |
| S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом |
| атељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вер |
| робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеј |
| жији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио |
| но те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у к |
| >Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се по |
| е од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, |
| жну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с |
| у пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу мо |
| .{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.< |
| ог прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што |
| а је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после раз |
| ољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџали |
| ше никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачких уста?...</p> <p>Бо |
| а до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љ |
| а света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> < |
| 268" /> од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом неб |
| живи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу |
| 114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног л |
| као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — |
| о беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али з |
| пута милујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама <pb n="182" /> запитала ода шта ј |
| није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бур |
| <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{ |
| — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она |
| у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће |
| прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледа |
| Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, пол |
| је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли |
| бе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти уми |
| сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржат |
| дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми |
| м одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладн |
| подско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:< |
| меним уснама и место оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој с |
| ренутци у животу......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим |
| кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они |
| а занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а |
| о, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ћ |
| о, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прог |
| толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!... |
| евијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше но |
| <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на к |
| учка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир |
| јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао |
| у се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто паж |
| Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, |
| од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али |
| главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— М |
| приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па п |
| е неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, |
| и небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцк |
| ше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити |
| ити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, |
| жје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у сво |
| док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!.. |
| крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му пла |
| у ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а т |
| грешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па г |
| његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши пресави сво |
| ...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека.... |
| е...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Пер |
| хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног кр |
| што га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с |
| ши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>М |
| ем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и сл |
| p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча |
| тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први са |
| видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину |
| /> <p>— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, |
| ијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесн |
| није хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба |
| не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <milestone unit="sub |
| Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, о |
| Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, |
| а окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаш |
| и што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! |
| акле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај род |
| ођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Муст |
| од тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — |
| збавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тре |
| из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!. |
| је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијело |
| езир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име једин |
| кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два мл |
| ког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ |
| обом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, |
| нија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</ |
| јним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је бо |
| рни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се о |
| акој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гле |
| цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће п |
| ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати |
| о испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свака |
| оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши. |
| лу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стаја |
| мира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к |
| асно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша с |
| знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од |
| е загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке ч |
| се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја |
| на каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић |
| стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погле |
| на...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је б |
| тампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много |
| — То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијо |
| рђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не |
| јатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већ |
| астите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше приповеда |
| вао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакри |
| на тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. < |
| аде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија |
| од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у |
| а слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад |
| ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благ |
| поведам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену с |
| рих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели |
| дити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, |
| Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбу |
| јине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да жи |
| ут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n=" |
| ободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, |
| атренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се |
| одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џема |
| чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као |
| Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Нади |
| ох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам |
| ко око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је ви |
| оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изи |
| а била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у најве |
| оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед |
| и тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који.. |
| ао смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло у |
| а бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако п |
| реће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше |
| бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрн |
| > <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу |
| те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадош |
| аборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земљ |
| му догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</ |
| вати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} |
| , и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева д |
| елене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друг |
| вог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју |
| едном своје чете, издаде <pb n="174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као |
| иснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако зн |
| а им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од но |
| оношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро |
| р страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пуст |
| е лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у с |
| } Испод <pb n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — |
| по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах т |
| а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупља |
| о рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по |
| ?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како му је те |
| тан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам зд |
| ...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час |
| урци изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по |
| цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Леп |
| ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњ |
| само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од г |
| е много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се |
| рбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али најв |
| просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он ј |
| трах и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно |
| аху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да |
| руга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, п |
| ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде окан |
| витим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к |
| ко је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она с |
| омак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се б |
| омче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не |
| кот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио ш |
| аше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онам |
| рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој |
| зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на |
| рову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српс |
| ерују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да т |
| о?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретн |
| она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p |
| будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он беј |
| по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под |
| им димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су само |
| ; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једва доче |
| - опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редов |
| ла шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати не може а које |
| а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што |
| њи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно би |
| па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, |
| јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, |
| ечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки су |
| једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — |
| ди није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n=" |
| би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може |
| омилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје... |
| ни зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о |
| е девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш |
| ове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако |
| ечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи м |
| ођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете |
| Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од |
| и како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сј |
| усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледао што боље да сак |
| гим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div |
| у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва |
| онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type |
| ет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, х |
| са.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посла |
| нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па се |
| х.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли |
| е стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очим |
| к сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уве |
| це јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни |
| ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је л |
| аше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега |
| , размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде |
| е, наједанпут угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу мог |
| не с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсн |
| им својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један да |
| ош бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како з |
| ни Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе з |
| јединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка |
| а, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како зе |
| е застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила |
| џбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, д |
| ространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се |
| па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунц |
| те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку ст |
| спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораш |
| је никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> <p>— Не |
| ко учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег к |
| Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој ку |
| {S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао ш |
| опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћ |
| > <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</ |
| клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} |
| полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, |
| устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n="277" /> страшним погледом, па |
| але.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати јед |
| о бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитр |
| ао зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не |
| тку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова н |
| за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога момка.</p> < |
| ване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p |
| е своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи ст |
| то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, |
| <p>— Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је |
| далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, |
| своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сј |
| мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се |
| Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, |
| Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ |
| е ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свог |
| ет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте |
| кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање ул |
| а том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како див |
| ... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе н |
| о не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке в |
| јхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми |
| и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљ |
| о знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке |
| .</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и неколико српских породица које живе у Београду моле да |
| Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама |
| е мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху |
| жичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита је |
| не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су и |
| ину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Кол |
| лико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} Т |
| Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући |
| пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини |
| ше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки по |
| му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно |
| p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с |
| ајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пута <pb n="27" /> окрену и својим другама пре |
| е да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се |
| и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била ј |
| себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама |
| мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---< |
| ек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја |
| богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепрша |
| и куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзир |
| C16"> <head>XIV.</head> <p>Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} |
| Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе |
| отресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њ |
| — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких |
| први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својо |
| дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јад |
| ловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка глед |
| ицири одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу |
| е, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико |
| млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесн |
| !... </p> <p>— Богме тако је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита |
| ико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарим |
| ним појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза |
| ући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p |
| Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки поно |
| кићених левачких ливада, оживљаваше све неком особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћ |
| </p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаш |
| оке, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чисто |
| везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу та |
| ш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се |
| > <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба |
| седу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу з |
| ој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се |
| о осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече: |
| видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити да сам пијан |
| о човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда |
| ће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и к |
| пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не траж |
| какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крв |
| како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радо |
| грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да њег |
| свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи кој |
| прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни |
| Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добр |
| олена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па ј |
| од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је |
| идети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он ј |
| и онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика смел |
| коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно вид |
| па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем |
| воје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То бе |
| ало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело зад |
| да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта |
| ник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима |
| дор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> <div type="chapter" x |
| Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, |
| луге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он оп |
| да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му |
| ићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилован |
| n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што |
| тица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе |
| е из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али отац?...{S |
| ита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздах |
| > <p>— Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чул |
| у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и |
| ала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је го |
| ог разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се |
| м шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и м |
| приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чиња |
| не виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег |
| и амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и од |
| м у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим |
| образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранит |
| е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсме |
| ући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Ла |
| гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој к |
| м.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич при |
| че говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносит |
| се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да |
| ш мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ |
| ема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њ |
| ња и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то |
| Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S |
| ст све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} |
| могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али к |
| аветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући |
| серу мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једр |
| <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, прашт |
| е с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које |
| божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшна тво |
| тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце |
| је ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио с |
| або, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га |
| Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша |
| х тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча н |
| вога господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад |
| јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако од |
| "206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може би |
| бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемад |
| врнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога госпо |
| се два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане |
| у са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најсл |
| у горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чис |
| руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме |
| ке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <milestone unit="subSection" |
| јска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Је |
| есница <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се |
| ој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не |
| јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не за |
| њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, стра |
| и куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плаш |
| па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака...</p> <pb n="274" /> <p>То се |
| , тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погл |
| даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај. |
| ва сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Дра |
| закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послет |
| шно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо |
| ет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па |
| е да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мрг |
| џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до |
| свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А |
| и и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе н |
| о се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила и |
| а, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> један човек, та |
| е топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовима |
| после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} К |
| >Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{ |
| чинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи н |
| господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва тво |
| сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше |
| че, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обес |
| а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с бр |
| еним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у ку |
| шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и |
| им пољупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb n="143" /> |
| га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао |
| е жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од |
| е, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да |
| ..{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне |
| } Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако |
| те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{ |
| ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} |
| брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да т |
| ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, так |
| аставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p |
| ог поноса, немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p |
| образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко |
| предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето ору |
| прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у ње |
| јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргу |
| срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па н |
| смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — |
| нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој |
| а с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих |
| а се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму. |
| ра.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек |
| овића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! |
| С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!...</p> <p>Сад ударише ј |
| требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би освет |
| осле оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си о |
| бе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би тр |
| узе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце |
| сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Је |
| е заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} |
| ела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ак |
| ри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко нас |
| и као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, |
| гуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је р |
| о лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, |
| пком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што је чем |
| го више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупк |
| ну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, |
| слони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска |
| а искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива |
| глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправис |
| во ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ак |
| несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загр |
| слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војв |
| гласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по |
| премању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над |
| о свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n=" |
| ечаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбиј |
| у опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... |
| ушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше |
| е трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат |
| ше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога пос |
| то се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су с |
| ђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије ка |
| им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, д |
| ли у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје м |
| еба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено |
| } Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу |
| па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она |
| лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" /> пламом, који толико узноса дава |
| е Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, |
| ичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне |
| , зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по ч |
| аирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, |
| а скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико |
| видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра |
| еше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани по |
| прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на њего |
| адић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да х |
| p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да о |
| ећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то |
| исли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима |
| олако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад |
| ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим г |
| ла...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њ |
| и може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад |
| /p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене |
| нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико тренутака непомично, и гледе |
| ди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, |
| } Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} Пос |
| то Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим подуже <pb n="189" /> стајаше на истом месту |
| е издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њ |
| нако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се |
| лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице об |
| његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p>О |
| <p>Непознати стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не |
| ог јунака?...</p> <p>Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом к |
| о јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њен |
| њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угу |
| рдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста чов |
| својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше р |
| уби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није |
| м је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} На свако |
| ед туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, |
| и му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ак |
| биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и ша |
| како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тр |
| чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом ог |
| ицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека н |
| никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господа |
| за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му се то |
| ка земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборавља |
| цу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> |
| све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка |
| рестано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујућ |
| сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке |
| ме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилин |
| твори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и јад где с |
| станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше ш |
| ило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су |
| S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па |
| причах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево ка |
| промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да и |
| е толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су им ј |
| српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са свим |
| м гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> |
| се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунак |
| , беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна |
| пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певање др |
| е ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је на |
| шла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним |
| осле растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како |
| али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задав |
| га па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватов |
| и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајде |
| ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве бит |
| страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се покл |
| а се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И са |
| оје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна |
| вио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће... |
| е Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мрта |
| {S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се |
| стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигл |
| ави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрх |
| ...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! |
| на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час |
| е по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се к |
| —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, |
| изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које |
| чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишља |
| оходе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, |
| аремској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</p> < |
| ни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна к |
| д овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам... могао... пре господару!... муцаше уморени коња |
| от у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... х |
| шти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао к |
| опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаћ |
| бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то |
| а убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А ка |
| устиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> |
| и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> <p> |
| е бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није |
| ону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче |
| у мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Бр |
| орио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво при |
| така одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали ко |
| ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{ |
| ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече о |
| ="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико |
| аудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још |
| Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни ч |
| ет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} |
| пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, о |
| во си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="s |
| , шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мр |
| видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену |
| а.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — |
| n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде гр |
| е кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и м |
| земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао угледати ни једног вука |
| <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— |
| ер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз |
| једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с |
| иротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкас |
| траховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном |
| газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца ус |
| којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Он |
| орице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div typ |
| је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме |
| вају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па о |
| јде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија за |
| Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једн |
| ћима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у |
| ше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих |
| > <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Ах |
| l:id="SRP18631_C9"> <head>IX.</head> <p>Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћ |
| е бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, ј |
| устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и |
| е.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам с |
| ...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</ |
| p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се о |
| т шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти зна |
| и: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; |
| ом ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу д |
| тавиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да |
| раћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са с |
| а а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не мог |
| у но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест. |
| </p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла |
| , и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева к |
| } Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштањ |
| рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p> |
| упко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена |
| .. кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео противи |
| тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели |
| се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, поч |
| рљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи вре |
| тни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам зас |
| кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да |
| она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио |
| а.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце ни |
| 31_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које до |
| аброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише. |
| ајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па |
| вај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је ср |
| покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао по |
| о смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и |
| кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је |
| ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава |
| их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по |
| ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњ |
| анична радост...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао |
| p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко |
| чиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу зад |
| рајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То бе |
| итера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што с |
| дети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори |
| и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, |
| ни...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу |
| ла, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе. |
| и залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} |
| све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од |
| скога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија |
| во па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносиш |
| а прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њ |
| а, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} К |
| ло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци бех |
| тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби је |
| је могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџ |
| p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудно |
| а.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд |
| друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад б |
| има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb n="145" /> <p>— Ништа, један г |
| еше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непри |
| p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам как |
| клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа мате |
| требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласни |
| па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опе |
| анове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> |
| .{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, како слуша...{S} |
| да <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.< |
| рбина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гла |
| репћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелев |
| е се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатага |
| су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, |
| тници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из с |
| <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зул |
| е знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!... |
| с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начиниш |
| толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати |
| озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајк |
| аде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем п |
| е, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, ч |
| </p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, |
| ј да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе в |
| у о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет: |
| били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су поглед |
| о чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни м |
| илним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу дв |
| њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад њ |
| ећају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и вр |
| посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа |
| и познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и к |
| до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слу |
| су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та праши |
| м Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше |
| У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бу |
| или о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{ |
| бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани |
| и војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише п |
| —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже |
| .</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем |
| екао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко |
| ута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по |
| <head>XXI.</head> <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим ост |
| нској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Коч |
| спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан ог |
| а је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мал |
| о ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често нава |
| ерка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S |
| и си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне о |
| Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, в |
| само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="237" /> сваки напије!...— |
| <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да пок |
| важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду |
| а у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и |
| искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити ве |
| а смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p> |
| ма више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочек |
| што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, к |
| е песму...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати к |
| ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча ис |
| Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сја |
| да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{ |
| на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни ч |
| овор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана |
| да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хо |
| а сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p |
| и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да л |
| аво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му |
| знатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се ј |
| е вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p |
| ози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Шта |
| арили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече |
| а, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — а |
| тарац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} |
| е...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад л |
| ад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је бр |
| ти оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се |
| а ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p |
| ни сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p |
| као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо |
| дном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам забор |
| окучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Зн |
| ашно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{ |
| уга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму п |
| у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би н |
| шљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благо |
| ...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бри |
| ну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави. |
| адгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој свети |
| да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да |
| неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади к |
| >- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватрениј |
| <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик ниј |
| хита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше |
| могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо. |
| ечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, н |
| кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као |
| девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути |
| е он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја |
| мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} |
| н и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је нек |
| агословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би |
| сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црн |
| уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић пре |
| ра у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако ч |
| и од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак |
| јаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="11 |
| ша хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— |
| плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које п |
| бедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда |
| нфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског |
| ст не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда |
| исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месеч |
| јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, ал |
| ре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба |
| је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и |
| Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је |
| Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу |
| ођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске |
| <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о ла |
| додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> < |
| риче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срц |
| велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после |
| и санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа |
| наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кл |
| ње...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнут |
| чи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са з |
| асипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је п |
| укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало сло |
| изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb |
| ог, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргу |
| епуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> притера коњица к |
| имо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу до |
| > <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме |
| љи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осм |
| /p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си |
| а што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} О |
| p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, није |
| Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дрш |
| и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S |
| ојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, |
| да разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године док |
| оћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да |
| Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо по |
| ико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само не |
| ч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да |
| траја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! |
| том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у |
| р ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо? |
| тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{ |
| згледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа |
| бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{ |
| азе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људ |
| као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје посло |
| ветлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...</p> <pb n |
| ју срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови |
| анесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли М |
| S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољ |
| ба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја з |
| робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап |
| /p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сак |
| лазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спават |
| шла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стад |
| а похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с |
| ..</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} |
| једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако |
| се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на п |
| ећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брж |
| аком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза п |
| Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су по |
| а шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од њег |
| а крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не д |
| јводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; |
| све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате п |
| нађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом |
| па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — |
| нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само п |
| унак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни го |
| , којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се изб |
| а, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно ве |
| ш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али |
| вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна |
| дјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба |
| већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мис |
| јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџ |
| стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је |
| три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — ту |
| ко понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p |
| више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах п |
| амо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле д |
| ник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се в |
| е од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли обле |
| ако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко п |
| дне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необич |
| ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то реч |
| о, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Каз |
| /p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мал |
| ли она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејз |
| ва се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али |
| сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми |
| ан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није и |
| /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</ |
| да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци |
| — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху |
| кнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто |
| pb n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа! |
| пођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са се |
| иде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника |
| еба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да |
| варили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са св |
| рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два |
| јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти н |
| 61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже |
| хтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ов |
| ео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш |
| ило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека им |
| и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, |
| како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p> |
| и, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, чести |
| ао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче |
| Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> |
| чинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити |
| е толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пус |
| ри Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један п |
| свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да |
| а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онд |
| ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с |
| се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под нога |
| ости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукањ |
| " /> <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како ј |
| ћи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p |
| нао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похит |
| ких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше то |
| частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејз |
| вен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, |
| осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братов |
| у је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, к |
| себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуб |
| — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју |
| анац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што и |
| мо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд |
| ти и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арба |
| је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му |
| ви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>До |
| р задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, |
| не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да ква |
| ату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и т |
| оју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до ско |
| вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вра |
| p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих |
| —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то зд |
| знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободн |
| се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из ње |
| .</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милост |
| сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога чове |
| иле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врат |
| ост толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да < |
| се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на |
| </p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, јастучи |
| не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мај |
| ихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на и |
| вника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више |
| јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћем |
| кви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху |
| оја се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S |
| екаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме о |
| ало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз пр |
| аших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина |
| а, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом |
| орављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком |
| шим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропа |
| аше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила |
| живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве х |
| хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену |
| говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} П |
| захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбр |
| к у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ |
| по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око с |
| му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару а |
| вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим ж |
| брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој бр |
| то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад |
| о заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је |
| даше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стад |
| многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија радос |
| на дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за га |
| аше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао |
| свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остад |
| римила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме о |
| то чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показ |
| мо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у |
| ок се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје |
| весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да |
| ио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве |
| о стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисн |
| бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе мој |
| , па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад с |
| в красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хај |
| и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срд |
| да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? |
| ио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, |
| земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијах |
| ли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом |
| /p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даљ |
| узима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филиб |
| но сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што |
| е беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га сам |
| тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одош |
| неси <pb n="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку |
| беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој.. |
| ...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну |
| унаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, |
| г дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав к |
| а постаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало |
| <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} А |
| трашно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од своји |
| nit="subSection" /> <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српско |
| доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима |
| <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим |
| у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва |
| бију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих |
| ном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се је |
| а на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раме |
| ио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га |
| ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збо |
| могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком ода |
| пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све |
| лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изл |
| е надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто |
| е прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда пре |
| х девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућ |
| ова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</ |
| ледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким ствари |
| е, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима |
| само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља |
| није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе |
| наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још |
| але.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с осо |
| ка момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и дов |
| , за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је |
| иво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна поч |
| > <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p> |
| јку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод |
| ници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{ |
| л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао ос |
| а један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје |
| нету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој вој |
| то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаш |
| крити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у |
| ћ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао |
| ац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драго |
| е, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног оде |
| у.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p |
| ако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало |
| тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико |
| ући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорит |
| да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па мак |
| не?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити сам |
| ко силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то ср |
| таше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато |
| мешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда |
| да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако |
| утело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулм |
| икну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовим |
| н том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху |
| га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Ми |
| аном, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод |
| ке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па |
| о од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог |
| ргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даљ |
| ир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање о |
| де, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Ј |
| ма хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усан |
| где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече |
| леди; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало |
| рачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства |
| га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака к |
| — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна |
| ..{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="237" /> с |
| о те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајк |
| прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити |
| орим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже |
| игда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном вид |
| зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сј |
| тране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је |
| и, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, који |
| , нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и |
| целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао угледати ни једног |
| војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике |
| што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа |
| пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> < |
| лне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов |
| а исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује |
| ко њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за |
| не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p |
| ам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже |
| ле оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира |
| ирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи |
| Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Ст |
| цем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми иде |
| тарица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обич |
| јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети |
| оворим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас |
| олети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својо |
| дним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета н |
| нице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевд |
| } Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, |
| пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико |
| кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што г |
| ="SRP18631_C5"> <head>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном |
| ко дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је с |
| ности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које |
| </p> <p>Пуста, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, |
| олико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да б |
| Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе |
| е како слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована с |
| дан вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испо |
| а брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се |
| реметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело ли |
| ава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов |
| о склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих по |
| видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене |
| гу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали |
| а — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође п |
| се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, н |
| Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало сам |
| мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође пу |
| вораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепо |
| ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опр |
| и да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе |
| њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртвац |
| истије слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судб |
| помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо д |
| а стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагон |
| тове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би |
| .</p> <p>Лепосава се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, |
| {S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе |
| о јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — |
| присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исп |
| иваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи њег |
| чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој т |
| ли скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране |
| сак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> |
| том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p |
| е сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт |
| .</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разре |
| ада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах |
| крвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубур |
| толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе беја |
| ши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да с |
| о ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио |
| од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу з |
| р, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између |
| те да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да |
| /p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p |
| е.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, |
| ену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет ок |
| ога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p |
| ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа |
| није присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча јед |
| покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва с |
| абра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше српски јунак смерно покл |
| од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем |
| н се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина |
| остајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да по |
| ан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, крас |
| је с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво |
| .</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грм |
| една искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми |
| а му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опро |
| ти, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њих |
| штеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек су |
| с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се |
| се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али т |
| еним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у |
| еца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће ч |
| па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— |
| ; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно дев |
| а их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у пу |
| у очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо |
| ро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим р |
| иког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остал |
| же никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би гл |
| вори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, д |
| n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> |
| ста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он |
| де ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још |
| сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио м |
| бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не мину |
| де вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек |
| не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затв |
| мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p |
| е, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се прет |
| ејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је |
| ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је са |
| зирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га о |
| ва никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди б |
| аљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче б |
| > <head>XVIII.</head> <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијино |
| воме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо пр |
| зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Ко |
| само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто л |
| прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге пр |
| ош оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па |
| урска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у це |
| м је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, |
| весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што ск |
| ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала |
| се на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</ |
| здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити госпо |
| је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на не |
| ше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у к |
| своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати |
| мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој |
| сти, и заиста после сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад |
| ога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо жен |
| а свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на пост |
| Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то |
| S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требал |
| еник је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два дев |
| и се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па од |
| д тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек ј |
| репила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође м |
| посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мра |
| estone unit="subSection" /> <p>И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи преш |
| /> <p>Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Рад |
| у што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој |
| и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи |
| p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је нек |
| рошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао к |
| епосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо |
| а побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не |
| пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јах |
| ица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти о |
| опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав |
| би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па |
| вље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци ж |
| р Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне |
| рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којим |
| би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и |
| оје му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне сре |
| се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то н |
| ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога о |
| далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је |
| ћ некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи |
| био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! |
| што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жесток |
| } Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртогла |
| аху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те при |
| поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изне |
| е у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће не |
| в јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} |
| е, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се св |
| . онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одва |
| у се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побе |
| гомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толик |
| е но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <milesto |
| бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, |
| слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, в |
| равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као |
| и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с |
| горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и |
| се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати н |
| то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се |
| амо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовн |
| ку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча р |
| Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо ц |
| ли су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемир |
| је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога |
| ао отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да |
| беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев наме |
| :</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није б |
| је од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n |
| за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војс |
| ше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па |
| његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а н |
| честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад |
| ко, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити |
| — Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...< |
| да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, |
| те разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — ал |
| ељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече: |
| оне гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу |
| оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која бе |
| > <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обуз |
| е то толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— |
| срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово в |
| енило с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му с |
| ћи сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински по |
| .</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види с |
| премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те н |
| м несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њи |
| што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће ок |
| је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћ |
| {S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио бо |
| пцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроз |
| аше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти свој |
| њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они з |
| ог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи |
| ади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов ту |
| а му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} |
| ако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, кој |
| срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на прв |
| љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивал |
| тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учини |
| ни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, |
| вих речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он ј |
| е краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам |
| Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да о |
| ајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала к |
| гутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у та |
| ди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n= |
| > у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} |
| а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се М |
| а нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —< |
| дујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?. |
| на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Це |
| шећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозбори |
| ако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосав |
| тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и |
| о велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S |
| у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз ка |
| их укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајк |
| овела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а |
| оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Тур |
| лио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> |
| тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио |
| него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n= |
| те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова бесн |
| > <p>— Шта рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> |
| радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у |
| ад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у |
| зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пу |
| у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то |
| } А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима |
| о?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела |
| но.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхт |
| е с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су |
| малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не |
| могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он |
| ко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p>— Али |
| ...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечи |
| војој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега |
| бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуг |
| спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим |
| а Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком |
| авно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођ |
| тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да |
| ко му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се посто |
| .</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па о |
| прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све |
| акати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нест |
| ...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му |
| су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе |
| ала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га |
| не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости |
| ој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени |
| је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним ру |
| Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете |
| па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даљ |
| том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима шт |
| регрдној мрзости својој...</p> <p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их н |
| ао кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, П |
| о занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158 |
| ар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> |
| И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па |
| дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се |
| граху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од нек |
| , а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање шт |
| вако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - |
| ко занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењ |
| и си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурск |
| Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до |
| о и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето виде |
| тио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном |
| д, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата св |
| ијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико саха |
| су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> |
| живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо |
| ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотр |
| о седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бе |
| ше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту бе |
| није од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</ |
| </p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у |
| 3" /> <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пр |
| ену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела л |
| твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом |
| ати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и нава |
| говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајући на сл |
| и како се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разл |
| ко је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском бе |
| е је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био |
| мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасн |
| он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога б |
| е да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким ч |
| Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју д |
| — Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, није...{S} |
| илан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Ал |
| а, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по к |
| а још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац |
| n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом с |
| вне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ |
| а, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерн |
| ице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је |
| њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после |
| Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта |
| Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алиј |
| к толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити |
| ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака |
| ко му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S |
| моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном |
| ло цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И |
| <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сре |
| ући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <mil |
| а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Д |
| видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је од |
| како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, јастучић!... прихва |
| ео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад ј |
| ило снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари |
| , далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит ка |
| т да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном так |
| никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла |
| возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело до |
| еде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригр |
| а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити |
| моја...{S} Лепосава!... сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога |
| амо подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... пр |
| на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша стра |
| — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, ст |
| мљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски |
| војој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно ск |
| ем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко |
| ајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морат |
| претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина н |
| лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом про |
| добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући на |
| рдаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па |
| е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— К |
| им, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двор |
| агомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, ј |
| та за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везиро |
| стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> <p>— Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није с |
| , додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Т |
| паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала |
| за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда |
| са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу. |
| ед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина |
| анџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадни |
| го дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <m |
| Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако |
| да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У т |
| заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> |
| ти?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само за |
| ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелета |
| ребало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говор |
| том војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад преда |
| налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћан |
| .{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата ст |
| полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта же |
| евши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом сна |
| бражења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућн |
| их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто |
| питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика т |
| ше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Нем |
| јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџали |
| ба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> |
| де, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокна |
| исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да про |
| n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што |
| самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из сла |
| о рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да ј |
| /p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!. |
| учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се ве |
| ој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па |
| уђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено б |
| емљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица зна |
| један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у њего |
| и много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и |
| ешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља |
| преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дан |
| о сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све |
| ли не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> < |
| х прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брат |
| али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу мој |
| p>Турчин истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајд |
| матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опра |
| Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у |
| Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме |
| д више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружј |
| , поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда пад |
| ху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху п |
| таде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је |
| м ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> |
| и десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казиват |
| ао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си |
| бета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слобо |
| аде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Ко |
| код светих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више |
| за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отр |
| скра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се ско |
| освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он |
| p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титра |
| да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му забора |
| ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је та |
| аља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузл |
| кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не б |
| он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше с |
| наке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; а |
| л ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на |
| а репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна |
| ник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе помил |
| е онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се |
| олажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју ве |
| о устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица н |
| оје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пе |
| ши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше за |
| о путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све |
| /p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} |
| ли им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше |
| /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угл |
| ре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опе |
| !...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових р |
| заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих при |
| ко <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путов |
| атише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година п |
| есној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које |
| српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни срп |
| кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака...</p> <pb n="274" /> <p>То се женио Ми |
| а његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: ал |
| и стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући |
| е...</p> <pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска че |
| г неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра д |
| оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} |
| оју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана |
| Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бо |
| им млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периз |
| да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша |
| сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које |
| ару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и кад се к |
| адници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра Лауд |
| а да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне |
| сци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n="157" /> спре |
| у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — г |
| како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата. |
| чајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина б |
| гуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света н |
| дноватошћу <pb n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и к |
| то пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе М |
| це исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох н |
| еко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гар |
| а му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на п |
| </p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити ни |
| мислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако |
| ачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћ |
| миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их |
| .</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претвар |
| носећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...< |
| длете преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четир |
| аке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако прет |
| обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки |
| } А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{ |
| разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли д |
| ренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви |
| заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не |
| ош тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију с |
| а како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Бож |
| </p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио д |
| > <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџ |
| себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да |
| је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Ник |
| бави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не |
| е.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочи |
| и је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби |
| г коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајд |
| душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа. |
| > <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечег |
| н, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беш |
| , и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око углед |
| ла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну |
| не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те ажда |
| аше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка мног |
| ите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама |
| {S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} С |
| та...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слаб |
| ху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је д |
| земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, |
| {S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али |
| дачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не од |
| господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је |
| и?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p> |
| и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за зас |
| ; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На јед |
| да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што м |
| стринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Су |
| тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко к |
| е ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Страна |
| и:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком |
| идети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на коле |
| , ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни б |
| длетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n= |
| сподар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да н |
| и свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако п |
| је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче |
| Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па д |
| ари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад по |
| и зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен ча |
| ј је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опе |
| 91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. |
| ја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изја |
| <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <p |
| те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту |
| то његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој |
| хо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти |
| којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у как |
| шкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног |
| трану, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <p |
| у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад за |
| Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа оп |
| ра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Т |
| звезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На |
| а и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да им |
| а опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше |
| у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у зем |
| абавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо |
| није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p> |
| едише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо |
| не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, |
| зија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у |
| о чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође |
| > <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код се |
| ао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу |
| ио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причањ |
| да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му з |
| читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепос |
| у — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му к |
| р, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а а |
| бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијн |
| једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5 |
| и шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> на |
| ти да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то |
| ем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и на |
| — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће м |
| обовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} О |
| сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је |
| вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања |
| а с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радова |
| ="166" /> <p>Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сум |
| естрпљиво Коча.</p> <pb n="145" /> <p>— Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањича |
| богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посвет |
| то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с |
| мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња |
| да на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми |
| а свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> < |
| речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полак |
| у која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу |
| м вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо |
| аху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху мук |
| не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке г |
| курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљивац на ј |
| е већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ о |
| нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а осо |
| дном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах |
| ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем он |
| ote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше |
| а је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — |
| м шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у |
| ако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>По |
| а рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редо |
| ред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао. |
| це још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> ч |
| у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не |
| Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p |
| на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из |
| и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поч |
| <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље с |
| а добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрв |
| се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалиј |
| пови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— |
| да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре |
| Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> |
| знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се стра |
| е...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио ни |
| и поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку о |
| тре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више н |
| а па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone unit="subSec |
| <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва свој |
| где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз сел |
| да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна ц |
| ља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног |
| ад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је др |
| ри.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само |
| само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</ |
| ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Пер |
| та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срц |
| ке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> < |
| и на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај пл |
| .</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> < |
| исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и леп |
| му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смет |
| е плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, п |
| се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, |
| а својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави |
| чињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевност.< |
| уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војн |
| ?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде |
| неже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— Н |
| рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде т |
| ђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледе |
| <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети с |
| пити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, п |
| Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајк |
| и а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да |
| гови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео ј |
| ти могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му |
| Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не |
| што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније де |
| нце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком |
| си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, |
| .— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару н |
| о и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча м |
| им добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је |
| -Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на |
| ..{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу |
| стало само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаш |
| , који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, п |
| ји ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје |
| ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још не |
| ници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и |
| ашльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то |
| он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити |
| није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> с |
| мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како |
| о снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу т |
| са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти с |
| ђ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија |
| а војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а с |
| уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опа |
| је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> < |
| ет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону је |
| ава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштан |
| е то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хи |
| бро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога |
| е песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харем |
| ?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похита |
| ни се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, је |
| као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то ч |
| ари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али ско |
| мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — како ти је |
| њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави л |
| и:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем к |
| .</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој |
| ко се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гле |
| засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини п |
| ити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропств |
| рце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово |
| омињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти помен |
| можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећ |
| чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту с |
| страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше |
| х.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу |
| ћемо их научити памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> < |
| сади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Ж |
| с си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И та |
| здају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p |
| о нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем |
| Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се |
| ег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше |
| тао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који |
| код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни оп |
| S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари |
| аке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пр |
| офе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо |
| лореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За К |
| ћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које |
| па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по |
| /p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>М |
| плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим од |
| ако је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да |
| аносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...< |
| вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем.. |
| шврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче |
| >!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није |
| гу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд упла |
| > победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p> |
| во у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни |
| о је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се не |
| езирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свак |
| p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад вид |
| надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четни |
| као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и ч |
| рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p |
| јетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање окл |
| више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндер |
| , а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио с |
| е котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <miles |
| х, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето |
| ...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше |
| е, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко |
| л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га т |
| острта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му |
| везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам преки |
| рну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у |
| ра с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на пос |
| у дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <milestone uni |
| бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре |
| бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати |
| воверни изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређив |
| ве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На јед |
| ти уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, |
| и се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом п |
| ко је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са сви |
| подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е м |
| је!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У ист |
| !... —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се о |
| /p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу.. |
| шло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> < |
| о опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити |
| пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, див |
| рваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се та |
| се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и |
| е тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди д |
| олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од |
| то онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашн |
| ..{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у се |
| и не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече кр |
| еш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану рук |
| егове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, са |
| је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхот |
| настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејак |
| питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђ |
| усрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p |
| храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а К |
| о пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црно |
| послетку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} |
| а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрли |
| мо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с |
| Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуг |
| ред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опо |
| кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, он |
| ...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужн |
| се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена |
| ешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се о |
| ави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом |
| ече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српск |
| ом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројн |
| је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог |
| бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се н |
| а ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, а |
| <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам |
| лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна кри |
| који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и |
| а више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вили |
| не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{ |
| а на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он с |
| мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Др |
| ед те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред |
| грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути. |
| к од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене |
| ’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Ко |
| о знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зор |
| а па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој |
| а њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се о |
| кочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала. |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико |
| ка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашен |
| такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако |
| ..</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци |
| , подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и неко |
| Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђен |
| не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на |
| а онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к |
| е сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора |
| стале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на о |
| јајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцим |
| колико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чист |
| а све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи шт |
| оме довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то ту |
| це беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>П |
| /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући |
| ише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајски |
| вољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је ста |
| сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећ |
| } Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети |
| P18631_C6"> <head>VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спав |
| ичаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} |
| ше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превиј |
| се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у |
| ово бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања |
| та, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло |
| ="subSection" /> <p>Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра |
| а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред |
| их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што ј |
| о помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арб |
| е дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху |
| еком особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па как |
| његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепоса |
| пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже к |
| <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно ме |
| је се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздал |
| ебо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га |
| о се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне |
| а убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, |
| чинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош та |
| м <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору гос |
| у, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} Н |
| е се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме |
| е доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу |
| питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Н |
| не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао...</ |
| гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и д |
| ему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље п |
| Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје |
| је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасн |
| еба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би свак |
| а хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсв |
| ете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шан |
| кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом г |
| је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само |
| дно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице |
| о кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет дру |
| драво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођо |
| дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нит |
| јајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што с |
| речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро |
| ве и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахино |
| е други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина н |
| и речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што б |
| <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за |
| ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љуби |
| гледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто н |
| нда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући крас |
| оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри |
| ко га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљу |
| олико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати |
| у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па |
| им, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане |
| олегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из |
| време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута с |
| па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, ал |
| ди, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, |
| оравила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало о |
| ти ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњ |
| е врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерн |
| бори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате |
| не очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним обра |
| је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поз |
| као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци н |
| ет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај ан |
| очине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито о |
| али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у |
| данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође |
| ајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намера |
| бом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћутали |
| о заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше |
| ланину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен |
| оњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко р |
| вора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који |
| И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чек |
| шћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзи |
| свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S |
| едањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу по |
| до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, |
| на пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дугове |
| м трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог д |
| чи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што |
| ци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове нев |
| а се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На |
| тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n="110" /> <p |
| чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} С |
| апа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сја |
| које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је н |
| е да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћ |
| везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћа |
| а — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У |
| S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је |
| p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина |
| арцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други кр |
| му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он оча |
| каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана |
| Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чу |
| а.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико |
| није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причека |
| бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раван |
| о да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једн |
| а гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витез |
| /p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их л |
| ћ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши |
| он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...< |
| кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше једини |
| нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, |
| — Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао т |
| е чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала |
| тара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела |
| ри.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосав |
| о лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну г |
| би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му |
| а послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p> <pb n="37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си |
| " /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше р |
| а стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све ч |
| најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и |
| Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и ње |
| одбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неко |
| о Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и |
| сео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref target="#SRP18631_ |
| страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома дал |
| њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и |
| лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| .</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, вид |
| ши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу к |
| о чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војв |
| } А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихв |
| а га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Бо |
| устим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му |
| управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стран |
| и ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме С |
| Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже |
| ца нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!. |
| јицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их |
| аја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку |
| да тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола |
| .</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себ |
| одара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша с |
| да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} |
| е никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, |
| Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је |
| јући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У |
| оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаш |
| ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити п |
| ци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пож |
| пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем за |
| лушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p |
| је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ |
| гао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и |
| —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за в |
| могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} По |
| ти, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде |
| ом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док |
| гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак в |
| ем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S |
| заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспа |
| његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако за |
| о ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је |
| своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих глав |
| утку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати Надина |
| као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србиј |
| х истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p> <pb n="247" /> <p>Све се то намах учинило, |
| леда да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђа |
| опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p |
| га на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбан |
| мо може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га ј |
| кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећ |
| а свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође |
| вето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од те |
| /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и |
| а не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро раз |
| не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало ди |
| S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јури |
| убима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" / |
| у би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер |
| е његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним |
| о како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја |
| занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане ж |
| рудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, к |
| о црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мрт |
| одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрч |
| , те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, |
| дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} |
| , и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно.. |
| за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклиња |
| пског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова |
| рхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни јед |
| ова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него д |
| ме ту страшну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.< |
| оглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p |
| говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, сам |
| из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од срем |
| ..{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и |
| ок се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше |
| а-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира |
| тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе |
| n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена |
| ом треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро |
| ри своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо мо |
| није муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе. |
| аше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре ко |
| Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше |
| им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскаки |
| оваковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу р |
| уја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жар |
| огу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног ча |
| то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари |
| се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се |
| чи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њ |
| о старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се |
| е бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњака стај |
| хвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно |
| нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врл |
| ну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди |
| читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што о |
| у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше |
| у тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они уми |
| већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не |
| водо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја |
| лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, д |
| анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с понос |
| своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је |
| ти његове заповести како зажели.</p> <p>Његова се нада испунила.{S} Његово племенито срце са св |
| се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" |
| ање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на ње |
| грајући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе |
| ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у н |
| ањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте ка |
| и у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p> |
| ћно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава н |
| то је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао |
| станио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, о |
| -агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се |
| <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он о |
| е и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би |
| тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви |
| хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степановић поћута |
| који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове за |
| олумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жар |
| ве.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајк |
| преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше |
| а на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе просијавају његове укочене очи, као у |
| веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону с |
| никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сва |
| отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p |
| трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и м |
| од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у ли |
| јајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и |
| онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му пону |
| у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред |
| ако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необ |
| ли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опе |
| и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку |
| етињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно |
| ејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по о |
| оде што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> би |
| ници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и |
| 196" /> <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што |
| је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака |
| , да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Његова се нада исп |
| да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!. |
| епо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима красна по |
| с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb n="212" /> <div type="cha |
| а срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти и |
| јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут |
| уд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, п |
| поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек |
| окти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да |
| праменове његове црне косе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуц |
| оду.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, ис |
| еху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу г |
| лети поред Крушевца као облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" |
| ојим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не помо |
| <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјај |
| главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један |
| </p> <p>Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедош |
| ша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и пра |
| зберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски |
| а погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што |
| дно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су |
| мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора |
| о пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone unit="subSection" |
| души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што и |
| уначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха |
| у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Б |
| а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати |
| да он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, ко |
| посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога |
| д је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше прич |
| его себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као какви с |
| то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је ста |
| оведи да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге де |
| , жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коч |
| народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> |
| врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он н |
| ио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, преск |
| адро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој в |
| збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као |
| оји и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> <pb n=" |
| Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао |
| опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мил |
| а избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те |
| р сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху |
| </p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи н |
| пречите повратак Кочин <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу |
| мед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с к |
| х донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби |
| бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</ |
| он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико у |
| ели.</p> <p>Његова се нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчистијим осећајима с |
| преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за |
| Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да и |
| лију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево |
| царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју влад |
| еч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено ле |
| кама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> < |
| срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p |
| а плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну |
| еч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{ |
| в зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p> |
| мен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p |
| Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита великодуш |
| о, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p> |
| ку <pb n="251" /> победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па |
| а вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не |
| е га погледа, које страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> |
| ти мисле нападати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по о |
| и црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник с |
| /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p> |
| вољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше |
| видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве д |
| мрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану оживе момчадиј |
| ј плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један |
| те било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Вели |
| питиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се |
| ћа, то се само од једног <pb n="123" /> његовог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиља |
| е ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љуби |
| нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапс |
| , надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те сатират |
| >Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила српкиња...</p> <mile |
| кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало п |
| у господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво л |
| рло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред |
| або створење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за он |
| ејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb |
| ај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није прева |
| , која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да |
| Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} |
| е ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораш |
| стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали |
| што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог почивања н |
| истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па по |
| и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виде |
| ј Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Ко |
| де како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико |
| како не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако |
| трпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да г |
| овини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сва |
| бовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што с |
| што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, не |
| е залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свион |
| само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, |
| разговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p |
| им очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд |
| а јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир |
| газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p> |
| богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би |
| х жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако |
| тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, |
| лну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душма |
| госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци с |
| рије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама п |
| дајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</ |
| та свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се уч |
| 9" /> пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дич |
| многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, |
| е трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој |
| право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> < |
| био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надо |
| ањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небој |
| мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на проз |
| но једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна кри |
| у:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Ми |
| нио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише |
| ело по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше млад |
| јој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се |
| ега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би д |
| мах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, д |
| ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је |
| а кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, а |
| г штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Л |
| — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, па пр |
| , друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p |
| ад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, з |
| чи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути... |
| т...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што |
| ог Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч т |
| речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше |
| беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се с |
| е погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!. |
| е је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p |
| у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко ли |
| ишом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих |
| удно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним |
| и Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од |
| са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога |
| нагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је |
| промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толик |
| лно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ха |
| ци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан |
| чи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његов |
| епше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> |
| нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина н |
| равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако див |
| преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш ми |
| ете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао |
| пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапут |
| му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наре |
| минова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки |
| е најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да прого |
| ије могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца? |
| а свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој |
| ао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом |
| но вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доис |
| онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> |
| , па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока има |
| p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше. |
| , и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту |
| изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи.. |
| ора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које |
| "262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као м |
| везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да с |
| <p>— Познајем, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је |
| ледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом |
| јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сум |
| <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си оп |
| азно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — одпоздрав |
| е по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам з |
| ер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе |
| јни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудри |
| уге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну |
| а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све ст |
| , па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та |
| То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега та |
| <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му |
| на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако |
| е дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n="2 |
| у од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку о |
| м страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, а |
| онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави |
| териног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда |
| то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепш |
| <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна з |
| ог човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси |
| равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје |
| н живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету ра |
| ам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љ |
| Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо |
| Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> <div type |
| >- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туг |
| ај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Феј |
| И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’к |
| те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете |
| ?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се |
| ен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренск |
| том својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</p> < |
| ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија |
| жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болел |
| е чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви гос |
| , тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне стр |
| си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку |
| ју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, |
| </p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју |
| крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p> |
| и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="22 |
| требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се о |
| <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата с |
| онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{ |
| м, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши |
| — Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је |
| Section" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу ч |
| ити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки |
| не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше су |
| и Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као д |
| најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупци |
| чам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Ту |
| се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се |
| да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по др |
| ао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{ |
| аде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весе |
| а мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико н |
| се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на посл |
| е он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} |
| си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чеках |
| она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду св |
| мљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепуш |
| ћан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј н |
| чељусти љубу своју са старим родитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио |
| оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тец |
| човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад ј |
| ињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као жрт |
| жаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И |
| кве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се прев |
| у, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади |
| на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мрг |
| ама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, |
| оне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе свако надање, све гатке, које |
| ј је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој |
| стићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша дев |
| добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се |
| заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио ру |
| сни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на |
| м с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb |
| га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом зем |
| пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи |
| а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово у |
| ји беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано |
| радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби ј |
| /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ б |
| однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа |
| а дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</ |
| е, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како |
| ао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога |
| вом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку |
| ви саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p> |
| мноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци |
| аже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста ни |
| а један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћ |
| се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми с |
| ш једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу |
| а обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку |
| у! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде |
| тац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега ве |
| издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин в |
| брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p |
| Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је |
| сподар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и б |
| млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна |
| колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежеви |
| тивити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{ |
| дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу |
| аше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше к |
| ајстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега |
| рилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од С |
| осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} |
| <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била тол |
| оји пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певањ |
| ва шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говора |
| — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам... могао... пре госпо |
| ’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да |
| ази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече к |
| ољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрља |
| сећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина м |
| де како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз те |
| се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: |
| није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>На |
| леда вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке |
| је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у |
| даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаш |
| незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне аве |
| једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док |
| ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се гре |
| p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име с |
| , сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гл |
| повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену |
| лу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну |
| а им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви |
| е, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се сме |
| иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И |
| усти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане с |
| ало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања |
| ам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се замисли |
| ице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?... |
| о, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - |
| ст храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, |
| кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p |
| с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто превар |
| у сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасл |
| гила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих с |
| друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што зао |
| ких коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу |
| кле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћеса |
| насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог с |
| сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом |
| теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље |
| м вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела с |
| м становницима, који весело тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим оним чађавим лицем |
| амештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако |
| ао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да св |
| не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потер |
| у, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његов |
| од има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p> |
| ју тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи К |
| скупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час |
| а, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији |
| да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним у |
| ?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је |
| буна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину ст |
| — Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - |
| сем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти |
| ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А |
| ристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ј |
| ога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p |
| погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</ |
| је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! |
| ави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све бе |
| и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет пошт |
| n="191" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> |
| арош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да с |
| а се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху |
| кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљ |
| е играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али св |
| жише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цак |
| е ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихо |
| , дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима |
| а им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везир |
| ној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соб |
| а од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да |
| тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...< |
| својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању |
| певала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуг |
| земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прили |
| у се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним свој |
| пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становни |
| ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко сво |
| су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капе |
| овима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Ј |
| од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца н |
| "198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете |
| ка?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, ал |
| него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је стр |
| Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На пос |
| рана српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајду |
| ше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он с |
| ћни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете го |
| ата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, |
| е усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам |
| гама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>Т |
| евојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице |
| банаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, х |
| његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек |
| p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен своји |
| ажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијс |
| ленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати сво |
| ама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња |
| слији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно веч |
| од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши |
| из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се |
| по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха |
| државао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, ш |
| !...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни |
| лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештин |
| и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад ха |
| а тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури и |
| , и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ј |
| тети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш |
| д слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао |
| м мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже цр |
| што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра д |
| Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки |
| о је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка му |
| потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гл |
| земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струн |
| водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим имен |
| а, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претворише се на мах у извор од здрав |
| аху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би |
| па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цве |
| омакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши.</p> |
| и то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: |
| несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све р |
| Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одак |
| ама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И с |
| трашна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</ |
| зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се зауста |
| оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у мес |
| кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку један |
| <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се |
| стаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна п |
| луге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако бога |
| код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев |
| не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских |
| лије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> |
| е их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само |
| иле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено јед |
| а бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним гра |
| боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на |
| мо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб на |
| братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве |
| аквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад |
| ћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе |
| молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена л |
| г растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са свој |
| ар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она |
| ело, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се |
| ико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n=" |
| чаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног нагоми |
| скао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакри |
| д стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране пор |
| ио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на |
| де на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше крас |
| ни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно |
| ледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекив |
| ој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а к |
| чевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, |
| ће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало |
| е мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру |
| у.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати |
| нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На прв |
| него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па с |
| <pb n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>С |
| > издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред пост |
| морном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, д |
| елом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети др |
| себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а он |
| ежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с ле |
| ло размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале |
| Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа свој |
| посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме |
| се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, к |
| ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијах |
| му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љу |
| така.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашње |
| а, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вил |
| е муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније з |
| ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајк |
| е мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узел |
| ве ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове ре |
| стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ниш |
| ди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али с |
| ала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху пог |
| оклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму |
| јао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази по |
| .</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући |
| е јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да ка |
| , па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва |
| сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, а |
| , забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Њ |
| ерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаш |
| невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико г |
| ен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога М |
| аше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који поша |
| ој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухвати |
| ихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још |
| наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.< |
| p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, |
| у сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.< |
| е ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина |
| м оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{ |
| Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу |
| брази, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно |
| н те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад с |
| пољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слу |
| чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често пр |
| ојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни |
| за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ват |
| , а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрт |
| а разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је мног |
| узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да д |
| /p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини |
| воме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер |
| амо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одск |
| да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је |
| окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то |
| та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме |
| вило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чет |
| де, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</ |
| е?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жен |
| не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубља |
| ећ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ п |
| а прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш |
| ш лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога |
| иделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у |
| и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с |
| а ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад |
| е сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се б |
| /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир |
| ост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} |
| џира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендиј |
| " /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бес |
| уђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи |
| рилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прела |
| што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о ти |
| даш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што с |
| >Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше в |
| ричаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног наго |
| чини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се нам |
| /p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доб |
| аком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, |
| мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слат |
| о од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше |
| исак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто |
| ао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским |
| еним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мрг |
| , започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати |
| ледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна |
| а, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога а |
| ла! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога |
| Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb |
| ечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што |
| ише по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам |
| е госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду изд |
| к је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} |
| м кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Ал |
| ад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и |
| жније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану све као пр |
| овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, |
| доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се |
| ној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која |
| {S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> < |
| а, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког пошт |
| аше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али |
| мрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сак |
| оча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгоми |
| м се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта л |
| а дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да т |
| ек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, |
| гда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахо |
| S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али |
| орима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели с |
| е чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не |
| ду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкара |
| сле сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о |
| пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо |
| л Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића |
| но носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по к |
| дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваљ |
| разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А |
| та ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, |
| у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај гл |
| буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S |
| ођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојт |
| је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи |
| ма на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где |
| очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љуби |
| ..</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе |
| ажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> |
| е капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су |
| ико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S |
| ве, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уст |
| бичицу, <pb n="115" /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, |
| вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих пото |
| шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне коли |
| лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... < |
| Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни |
| дављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а |
| ет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p |
| да слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та |
| бљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, шт |
| <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb |
| розор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, |
| пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силн |
| а душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић каз |
| екоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху |
| видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још једном само да |
| еваше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну |
| је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни нек |
| ора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не ми |
| обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много и |
| а дивној песми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који |
| и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који с |
| спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да |
| не беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтиј |
| p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да |
| а да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу |
| е зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна |
| ажим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зг |
| ад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако ту |
| pb n="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз |
| и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај |
| b n="106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њ |
| ка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су с |
| м намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издај |
| сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</p> |
| ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> |
| ремена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, |
| се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да о |
| ајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако п |
| — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе |
| ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та.. |
| о је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он уч |
| ара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да |
| <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само |
| најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта |
| гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакуј |
| лико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која |
| <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводам |
| то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину |
| коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише |
| сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бр |
| ази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну |
| због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, |
| харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш |
| ој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, п |
| аремима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуница |
| а сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Нем |
| а, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше |
| {S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне |
| први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба |
| е речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час |
| ју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, п |
| Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима ве |
| ом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде п |
| и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песм |
| ући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за |
| видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место то |
| овита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким око |
| чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се аг |
| ум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да |
| , и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се свом |
| <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће |
| p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку по |
| владати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се замисли.</p> |
| по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што м |
| ао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише |
| уге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке |
| е већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца |
| } Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> <p>Кад б |
| цима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја |
| али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по |
| арнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи |
| стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из |
| нких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам |
| дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погле |
| што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које с |
| мотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра. |
| неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут |
| ојскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском неб |
| вакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко |
| едњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти. |
| it="subSection" /> <p>Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва |
| ила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} |
| скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скоч |
| јом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему заруде |
| етаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхт |
| ас растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху |
| огледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гле |
| брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како с |
| е пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се виде |
| ити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта су прежи |
| Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред го |
| дела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост.</p> <p |
| е кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га |
| кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глу |
| беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи |
| — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> |
| ходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, н |
| дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у ко |
| е те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, пор |
| у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њен |
| прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју народну; <pb n="" /> које прест |
| а, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око м |
| пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако |
| огло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком |
| /quote> <pb n="87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен т |
| Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb |
| ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војни |
| у хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} А |
| Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p |
| , па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застра |
| браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левч |
| аше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, |
| хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} |
| зир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху |
| и, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити вели |
| е своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен- |
| , под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} |
| ебало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ра |
| арде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, он |
| емо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да ј |
| , то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! |
| а га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је так |
| и гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку н |
| гурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, ка |
| ође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата сво |
| приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незнани |
| ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде |
| гао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промица |
| рашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Т |
| ета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир |
| сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати |
| их соколова остало само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло |
| муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види ј |
| црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па ш |
| ку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би |
| ше; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али |
| и свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешк |
| оча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — |
| и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху. |
| " /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима |
| осио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи п |
| нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толи |
| еног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној мес |
| о опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни |
| овити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир- |
| ноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде |
| оно красио руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се |
| ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољ |
| неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако мило |
| зо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се стр |
| аше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погле |
| и гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја |
| опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се |
| јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако |
| ећ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некада |
| а и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с |
| уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кр |
| м, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type="cha |
| теља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека |
| а груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у б |
| ог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто |
| онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди |
| /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљени |
| шћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим |
| рећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси мог |
| трог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава ника |
| ка чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жеш |
| ао у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна |
| ли повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то у |
| дан кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене |
| ..то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — |
| д пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потреса |
| в да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих м |
| се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, |
| пским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И кад |
| чна и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети |
| е попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, ко |
| страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча |
| к сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогоро |
| ле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше п |
| ргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, |
| p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да |
| ме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а н |
| ситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први п |
| као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то л |
| се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi |
| је младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, |
| ео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах о |
| илније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у |
| мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се ба |
| се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшир |
| навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то |
| о исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не с |
| Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога з |
| аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука |
| Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгоми |
| печативши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говора |
| 28" /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад ни |
| ом кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласов |
| рестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај д |
| увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими |
| чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се н |
| на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле о |
| >—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!... |
| главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпо |
| не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била |
| заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улев |
| у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изг |
| ше истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни |
| реба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мал |
| оча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог |
| јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Ово |
| ти, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он ниј |
| ина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Н |
| нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како |
| .{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место |
| шале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</ |
| самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има |
| бацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је |
| д јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам... могао... |
| <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово пи |
| а већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути ни |
| овораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако уми |
| Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући с |
| Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије |
| ле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докуч |
| да!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом ра |
| лити колико занесе простосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као |
| — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовск |
| приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на |
| ога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} |
| ? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све |
| лована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерк |
| радио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слобо |
| а навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде |
| узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи |
| о је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред б |
| дубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни та |
| о па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ј |
| лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак |
| момака? —</p> <p>— Педесет! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну |
| Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није н |
| ћан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му дах |
| и како сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светло |
| оја беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не |
| ка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну игр |
| око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше. |
| у јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} |
| је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је К |
| здрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се сла |
| емо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Б |
| малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— М |
| Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, кој |
| о Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову |
| хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако |
| омоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен та |
| му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</ |
| није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном бој |
| би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Дра |
| њ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабл |
| ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих |
| обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се |
| во да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И о |
| ше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су |
| мно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Муја |
| " /> <p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што |
| и одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везир |
| ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</ |
| а се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима ко |
| е све неком особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, |
| руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем к |
| е не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро |
| вно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђе |
| стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха |
| знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу ст |
| еки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни |
| ло поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека |
| оуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када |
| ли непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још имаш |
| е у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си доб |
| говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ.. |
| па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, |
| еву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не |
| ом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} |
| силних заповедница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме си |
| о је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи ни |
| рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде |
| ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из |
| м кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изн |
| е стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро |
| ојим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао |
| ском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба од |
| — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једно |
| да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна ка |
| окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба д |
| А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета |
| о нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознат |
| средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш |
| де да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутав |
| ти Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> < |
| ео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте |
| зијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ |
| захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све иска |
| ад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— |
| у два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо мој |
| е неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које |
| л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је |
| ника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља |
| ош нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размр |
| отомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одуш |
| није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га глед |
| ће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу |
| ра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па ре |
| амо то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се |
| бегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи |
| атељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим |
| ..</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топ |
| свете путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да ал |
| оје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него што одем од |
| ти ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча |
| ..{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула |
| уштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да |
| десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше н |
| бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо поп |
| њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јак |
| S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Ка |
| села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те |
| т, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угл |
| ше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже |
| беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа |
| p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне |
| грну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па |
| о је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на ј |
| сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетв |
| и облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> |
| <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна |
| на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он з |
| .. јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргуд |
| сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако т |
| а на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи |
| он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда |
| ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у мно |
| , мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="1 |
| јући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне н |
| а црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху |
| о Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они ви |
| постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...< |
| еделе усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више |
| ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се с њиме та |
| ко сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуб |
| /p> <p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас |
| је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш |
| м Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S |
| то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, кој |
| стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и је |
| зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом |
| е моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја |
| е може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо ви |
| Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао изба |
| им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мал |
| ива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутак |
| и се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, |
| алости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!... |
| ка.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова в |
| ћ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме и |
| вник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да |
| уштених стража Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, |
| милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја стада...</p> <p> |
| што не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да з |
| /p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити з |
| , па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже. |
| p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коч |
| страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где |
| створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се п |
| и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија к |
| диш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе |
| хватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина! |
| едаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца |
| у, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе |
| одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито ка |
| пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива с |
| ег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед па |
| обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео |
| </p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузе |
| или, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли ж |
| аза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десн |
| р је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опе |
| , ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљ |
| си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећ |
| <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, |
| х господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима |
| ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи |
| ху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи |
| ања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан би |
| евши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви т |
| поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страш |
| ш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му груну |
| таре дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да |
| ег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубља |
| нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало К |
| ј кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељан |
| који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским за |
| едан ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља не |
| , мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица |
| оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отв |
| аше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не вид |
| ра излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам з |
| свесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> <p>Па |
| становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што |
| од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две ре |
| аше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> <p>А |
| изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомило |
| обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... ви |
| p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је уг |
| и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћ |
| се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он ј |
| и се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никог |
| имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду |
| реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="195" /> упре добро свој поглед у г |
| ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце |
| пет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове |
| ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </di |
| а што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и тело |
| евши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни |
| ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да |
| атељ.</note> <note xml:id="SRP18631_N6">Ово је историјска истина.</note> </div> </back> </text> |
| и ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Со |
| его ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар би |
| вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која |
| лу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па |
| ној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави |
| шне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познају |
| ко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заме |
| унаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор |
| а да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — запо |
| красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај леп |
| дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници |
| — Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" |
| ас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!... |
| ахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ |
| <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обраду |
| бро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.< |
| о казати!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго |
| ивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листи |
| ки севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и д |
| ећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што |
| вакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде |
| стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми |
| поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем |
| еколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, |
| х чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика <pb n="125" /> радост из убаха!...{S} Слатко че |
| поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист....</p> <p>Кочи |
| те лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необичних играчица, коју он не могаш |
| у кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро |
| досно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већ |
| S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако |
| ута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да ос |
| ад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност б |
| о од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми |
| нствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћем |
| p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни би |
| сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није |
| а јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имат |
| мах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погл |
| а љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако |
| очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава. |
| окажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би слав |
| љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Ве |
| га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој с |
| после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата њег |
| крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земљ |
| S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, ка |
| ир; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <p |
| град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке |
| p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге |
| врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...< |
| p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <milestone unit=" |
| аборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а ос |
| горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма задад |
| икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.</p> |
| за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божан |
| а битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са |
| Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно по |
| е са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена н |
| војим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. мо |
| <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који св |
| за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојч |
| е.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи сво |
| ше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет |
| јмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из с |
| ваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, |
| одрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекн |
| ај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш с |
| дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви г |
| але на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По п |
| зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислим |
| пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ |
| шака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, кој |
| нути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да |
| њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону н |
| д сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени ј |
| а. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина |
| Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо на пландишту |
| е миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђ |
| поменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред оста |
| што се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као |
| седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чек |
| сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз |
| хотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвор |
| трану стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" |
| страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку же |
| де, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањева |
| узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, много је ми |
| S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 |
| србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као |
| {S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они са |
| илна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из п |
| роговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> < |
| репукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу |
| је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јур |
| о богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку |
| тресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се нама |
| а га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад |
| аћани крсташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске ле |
| бог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на суср |
| а виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да г |
| паху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p> |
| ека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу од |
| аше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те |
| господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</ |
| n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ће |
| ли је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце прола |
| а опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију ст |
| маш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати стар |
| ао и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна ру |
| } Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше |
| спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини |
| ма, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и |
| ојска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, |
| ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би за |
| p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, |
| онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p> |
| том, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} |
| ... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже |
| мати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је м |
| >— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један |
| е.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чист |
| ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, |
| рећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, |
| ико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико |
| пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше за |
| , и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!.. |
| од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. |
| леда једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у нар |
| вљаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега п |
| } Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, |
| ачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</ |
| изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој |
| , пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком |
| о што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји д |
| један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Ос |
| > <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али ка |
| ажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божа |
| скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој велико |
| /p> <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, к |
| ца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога |
| > беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у на |
| имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у ан |
| Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са с |
| аке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љ |
| ја и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је |
| ћа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је |
| > <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летњ |
| очиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па за |
| пћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинс |
| о</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу |
| ораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за н |
| еличанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Д |
| дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се |
| а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта |
| ово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> < |
| 0" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навали |
| аве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...< |
| од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало |
| је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од нај |
| нде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуца |
| превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} |
| писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — |
| ?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше з |
| Коча једва уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му рад |
| ушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу б |
| могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти |
| p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољ |
| то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је стра |
| а и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила |
| причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре до |
| дије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на |
| шнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb |
| лу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од ме |
| могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од сн |
| рбију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> |
| 4" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђу |
| јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али ј |
| у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или ж |
| к, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мал |
| ући рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> |
| ђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаш |
| Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причати:</p> <p> |
| чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако изд |
| жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живља |
| је је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или з |
| авна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у |
| мо што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у |
| ога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то д |
| од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро.. |
| је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ |
| <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад у |
| н мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> |
| а, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом |
| ше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, при |
| опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем |
| трашне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не позн |
| мерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском |
| Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, п |
| ше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> < |
| е ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога |
| цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јел |
| ре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је |
| лаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Ко |
| n="87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би ре |
| о брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледају |
| аше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а најви |
| bSection" /> <p>Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шт |
| ики вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропасти — каза Србији, да још с |
| > <head>I</head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине година |
| ве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше сам |
| ра душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхра |
| ом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађа |
| не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од К |
| косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није мога |
| тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им |
| сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на једа |
| и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке |
| дем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> < |
| на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекр |
| кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од из |
| заху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом мес |
| зела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуд |
| нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а |
| ек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли |
| е могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, |
| то момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака н |
| дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> |
| ко дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и послови |
| зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њи |
| ешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, ду |
| ских градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима најсветије борц |
| ке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од |
| ао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учи |
| е два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва |
| } Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</ |
| >здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целив |
| коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. |
| осову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговор |
| и паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи |
| хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: д |
| па Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека ј |
| ин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору по |
| казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети |
| господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог о |
| добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на |
| е не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, |
| је стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни с |
| лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц до |
| ке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове |
| под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали к |
| што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се л |
| час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не зна |
| га војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш |
| > <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> < |
| Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче к |
| , а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у |
| жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се |
| крајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху иску |
| ога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па |
| ропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми п |
| камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену трав |
| рижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутр |
| сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше. |
| на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма ниј |
| о је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он |
| рцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше к |
| рлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он н |
| му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубур |
| ше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, |
| а од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га ј |
| хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као с |
| S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На |
| таде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту |
| на дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку |
| ије могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом ја |
| то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де |
| што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ак |
| је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе |
| ке стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пе |
| оља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заме |
| е, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="26 |
| ко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па п |
| о је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угле |
| рва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око к |
| анца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да з |
| е са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио |
| е, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он ј |
| уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих |
| се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад м |
| иза стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше уч |
| Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не |
| што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском небројних |
| испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јел |
| , па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа |
| ед страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Коч |
| е очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то |
| ине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.< |
| се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога |
| оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} За |
| Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави з |
| погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чист |
| ској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене ш |
| ријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замол |
| а у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се |
| ејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на со |
| о у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али |
| ено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.< |
| г на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну об |
| пати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгл |
| каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се о |
| ка војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ак |
| , па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је з |
| овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад |
| је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране |
| за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо |
| ика занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прел |
| ридобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни у |
| широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираш |
| све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу |
| Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша. |
| загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! |
| чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, |
| коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренут |
| тварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више |
| ан у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима |
| n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже пр |
| ета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад ста |
| о урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети к |
| лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко п |
| од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па |
| ...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по ча |
| ојим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже |
| њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече? |
| хат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p> |
| p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у најв |
| дена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим |
| а онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући к |
| а не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо |
| >— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме |
| ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па |
| зближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави |
| ах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже н |
| е подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо |
| <p>- - - - - - - </p> <p>Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих |
| n="94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи ту |
| , па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвор |
| } Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори |
| и свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и |
| помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда |
| адина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто |
| Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Т |
| ет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, |
| ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан наст |
| ак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу неж |
| чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више |
| а велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, а |
| ам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све в |
| им писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> |
| ве живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} |
| а ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не |
| чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири |
| адоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак |
| моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће л |
| еше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уј |
| саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна |
| која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, кој |
| ли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако прите |
| наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хте |
| ан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду п |
| тара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да по |
| вљаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи п |
| ојима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како |
| ј својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа |
| у осталих пријатељских разговора започе од један пут Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не п |
| леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по |
| је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се о |
| земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш по |
| абра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— |
| м болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што |
| ирок у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше дими |
| начким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На |
| ..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бор |
| , пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој |
| имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика стр |
| сет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох ка |
| н не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањев |
| ава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да |
| ојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p |
| оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтед |
| рити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у |
| } Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb |
| а тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја пров |
| пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначи |
| улбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се ску |
| е лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не |
| ејала њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младић |
| споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча |
| е ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се |
| адесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо |
| а својих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутн |
| од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подиг |
| његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било нег |
| е изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих |
| од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ б |
| ну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу |
| ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек м |
| кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, ко |
| о крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код к |
| апита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет пла |
| елог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> |
| на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче св |
| а немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не запла |
| од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч |
| анике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> < |
| ко оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И са |
| ту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све ст |
| грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се |
| Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> |
| већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очист |
| а милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе |
| 1" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си в |
| оже рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине з |
| p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва |
| о ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене оч |
| . загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одгов |
| пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наум |
| лада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења |
| бојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побра |
| запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме |
| И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго |
| копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали варо |
| и: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних гос |
| пева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто среб |
| ко се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и раз |
| оше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Ми |
| ака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, су |
| страна српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових ха |
| ироком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заста |
| .</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборав |
| .{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуш |
| ливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше |
| опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножиц |
| словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, |
| , а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се |
| — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо |
| тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му |
| ити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само уг |
| тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико |
| ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> < |
| ћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јав |
| адушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима гр |
| како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна |
| је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, |
| пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!.. |
| клетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава п |
| бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир |
| опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гл |
| азуме ту страшну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехн |
| S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! |
| и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, |
| вивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше сво |
| си то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млад |
| ли — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све ка |
| ца и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна м |
| .{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропад |
| а један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</ |
| ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који у |
| о <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје |
| банаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од кр |
| е ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си |
| тао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти ј |
| хаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </di |
| та они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у |
| а беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам г |
| о у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину шт |
| х иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу |
| огао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате |
| ше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замисли |
| ише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве к |
| маћи могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило ст |
| веселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан |
| ло уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну |
| састављених крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде |
| раби Лепосаву...</p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћа |
| но лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, |
| ле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе г |
| беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим игра |
| само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га |
| о у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} В |
| ти јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да ј |
| и да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Запо |
| рци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> |
| али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> |
| — Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном зај |
| еки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се |
| и поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова... |
| ..{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначко |
| свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на к |
| е тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— С |
| pb n="186" /> <p>Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће зло |
| м.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ |
| прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни оп |
| еном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва |
| ије говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, |
| > <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби си |
| елевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисаво |
| , тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад св |
| старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други |
| јка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је се |
| , па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S |
| > јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да сп |
| јим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше |
| толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјај |
| ваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и |
| а!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је по |
| око девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бис |
| едивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит вид |
| се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Т |
| здух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да |
| од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се |
| е, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажли |
| што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, |
| н који поља запали...</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима |
| p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим |
| Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оно |
| ли немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер |
| Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Ш |
| ију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> |
| д тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си |
| рским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено г |
| о предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе д |
| а један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред раз |
| Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералим |
| м, својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточића, својим небројним питомим стадима |
| гледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још п |
| лика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, |
| де јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>— |
| е сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским пото |
| мем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака з |
| S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу |
| о тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо |
| да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакну |
| се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зул |
| >— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свет |
| заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунако |
| </p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада |
| гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови дв |
| и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно мог |
| њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он |
| да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом |
| пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет |
| акрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је |
| е с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе п |
| ер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да |
| ја га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је |
| у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине |
| а везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских |
| добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и |
| хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву |
| сторијски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запис |
| њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао |
| хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јаст |
| зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да |
| те из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од с |
| рин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто ч |
| unit="subSection" /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила |
| аха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да |
| кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се |
| це окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио д |
| тембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да |
| мешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му каз |
| благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви |
| ричаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бе |
| био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко |
| тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је на |
| > <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb |
| >Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га м |
| пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду |
| насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку н |
| да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу да |
| жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како з |
| .{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да |
| S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече |
| го, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p> |
| а неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу дож |
| <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није мо |
| чно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, |
| мао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом раз |
| пска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најм |
| 49" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за |
| абац, цело се село <pb n="178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубрав |
| , причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних |
| м зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју иг |
| аво на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" /> његовог погледа смири раздраже |
| аше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од њего |
| ече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах |
| — Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одго |
| и у опште напредак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С тога са |
| едовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> < |
| а напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с к |
| о си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па |
| млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшно |
| тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим свој |
| је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осв |
| лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Д |
| емо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћем |
| кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек и |
| у сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је |
| сиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча к |
| га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с к |
| ерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за о |
| најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не д |
| д.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!.. |
| ечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао к |
| гаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну г |
| етку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбего |
| <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне |
| Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, ни |
| ве догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; али т |
| адате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“ |
| света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водо |
| чин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш |
| из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама |
| бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога |
| па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе мало |
| поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> < |
| жи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са свет |
| ћи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од де |
| је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а осо |
| да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p |
| она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се на пос |
| Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога |
| епријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та би |
| ом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> < |
| те као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких |
| е стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да |
| езирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац |
| ете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда к |
| да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Ју |
| главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и он |
| Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно м |
| цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, тол |
| старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>Пос |
| онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да по |
| Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најб |
| сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{ |
| он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гл |
| нку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусл |
| ?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна |
| ко залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаш |
| у и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш ко |
| , а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост.</p> <pb n="77" |
| упан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, |
| е га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тре |
| сту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, из |
| ој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар |
| исне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. |
| аше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полак |
| ивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бур |
| p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу |
| ви и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао |
| ица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних.</p> <p>Стра |
| а полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако |
| а да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила л |
| аграду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло |
| ије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Коли |
| ла и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама |
| е дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи бех |
| оченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} |
| > <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p> |
| Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша |
| мејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у |
| ..{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута гла |
| олети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше в |
| трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа о |
| ан за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, |
| >— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене дру |
| смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — |
| је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешк |
| знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи пов |
| КРАЈИНА</p> <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖА |
| малим ручицама <pb n="182" /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не од |
| ше Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер |
| помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше |
| тави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не мо |
| p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога уч |
| ="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чува |
| на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме |
| је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборав |
| бору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа |
| бав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио |
| а лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, са |
| даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Та |
| .. врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим |
| није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би |
| ет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве |
| као да су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се |
| равивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, а остави своје |
| не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брат |
| један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде |
| и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е |
| </p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеж |
| ст.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, |
| арима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши з |
| се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, |
| пије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спаз |
| жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, |
| ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин с |
| подару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одел |
| ији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом стануј |
| е, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак |
| ањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p |
| рили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не д |
| обратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брат |
| ивници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с |
| ало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" |
| рчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође д |
| ет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, ко |
| ="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.< |
| а беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> <p>Пространа, |
| обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни вид |
| ам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге з |
| , кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у т |
| ега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и би |
| ришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска |
| а никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А шта |
| спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само м |
| лајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио |
| це! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кук |
| а сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Те |
| јкивао, премишљао наједан пут проговори одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, |
| је, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — при |
| што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад |
| Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назв |
| диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </div> <pb n="46" /> <d |
| чуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине! — прихват |
| више, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим |
| уди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову ст |
| то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће |
| м певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из в |
| љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; |
| Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смеј |
| води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији |
| на склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивн |
| се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичас |
| загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше т |
| војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани у |
| ном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава |
| ко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапута |
| огледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У ње |
| ано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа |
| беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуна |
| јаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан к |
| ри војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не б |
| д му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички |
| реба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, |
| х, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> < |
| у докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Бо |
| о.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске в |
| ? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи б |
| е то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти зн |
| ко сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код св |
| озове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се та |
| да?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град |
| ћута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог оста |
| сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа |
| еме? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо с |
| уду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше |
| р.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи |
| p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S |
| </p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће |
| амо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате мо |
| ћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти |
| о си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи п |
| ш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој |
| ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} З |
| еризе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? |
| нета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на |
| поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по по |
| ошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би т |
| ојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — |
| војих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку каб |
| азмишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као |
| без, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајући на слуге и јањича |
| ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и |
| ленковић.</p> <p>— Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником д |
| им да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на |
| </p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Ко |
| епа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше с |
| <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падишина, све је доб |
| камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра уд |
| n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да |
| од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} |
| Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху с |
| да, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађ |
| х изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо |
| говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! |
| p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их са смешењем.</p> <pb n |
| е она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегн |
| жеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила па |
| н се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом |
| ишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се |
| н друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па |
| ошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази г |
| вом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи д |
| о своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњ |
| .</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, |
| на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на ус |
| огнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко со |
| ке војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они од |
| а му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ бр |
| сило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опрем |
| т искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој |
| азио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао п |
| дговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{ |
| и, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> |
| рца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Кам |
| рагог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </d |
| већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </div> <pb n="46 |
| рајући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно веч |
| ако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n=" |
| ли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула к |
| се топовима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи |
| ка донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш |
| мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне! |
| поведи да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то г |
| еколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у А |
| .</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наје |
| ио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да г |
| , па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Вр |
| аву изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се з |
| о Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знај |
| вђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p |
| не у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде |
| ћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у |
| рагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, ил |
| е, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и |
| оста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарск |
| —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —< |
| змеђу гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише |
| е држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, |
| узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престраш |
| оламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера. |
| ости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно |
| кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепо |
| среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небр |
| де на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни |
| Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надб |
| ори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај и |
| , и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Мошт |
| то велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, |
| рви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе к |
| За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где о |
| а виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми |
| вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, |
| , настави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад |
| власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па |
| нца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи |
| господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Ј |
| мо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра дана |
| својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећниј |
| лас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и с |
| ва у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму о |
| што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад |
| има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубља |
| е од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сј |
| ично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, |
| брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до не |
| ије добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па по |
| и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| естрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Б |
| дне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не |
| уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати |
| бојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је наш |
| p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала ње |
| .</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један пор |
| чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштава |
| у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним к |
| ка, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турских чета, шт |
| ошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхт |
| а значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, не зн |
| ју чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа к |
| свима, па опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му |
| преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немо |
| ејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да |
| јко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћ |
| ак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у ду |
| љу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком |
| се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он |
| дла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад ниј |
| здржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид се још једном ос |
| .</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним |
| > <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у |
| се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше |
| се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом |
| покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, п |
| свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док |
| ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљи |
| дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је уза |
| али за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није |
| апред!...</p> <pb n="93" /> <p>И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њ |
| ио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.< |
| коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вра |
| рим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском к |
| р имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> < |
| дну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући |
| доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми |
| лу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину |
| који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али б |
| осећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану н |
| у. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим |
| дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страховит |
| близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви |
| спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако д |
| ју иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p |
| и их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од |
| ло има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како с |
| оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њен |
| а је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се једа |
| да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремај |
| Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, |
| } Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом уп |
| к.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то |
| енутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако јо |
| је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} |
| четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим оп |
| ејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у |
| е.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим че |
| и Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније пом |
| будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд ра |
| лумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то в |
| капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди |
| о не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огл |
| јске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p |
| дину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике сл |
| удили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па с |
| као — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његови |
| серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви |
| гледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима |
| могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано |
| саде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо опра |
| са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласни |
| —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиро |
| ући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води велико |
| али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све шт |
| ће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напи |
| а само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> |
| да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу с |
| ! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! |
| за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћ |
| осподару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме |
| ди.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, |
| рло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада |
| с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и једа |
| о да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> < |
| ијатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, изд |
| је...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону н |
| <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча и |
| а <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема н |
| ена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа св |
| аве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћ |
| вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој |
| смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бо |
| дан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{ |
| ше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима п |
| истише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у |
| нке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S |
| мо је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећ |
| н беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али |
| слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загрли сво |
| омислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="227" /> <p> |
| на помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела |
| ут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} |
| но, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвнички |
| неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одај |
| гуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свог |
| од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="22 |
| кама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у |
| јаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{ |
| ове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва |
| — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога |
| о!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бо |
| рашни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним |
| блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше н |
| несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...< |
| не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га |
| беђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог о |
| ницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризни |
| у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му |
| славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као ц |
| и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју |
| еба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са |
| им грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо |
| /p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се б |
| е је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним о |
| ких небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, ко |
| ило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су |
| и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице |
| е дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто сме |
| беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52" |
| не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање М |
| небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракну |
| лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људ |
| коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, |
| у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, да |
| ведати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Оси |
| од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p> |
| сите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како |
| олако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово з |
| све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је |
| ити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсек |
| дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примор |
| ллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати свој |
| а би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се |
| аки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мал |
| м низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се |
| угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можд |
| са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци то |
| е могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у бра |
| коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 |
| но...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распозн |
| ити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, т |
| атер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стад |
| сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвећ |
| обар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична р |
| ог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут |
| ти што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да |
| м војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, не |
| а старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џен |
| и:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му г |
| м колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да |
| а ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му |
| и!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на по |
| дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од |
| ла да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год б |
| ио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље к |
| згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до т |
| деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу |
| не своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, |
| слите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим на |
| на, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љ |
| р би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, ника |
| трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чистог с |
| речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо д |
| га Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе па |
| лела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад ј |
| о шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> < |
| ужја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Коли |
| ких ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чи |
| е са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе см |
| егово...</p> <p>И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чи |
| кле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти |
| која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, |
| да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> |
| у дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком |
| већем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше све неком особитом милином.</p> <p>По овакој |
| камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, ко |
| 8631_C14"> <head>XIV.</head> <p>Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави |
| гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S |
| с једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Бе |
| дшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца |
| ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао |
| блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде |
| о далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој |
| кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадаш |
| И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху |
| рљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на |
| о и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} |
| ледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио |
| крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зо |
| ирепог њиховог задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкч |
| да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад зат |
| ас...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно |
| који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак о |
| ој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно |
| јки, 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне |
| о 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, разл |
| стим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како див |
| да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезин |
| Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити о |
| вораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете? |
| ају нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати |
| пречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало глав |
| је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла |
| ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одб |
| јући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања |
| начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем св |
| , које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бира |
| о.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло |
| рда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је |
| рила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко |
| убови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима и |
| сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само |
| аше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до |
| веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...< |
| к провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика |
| у небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шаре |
| доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше све неком особитом |
| ке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте м |
| к с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и поремет |
| еснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и пре |
| не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато |
| адоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и дру |
| Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра р |
| он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по |
| S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ |
| ао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска кре |
| мо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? — |
| <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу |
| пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се К |
| дна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрве |
| ло му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као как |
| па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, с |
| <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је в |
| н се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шу |
| ише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петров |
| е у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају |
| ама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане т |
| ео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, ч |
| е, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше лев |
| радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} |
| међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| леће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, |
| дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио с |
| релишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испр |
| овање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подвриск |
| н својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред з |
| м.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију |
| , док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе в |
| вине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега рас |
| јачких руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у |
| ти, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је се |
| гнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к те |
| је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољ |
| страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисн |
| да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву прич |
| ло до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је |
| ти! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у зем |
| ..{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да п |
| ез и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драго |
| која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвал |
| д беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, ал |
| журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова |
| држати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанств |
| ти завивши своје широке црвене кабанице око састављених крџалинака, спрам светлости од силне ва |
| кшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по |
| а! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој др |
| заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима ма |
| кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" |
| им пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да |
| у чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да |
| а опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаире |
| адне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем р |
| а у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом |
| едан пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно по |
| м!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, ко |
| Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете п |
| ештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад с |
| сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задр |
| е спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио |
| шине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обуч |
| n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не м |
| еше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добр |
| занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладн |
| паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n="53" |
| и.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љ |
| ајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је |
| ле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се нек |
| из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први |
| а.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из њ |
| енка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све с |
| ; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим људима к |
| ије знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се п |
| </p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо д |
| илно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред |
| оре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би |
| , каванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па раз |
| </p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, |
| и с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе |
| еба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора. |
| аницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно с |
| нахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом ру |
| едао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом кри |
| н је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не зан |
| још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и |
| ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао |
| шију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти |
| ет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, |
| а стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга у |
| ја има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна б |
| жати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао шт |
| ица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи |
| а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слаб |
| робуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би на |
| се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та |
| цама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне |
| несе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што |
| ица пажљиво неколико пута <pb n="27" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, |
| вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да |
| ија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми ј |
| <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се |
| амо Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја |
| посаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних |
| /p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла о |
| Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!. |
| мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте се |
| амо оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У та |
| спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S |
| чинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га за |
| еко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— К |
| .</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па пох |
| ава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта има ново у |
| ост <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и би |
| а док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не |
| же се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чи |
| сту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твој |
| емо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна в |
| аскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте |
| главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необичн |
| е...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне су |
| p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је |
| даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могах |
| а за се са собом играла, подскакивала и окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у |
| грокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред сво |
| ало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не мо |
| она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећи |
| туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?... |
| се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им |
| ов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, ш |
| .{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар та |
| памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако д |
| , блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми |
| српска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али |
| <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та з |
| црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <milestone unit="s |
| онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" |
| едивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном чет |
| ше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по |
| ирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне о |
| о, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија с |
| S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако |
| ласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошл |
| . врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задават |
| тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако не |
| >Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад о |
| с двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би |
| 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне пот |
| скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњ |
| ко на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински |
| ор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <mi |
| у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно кло |
| ше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах |
| о мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страхо |
| беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> < |
| и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце |
| бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати. |
| мо шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад |
| пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну к |
| чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, ка |
| ањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се нау |
| ца везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати јед |
| ијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашн |
| да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колик |
| постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то о |
| ах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p |
| а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше је |
| им...{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог |
| никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један.</p> |
| који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која |
| м као орловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ |
| и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, ј |
| Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за |
| одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу п |
| !{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се |
| а види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над |
| окојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут виде |
| on" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним в |
| ме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу |
| ма да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Ј |
| <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја... |
| е срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за т |
| /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја с |
| , али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уоб |
| на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер |
| спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> |
| ега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна стариц |
| , и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рук |
| {S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави |
| Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући о |
| демима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се |
| није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p |
| ј.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да б |
| не тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као |
| је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица св |
| е баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, |
| о је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену у |
| {S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцни |
| да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| омишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра |
| едаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— |
| цне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо долико |
| хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> < |
| тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се по |
| ку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим |
| јка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мај |
| /p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... |
| и; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дру |
| ија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је при |
| ра, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обе |
| нао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на ли |
| у а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једн |
| мена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу |
| ..{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, не |
| га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем |
| абаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао |
| ..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку леп |
| етку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="1 |
| сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а |
| иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад з |
| како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни |
| стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе. |
| </p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, по |
| зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још ко |
| Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је К |
| о.</p> <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али |
| ма у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> |
| о некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све |
| а на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Срб |
| стаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није оп |
| не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо в |
| ини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог ан |
| ли и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а |
| чно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} П |
| више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахн |
| о рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они бе |
| јајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жен |
| тиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбин |
| је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и па |
| ослао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколи |
| игде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и |
| а смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао б |
| уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па |
| е колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна м |
| >На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је о |
| једно питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше |
| нији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из |
| а Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отво |
| кну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђ |
| н смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је ова |
| таде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сус |
| <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше к |
| ћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— |
| "214" /> становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а |
| у пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, |
| ска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ |
| е, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати |
| промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше |
| као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцел |
| је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њ |
| се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.0 |
| ше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад |
| > <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не |
| па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немо |
| авно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и |
| кву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако ј |
| есен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учин |
| главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста |
| и, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се к |
| везде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створ |
| од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар з |
| то учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружи |
| очу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ с |
| >Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала |
| и куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа вид |
| ци поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата |
| плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи н |
| ић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, |
| ше полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умор |
| ше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на ороз |
| ао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш т |
| цу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце |
| опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта |
| те се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у пом |
| .{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он п |
| из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци |
| беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви би |
| нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па |
| свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренута |
| , овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Туж |
| све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепо |
| ти китила и племенита великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} |
| /> <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што |
| <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их с |
| изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако д |
| ина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што |
| дмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чеш |
| провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није х |
| <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер сам |
| турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни по |
| јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на |
| : бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да |
| чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Рад |
| онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> < |
| p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се так |
| ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мрт |
| извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде |
| има задрхташе...</p> <pb n="57" /> <p>— Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p |
| тавио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изнена |
| нику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како |
| иштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку |
| јана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то бе |
| је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а |
| кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Мах |
| pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекош |
| рани куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и п |
| ињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не раз |
| едње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за ч |
| нцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе... |
| е очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу |
| а? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — |
| са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше |
| ком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, |
| ду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао ш |
| оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле |
| пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, |
| кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И |
| е „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског |
| нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се о |
| сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и с |
| риваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није |
| м мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, |
| шта не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из мило |
| а зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, |
| оћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку је |
| уд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опаз |
| цима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љуб |
| погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218 |
| у заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима зас |
| на каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака ј |
| заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете пр |
| а будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше |
| > <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... о |
| о што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што |
| Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Л |
| мрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи |
| лавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — гри |
| оћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ћ |
| мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст... |
| воје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице зна |
| не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро |
| ни, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака...</p> <pb n="274" /> <p>То |
| уђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она ве |
| лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — |
| њу беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с пош |
| казаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — |
| ћање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му плам |
| <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајина |
| љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.< |
| а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачн |
| се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, дад |
| и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго |
| а свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску везиро |
| оје даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пи |
| да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима |
| таје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу |
| више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати н |
| кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па |
| аршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин ве |
| о чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних |
| стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта |
| а кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе |
| десет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити |
| над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спре |
| тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јес |
| ака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да поб |
| исказано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{ |
| е, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се се |
| ше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота |
| е Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао дан |
| ва сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он |
| <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — |
| по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све о |
| здао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, |
| је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета |
| влачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой стра |
| оћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је |
| рно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањ |
| о што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али |
| сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини с |
| гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива |
| е у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забавља |
| убила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је |
| приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се де |
| собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако стр |
| , и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p> |
| којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад |
| бе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце |
| још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо |
| На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} |
| у; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали с |
| се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право д |
| а се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Н |
| е с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање д |
| а је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између оста |
| е, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило |
| етераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо пог |
| умњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-па |
| ћ дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви с |
| у.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамот |
| у свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и прем |
| вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна |
| да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати М |
| Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на нов |
| уго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пут |
| дна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље заба |
| не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, |
| сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шт |
| сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто |
| аборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, |
| ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S |
| ака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајућ |
| ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и |
| тији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој |
| лазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући д |
| , друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд |
| е мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико т |
| х, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прили |
| .</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ |
| јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату. |
| Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо |
| Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...< |
| очу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је |
| иш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар зна |
| зао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полу |
| шним канџама...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} М |
| јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погр |
| ац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога |
| оче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука |
| се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црн |
| кува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао поми |
| ање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звез |
| опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по |
| ропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће.. |
| дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту |
| Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави |
| 251" /> победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</ |
| у доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше мате |
| бро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим |
| све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед |
| н не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна д |
| сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим оч |
| </p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера |
| ..{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с |
| оза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог |
| ке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бе |
| ико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>М |
| о на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богор |
| ствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи пр |
| подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се |
| се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, к |
| ваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, ко |
| з убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо. |
| што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n="1 |
| к се <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим мла |
| ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам г |
| ава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је ју |
| аштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На |
| .{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као |
| однео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита |
| полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег |
| све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} |
| ти.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p |
| дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p |
| Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с паклени |
| више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у |
| Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао |
| дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице |
| сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!.. |
| мо...{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладно |
| ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаш |
| ињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепо |
| ...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то |
| видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једр |
| у пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допир |
| та ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Са |
| а нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни |
| ш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p> |
| силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да |
| т не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане неш |
| дадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно |
| е бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођ |
| помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је бр |
| како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете о |
| ако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па од |
| што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну: |
| луге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их |
| га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним |
| на Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје св |
| вео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није |
| запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онд |
| едом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могл |
| разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и |
| јке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не в |
| а у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па |
| аво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се узди |
| его што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи освети |
| Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И д |
| је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим |
| ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га |
| ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже |
| идим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, он |
| мо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је. |
| вцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, |
| леда нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад с |
| з падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да |
| о, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кн |
| удише <pb n="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опраш |
| занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који ј |
| отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајућ |
| кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... в |
| аде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му с |
| рине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> |
| цу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а н |
| } Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто с |
| ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, је |
| епота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угл |
| маче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p |
| необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без р |
| ху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше |
| га, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по |
| олико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по |
| Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је |
| се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још |
| си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу |
| в изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско |
| као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тоб |
| а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више н |
| Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћ |
| скиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану |
| рхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути |
| два к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно б |
| ито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— |
| у је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда |
| приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цв |
| јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од св |
| може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће да |
| ика лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме |
| чин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима |
| ма сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— К |
| рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад |
| едном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кро |
| а та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше |
| е, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слуша |
| Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога м |
| ј да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за т |
| ено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати |
| о још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто и |
| ву.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.</p> <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи д |
| ко година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукај |
| леко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби чо |
| нијим тренутцима свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу |
| на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће л |
| е у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше жив |
| епрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која |
| а свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, м |
| ар милостивија срца — такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже |
| је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну |
| рнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само |
| бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, к |
| сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне ч |
| д би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко |
| ва тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти доне |
| кра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} В |
| у од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан си |
| мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Н |
| ојим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати н |
| м слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала |
| руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није с |
| — У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима |
| тагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не по |
| ије стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, |
| опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове |
| >За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје ш |
| ишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако |
| ма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, |
| кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гор |
| чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју |
| кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма ка |
| одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — |
| .</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_сва |
| дина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборав |
| и још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу тв |
| >Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грче |
| брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Ле |
| роз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S |
| > <head>XX.</head> <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи |
| била; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је ј |
| к одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слаб |
| ила толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа о |
| лику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледа |
| азиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше не |
| бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много |
| да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила н |
| дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га |
| е беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, |
| ку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуб |
| него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да |
| а сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да |
| које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој |
| убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа с |
| а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала |
| е их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушњ |
| дина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру сп |
| тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова о |
| о кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег гос |
| је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb |
| беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, је |
| ће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као |
| ње, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше не |
| у око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он |
| трашна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој |
| и по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само |
| > <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпр |
| икој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаш |
| а вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на св |
| о може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не |
| лас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох |
| аше српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је ск |
| омоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубур |
| и једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На један |
| 120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљив |
| обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака ост |
| очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, ра |
| му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, ду |
| јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога. |
| ади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У доб |
| би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним |
| страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи |
| и к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{ |
| а, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажарен |
| е свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно |
| свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда ј |
| ати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казив |
| оча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p |
| на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих |
| претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и јад г |
| p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше в |
| ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да |
| ца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> <div type="chapter" xm |
| е зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зор |
| отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} П |
| > <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачу |
| инско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне с |
| .{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је |
| рица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти |
| икако не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој |
| е срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар |
| ило нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах пок |
| ај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор.. |
| а побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто |
| сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својо |
| могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна |
| жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и |
| p> <p>Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви |
| г!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што онак |
| ну дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој |
| из бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше.. |
| аћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па ј |
| стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и о |
| бројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S |
| љаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти пог |
| вала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</ |
| арила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за |
| змучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге ис |
| то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио о |
| у милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица ње |
| <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо |
| у све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете |
| итио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад |
| пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала као свој |
| елела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини |
| ина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све |
| а кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помис |
| госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине с |
| , којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменит |
| ка или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то |
| а му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађује |
| >Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у с |
| та која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нари |
| у Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до |
| је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли |
| S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећ |
| <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, к |
| Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату испо |
| ој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрч |
| боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци |
| је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба ср |
| ло како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајн |
| но јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје |
| /p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особ |
| е чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, |
| га састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на аши |
| агрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво ж |
| м лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету |
| лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове |
| а блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки |
| ојска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> |
| еше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p |
| хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она |
| >У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно п |
| крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се |
| <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p> |
| ку вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и |
| пим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са своји |
| јој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И |
| на срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те т |
| дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од |
| љати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојч |
| а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском |
| лах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} |
| рџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што мом |
| још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански д |
| слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само пом |
| Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хи |
| огледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је |
| силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, |
| адиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати |
| обро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тог |
| ојом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избави |
| вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата о |
| е црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху л |
| <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђе |
| жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него |
| уру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла |
| ћења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети п |
| у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у најв |
| ом шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му па |
| е...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да |
| мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренет |
| најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се |
| ерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се |
| вајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад с |
| није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, |
| р ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — |
| ад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... |
| причати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савез |
| а крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разгов |
| вши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си |
| е могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетк |
| о прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па |
| епркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта н |
| отине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разигр |
| м именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља |
| њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче |
| зе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница с |
| стом лицу њезину.</p> <pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> |
| епосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да про |
| ла је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисат |
| епа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> |
| <p>Страшна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, |
| ди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запе |
| а од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које из |
| , дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, |
| руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варал |
| ћањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанас |
| и душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, је |
| њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу д |
| ој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше |
| свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обож |
| ја се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, кој |
| " /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја |
| и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем |
| оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница.. |
| нда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо |
| чка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће до |
| а не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!.. |
| ино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Слу |
| једно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча ј |
| уша... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, |
| ко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!... |
| ше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки офиц |
| се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:< |
| авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађо |
| је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало посе |
| лицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка |
| да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, |
| ко је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навуч |
| м сну створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацр |
| о бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да |
| е.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и |
| лаки притисак, колико <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошт |
| рко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву |
| ова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу ста |
| азио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукав |
| је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муко |
| што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, п |
| еше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S |
| о Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој |
| > <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдш |
| недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, |
| је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет |
| таре свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S |
| о, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби |
| о учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне |
| ића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од у |
| ну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска р |
| онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји |
| причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, |
| ну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога леп |
| мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од рад |
| асова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађош |
| утње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} |
| /p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се |
| езнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаш |
| прва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се |
| чио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака |
| , ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> < |
| 1_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске |
| ш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што ост |
| је бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћ |
| , па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тре |
| ог руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред св |
| Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако мо |
| сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше |
| се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би |
| брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке |
| аустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао д |
| ом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ к |
| а.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела |
| мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је |
| има само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S |
| то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има п |
| и, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је |
| е поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њ |
| беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство. |
| аше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те та |
| помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих противни |
| дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на све |
| н се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, |
| Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се м |
| олако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше не |
| на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци пр |
| стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густи |
| би казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се |
| нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу сам |
| е Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман |
| износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хва |
| овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира ску |
| и ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије |
| p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним р |
| за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једн |
| већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што с |
| никоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> |
| а истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не |
| p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшн |
| ваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта |
| еше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — |
| ој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунц |
| и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако б |
| да на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранц |
| Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви |
| ићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом с |
| врши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и |
| ам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S |
| рат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше |
| коро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он нам |
| гда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од ц |
| к па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити |
| уд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим с |
| м Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни |
| о певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А а |
| олуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да |
| , помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из д |
| лашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из |
| сљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </ |
| е тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако |
| али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче |
| аше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није запевал |
| ти, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још туж |
| > <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две |
| опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце |
| вај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере т |
| коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити ору |
| аш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим |
| о каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето |
| о се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке и |
| збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, |
| во готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живот |
| шаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџи |
| га покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш |
| анином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише ка |
| ни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Бео |
| а, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде |
| та врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке с |
| S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му ра |
| ечи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С |
| очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се |
| ваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на |
| на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет че |
| омислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажар |
| а се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p |
| м душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе |
| у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар |
| кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да |
| ни и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога капетана пре |
| /p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!.. |
| м за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?.. |
| е народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо изви |
| и Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико ка |
| нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог |
| говетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја раз |
| да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка некол |
| доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе д |
| правио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Ј |
| гуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као сла |
| а се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћ |
| има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око ка |
| месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна ш |
| а му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није зад |
| овести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за ј |
| разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али |
| {S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова |
| к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка морав |
| ажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће поб |
| орови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца г |
| тио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пус |
| насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал |
| , па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му с |
| јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и п |
| у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка ниј |
| , и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бес |
| <p>— Не ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, |
| јника! — насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друк |
| пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> |
| атра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управљао |
| > на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветит |
| и као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где ј |
| беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n |
| рже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гле |
| ирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори ј |
| гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи |
| ти може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па |
| ити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, |
| прави Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, |
| , е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, |
| ука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакр |
| ако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и |
| , целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог |
| менлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкам |
| есница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бе |
| атворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, ко |
| ш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да |
| гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, |
| тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, |
| <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаш |
| Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху ј |
| лону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом бо |
| ада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несм |
| није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ћ |
| сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подире |
| здаде <pb n="174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чек |
| ланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> <pb n="252" /> <p>- |
| ађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце м |
| у заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, с |
| а предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, сам |
| ка <pb n="277" /> страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под н |
| {S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све |
| ину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да ст |
| те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она мил |
| > <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га |
| Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у обла |
| свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} До |
| .. —</p> <p>Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се с |
| е тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — |
| којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а пред |
| ти страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмо |
| очи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> |
| ену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква пр |
| тивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела |
| мим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све |
| ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бел |
| дао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шета |
| Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља |
| лови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ће |
| а је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична |
| да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кућ |
| ко полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући с |
| b n="189" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој п |
| ше Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој |
| риза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала |
| <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топов |
| за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже к |
| живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да |
| ехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади |
| рас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи сн |
| нао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто с |
| на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се п |
| разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа нај |
| ра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, |
| е кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} |
| гао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи |
| шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а |
| <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да у |
| џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо |
| и вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све мл |
| адија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда че |
| ећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из |
| ише очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па о |
| вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу мол |
| ак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, поста |
| {S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја |
| м матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер |
| у а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испо |
| којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи |
| хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спре |
| ејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> |
| нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је закл |
| ог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних пло |
| ава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и зем |
| </p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падишина, све ј |
| том милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирн |
| е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <milestone unit="subSec |
| последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> |
| ласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и о |
| свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шато |
| соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи в |
| ра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једана |
| Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те |
| му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је у |
| — Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди |
| тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и |
| д би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он |
| слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божан |
| са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несре |
| —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} |
| кама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— |
| то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </ |
| но подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је |
| прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно |
| љу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е б |
| </p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивш |
| {S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони |
| је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ак |
| е видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што ј |
| а послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српске в |
| ба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска |
| а седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На |
| ужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и нес |
| де да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... |
| ра, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> |
| његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсим |
| е заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота ту |
| итка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задоби |
| , те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Фил |
| з те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скинит |
| ти док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно ро |
| онос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи н |
| х имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева |
| је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутк |
| ти.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље |
| /p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на |
| аламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> |
| оше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад |
| е чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> |
| еке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим гор |
| нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, |
| е да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњ |
| што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим песниц |
| о зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Њего |
| ио страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти |
| око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опаз |
| чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n="134" |
| ту растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па кој |
| Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп |
| рак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу |
| .{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и исп |
| рно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улева |
| ла:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти п |
| уто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао раза |
| гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен |
| тињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад |
| S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злоб |
| могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох о |
| стица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније |
| виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, |
| да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која и |
| зи у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато ш |
| ц планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао |
| у кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, как |
| ану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то |
| падну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Тур |
| има бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као |
| ме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се к |
| стојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која нек |
| слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећ |
| сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ни |
| роз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовски |
| е цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која бе |
| чно доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни |
| агомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче кази |
| н поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше |
| цима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу з |
| тина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он с |
| у невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је |
| више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза је |
| лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне прос |
| а се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, п |
| — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја |
| } И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Др |
| е се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се н |
| илине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толи |
| чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се повр |
| рв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се корак |
| танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као д |
| ра.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га поди |
| Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину |
| 19" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пусни |
| авоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар |
| /p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам |
| рми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и обо |
| чке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око с |
| ..{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се с |
| том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодо |
| погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене <pb n="233" /> источне песме што су кадре |
| седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњ |
| наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из |
| у крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје |
| неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, |
| војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кро |
| обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, удари |
| је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слуша |
| {S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим ус |
| час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагње |
| ли — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не |
| {S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је ви |
| му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако г |
| ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази |
| е се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једн |
| .{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их |
| о лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, крас |
| p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на сла |
| киње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да |
| о их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брч |
| ирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се гор |
| како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукав |
| обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена до |
| ење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Глед |
| о; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> испод Текије, могли би |
| у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она.. |
| но гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака сто |
| га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као |
| ="SRP18631_C6"> <head>VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да |
| лни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху нај |
| } Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им |
| злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раста |
| свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре |
| ђаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко преду |
| не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препл |
| не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па |
| полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, |
| они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише |
| —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прил |
| е одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и ниј |
| би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се поми |
| ла пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље би |
| да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако ј |
| се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијах |
| , па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та п |
| слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко с |
| лети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јунач |
| ђе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку к |
| ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико |
| . — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на |
| атећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балч |
| чин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако проп |
| лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменил |
| а кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади |
| песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Ист |
| ну, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, |
| и? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја |
| мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Збори |
| авио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — не |
| ч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава |
| обожаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху |
| А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда |
| нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија ств |
| емена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог |
| а их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевш |
| игра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки б |
| ога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу |
| банаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а |
| ца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> занесених |
| те па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p |
| атрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га сва |
| нствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце |
| авом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све н |
| ко одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постаја |
| д смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим |
| ајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— |
| наси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за |
| тије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стен |
| плашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајду |
| оји певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске |
| хо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољ |
| је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шу |
| или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово |
| м оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> |
| ди рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађах |
| вица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који |
| немо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влај |
| умње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не |
| ико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срц |
| та новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се |
| се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да ј |
| а, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви св |
| ника девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене |
| ије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених |
| у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћ |
| Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нест |
| ао јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојн |
| драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђош |
| шуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, |
| ну оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи о |
| та је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти |
| јездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говор |
| смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да пок |
| притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мо |
| ити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, свој |
| уначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лиц |
| ај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се |
| з корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не з |
| сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она ус |
| починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што |
| у руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли расто |
| па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; |
| о постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> |
| аше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што с |
| азавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ак |
| смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, |
| развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за |
| Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаш |
| чета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни стара |
| ме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше |
| агуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ |
| носио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То |
| трела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу |
| оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја како играху |
| иже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху |
| сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске к |
| гледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држа |
| ли дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Х |
| вога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју |
| "273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда |
| по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене |
| лико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Ј |
| тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани кр |
| ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као |
| с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> < |
| адио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} |
| ен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" /> пламом, који толико узноса |
| итати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уст |
| опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, ста |
| олико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, о |
| коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а кам |
| те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блаженог |
| слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћ |
| } Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и |
| киваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој ре |
| е знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се свак |
| којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али к |
| аху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровн |
| благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако |
| S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај с |
| . — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко |
| пере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страс |
| постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио |
| едан пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбој |
| ре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га |
| ре срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После |
| p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Изд |
| е на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али |
| рада утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који |
| е му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, он |
| астадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мр |
| <pb n="12" /> <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначк |
| обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p> |
| т — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да при |
| себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај к |
| па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчан |
| ала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше |
| Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, |
| сија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спре |
| ...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне |
| мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и исп |
| .</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва |
| ве, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</ |
| да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, |
| срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесен |
| м се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху |
| пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострт |
| му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бур |
| у, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се |
| аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, |
| зу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се |
| није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум |
| ке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли ст |
| е, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке |
| бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песа |
| ко потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се |
| видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Си |
| беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше |
| емишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, |
| аше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је |
| чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није та |
| вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чед |
| оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатк |
| та двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати д |
| лас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не за |
| се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли |
| ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што |
| и шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад |
| дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино |
| никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} |
| а си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како |
| бе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра у |
| пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича.... |
| воме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што см |
| о да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, |
| <p>И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сип |
| n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад |
| и! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се нада |
| лед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином освет |
| га Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска в |
| т био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жу |
| томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, |
| е, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни ви |
| о траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође |
| срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима |
| и које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, |
| оји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S |
| крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начи |
| он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не п |
| појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, к |
| олико <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраш |
| ног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али се н |
| е, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна ве |
| да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни реч |
| Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољуба |
| о да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их |
| а ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје -- |
| о је код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљеви |
| као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} |
| то се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да г |
| ко се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком п |
| ељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај ч |
| !...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео |
| ја!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно |
| аху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се |
| а причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар им |
| а живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога |
| ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правог |
| Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери р |
| опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, к |
| -Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, забор |
| — Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуна |
| аваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало разм |
| распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког стари |
| и очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна срп |
| распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом |
| нао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе бл |
| пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да |
| заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— |
| е, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском с |
| реко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеш |
| моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та |
| ила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Пава |
| нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка нес |
| ...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио. |
| игда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу. |
| м.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему ј |
| олико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот |
| илистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закр |
| уо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као |
| естоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком |
| елити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан жив |
| ало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својств |
| чина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мути |
| м како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што |
| /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лак |
| <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаш |
| мерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, промени се везир б |
| 18631_C13"> <head>XIII.</head> <p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ниш |
| чи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: забор |
| 0" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онак |
| ад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру задад |
| је прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да |
| у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхт |
| је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не |
| загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео |
| олан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што сам |
| љада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу ил |
| ху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборави |
| шао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за |
| >— Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стад |
| а погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним млади |
| летку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, |
| осаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави |
| ако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{ |
| још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учи |
| сећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како из срца пе |
| ш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих |
| и!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} |
| </p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала |
| дића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и |
| ’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S |
| Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војск |
| раве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред ње |
| ке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши |
| а да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује д |
| да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер ј |
| не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с |
| од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> |
| ањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цврк |
| отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да про |
| помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи... |
| сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не ду |
| дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем |
| о није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очим |
| зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине |
| ни шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде |
| тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сус |
| ко љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што ј |
| , много више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако |
| не иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако |
| > <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћ |
| рви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пр |
| >Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у |
| о их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима ј |
| ва:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што |
| у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га |
| да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били |
| осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље |
| е најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господ |
| а на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и |
| те ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да |
| га божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом |
| ни е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намрг |
| вај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, ш |
| роз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство |
| ..{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помисли |
| о пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива бе |
| де дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња пад |
| p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не |
| да те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... |
| у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако б |
| т оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој |
| да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна ва |
| уо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побро |
| е за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и сти |
| појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слоб |
| даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена |
| <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте к |
| борави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамил |
| ћи дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па |
| } И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> < |
| смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којим |
| да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваш |
| но хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, |
| друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} О |
| иваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше заб |
| неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди |
| који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово |
| своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, п |
| орао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш |
| сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, |
| ш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу |
| >— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није мо |
| ити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им за |
| мајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа њ |
| ивот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све в |
| да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит ч |
| еко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући с |
| ући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигну |
| равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} |
| за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо |
| гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на прос |
| ник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обо |
| орила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</ |
| тране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који |
| >И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред |
| на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у соб |
| меси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчањ |
| из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p |
| оловићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у р |
| , да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И дои |
| лико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим |
| аше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb n="56" |
| ог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четв |
| је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао |
| имљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа |
| тро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто од |
| ио толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — прогов |
| еше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>В |
| есто Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, ко |
| еже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би о |
| ко занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па позна |
| брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир |
| гне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је до |
| и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанас |
| били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћ |
| а се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стад |
| низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањ |
| ако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забо |
| тро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може ником |
| ку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божа |
| е на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око ста |
| је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама д |
| е упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала |
| човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен погл |
| од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито п |
| окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војво |
| } С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... |
| онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из |
| ше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, |
| је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бо |
| 48" /> лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — |
| Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</p> <p> |
| ection" /> <p>Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку с |
| а преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игр |
| ни прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им и |
| Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица к |
| се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да |
| те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у с |
| а.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нари |
| таше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу с |
| ом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, |
| не руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједа |
| варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као не |
| једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немци |
| ти се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша |
| у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму |
| авно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особит |
| годити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако |
| четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је с |
| свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних стр |
| апљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену гла |
| и да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико трен |
| латити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> < |
| атру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чуд |
| толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију п |
| ве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди ист |
| адич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину. |
| ја од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јун |
| о за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога ра |
| таганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова п |
| онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости по |
| јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка |
| идиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника |
| е онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко и |
| ака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагорева |
| ио том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице |
| > <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен |
| она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштв |
| дна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</ |
| о и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе шт |
| и шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Вез |
| И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с |
| .. одговори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта по |
| а добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је |
| и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањ |
| ити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо |
| а, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је х |
| } И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговор |
| тру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да |
| дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се ба |
| овори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{ |
| увао!... одговори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш |
| помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло ра |
| о одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> < |
| м да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону ц |
| ле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу ка |
| планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на |
| асто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допушта |
| ија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мра |
| р можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> |
| не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p |
| је, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет д |
| дина како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мал |
| p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од рад |
| сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} По |
| есем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господи |
| после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико |
| х.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не зн |
| обудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, ско |
| би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пр |
| мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Го |
| опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије с |
| а још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не з |
| ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито |
| притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђ |
| д пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — |
| каче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јаха |
| рашни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потр |
| а помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах |
| и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи |
| -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без пр |
| оја беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче.. |
| епе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи |
| али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па за |
| ао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љуб |
| ?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p |
| три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће пу |
| везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а см |
| и пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да |
| сниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље м |
| гући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато |
| мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од |
| родужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме моља |
| рло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за |
| а га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа |
| а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али о |
| видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена |
| А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућ |
| свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим II |
| ви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побесне |
| р..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке с |
| свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, |
| оча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час на |
| к што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном х |
| али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих ј |
| оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код с |
| е под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три |
| благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. |
| ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што с |
| да рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Бого |
| целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом ди |
| радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих |
| <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома зами |
| ре...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине с |
| оје играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А |
| им четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови ве |
| ођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Да |
| а тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</ |
| рци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана бе |
| <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво мој |
| ервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — дод |
| м местима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куца |
| гасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одм |
| угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, |
| .{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на ср |
| мови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској вар |
| чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној кра |
| беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда |
| лим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, ка |
| еку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који |
| што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидај |
| опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увр |
| ој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој ути |
| о разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му |
| очу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.< |
| мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мо |
| атило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, |
| заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p |
| тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо |
| из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те |
| није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је |
| улбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ниш |
| да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — |
| ма зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачи |
| оме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> |
| са даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци зад |
| нили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу д |
| тити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беш |
| ануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно уда |
| донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</ |
| оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> <p> |
| увендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све |
| борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган н |
| својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што |
| же, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице... |
| а оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше |
| ему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од араб |
| да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као ка |
| тати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> |
| ахваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља: |
| већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те ду |
| па зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово н |
| ли као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као |
| ле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био |
| љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> да се још је |
| године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то |
| донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> |
| бске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинс |
| , јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом |
| идеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети п |
| ила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не |
| ча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које сн |
| е, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с |
| , тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакш |
| , и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча дои |
| се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио |
| своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио |
| м шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало п |
| а му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја |
| — Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душ |
| и опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзи |
| ани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, |
| а, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што н |
| већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да с |
| иљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Ко |
| авно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да бо |
| > <p>Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледа |
| ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скри |
| ед богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јек |
| ање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и |
| стивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том трен |
| е.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за ц |
| „Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, |
| али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећ |
| </p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је |
| аше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... |
| ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице ми |
| , који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он пос |
| еха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гле |
| по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попре |
| e unit="subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турак |
| ла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срди |
| о седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, |
| е како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <mil |
| о бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Т |
| рћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране |
| То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој од |
| а румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" /> пламом, који толико у |
| и задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мр |
| Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо |
| то по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости |
| и човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно с |
| ако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даљ |
| коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим див |
| окри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети |
| му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима који бе |
| луша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима |
| ашну светлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са |
| ргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желе |
| ујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија на |
| у чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да прич |
| либе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину с |
| о срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Ле |
| јој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што ви |
| b n="233" /> источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети |
| непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непреста |
| падати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од с |
| је вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу |
| Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем |
| га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а |
| кама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине његови |
| ци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око ц |
| <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не см |
| беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с ј |
| Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и |
| нике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до |
| изом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она забора |
| са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако ј |
| ву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаш |
| о прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шт |
| оведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чуд |
| чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме |
| јено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатк |
| <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одска |
| дајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору |
| ек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османли |
| о не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 п |
| у заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше п |
| емо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на ок |
| ега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бе |
| кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову |
| <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и |
| тири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама ст |
| и да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он з |
| те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запр |
| кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми о |
| не излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>К |
| Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не зн |
| боду а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповеднич |
| нину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило проро |
| а Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према |
| ред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни |
| с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 |
| познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге |
| а Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на |
| есу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније кр |
| ис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем |
| имо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим |
| чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу |
| нога добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опе |
| Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а |
| баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила и |
| на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много још којешта измени се у Феј |
| еди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето м |
| во срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем до |
| ну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти вол |
| тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S |
| во, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од пра |
| пи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и ра |
| чи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове т |
| јима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи |
| ужје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају |
| 147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којим |
| опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља |
| ај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам п |
| ће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутр |
| ла ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесн |
| леваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од |
| рошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо! |
| д чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са запо |
| једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном |
| Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама ј |
| аше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p |
| знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем |
| а мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а и |
| еко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, |
| оба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздра |
| ежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, |
| све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним |
| рунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој |
| је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Ра |
| гуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео |
| , приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Феј |
| p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да пл |
| о, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрст |
| унака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго |
| ладићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те |
| Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S |
| ... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју |
| знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменев |
| олена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња |
| па проговори промуклим гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти сан |
| па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погину |
| е приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлет |
| али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одве |
| и.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех сво |
| иниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Ј |
| спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Феј |
| , загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјах |
| милити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су |
| више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </ |
| му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда |
| с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет |
| <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је о |
| е, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} |
| , слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— Надина! — писну Периза па се т |
| шно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја прол |
| ме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша |
| а га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и |
| тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше исто |
| <p>Колико зависи народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења женск |
| а су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се |
| и сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса |
| очу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне |
| е; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чи |
| ла момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све бе |
| тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако см |
| обили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <p |
| шака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи ш |
| сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих |
| ило милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да сн |
| ног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме |
| смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се би |
| еска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> < |
| а поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да |
| "178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд н |
| у, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у |
| евши Шабац, цело се село <pb n="178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и |
| р.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће |
| од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то з |
| сни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог с |
| : -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирк |
| рцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме |
| слили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се |
| рижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, |
| а као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким при |
| <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подр |
| огаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још чет |
| реко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече |
| ни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница из |
| по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше кр |
| ђоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну |
| ше по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S |
| епа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш д |
| ла, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше |
| ску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p |
| лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не т |
| од да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то |
| с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом |
| Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џев |
| Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце с |
| као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаш |
| анину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и о |
| беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а к |
| Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Т |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господ |
| кше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да до |
| у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за вези |
| е: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша |
| бе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n= |
| ш мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише к |
| е сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жаго |
| н лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су так |
| о улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну |
| кине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко вре |
| на српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Ц |
| е коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може. |
| ком граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цр |
| ? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав |
| а се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би посл |
| мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децо |
| еди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше |
| у зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше |
| обље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост |
| ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од |
| {S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња |
| смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше |
| врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на |
| ем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како |
| се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако стра |
| нац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и муч |
| усте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било неж |
| распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десниц |
| {S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра пр |
| ху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> к |
| брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан о |
| и праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силаж |
| да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе? |
| еш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир г |
| 0.000 ока олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још весели |
| ла, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама бе |
| и толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише т |
| о оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенер |
| ња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су се |
| ајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепото |
| м побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загр |
| стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а он |
| 1_C7"> <head>VII.</head> <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске бару |
| id="SRP18631_C12"> <head>XII.</head> <p>Освануо је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад |
| теђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за дра |
| несе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где |
| на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита с |
| ребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство.. |
| о и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не |
| у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је ст |
| <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховит |
| ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> <d |
| и на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пр |
| едајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако с |
| је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала леп |
| љка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претворише с |
| ајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила српкиња...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све |
| друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми |
| нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јуна |
| у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до јед |
| глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Та |
| увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена |
| ао сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајнич |
| јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат р |
| ом светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито ст |
| еби хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча |
| ађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше ка |
| и кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја |
| е ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, |
| велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сј |
| леда испод ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми К |
| чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што |
| вака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево |
| т само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, п |
| уга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако по |
| р са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати. |
| <pb n="101" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе р |
| ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онд |
| ас седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ |
| гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све |
| а...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџал |
| S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се је |
| говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањен |
| вањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, |
| љци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте са |
| оведи Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко |
| на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми |
| е коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Та |
| јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гри |
| ики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда ша |
| ијатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ус |
| су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго |
| му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срц |
| тку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p |
| е ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, уздани |
| асу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред |
| ло после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше то |
| ла, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те са |
| напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутр |
| рај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дира |
| тима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзији |
| огао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком ј |
| ку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце м |
| unit="subSection" /> <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско |
| настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећ |
| му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али |
| игде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче |
| помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а |
| ко жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и р |
| војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено |
| успављује најмилијим надама, најмилијим осећајима, сећајући се најмилијих својих?...</p> <p>Так |
| во племенито срце са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао |
| овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у паме |
| pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење |
| их крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему |
| тенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног бреж |
| ећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n="251" /> победи племени |
| а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку з |
| наш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет скл |
| дуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p |
| .</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије |
| решчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући |
| н младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као |
| е да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесн |
| дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није |
| што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не |
| S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице ру |
| е нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта |
| које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пр |
| } Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта ка |
| не бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се |
| ивати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама жи |
| но.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лиц |
| На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није |
| удно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачуди |
| т у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари. |
| ијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тиш |
| јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда |
| да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако рас |
| а вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о |
| е чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастич |
| то јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад може д |
| ве године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог ч |
| ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгиб |
| евољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то |
| а срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као |
| свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагује |
| и се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто по |
| може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — |
| е могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... |
| убљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце |
| е разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата сп |
| ље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њ |
| ше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помиса |
| не најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше п |
| ликом милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гле |
| p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, |
| а на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по |
| о друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло с |
| је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне св |
| ланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском с |
| /p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се виш |
| ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете |
| која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бе |
| то он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмеј |
| ихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још страшни |
| седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама |
| сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се |
| здржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он |
| нда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на |
| већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S |
| смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу закл |
| p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да с |
| овор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погн |
| знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако ц |
| ти моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах |
| рима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезо |
| ше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, |
| ко храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави н |
| боду...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и расп |
| аје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p> <p>— |
| ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро да |
| еликој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сас |
| де, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри по |
| е да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи б |
| прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи пр |
| да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притис |
| да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време |
| видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S |
| ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света п |
| о мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши |
| дити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... .</p> <p>Младићева |
| , од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће и |
| е судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па |
| о се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> |
| Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест |
| еограда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опко |
| које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови |
| а ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S |
| ад и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад |
| да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће |
| но бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — |
| ши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим |
| Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде са |
| /p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико узд |
| анеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се б |
| На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунч |
| а овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се |
| око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег |
| у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљни |
| вога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му |
| де, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих д |
| јпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше |
| ...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем н |
| својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и св |
| доше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p |
| смејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце прид |
| у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је ист |
| страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и |
| амо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико |
| диже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше: |
| у...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца...</ |
| аше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарк |
| ли на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одск |
| господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечиј |
| што тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зр |
| рихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд |
| леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је милов |
| остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у ј |
| ука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му неп |
| ко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која н |
| S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор |
| у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, ка |
| е слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са сво |
| >Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} С |
| здржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, |
| {S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба |
| p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу увод |
| а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаш |
| о говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око |
| чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше поко |
| де ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p>Господине м |
| зговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским... |
| да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је реч |
| и није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, |
| ода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би зас |
| и он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но |
| да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, пр |
| — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље |
| тина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће м |
| загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу ч |
| с ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Д |
| ојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма. |
| алека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к ис |
| х левачких ливада, оживљаваше све неком особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на с |
| аву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!. |
| ло.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се |
| рал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљина |
| ао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војску |
| ри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слобо |
| говорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо |
| заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме |
| ао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна д |
| удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Ф |
| нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, |
| > заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку мољаше |
| и је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, ка |
| ина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бах |
| разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тих |
| лети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и |
| ви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира |
| говом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућ |
| ња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд ј |
| де се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снаж |
| ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капета |
| ајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у |
| ј!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати |
| ртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало |
| она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте |
| остио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом с |
| м те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо |
| ук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се б |
| S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, |
| тилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г |
| д му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му |
| , што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— |
| у и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где ј |
| и ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <milestone unit="subSe |
| му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> < |
| чише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и ка |
| {S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је |
| ати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Са |
| оје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога раздрагана |
| p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили |
| иташе изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мој |
| смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да |
| ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се так |
| ..{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви.. |
| рском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остал |
| многим борама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме |
| престољу...</p> <pb n="227" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за јо |
| чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мен |
| — Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалости |
| Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем |
| ој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме |
| ајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме д |
| ог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! — потв |
| оде одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше так |
| то згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене другари |
| о осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно |
| /p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га |
| мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом |
| ече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним |
| поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком све |
| осити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза |
| ху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху н |
| црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше |
| и и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само о |
| Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бо |
| дна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих роб |
| ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, |
| ти своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га |
| миланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зеле |
| pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рук |
| а своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским и о |
| у к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказан |
| ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да до |
| славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се |
| ца имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по ц |
| ко је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговара |
| а се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак |
| инско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико вил |
| приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — п |
| де до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на св |
| витеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадиј |
| коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Му |
| отаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што |
| а, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разговора започе од један пут Мирк |
| ице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — па обори главу, но после два т |
| љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </di |
| у доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у зла |
| слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га сла |
| посаво!...</p> <p>— Верениче! ..</p> <p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи |
| авао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Д |
| е је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бог |
| скакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошт |
| Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочин |
| } Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београ |
| ење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му о |
| омир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе вил |
| о одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу п |
| д није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренут |
| ло се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Изме |
| но другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека с |
| брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда св |
| у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мн |
| еше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова. |
| неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепо |
| твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја јо |
| жа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађа |
| помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, |
| ашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је |
| а народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност... |
| чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему не |
| ан пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман |
| аре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде сп |
| и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине |
| ше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови |
| ба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p |
| пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакл |
| али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше једин |
| н, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо р |
| и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb |
| ерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb |
| здржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га.</p> </div> <div type=" |
| — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:</p> <p>— То |
| сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али отац?...{S} Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио |
| та...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који |
| н отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташ |
| ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим ро |
| срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један |
| це пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смеши |
| својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А |
| која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, |
| ни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху |
| 1" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сам |
| војка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала |
| Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и |
| дите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови с |
| беде одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још |
| ао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погреш |
| и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га неброј |
| ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чуд |
| које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај |
| војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после |
| {S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да л |
| ако му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пут |
| рича све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да |
| ро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује... |
| ли морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали н |
| д који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не мо |
| атом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже н |
| већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо |
| по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни |
| огла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Бо |
| есту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху нач |
| огом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут |
| с, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> < |
| е још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле н |
| ћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина |
| Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још б |
| то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну |
| говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У њего |
| </p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријан |
| лепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаш |
| она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше м |
| неме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред вези |
| огла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ на |
| па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепан |
| памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хт |
| у пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p |
| кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу њег |
| ше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и не |
| стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="178" /> орило од песа |
| да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" |
| а, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила не |
| али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетско |
| а коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска |
| ве Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком наб |
| јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на |
| 6" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које ст |
| у не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушају |
| е, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија п |
| це, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду с |
| све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не см |
| у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и вид |
| говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... са |
| ачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у њ |
| ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па |
| и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних.</p> |
| речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаг |
| свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи |
| — Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па |
| у Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није с |
| рну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уг |
| е Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... пита |
| никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, |
| ред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни о |
| рича му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом |
| јску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох ст |
| варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даљ |
| оте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио |
| о би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила суза |
| вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и прија |
| .{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слу |
| е и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њим |
| мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> |
| притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу |
| слетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немад |
| уђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском |
| а како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло д |
| осподине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу |
| ала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у |
| дету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захв |
| тају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. — |
| мем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако с |
| онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о нек |
| она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он |
| ху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су |
| их витезова.</p> <p>— Живела слобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора треба да на |
| оредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из г |
| и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше материнску милост најжарчом синовљом захв |
| намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да пе |
| под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да и |
| молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причати:</p> <p>— Не прође много како се сврши к |
| мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>А |
| сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се |
| кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено те |
| ара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуг |
| утећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слаб |
| баницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати |
| ри се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обиш |
| /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сни |
| кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</ |
| њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једно |
| е држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>О |
| /p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје гла |
| оћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаск |
| ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не |
| даве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, је |
| лом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разговетно како се жи |
| си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји стра |
| упци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само... |
| ј још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, |
| а, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати |
| с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> занесених загр |
| > <p>Сви... сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </ |
| још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љ |
| акав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу... |
| сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу |
| их бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, који |
| гу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница г |
| себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Пер |
| сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, з |
| ажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да ч |
| р да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало |
| јник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шт |
| уше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов к |
| еше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врх |
| а, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав о |
| ојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака |
| што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта |
| је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е б |
| који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше т |
| ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ћ |
| и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину |
| ске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и сав |
| В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возарови |
| коро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом м |
| јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађут |
| ед Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак |
| ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра |
| да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отме |
| слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли пр |
| воје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ |
| зе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан |
| о свога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе не |
| по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже т |
| недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језе |
| ехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на |
| само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти |
| аше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже |
| ава задрхта па цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та пове |
| ија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</ |
| нут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притвор |
| саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, |
| ило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзиј |
| мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на по |
| вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут пог |
| ути:</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалил |
| е сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заис |
| тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа д |
| — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мо |
| ихову смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он |
| ове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па он |
| риза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Феј |
| нда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од оче |
| сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болниц |
| да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избави |
| си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли |
| асни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хла |
| клопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег о |
| Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, |
| а је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосм |
| м, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе |
| срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} В |
| ам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута ве |
| е песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од |
| им што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог |
| јој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, |
| е молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницим |
| а?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда виш |
| 1" /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости |
| да сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} |
| љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас на |
| гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у ме |
| ај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим мило |
| тву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својо |
| ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за м |
| ему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — |
| то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадн |
| р.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. |
| иле још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло м |
| да, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу |
| варио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од с |
| погледа к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси |
| !... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка |
| рбије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} |
| зира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је |
| мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила |
| роси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учин |
| а свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкр |
| и своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси |
| а мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадо |
| ије могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на |
| ај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ |
| ози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, так |
| лум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахн |
| па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја |
| ачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми |
| тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно жив |
| и од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши ј |
| га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p> |
| слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред пост |
| у клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар н |
| и.{S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{ |
| м и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како |
| оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница |
| им песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мен |
| ији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш св |
| како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} |
| и и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто |
| нда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче |
| и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли |
| </p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси л |
| аницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; доб |
| Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... |
| са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и н |
| емљаци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и до |
| Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба ј |
| чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — |
| ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побој |
| ом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча на |
| понуде свакоје...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше.. |
| ше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пун |
| губи јединче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам пр |
| у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима не |
| ека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!...</p> |
| сецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А ст |
| час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, оср |
| > <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре дос |
| , ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{ |
| т хиљада господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гоми |
| Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више гор |
| у везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање н |
| а тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!. |
| граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погре |
| испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци р |
| езину.</p> <pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрост |
| је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ |
| ли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за д |
| је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, |
| занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а |
| га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на |
| , како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> |
| аше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га ум |
| ше него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз п |
| ега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S |
| о, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пус |
| беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с |
| бљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне м |
| ... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје р |
| д јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасмино |
| атко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније |
| ао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њ |
| јка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепташ |
| иза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му |
| сити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и |
| ородицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху баб |
| и те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. |
| кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, |
| аше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред |
| ајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну куртал |
| зина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно |
| мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам |
| своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мај |
| оже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити |
| и, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико рас |
| еше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоко |
| цима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху |
| беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судб |
| свим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један п |
| милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаш |
| м небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад то |
| док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весељ |
| ве храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих |
| а му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па |
| } У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла би |
| аш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не о |
| очини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутра |
| а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је т |
| тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као с |
| срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само јед |
| 32" /> укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> <div |
| прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га |
| з својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они |
| p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби |
| ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и |
| оје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело |
| ..{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке |
| паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} |
| је су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се |
| у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрат |
| нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на сво |
| вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ д |
| пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> <p |
| и коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се с |
| мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блис |
| ; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— |
| Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклет |
| ћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче |
| година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући |
| слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере ск |
| илостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе... |
| > <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и з |
| упљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале |
| шта не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њ |
| учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра позна |
| <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војво |
| е.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то ј |
| епог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне но |
| им? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не мо |
| крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а |
| иђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса |
| ше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост |
| де је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом кам |
| оведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од јед |
| рипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- |
| већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се сил |
| а да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити |
| Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на зна |
| Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако теш |
| ад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа |
| ерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрест |
| о, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи |
| " /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си та |
| загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у |
| се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пу |
| езир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угл |
| ас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притисн |
| зумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што |
| да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док |
| идеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда |
| вендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огр |
| ца на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој про |
| Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> |
| даш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина |
| ..{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши: |
| еш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још |
| одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене јо |
| — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде |
| небу заблисташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је |
| >Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала |
| и кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило |
| ојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, |
| собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, |
| их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете л |
| ве црне косе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нек |
| . —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи м |
| уће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне о |
| ојима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} |
| ратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" /> пламом, к |
| љно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако |
| лила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне в |
| најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које суср |
| ше вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они и |
| ним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало |
| ишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепос |
| и.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи он |
| им биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пун |
| Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење. |
| учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и о |
| божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он |
| беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> < |
| ва од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече пок |
| о притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, |
| де као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети |
| p> <pb n="186" /> <p>Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће |
| ати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Б |
| се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} П |
| груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p> |
| с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате |
| ког леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да забора |
| но се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на |
| ако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се |
| но најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све ја |
| беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се не |
| едно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда |
| окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим зане |
| оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатељ |
| лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегов |
| S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборавио о |
| uote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко |
| у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да глад |
| у тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је п |
| и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара |
| ао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, г |
| вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се стр |
| о гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у он |
| а око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држањ |
| си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p |
| > <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао углед |
| е греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба св |
| теља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, ј |
| жје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најди |
| <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— |
| ао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу к |
| ој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покај |
| Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи ч |
| ..</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!.. |
| обња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не |
| његове светлости синуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске земље...</p> <p>Д |
| S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњиц |
| т стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсја |
| у — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год |
| {S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем |
| овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на в |
| > шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљен |
| ћи <pb n="232" /> укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> |
| а са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S |
| еговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја како играху харамске робињице јад их |
| ее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> <pb n="241" /> <milestone unit="subSection |
| лава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду |
| ки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу |
| да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском |
| ..</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{ |
| уђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао д |
| у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p> |
| сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред о |
| ком безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео |
| Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед |
| м нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— |
| епушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> < |
| ах да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да |
| своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено |
| коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле с |
| ољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потур |
| је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше |
| стиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсвет |
| лашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику т |
| рла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје |
| послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздрављ |
| и.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју ошт |
| их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их ис |
| у па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, |
| нија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, |
| оча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му |
| ко не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извез |
| {S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице |
| ризу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу |
| <p>— Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у |
| <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харем |
| ришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме каз |
| <pb n="110" /> <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, |
| у, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај ј |
| ле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у |
| но!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио |
| елост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици сво |
| могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта би |
| , кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она па |
| гуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да |
| ође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пр |
| укавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, |
| ало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— |
| е трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, |
| ињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре |
| } ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<r |
| тећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном сре |
| к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити |
| {S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је |
| похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти |
| е сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбор |
| </p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их с |
| ма ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много |
| остељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут н |
| га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа |
| шљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..< |
| ише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он че |
| ваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем |
| ари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се |
| о, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па |
| ди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одм |
| Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини д |
| ака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе пост |
| дба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу св |
| у да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ва |
| ло на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та |
| слити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, |
| чинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Уст |
| вље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца |
| муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отр |
| и, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се не |
| тле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је |
| прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још стра |
| просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, к |
| pb n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад |
| он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки мест |
| а у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди с |
| к оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Ко |
| м гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како |
| која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ |
| погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао д |
| се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше ц |
| о штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} |
| кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што б |
| е од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он |
| дно момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда |
| — да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом |
| у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мем |
| </p> <p>Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не |
| сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад |
| о да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се ј |
| га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда. |
| зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.< |
| се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p |
| та, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава |
| ти та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone uni |
| и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за |
| </p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази |
| епа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти за |
| ма, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четир |
| га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песн |
| о умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда |
| ака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образ |
| о виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, ал |
| икот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је |
| нијим и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разум |
| ази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано |
| и ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за т |
| махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се у |
| унаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно |
| а лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га с |
| е шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега |
| уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три |
| p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно |
| а то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ћ |
| будим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка |
| ашно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јата |
| угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не ск |
| мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи п |
| чине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити...</p> <p>Шахин чист |
| што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хт |
| ишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да |
| } Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега |
| м очима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књ |
| рпско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем л |
| д плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на |
| шио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје |
| како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од с |
| ом беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га |
| олика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гоми |
| песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то уд |
| сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје |
| дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сре |
| {S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како |
| чке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховит |
| и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадал |
| песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође |
| како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то б |
| гло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— |
| рпкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало ос |
| азумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као |
| њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...< |
| {S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...< |
| руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се теш |
| ведница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти с |
| ча Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како о |
| > <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде |
| {S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет нес |
| .</p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача. |
| опадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао |
| } Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, |
| сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим к |
| вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушева |
| >Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те запо |
| —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом |
| ма.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљ |
| еговим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда оп |
| ; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— |
| тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уре |
| ијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, |
| ици сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији да |
| разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже а |
| бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни |
| јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљ |
| Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао гос |
| <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — |
| нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано |
| зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p |
| ћа, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђаво |
| ако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, |
| спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо у |
| аче! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не п |
| ене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћем |
| дадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За |
| Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говора |
| омогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка госпо |
| о песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум |
| евоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке ок |
| о вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Бо |
| е навикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња |
| .{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију л |
| сили која створи те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати |
| ...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непо |
| емо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачуна |
| мо нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почн |
| машна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије ви |
| јаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S |
| ила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димо |
| .{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... |
| од пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у сме |
| <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да ни |
| чемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после св |
| у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па |
| аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти к |
| беснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на је |
| од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124 |
| а.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могл |
| речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу |
| ија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе д |
| и бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милуј |
| чајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и как |
| ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја ис |
| остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући од |
| пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам гд |
| о иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом бело |
| а затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, |
| } Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни |
| лече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава план |
| отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овам |
| а Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним з |
| грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чуј |
| о смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се |
| бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!. |
| штенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли |
| вом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја ш |
| је, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко виде |
| дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно милов |
| и синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку |
| едаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем |
| ту.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех |
| е сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за |
| , који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху |
| ти, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш |
| ини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидов |
| > <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је го |
| е хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> |
| еђоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па с |
| се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опр |
| то се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише |
| зана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турц |
| ју.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изгов |
| твену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из |
| певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он св |
| уго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако |
| ди, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одај |
| сном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала |
| а...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> |
| о стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини л |
| } У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да |
| који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више нег |
| n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се |
| могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне |
| .</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново |
| наш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ. |
| идети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегов |
| то тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогин |
| .{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у |
| цу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини ш |
| остима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа |
| а му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} |
| алаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, п |
| ког, који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си нап |
| лико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха |
| /p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отр |
| ди Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причах |
| и га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу |
| је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у најв |
| више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али |
| е на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше ш |
| ћ клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом |
| доше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другч |
| јзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху |
| > <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју |
| некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча н |
| еху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну зе |
| ше једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p> |
| ратово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од му |
| ачка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од бр |
| , јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремах |
| е могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити как |
| ј песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... |
| ело, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо |
| овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љ |
| га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али н |
| лбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба.. |
| на којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изув |
| о село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колик |
| а дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и |
| треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити |
| миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>А |
| елика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад |
| удно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те |
| орави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Ми |
| ше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p |
| а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да |
| са, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што та |
| , али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба |
| згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта |
| ако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хит |
| е кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд |
| д џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у ве |
| су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на д |
| агића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> |
| е.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, си |
| ако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобо |
| мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате к |
| на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што под |
| алијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога в |
| и кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> |
| е у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с ко |
| мо ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у |
| треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас |
| е ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Сме |
| вога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше п |
| искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никакво |
| четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чуј |
| шка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку |
| ма.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљеви |
| —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p>— Опрости честита |
| да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина |
| и сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што са |
| > <pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо... |
| од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На г |
| ећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се |
| се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} На |
| екала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа |
| ило, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> |
| к малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочин |
| е да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и |
| ј, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах извр |
| лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и |
| да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од на |
| ше па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра |
| ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не |
| е стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, |
| ер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклиња |
| помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати |
| у, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p> |
| , ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, н |
| их тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији рум |
| , издаде <pb n="174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не |
| и није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу опра |
| којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз р |
| мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути |
| сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите би |
| и танкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важн |
| син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ и |
| д кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> <pb n="252" /> <p |
| да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} |
| ао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану д |
| ше подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласни |
| угљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше да |
| ше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај |
| нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано ј |
| о после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта |
| јслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенц |
| не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше гос |
| д силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију |
| ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="2 |
| ашну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом |
| S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у |
| ти сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснут |
| орака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" |
| би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурн |
| нана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p |
| и несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега |
| е га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, |
| е господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: |
| е сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је |
| мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше ск |
| улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза |
| а ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> |
| ори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни |
| душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља |
| јао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и поле |
| м на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на јед |
| пре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно |
| за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад |
| не водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један п |
| утака <pb n="277" /> страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже по |
| а му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он |
| браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају с |
| ом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући с |
| ом, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећа |
| редину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да |
| <p>Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи как |
| </p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове |
| занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у |
| е јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах |
| је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она |
| </p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни |
| Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде вези |
| ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му теш |
| </p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да |
| p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <milestone unit="subS |
| еше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се п |
| азговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да с |
| јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах |
| на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће |
| .{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се |
| <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у о |
| е бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако |
| своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— |
| ђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Б |
| милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши ника |
| , злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} |
| нску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на |
| красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само |
| а из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад |
| жећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мр |
| је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро как |
| и песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један чо |
| рши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} |
| онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам |
| ичати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> < |
| е одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што само најгори притворници зн |
| даше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n="275" /> се п |
| пљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са з |
| ршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати ст |
| новићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да с |
| и!... —</p> <p>Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те с |
| драво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степанов |
| гуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, |
| а се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! |
| се, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а п |
| мести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном пе |
| скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</ |
| имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква |
| и сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем до |
| му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, ј |
| ! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца |
| ко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш |
| а свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну је |
| е...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> |
| да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умирива |
| д твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из мат |
| у се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калу |
| сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је бесне |
| његовог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репо |
| ваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разгов |
| {S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај го |
| Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју |
| премим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p> |
| <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати д |
| о да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи |
| о.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти ве |
| како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосре |
| е сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се про |
| д замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице |
| ..{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити тре |
| > <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — гово |
| опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљ |
| b n="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спус |
| вић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сес |
| о ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој бо |
| јку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> |
| недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета веш |
| и ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба |
| улма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомичн |
| е кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме |
| ом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе |
| е на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то |
| а, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном до |
| имо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно ж |
| а своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирк |
| тиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама |
| Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се |
| у се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју туж |
| узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку с |
| ва, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно |
| о, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега |
| е дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, р |
| гог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под |
| або научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој н |
| } Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах |
| гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде ш |
| /p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој |
| м победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање |
| p>Михаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост |
| вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни реч |
| кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p> |
| аносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се оп |
| одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило |
| не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић |
| /p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Н |
| есрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим бе |
| ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ва |
| околови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до |
| је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.< |
| сец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи |
| е што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им |
| у таке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако |
| !...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, |
| овека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте |
| већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!... |
| погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознал |
| , па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води |
| бе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на дру |
| и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи |
| .. ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда |
| . —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <mileston |
| пкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њ |
| д га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дич |
| ву, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам прич |
| забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опкол |
| јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде |
| елиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповеди |
| нога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p> |
| n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она р |
| е, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а |
| тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајућ |
| који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше |
| Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беш |
| {S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само |
| <pb n="189" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својо |
| стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умес |
| , којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима |
| сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово |
| рлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, нем |
| која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од |
| самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не |
| урке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у живо |
| де да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да ост |
| само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — |
| каменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио ка |
| е видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ће |
| Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је ода |
| <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не д |
| ла те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо |
| ндије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледат |
| > <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше |
| на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове |
| >— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога |
| у.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радов |
| вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидн |
| ућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне |
| у, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!.. |
| же хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} К |
| /p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим то |
| p>Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на од |
| срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете |
| у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва њего |
| а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако по |
| е киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућ |
| рити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи |
| му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па |
| ити памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми |
| а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каж |
| за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати |
| Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које не |
| грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхл |
| ени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу шт |
| акасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постељ |
| ила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти п |
| ете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се с |
| мао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p |
| у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} |
| ечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи |
| могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје бога |
| уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре |
| х и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— |
| навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, |
| о у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као дим |
| показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но зби |
| прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад |
| и ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено |
| она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најма |
| дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошт |
| ма чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није |
| песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би с |
| е, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да |
| бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се |
| ви и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећ |
| месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше пон |
| да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које с |
| } Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> |
| не заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек лу |
| заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци о |
| сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као |
| зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су |
| а небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непр |
| срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре |
| !...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме |
| да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа |
| илостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко њего |
| p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!...</p> <p>Сад удариш |
| се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се |
| шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела < |
| сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досета |
| уго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јо |
| чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лет |
| икака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се |
| ати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оно |
| изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су |
| егове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда н |
| рене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедем |
| ли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког |
| штва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! — |
| е ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку? |
| риза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела одним |
| самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедере |
| и не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мо |
| а се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једни |
| вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих п |
| а Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели |
| у у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми каже |
| никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико |
| могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћут |
| то клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не п |
| пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био |
| p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио д |
| о било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку |
| се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми рад |
| ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јун |
| о трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ра |
| — Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све |
| с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше с |
| а, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао прокл |
| доше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али |
| Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда |
| у не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га |
| око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није |
| олише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још м |
| осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима |
| чевих соколова остало само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се на |
| д више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, п |
| м те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Ал |
| о, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске... |
| ла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али м |
| ше вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу |
| равак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, по |
| ијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се по |
| сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио тво |
| ао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да |
| ивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, ј |
| p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али |
| рему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи и |
| ст, јест! — потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта? |
| непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола о |
| ених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док |
| ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад ум |
| и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не < |
| ри Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети мома |
| ћи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — т |
| ро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је с |
| чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна |
| колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— |
| тњу, неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, с |
| а тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што |
| ла, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова |
| о те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ј |
| па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се |
| е вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала |
| јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толик |
| че једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се |
| , не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не |
| моран.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш |
| p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p> |
| сну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша. |
| таје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет вра |
| >- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад м |
| е; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; нек |
| p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</ |
| и ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близ |
| ако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на м |
| кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као гр |
| са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p> |
| дно продиванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb |
| онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је зн |
| намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... < |
| вих мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за |
| је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том |
| ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је з |
| <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши |
| и!... —</p> <p>— Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к |
| егове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} |
| и проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколо |
| у! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах |
| адкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Зему |
| те ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</ |
| ког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамење |
| мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо д |
| нуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начи |
| ину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у |
| га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хт |
| е лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побиј |
| рчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто к |
| да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њег |
| Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? |
| дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше п |
| е где су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тиш |
| цама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73 |
| о тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био |
| а земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, |
| оку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, |
| г калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још |
| енке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње л |
| ио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко под |
| , па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па |
| сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} |
| речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бог |
| кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место про |
| у од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом |
| а се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слатка мајко...{S} За |
| често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месеч |
| ла?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока |
| ада преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно |
| се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему |
| ош ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подру |
| ао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска раз |
| , Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних |
| рмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и |
| шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила |
| о рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, |
| га...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако |
| мку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?... |
| ми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуш |
| бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да з |
| вле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добр |
| ојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и ис |
| ко је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p |
| опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} С |
| е још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> |
| е продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме м |
| ти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупц |
| иде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео? |
| риза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!. |
| ојнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам сел |
| оше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте |
| љубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогн |
| , Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те |
| усти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом |
| /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, |
| а није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну ш |
| је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Је |
| тку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па |
| а.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не у |
| ог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ |
| ба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се |
| је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на ј |
| себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не и |
| у се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат од |
| ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ри |
| коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху |
| пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом с |
| о све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{ |
| лована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па за |
| а се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у м |
| pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад |
| с у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегн |
| ти.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падишина, св |
| на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен чо |
| ра да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову |
| ар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од ва |
| малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и к |
| не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те м |
| њом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом |
| о чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пу |
| и муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара |
| ј у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окрет |
| а сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани ју |
| букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после с |
| зби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један ма |
| лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и в |
| ва! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на г |
| рно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепоса |
| да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, а |
| о да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да |
| </p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет жива |
| без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала |
| на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџал |
| ко се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше н |
| еђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варни |
| ијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а |
| обитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и м |
| етно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у |
| икад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини |
| ...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Доб |
| ло е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <milestone unit="sub |
| виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; |
| лопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у |
| Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два |
| је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући < |
| аги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак мог |
| и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</ |
| ује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рек |
| уначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и срп |
| их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> |
| дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гун |
| што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко |
| му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и сме |
| бу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.</p> <pb n="117" /> |
| пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по свој |
| опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, хода |
| и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, |
| <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивн |
| летку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат б |
| >Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!... |
| не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! |
| не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувш |
| идарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успла |
| прича како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски р |
| м радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћ |
| шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му |
| т кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио д |
| свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} |
| ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, пос |
| знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који |
| Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> < |
| ору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза |
| ујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Леп |
| у, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ј |
| да овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артиле |
| ина, она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма |
| сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшн |
| све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепи |
| настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда пом |
| овна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више об |
| едао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </di |
| е толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто |
| душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот |
| ди <pb n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још |
| еле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> |
| 3" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само ту |
| ла у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху |
| жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> |
| противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не забо |
| о га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари |
| p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци |
| крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још м |
| бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својо |
| после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом чет |
| се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али |
| еше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благос |
| пао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се про |
| е оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погл |
| робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад |
| вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак |
| адости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може м |
| бе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија |
| /p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — |
| едо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} А |
| ...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли |
| Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али |
| преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са |
| е од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо |
| он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Ради |
| рх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаник |
| ад, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али |
| ог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува мил |
| емежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога |
| прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов |
| хом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— |
| д љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаше девој |
| зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме је |
| е одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљи |
| силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quot |
| али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па |
| унак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, |
| не! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па |
| жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном |
| ави свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под ш |
| јим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине |
| се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у пост |
| <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме |
| ај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <milestone unit |
| моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало раз |
| рко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегињ |
| ак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут рас |
| ирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није |
| по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћ |
| p>И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим г |
| е...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којо |
| што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свог |
| млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да с |
| преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим |
| кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога зн |
| е узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од клан |
| ицира, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и јед |
| ћу загрлити!... —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> < |
| {S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, |
| обођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треб |
| да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да ј |
| сретнији тренутци у животу......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћав |
| огомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у срби |
| била, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила |
| није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко |
| више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, |
| ме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се свако |
| <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им запове |
| опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А |
| ио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече |
| е се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она изр |
| нешто рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зо |
| е у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па |
| уле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа |
| друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, |
| ајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим ств |
| ад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} |
| е пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А шт |
| Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али |
| асмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> <pb n=" |
| д који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат |
| г млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог госпо |
| ик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беш |
| говора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична |
| рским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи |
| сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да прогово |
| вом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад б |
| те! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека св |
| ва зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуш |
| Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, ка |
| дан пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необи |
| јка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио |
| д по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио д |
| буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си |
| чима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узми |
| ш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, |
| ? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смисл |
| га, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита |
| као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим н |
| крије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добр |
| то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претвор |
| стити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} |
| вљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране стр |
| што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху пор |
| > <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао ника |
| д њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издрж |
| човечанску, за слободу...</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{ |
| чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се та |
| ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаш |
| јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот |
| има.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико за |
| . па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном цели |
| оле, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку м |
| чи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда п |
| сле неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>А |
| расна јунакиња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</ |
| а, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се кр |
| на...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помица |
| Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хва |
| Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрост |
| узио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па < |
| а ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> < |
| ећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи н |
| Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало |
| се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега б |
| н је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ух |
| ко се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред који |
| {S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара к |
| ом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му |
| мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини |
| ила!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постаја |
| мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и не |
| ац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</ |
| .{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских з |
| опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго |
| дајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо м |
| вем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше |
| епа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа се |
| ..{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном ш |
| дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</ |
| тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би от |
| га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, з |
| и не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које |
| ледњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и |
| као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој бл |
| миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к |
| ине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од |
| тио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера |
| могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p> |
| е лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и |
| онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна |
| ри прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта |
| да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повик |
| елим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећа |
| село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему иг |
| >— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћет |
| синови арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за |
| но се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, |
| ких харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побрати |
| ху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крваво |
| адича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да про |
| оли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми |
| </p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тих |
| перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже саб |
| човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, ш |
| ао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војс |
| раховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од |
| /p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни |
| не друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није |
| је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пута <pb n="27" /> окрену и својим дру |
| поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина мар |
| ају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко кр |
| нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жиц |
| ом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бо |
| је чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча |
| ве чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио ниј |
| к помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и м |
| и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио та |
| у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — |
| једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> своје приче. — Нико не |
| Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> < |
| зва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: |
| тка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: |
| дном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, ал |
| те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није |
| једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а |
| ћ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја ба |
| жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити саж |
| човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро ка |
| се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издава |
| ад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...< |
| орећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти |
| "230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њег |
| авити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад г |
| да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по ма |
| ја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном |
| ри бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одвед |
| о гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати ниј |
| трашним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се п |
| ао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" /> <div type="chapter" |
| ...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећу |
| ахом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти |
| час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страшан посао запо |
| ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!.. |
| смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесн |
| остеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бад |
| бром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се ст |
| о да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши н |
| њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, |
| куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, похитај |
| емађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче |
| осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коч |
| 9" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну |
| сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек ш |
| а загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и |
| н преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} |
| убиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степановић поћута малко, па онда п |
| а од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не по |
| кочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале |
| ...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једн |
| ко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се та |
| оро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе просијав |
| ма лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18631 |
| моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава |
| то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља |
| пску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви |
| и гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу |
| — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не каког |
| скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сам |
| о описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не |
| Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако д |
| свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!. |
| ек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се де |
| много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том с |
| на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат |
| <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Прашт |
| осподар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} |
| мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако чес |
| задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча јо |
| свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Јед |
| од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врат |
| акрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо |
| ђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни |
| , млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом |
| ко допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад т |
| , ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сил |
| огао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна |
| о су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погл |
| је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца |
| огине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима |
| е, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрет |
| p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека |
| /p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од ту |
| ше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како |
| >— Господару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђен |
| Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и |
| а ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турк |
| и зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј |
| арама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне |
| нио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро |
| обро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је п |
| estone unit="subSection" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши |
| ови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више |
| гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату с |
| штољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не |
| очи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</ |
| вара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде |
| еце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим |
| им другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као ж |
| мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни |
| јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како да |
| е отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" / |
| очине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако п |
| н поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, је |
| ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S |
| путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се изменило красно село!{S} Свуд |
| ијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета! |
| сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете, |
| 31_C25"> <head>XXV.</head> <p>У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини |
| би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себ |
| n" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је. |
| а љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је |
| ичам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајк |
| лико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој пород |
| длануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раван |
| слетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за об |
| и несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у вар |
| иближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се |
| је које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ |
| народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који ако и није мо |
| е ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с о |
| даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина б |
| ник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћер |
| је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог ни |
| ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као пру |
| која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p> |
| ку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је |
| беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа не |
| ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Вала |
| кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се кака |
| ита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово вој |
| > села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци доб |
| м небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни т |
| да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p |
| ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на |
| оиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек поче |
| еки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду |
| ина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда и |
| букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама сво |
| е у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци |
| римити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— |
| Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по |
| ...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом м |
| _C21"> <head>XXI.</head> <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растркан |
| Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Бо |
| ејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — А |
| ве.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на |
| е у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — од |
| и сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са сви |
| а радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, ал |
| а земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови топови |
| и.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаш |
| рство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју ка |
| тиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осм |
| стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја |
| Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Ср |
| дију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије |
| ем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш |
| исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово |
| дара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше н |
| <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј |
| се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам до |
| Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем и |
| , као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађа |
| "240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова ј |
| глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти т |
| ући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти |
| одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљ |
| ај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само |
| ... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло |
| виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, |
| мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим |
| о лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш та |
| је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер |
| војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде |
| ретварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећал |
| /p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше г |
| оведи тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, је |
| лики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. — |
| а мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгул |
| ти умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на ј |
| ружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје |
| ..</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ј |
| ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек |
| е:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <mi |
| тано таласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p |
| ијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доис |
| чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како |
| } Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, пева |
| сму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху к |
| аман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким о |
| , за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде.. |
| еше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилин |
| еоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавив |
| ше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку с |
| регови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини |
| се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху об |
| , београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху |
| о пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је веч |
| ејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у хар |
| леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јеч |
| ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хо |
| у под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно |
| уше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испева |
| етку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа |
| } Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његов |
| каквим речима да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу |
| око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најс |
| а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра |
| епи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јеч |
| ="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се ма |
| ији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотин |
| евала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давна |
| м, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском |
| чној источњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на |
| Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврт |
| оре, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као |
| ину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу |
| анесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источ |
| ерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом |
| ци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мири |
| најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у |
| мори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Вет |
| пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од стар |
| ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p |
| умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајањ |
| стотине Радичевих соколова остало само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, |
| азносити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхт |
| о поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном |
| а постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку |
| па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па |
| , они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо |
| ао песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитр |
| дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Д |
| елетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи |
| р није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на на |
| застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S |
| аслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се р |
| ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше са |
| еше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила |
| а миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Пер |
| е мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па |
| <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушај |
| :</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што с |
| рџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још није |
| > <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љ |
| ворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S |
| днео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И та |
| , ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не |
| е, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n="245" |
| "subSection" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли |
| рају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопље |
| и је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хури |
| јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи т |
| да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да прог |
| кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срц |
| ца, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо |
| оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста н |
| ао што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јо |
| не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше |
| и ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --п |
| ти што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди ш |
| намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, она с |
| сподском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад г |
| ега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало |
| а.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— |
| нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле р |
| јатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала |
| . —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде по |
| простити!... —</p> <p>— Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах п |
| ко силним куцањем изговарају. — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стид |
| дати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за ди |
| шћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од с |
| к се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаш |
| се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше д |
| слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> |
| имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је та |
| — Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p |
| ? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзи |
| а дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена с |
| јзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот о |
| ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра |
| изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехн |
| ја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније ка |
| султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну |
| си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, |
| тима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као см |
| ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушки |
| адржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело |
| p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па |
| е оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?.. |
| јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих |
| /> <milestone unit="subSection" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} |
| </p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јеца |
| онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не На |
| јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче |
| мало страсно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни |
| намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="260" |
| са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила |
| исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећ |
| рцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче |
| ади што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав у |
| d>XIII.</head> <p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не бе |
| с раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир пита |
| е у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће |
| боравити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, нек |
| е хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; |
| ији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери д |
| од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S |
| о мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је |
| и!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њез |
| сланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањић |
| се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Ју |
| рах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гр |
| на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг ст |
| е су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>С |
| утовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на друг |
| ад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори ка |
| ц, цело се село <pb n="178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве с |
| b n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији слав |
| е радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише? |
| да се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за гу |
| им рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше |
| и као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се каз |
| прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, |
| стигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор |
| ом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на ша |
| бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дај |
| ра газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>А |
| >Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом |
| ...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично |
| а Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији х |
| девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде К |
| ио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био за |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арба |
| зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од пес |
| мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова ро |
| био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да ј |
| ивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху и |
| си пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди т |
| ше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на |
| лик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, |
| сеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућо |
| почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојк |
| ад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна |
| е скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се |
| на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, |
| несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, п |
| ути оне занесене <pb n="233" /> источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; |
| огаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска |
| и врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и прораз |
| приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај м |
| ских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брац |
| војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон |
| весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као |
| хвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што тако силн |
| асом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згле |
| вати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и |
| о око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слуша |
| Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде коли |
| од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељкивања, које су н |
| ути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срц |
| ди цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не мого |
| раве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувенди |
| , али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} |
| но беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту |
| хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— До |
| Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје |
| и, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — |
| кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, |
| — Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Х |
| ви да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хв |
| мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, |
| ...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} |
| b n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Нади |
| ица нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли: |
| па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани |
| лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прс |
| рили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо как |
| га у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војни |
| жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} Н |
| гао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да |
| на мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде |
| — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет |
| удон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не да |
| <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посл |
| адајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто гов |
| у:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима о |
| је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје |
| е да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! |
| /p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако |
| <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и пл |
| ете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на |
| акопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и а |
| губи...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина годин |
| шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изг |
| чу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турс |
| по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза и |
| осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души |
| ила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући |
| на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један |
| дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Х |
| око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је та |
| ојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка |
| љаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача как |
| , да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима |
| к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, |
| атра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху |
| ене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадором, па |
| унаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> |
| о Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код |
| и све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели цел |
| ао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах |
| љућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло кол |
| коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком |
| едају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљ |
| /p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим з |
| , које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних.</p> <p>Страх о |
| чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бит |
| један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по а |
| а брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак мо |
| да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и |
| чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb |
| p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чуд |
| а, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи п |
| га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски податак |
| ко врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како |
| ету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их |
| ање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати |
| , топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, |
| , а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако б |
| ао да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...< |
| вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господару?... питаше зачуђено момак гле |
| омах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако |
| заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито |
| и ми опростити!... —</p> <p>— Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на |
| м, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога з |
| > <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је рад |
| гледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и |
| ом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима. |
| де!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати |
| е, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, |
| Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато мо |
| адости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима |
| обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло |
| } По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Др |
| е скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину. |
| деш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је |
| >— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, ил |
| ш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођач |
| о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно у |
| /p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти з |
| p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чу |
| досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!. |
| ах било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по ср |
| х све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испр |
| еме кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они |
| ирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мрг |
| де где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцн |
| </p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни ж |
| о не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quot |
| да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пушта |
| та треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Тур |
| ровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Ту |
| но, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто у |
| м даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да г |
| предајући писмо.</p> <p>— Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима |
| Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</ |
| војим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, |
| > <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— |
| л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се |
| оћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која |
| стаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читав |
| ке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што |
| е слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга |
| ори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — што ти се ч |
| ти.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш |
| 7" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави |
| ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петров |
| небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице њене вр |
| </p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пу |
| главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p |
| ше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме с |
| </p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у |
| .</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаков |
| та мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, |
| а сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме |
| А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и под |
| <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја. |
| вораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни з |
| само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> |
| је мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати! |
| </p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се на |
| трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем |
| ин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ |
| с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бог |
| ал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ |
| еђу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у бој |
| де проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он з |
| з села чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице н |
| <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула б |
| е, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране |
| на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада |
| о скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме |
| н, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез жив |
| зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српск |
| ху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си раз |
| од сребрних поточића, својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна |
| земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, |
| ужа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта |
| ете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручи |
| ="SRP18631_C25"> <head>XXV.</head> <p>У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у д |
| не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда л |
| којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави |
| аћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико |
| љаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а к |
| заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доноша |
| омак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учини |
| па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео д |
| кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} А |
| јим страшним канџама...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам! |
| , а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. |
| а и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На |
| <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен |
| а.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- о |
| ао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анате |
| На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му |
| једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> <div type |
| чен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама |
| све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани кра |
| а кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени коп |
| том, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је |
| силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} |
| /p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црн |
| стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— |
| огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле |
| не да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у |
| о жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те стра |
| али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих ре |
| моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје ш |
| ојој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хла |
| , као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна о |
| стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S |
| p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи малих |
| агледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и пла |
| ..</p> <p>Затрепташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше стра |
| о гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море... |
| ата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш |
| иснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> < |
| ојна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско с |
| ла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бон |
| Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, |
| ој старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену |
| вито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главо |
| > <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где м |
| > <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код т |
| ц па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, т |
| а ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не за |
| прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло |
| и да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко с |
| ити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна |
| се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничк |
| з своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренут |
| екојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</ |
| {S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око |
| ма јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се поб |
| му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он |
| е, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових |
| а беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо ни |
| х малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедник од Филибет |
| свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако |
| м селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено л |
| з топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај |
| већа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је так |
| пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <milestone unit="subSection" / |
| ="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неб |
| од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно ко |
| ђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме |
| му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зуб |
| је у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се |
| м светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, кој |
| а распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека с |
| кћаху опет оним необичним <pb n="39" /> пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и |
| о на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но |
| у?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су |
| дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али оп |
| мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у |
| стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> |
| де к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене |
| цима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љу |
| баша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио ст |
| јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто виде |
| подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одс |
| вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње |
| не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у гр |
| и вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успо |
| ок ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, |
| ма у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, |
| да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беш |
| вати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта на |
| злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пр |
| е то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво оч |
| јскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} |
| ује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просу |
| о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у |
| вом рају таке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— |
| или и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омлад |
| вен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој |
| во самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Т |
| д очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пођ |
| часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћ |
| ндеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се |
| > <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone unit="subSe |
| Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — пита |
| ер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели |
| рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не з |
| </p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни д |
| ли код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише св |
| сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на по |
| </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас |
| здах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху |
| ад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чел |
| Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, о |
| а мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше материнску |
| с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до |
| је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, |
| е девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки р |
| ако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато |
| се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети |
| му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље од |
| егаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и |
| на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли м |
| /p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу!...</p> |
| ше мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква |
| >- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли |
| од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба до |
| на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Старица с |
| а једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Б |
| е Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... п |
| о од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, |
| је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом цвет |
| авица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад |
| ом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> </div> <div type="chapter" x |
| > <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?.. |
| полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, оп |
| чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони |
| златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери |
| му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и |
| ди, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож |
| усти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Н |
| опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш |
| {S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учин |
| .{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На пос |
| и заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву |
| ча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кне |
| аваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече тала |
| ити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који |
| аге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то |
| ћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, з |
| рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не |
| е већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцеп |
| овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао |
| ћи разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па |
| уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћањ |
| и, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <milestone unit=" |
| је његово срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио |
| ну; <pb n="" /> које престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишље |
| ити своју владу над овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, |
| да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар |
| ..{S} На послетку <pb n="251" /> победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуб |
| > <p>Његова се нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчистијим осећајима свуда на |
| о сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помис |
| /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Див |
| икну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већма завол |
| још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и |
| n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахин |
| мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турк |
| се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзиј |
| ти и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да |
| читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како |
| зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што своји |
| а је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — П |
| ценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, |
| а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри |
| ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја п |
| осади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref targe |
| 57" /> <p>— Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после к |
| епелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се |
| и или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да о |
| жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>А |
| сјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак |
| {S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу |
| ај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свак |
| ова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он г |
| да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За т |
| д би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p> |
| сузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потр |
| ком поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи |
| , јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камила |
| ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке ст |
| који по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да |
| е у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани |
| чело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорј |
| 112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се |
| </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи ма |
| .{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верује |
| едног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ н |
| није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не бе |
| враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је |
| p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потраж |
| долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдал |
| нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она ко |
| а је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну мал |
| та му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p |
| ни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; |
| S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та |
| Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто у |
| девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно гор |
| пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху |
| ад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их |
| пасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој... |
| разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен. |
| до моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти н |
| возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му с |
| !...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега про |
| спод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране |
| а ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ |
| p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Ј |
| имоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и |
| га везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом так |
| а по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онд |
| али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у ње |
| ко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под |
| вучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све |
| ућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, |
| ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} |
| > <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не |
| више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам |
| d>XIV.</head> <p>Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а |
| {S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему уч |
| мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад так |
| ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га |
| ре господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош |
| >Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија о |
| јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слуш |
| није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиз |
| ском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живел |
| ад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао |
| расна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао није постиг |
| ки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до |
| к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све с |
| сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих му |
| им својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} А |
| lestone unit="subSection" /> <p>Настаде по поћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, страховите |
| што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, |
| омилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци |
| оћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече: |
| ргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше п |
| пасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хр |
| д туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заусте |
| јања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, т |
| ете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу |
| у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо |
| ве груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто ј |
| а, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме ј |
| био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али т |
| се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело се |
| није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше ку |
| али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разго |
| спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко |
| p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом |
| јвећој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који |
| и и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико ст |
| адувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, ал |
| ске шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије |
| ошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доц |
| о, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајућ |
| а за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове ку |
| страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог |
| да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његов |
| соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{ |
| атра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На један пу |
| , без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушев |
| уначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пал |
| угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, |
| у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском роб |
| си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после |
| Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багд |
| них руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли за |
| на земљи превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да как |
| на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио |
| чи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде |
| сти, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по бр |
| ај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера |
| зија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружавах |
| На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се |
| су.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.< |
| нџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви |
| а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— |
| беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз |
| рађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така плам |
| очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, ј |
| аласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела.. |
| начки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не |
| не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи |
| {S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више |
| о!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале де |
| борио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну |
| кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне. |
| а стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогл |
| азити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се н |
| си, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео |
| /> <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше |
| етој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи |
| {S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе |
| а и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана и |
| бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни к |
| /p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачки |
| овеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд |
| гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као гр |
| ваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један |
| ога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> |
| ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</p> <pb n="161" /> <p>Она с |
| е бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би река |
| , устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се за |
| хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђ |
| улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина р |
| а мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољ |
| урчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир у |
| <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, ал |
| ребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он |
| тари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепосава поглед |
| седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше к |
| ам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред |
| о знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре |
| је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му те |
| је сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не |
| хвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} |
| те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако |
| сни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови наси |
| ..</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од дан |
| пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јуна |
| е у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узј |
| озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чун |
| у и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет |
| ове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако |
| е него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као какв |
| ше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би поми |
| а је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, ко |
| ма, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове б |
| по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да ј |
| храна, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше |
| ости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог д |
| забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати |
| шина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с |
| јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p |
| > <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Феј |
| сима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чет |
| и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави свој |
| омки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушк |
| него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се |
| о онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинам |
| у оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан леш |
| ко богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао |
| мо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи |
| пастило је још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој пр |
| /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех |
| бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, |
| им само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те кра |
| не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само негов |
| /p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она |
| ба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима уз |
| едан пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, д |
| ухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} |
| во није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Ов |
| та би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагов |
| виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Ч |
| едети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?...</p> <p>— |
| у наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши с |
| престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које |
| ће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред сво |
| у пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у бој |
| рски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког |
| ати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам р |
| бри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пр |
| дна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за |
| /p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у |
| српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само с |
| нијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који п |
| чно.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико |
| бља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади |
| којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на леп |
| е коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало |
| и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за |
| >Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се сти |
| о беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и |
| илибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши |
| не Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало гла |
| у рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, а |
| аћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — на |
| би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним |
| ђ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан пут про |
| сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па |
| преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у |
| пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да |
| амо <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, к |
| <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи з |
| и учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош |
| му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећ |
| нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, шт |
| славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лаја |
| b n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> <p>— С Бог |
| > <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље ниј |
| >— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на зе |
| им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара |
| м Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У то ист |
| Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена о |
| валило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше бр |
| ојим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору |
| резу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S |
| игне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке пе |
| и примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не м |
| иних жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше т |
| ендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад за |
| безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девоја |
| У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ак |
| ица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пр |
| а изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кик |
| ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако |
| ажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скори |
| беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, |
| го промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и п |
| ик смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, с |
| ао бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао у |
| другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И мн |
| после сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угл |
| ветне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје бра |
| а-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те |
| ровање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не |
| каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви пад |
| ти да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар |
| лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет бриж |
| ну, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта св |
| е ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле к |
| Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није ника |
| у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрест |
| узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим |
| а, својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај |
| адни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме нар |
| аше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шеј |
| сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге |
| ши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све |
| ве већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сре |
| јима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, ал |
| кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао |
| убила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> < |
| аре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које |
| није доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше к |
| — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p> |
| ути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао.. |
| по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, |
| о чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земљ |
| >— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно сво |
| ио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред |
| ко је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина ј |
| рицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне |
| то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам о |
| срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их к |
| ниче — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. |
| pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учи |
| ти Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задоби |
| -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} |
| борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри по |
| чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху |
| х ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb n="48" /> та |
| ини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од |
| питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста до |
| ојим становницима, који весело тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим оним чађавим ли |
| ство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, |
| то њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на ско |
| ући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако ј |
| х Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — сме |
| есто да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 20 |
| </p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча |
| l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе |
| очињу разносити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страш |
| на што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као ст |
| ваше све неком особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајк |
| олике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књиж |
| мљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча |
| на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни ка |
| /p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са |
| а слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не |
| напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пош |
| ле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака |
| /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан |
| њем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чарол |
| на воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине исти |
| подару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му |
| падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко |
| сећања...{S} На послетку <pb n="251" /> победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка |
| утку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и њег |
| е тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али са |
| зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерко |
| етињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветил |
| S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слободу!... |
| на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама |
| војом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за как |
| ња страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али отац?...{S} Фејзија?...</p> <p>— |
| аше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> < |
| ао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред то |
| subSection" /> <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је пости |
| ао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу св |
| аху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то ст |
| е послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући д |
| земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} О |
| >Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мр |
| е авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са д |
| мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоце |
| на киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим |
| урске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би |
| рећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још |
| л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Вези |
| ојој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па ле |
| дех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ва |
| кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од |
| залуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш |
| био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{ |
| му у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући ка |
| т пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој |
| а, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилинск |
| у беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав м |
| це, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са |
| угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си |
| поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па од |
| певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војс |
| а, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи б |
| ној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше |
| росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац |
| ебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се |
| <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се так |
| ћа, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; с |
| о било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуна |
| е се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само |
| .{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он |
| е са земље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пре |
| ешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи |
| биси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прел |
| /head> <p>Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се |
| шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај. |
| отиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код о |
| а борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није |
| нам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од |
| аборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер |
| у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутк |
| к, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница! |
| а несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све с |
| ену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба |
| же наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за |
| ака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та ч |
| и наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући вра |
| ..{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски |
| г сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша посло |
| вог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који много |
| д! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, к |
| <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> < |
| е као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самр |
| само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — п |
| ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама |
| а ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, пође К |
| о!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља д |
| . -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо вер |
| ца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, који |
| да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div |
| их људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци пева |
| Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Ми |
| о беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла |
| —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слуша |
| ш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} |
| ој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, |
| .</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb |
| ојник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међ |
| ше и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војво |
| корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему ј |
| рца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да тв |
| адићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбин |
| жја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</ |
| помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Ф |
| > <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли о |
| е свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио |
| , и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено ка |
| је опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару ју |
| одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате |
| ом обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стишт |
| бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а |
| тена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакиват |
| ег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако |
| лахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испунић |
| Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Ка |
| амо нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и |
| моћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехо |
| двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху пола |
| а мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама |
| и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних р |
| рашну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па |
| у тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја умор |
| цу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није |
| јдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу... |
| ивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам г |
| орна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у т |
| моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш |
| е песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, леже да |
| о, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то с |
| е Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Б |
| —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привез |
| тац?...{S} Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — |
| болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ осе |
| е нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли јо |
| ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но сам |
| >— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срд |
| ља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријат |
| аш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку. |
| тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фес |
| мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, |
| оји се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио |
| а, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само |
| уго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — п |
| бро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се |
| слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер |
| ори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепос |
| м.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то |
| ујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> |
| он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти как |
| ахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх! |
| потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— |
| идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као шт |
| нује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> <p>Сиро |
| атру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не в |
| ета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да |
| од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> |
| Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ик |
| о отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мрг |
| " /> <p>Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учи |
| о близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде друж |
| аудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.< |
| и опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове ус |
| хин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <p |
| е најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху |
| већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет зборил |
| ицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђ |
| а је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта ве |
| и.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, с |
| а вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо н |
| Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала |
| ма беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква нас |
| о поклонити мора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што |
| та уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се сасви |
| жански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чу |
| невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по к |
| м обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима |
| епо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо |
| , чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе |
| уфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и |
| лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Тур |
| ахаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, |
| је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би |
| наси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и |
| /p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху сн |
| "146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи бо |
| и један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Т |
| и из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти |
| боравио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим свед |
| жећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо |
| веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет п |
| — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Ш |
| платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пу |
| ислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским |
| ше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она |
| његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храб |
| м извијањем, најтужнијим прижељкивањем, погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене <pb |
| ла је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задоби |
| ну што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n="104 |
| својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра п |
| есеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили нај |
| } Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала |
| лотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гом |
| , па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху |
| .{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих д |
| м крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се о |
| ијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сети |
| то се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива се |
| робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се |
| гледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осве |
| або...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није |
| о девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она |
| ица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сн |
| јски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну стра |
| би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборави |
| његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче |
| обро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, |
| сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежев |
| покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви |
| посава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се |
| >Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> < |
| их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивал |
| дићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе в |
| црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију заклет |
| боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо |
| У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кле |
| праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавн |
| филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фе |
| се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да г |
| бом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски с |
| е нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — Како си страшан |
| а светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи |
| S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и |
| гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игр |
| се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са с |
| ишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна мла |
| ки таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне |
| управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађ |
| ј соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, како с |
| би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни |
| епшег цвета што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му с |
| час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак д |
| репћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком ж |
| едала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к з |
| о јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село |
| е на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угле |
| и младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивн |
| песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које |
| дије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, |
| {S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повуче |
| ире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа |
| p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Ор |
| нио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да |
| рзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На |
| а гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупк |
| е! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што н |
| па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у |
| зговори, <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p> |
| ко ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти |
| њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бе |
| особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планин |
| p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, |
| ном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и ле |
| зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и |
| <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро |
| аху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бл |
| и ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не |
| и!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде |
| з далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо |
| нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи |
| таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где |
| рострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То |
| келеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом шт |
| е, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну |
| отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него да |
| ило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — настав |
| о.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто има? |
| на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Кр |
| у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да пр |
| служи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и прија |
| ди....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово дог |
| ја све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слаба |
| ко...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу |
| ериза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звез |
| миљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сир |
| ве исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} |
| кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, оба |
| Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средин |
| е само од једног <pb n="123" /> његовог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му |
| трпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему |
| ваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше |
| е баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згр |
| трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они к |
| ом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани |
| сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и |
| /p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, |
| што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оруж |
| букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је д |
| —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — ве |
| од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војс |
| стучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти |
| се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним к |
| ад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учини |
| с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе.</p> <p>— Немој |
| вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа с |
| ="110" /> <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ р |
| још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих сл |
| та забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се јо |
| у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која ј |
| камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S |
| гу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и |
| а онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води кр |
| сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, к |
| уде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако гл |
| јима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момак |
| и да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да |
| онца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трз |
| каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их са смешењем.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта |
| ше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...< |
| о није шала — одговори плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути |
| ли, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше обори |
| м играла, подскакивала и окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На по |
| један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да |
| е стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово |
| д, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, |
| .{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по |
| твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђе |
| — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да прого |
| д у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је ви |
| и хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза |
| p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни |
| ви...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново |
| ство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ћ |
| се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" |
| игоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се за |
| сказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које про |
| окојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, |
| јаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза иза |
| чино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у |
| и би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно |
| гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод кој |
| казиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спр |
| се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као к |
| справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватил |
| надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после |
| е стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле |
| усте трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда б |
| Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију |
| кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— |
| као да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на |
| о по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} |
| но?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у ч |
| твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који |
| На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на |
| а му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како |
| ки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци ра |
| има...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало |
| онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је! |
| а се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино |
| велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролаж |
| ше са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно |
| е надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа ко |
| а стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на |
| а, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако сла |
| .</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Леп |
| оворили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре |
| имовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза |
| то својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; који ките најлепше |
| та гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепо |
| зменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пу |
| собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, |
| а уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за по |
| срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, једном само речц |
| у у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху |
| господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као |
| олико тренутака <pb n="277" /> страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те |
| ви мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски о |
| о певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети как |
| пет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а по |
| ничка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p |
| .{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим |
| ише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао |
| ђаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Пав |
| вак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диж |
| им, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш н |
| о?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори |
| } А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му |
| побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући.</p> < |
| ћи шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно |
| , пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог оп |
| оса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос с |
| и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> |
| и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио |
| вај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам п |
| аху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нес |
| какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, |
| ла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ к |
| а што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјај |
| Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота! |
| дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не |
| опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров сво |
| а јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сен |
| смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џ |
| пски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живља |
| /p> <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови о |
| оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти св |
| у војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми н |
| ко увије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јас |
| ргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им |
| ступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине гро |
| Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска ко |
| здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на |
| као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па по |
| дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрл |
| рачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... а |
| оз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког за |
| у, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у |
| е образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p> <pb n="57" /> |
| бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа |
| о дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше в |
| јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајањ |
| ше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаш |
| : — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А |
| ног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да |
| е одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница |
| мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест о |
| виче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па ба |
| </p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у т |
| више своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном |
| од свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који ако и није могао |
| ли божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај |
| од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало д |
| ати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару |
| .{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А ост |
| а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не |
| трашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су |
| гова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет стотина Турака.</p> <p> |
| мично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господа |
| њена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ва |
| > <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све Тур |
| тишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пус |
| енима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао је нек |
| живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне оч |
| о се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крв |
| је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле |
| зе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу об |
| очину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С |
| Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер |
| ојих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које из далека шуш |
| е, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија |
| ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и по |
| .{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турск |
| S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио |
| Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управо |
| де су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина |
| ље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава |
| на је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице што их п |
| а српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе младога с |
| који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и |
| њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као |
| еш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем с |
| к што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше |
| к се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дот |
| рже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{ |
| рође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши |
| /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно |
| обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сједини |
| по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гл |
| ичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његов |
| да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који |
| нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне с |
| вори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад |
| p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да |
| ило, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да |
| насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња о |
| И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу м |
| погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угл |
| оносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!.. |
| ој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — |
| <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу с |
| Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твој |
| еди племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Пог |
| звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га уг |
| захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изгово |
| ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— |
| о кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и |
| шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски |
| окамени?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коњ |
| Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред ча |
| ој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше |
| стајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један дели |
| распростиру толико корисних знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, |
| беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо.. |
| ху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испо |
| као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду |
| , која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта ј |
| S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад глед |
| еху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> |
| .</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> |
| атри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, кој |
| олели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душ |
| на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кри |
| гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — гов |
| мо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до о |
| еше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мек |
| а послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор јед |
| је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и њ |
| а коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако |
| љи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на к |
| бљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким пог |
| руваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога чо |
| е путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад |
| по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— |
| за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти |
| и, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мисл |
| се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кн |
| роклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те |
| и се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала често погледајући што знађаху б |
| о прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да г |
| се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха |
| Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова употребљавајући сву |
| леда како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да |
| и слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепосава погледа у |
| драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је |
| нило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се |
| >Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме |
| дело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се |
| д својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу шт |
| .. узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. |
| ти! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут ди |
| лада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, пође Коча растај |
| —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим подуже <pb n="189" /> стајаше на истом месту, па онда с |
| аке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под |
| лавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од да |
| а куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окрен |
| ајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Ха |
| ући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга ме |
| коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разаст |
| подуже разговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Бог |
| ну, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...< |
| беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?. |
| мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не |
| поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Тв |
| n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад пад |
| , онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</ |
| во Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу |
| е њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер |
| е беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да |
| > <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни |
| то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих п |
| —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Т |
| р оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове с |
| ка да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару |
| си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзи |
| емо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколик |
| су главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запеча |
| поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ |
| о Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер м |
| им тренутцима свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јаг |
| ва га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, с |
| ину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, к |
| а онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело |
| она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше |
| ош једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> < |
| које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу |
| ађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води великој скел |
| м!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која сл |
| е и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубо |
| другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму г |
| ном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти |
| p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша |
| с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини.. |
| ом тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини н |
| особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је |
| је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p> |
| ш оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепос |
| њо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички |
| ја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискуј |
| хо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо |
| ло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се п |
| оје уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да |
| е певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђерда |
| душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави |
| мо очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах |
| а мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, |
| устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева п |
| , који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како ник |
| ру!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш |
| момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљуб |
| овести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па онда од |
| ох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме |
| .</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато |
| се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћ |
| е поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш |
| загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа |
| екао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи |
| е бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у ко |
| о он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p> |
| из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на к |
| да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва |
| рчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што ле |
| ћ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} |
| страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд п |
| ознаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне |
| коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не д |
| к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше |
| још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучи |
| и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га ста |
| доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика <pb n="125" /> р |
| ... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме |
| Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбо |
| чини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде |
| Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш |
| се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми |
| похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, господару!</p> <p>— Е, |
| јах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као д |
| ну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале |
| </p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —</p> |
| брна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом иски |
| ног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски |
| ? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео |
| стина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, ж |
| ратски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А |
| м страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом хран |
| орише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{ |
| ца једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепос |
| а оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу бли |
| анети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како |
| он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао |
| ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се |
| Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратим |
| о опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хи |
| о сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.< |
| омилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S |
| м за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, п |
| се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пу |
| божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране |
| " /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да |
| родно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дел |
| г Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Кос |
| ави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрн |
| руштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p |
| ко бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише д |
| естано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толик |
| топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Ту |
| изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка... |
| оведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице |
| опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло х |
| по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше це |
| /p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се бе |
| етву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више зан |
| , који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним му |
| ти на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она |
| аређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лиш |
| на прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко л |
| ивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим |
| унџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуни |
| рсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по шест мал |
| да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на |
| чко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син ње |
| еле су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у и |
| оје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно |
| аром, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је промучила |
| губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање м |
| ба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме |
| — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свак |
| амоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га ски |
| род опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га |
| ке слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад време з |
| анов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да |
| ко, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом |
| нију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном |
| ко то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци |
| де.</p> <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши с |
| јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах |
| А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који ј |
| ро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загл |
| ику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човек |
| а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајет |
| г да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових р |
| да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се |
| кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај |
| е народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тоб |
| {S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљ |
| као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} |
| ерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је |
| сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се |
| јих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим б |
| светлости од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, |
| — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да |
| ед постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, |
| ако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахи |
| .. не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је поко |
| у така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само |
| се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С |
| ељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, |
| емо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Д |
| би мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онд |
| лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије |
| своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети пос |
| ери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> |
| да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим |
| двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не х |
| нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p>Њено појављ |
| се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну |
| морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p>— Опрост |
| о му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест |
| аде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита дес |
| на један пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало |
| је ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин о |
| осподине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој об |
| својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено б |
| ног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на он |
| вету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљ |
| да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Ко |
| Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани |
| ојим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог ј |
| тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зат |
| али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љут |
| љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив би |
| , мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Леп |
| кога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својо |
| кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.< |
| епота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, з |
| асти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми прав |
| некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То шт |
| крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!. |
| Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака...</p |
| {S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S |
| бе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само |
| ли Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, с |
| рника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми ј |
| ј Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну |
| око брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се не |
| После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог си |
| них жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат |
| а их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витл |
| а стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ |
| ине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести |
| рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине запо |
| b n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар |
| ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли |
| о биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаш |
| милостивија срца — такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже од |
| јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да |
| Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се ст |
| н баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Над |
| га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да |
| ећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама |
| војој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није с |
| опљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! |
| ицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена |
| дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше |
| ут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} |
| нела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу |
| огом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; |
| и ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој пр |
| раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и запо |
| и, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему п |
| па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена |
| когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам |
| искујући рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... — |
| етина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било млад |
| а селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли с |
| се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> |
| чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех ка |
| <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше |
| > <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова н |
| шене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико корака |
| препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опр |
| S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска |
| их зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ће |
| емио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав пошт |
| p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећ |
| не са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицах |
| ејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да |
| и кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо |
| <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито |
| </p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <milestone u |
| није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз |
| из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи плати |
| > <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погле |
| уче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен |
| атити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољуби |
| невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући м |
| ај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа нек |
| ар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху |
| лонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко |
| идевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из |
| она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном с |
| склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутр |
| којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на |
| свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који и |
| ше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесе |
| па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— |
| се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад |
| дор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором н |
| ше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих |
| он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, |
| њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја |
| а то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на |
| нувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкри |
| е знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отиша |
| за као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти р |
| пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али |
| ећма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико |
| даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов изб |
| то му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али кам |
| дим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> |
| ливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима по |
| се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука |
| p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, |
| овања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог бра |
| ену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један мом |
| га госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенералов |
| мених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљ |
| а верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далек |
| ки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гл |
| а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак о |
| е он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за |
| срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут |
| или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. |
| а канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} |
| па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме х |
| ше нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирн |
| ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p |
| на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громо |
| дице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у |
| ама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халк |
| н Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бог |
| се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али |
| ејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-дол |
| рже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бог |
| аху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргл |
| да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па по |
| а раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху |
| <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се |
| анца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе ст |
| отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блат |
| да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорц |
| и још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро д |
| тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брат |
| арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одм |
| на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва о |
| од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему ка |
| пи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне о |
| ућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина ма |
| овог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вре |
| </p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она пок |
| , и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како |
| !...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> <p>— Потурица, |
| бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, п |
| оју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаш |
| Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запи |
| кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате |
| ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуб |
| едаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је |
| уке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и |
| > душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху |
| души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет |
| бави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке |
| олан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли д |
| туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, бо |
| ом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћу |
| и мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице |
| о смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и |
| >Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испу |
| аше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</ |
| Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p> |
| високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће |
| облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде |
| песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео с |
| сти синуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у |
| .</p> <p>Пространа, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију д |
| ха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима ср |
| женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блеј |
| газе, прејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да |
| лијнских коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедник од Филибета кад то вид |
| се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неб |
| узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чун |
| .</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети |
| и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сеч |
| де само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, |
| у кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, |
| сном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што |
| зјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Коч |
| укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и ве |
| се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате коли |
| Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако |
| ромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се |
| мо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p |
| а скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <milestone |
| а била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} |
| му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, |
| ена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем |
| } Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, |
| им томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи |
| p>Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима |
| и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини |
| <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно де |
| фендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег |
| крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер |
| ад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника |
| е кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан. |
| трано, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, |
| џбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мал |
| делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ниш |
| , и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ |
| оњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало ње |
| дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за |
| е близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што с |
| екад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — јед |
| и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Л |
| г кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања с |
| <p>Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело |
| што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два |
| ...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одл |
| најсветију страст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући |
| доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отров |
| мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док |
| срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али |
| онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно |
| лу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— |
| чића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки бож |
| н.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио |
| јане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се он |
| тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, о |
| о тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Цр |
| , али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд ни |
| евићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног дел |
| нани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети т |
| плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његови |
| осовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> |
| а?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђавол |
| аво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста св |
| p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и |
| о?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се бл |
| , клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је пр |
| Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то ни |
| лога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је К |
| атио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ п |
| ићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуд |
| раво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} |
| имо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћућ |
| ше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас в |
| воје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све |
| нога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широком свету |
| чи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му |
| овљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, |
| ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као |
| да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије по |
| ћи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на |
| но погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у трен |
| не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у |
| се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим двор |
| </p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по |
| то повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, |
| аће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица з |
| p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, тв |
| и јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у |
| нађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћ |
| са, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај |
| руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p> <pb n="57" /> <p>— Он је изв |
| итисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести ко |
| ку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао си |
| е наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена |
| о другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако |
| једно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир му притрча: |
| е и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатре |
| етку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да |
| им се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен чове |
| час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славн |
| ли опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше |
| p> <pb n="128" /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Пав |
| овала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак |
| поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да |
| ако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезо |
| има бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од |
| ли, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака нез |
| ог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од је |
| до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгод |
| ета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћан |
| /p> <pb n="93" /> <p>И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p |
| што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво р |
| рећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава |
| чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показива |
| страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад в |
| и с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те |
| с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га ост |
| а не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, |
| ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један загрља |
| нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне п |
| рџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} А |
| падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то тол |
| у где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељкивањ |
| је, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и |
| расити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} |
| аде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Пери |
| о хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учин |
| зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!... |
| о цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље |
| , али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледа |
| арица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућ |
| н и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити |
| о, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из ње |
| } И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онд |
| а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја |
| све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи |
| с...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар ва |
| аљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и |
| подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим песницама у |
| и глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша де |
| авало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом с |
| аше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаш |
| би дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пу |
| али своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они г |
| p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује |
| вде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! |
| иви са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је |
| .{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће т |
| ад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казив |
| е, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето дана |
| о брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> за |
| Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се јед |
| ну се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде п |
| да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се при |
| ово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати |
| о сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црном |
| ме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други |
| и од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена врати |
| хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не мога |
| поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n= |
| главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривени |
| ужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и к |
| више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста |
| улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле |
| Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу м |
| </p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми с |
| упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на |
| страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесто |
| <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</p> |
| р од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио вл |
| нахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасо |
| ти своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у про |
| пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахат |
| заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ с |
| ким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се |
| м шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S |
| тарца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чек |
| удска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну д |
| леше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, |
| је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава |
| беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз |
| прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никад |
| у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од |
| доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега |
| еш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч |
| ао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно |
| а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб |
| па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па |
| а тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — |
| лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу не |
| ругу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима |
| тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> < |
| вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут неб |
| крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој |
| а тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздраже |
| ..</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</ |
| стељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и св |
| епом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном нади |
| ница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да |
| тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капе |
| етно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а |
| ако се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб. |
| рове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће |
| дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог ј |
| ! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излете |
| њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n |
| је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему |
| мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то он |
| понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и |
| села била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило |
| о испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек |
| или, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене |
| , али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да |
| це у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се |
| ћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена |
| ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам |
| а подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из |
| } Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он с |
| ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док |
| ?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим б |
| ола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заб |
| ици беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код сво |
| цу, и он престрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога! |
| о моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну |
| са немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох |
| адоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова |
| часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним |
| е није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од |
| Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на вис |
| Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— |
| жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато с |
| p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних |
| , ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с |
| ре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је од |
| има намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, |
| туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разгов |
| ез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S |
| и противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеш |
| му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p> |
| ским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му рук |
| осиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ћ |
| е шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро |
| е видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала |
| а се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћем |
| ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш д |
| ом.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо! |
| и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распо |
| јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што |
| у сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити |
| же, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му се др |
| о заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим |
| не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку а |
| Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је |
| даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време з |
| највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на је |
| посава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га з |
| е Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била поч |
| пливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—< |
| </p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, је |
| што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све |
| кога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху |
| чи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху |
| У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетн |
| евић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу |
| беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да |
| вешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n="134" /> <p>А Мргу |
| " /> силни јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му |
| Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може |
| ако слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беш |
| еце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како не |
| > џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| .</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па |
| равао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да |
| е он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће |
| војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледај |
| ...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишљ |
| и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у |
| гла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{ |
| а челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је на |
| братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би пла |
| испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим друг |
| мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје пр |
| у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио |
| тиру толико корисних знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му т |
| ј, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој ме градити р |
| {S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотиц |
| едан Јањичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Је |
| за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> |
| па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послу |
| е као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене |
| ске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Ко |
| у се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви |
| сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не и |
| </p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ п |
| p> <p>— Заповедниче филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од ч |
| >.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, |
| аховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише ја |
| говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, к |
| се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста го |
| ection" /> <p>Настаде по поћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, страховите крџалије, падоше |
| а, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном |
| кој руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али |
| го плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли подне |
| еденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја стада...</p> <p>Потурица проб |
| ишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као к |
| А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Неколико тренутака непомичн |
| рио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не обузеше срц |
| им седлом шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, |
| чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, к |
| зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначк |
| тиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за |
| ају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово |
| га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним шт |
| же, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како |
| да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да вер |
| Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их са смешењем.</ |
| једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомиро |
| шно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуг |
| ћи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се за |
| Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме |
| нимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" /> |
| пазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, ј |
| тупати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић |
| сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовићем, с џене |
| , па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и |
| се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намеш |
| и да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли |
| И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p |
| ко се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви...</p |
| а га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризли |
| сница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећ |
| што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену ш |
| ећма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ п |
| ј је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој |
| о шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо бе |
| ри њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али |
| камени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећни |
| м, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... |
| Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриг |
| енађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сак |
| но одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну о |
| ато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија |
| .. — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| } Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што |
| лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где до |
| и кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не |
| им, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одго |
| 29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви ви |
| град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} По |
| и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не |
| гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ з |
| те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румен |
| утра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на |
| е шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста |
| р је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лиц |
| који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија |
| од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињ |
| враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, ниг |
| у јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{ |
| је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{ |
| опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову...</p> |
| могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које |
| ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> |
| 1" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, |
| што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим ст |
| беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут |
| опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива св |
| јунакиња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p |
| ад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео |
| ине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га в |
| е ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа. |
| а коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека |
| како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је |
| не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, |
| ше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</ |
| ожанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека |
| тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже глед |
| се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гле |
| аше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, по |
| пску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{S} Али се с |
| о у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, |
| мерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда т |
| е у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не п |
| све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњ |
| И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало п |
| те погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи са |
| мти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p> <p>Његове храбре чете к |
| же! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе |
| ве бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо там |
| нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помеш |
| цу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, п |
| Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча |
| нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад |
| че:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да |
| рцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима ж |
| силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још с |
| како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше |
| људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет ср |
| ло не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитос |
| руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а з |
| о! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мис |
| ма његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Ра |
| сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он ујед |
| пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуст |
| ? —</p> <p>— Странци и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! |
| } Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомир |
| што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— |
| им Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— |
| и силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необ |
| у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 |
| пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише |
| д-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури |
| знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то н |
| ом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати ст |
| граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с |
| седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, м |
| се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни једа |
| могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема мн |
| је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварн |
| , као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије |
| зузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, |
| се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а |
| — Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше |
| ује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе кра |
| е немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним вес |
| опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30. |
| вчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне |
| ...</p> <p>Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна |
| умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисл |
| а сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их |
| е као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи и |
| ици не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дот |
| Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</ |
| а имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p |
| међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних припове |
| г зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху |
| е.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколи |
| што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо наме |
| гињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари |
| а двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па |
| евање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворај |
| ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости |
| Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако б |
| е си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да |
| у браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних шт |
| у њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здрав |
| ешетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злат |
| колико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрште |
| српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, |
| е.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарај |
| а Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бис |
| ска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, |
| ах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, |
| ча с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с |
| ше ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењани |
| тено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде |
| р што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, |
| его се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али б |
| српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p> |
| и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мисли |
| дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа |
| та војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, |
| птавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фе |
| а се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застане неко |
| су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се с |
| ман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон с |
| то необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, он |
| рије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте |
| н његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сет |
| оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, ј |
| } Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на гра |
| подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови |
| својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару |
| <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бес |
| си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вј |
| {S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и |
| ем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ак |
| ио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим |
| истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити пр |
| обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака |
| начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је та |
| редило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му |
| шају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира једа |
| суђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> < |
| ше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко |
| не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p |
| село једно, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за |
| Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</ |
| ction" /> <p>Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левч |
| очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драго |
| заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, који им тако мили б |
| ђе за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давн |
| без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} |
| а после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручј |
| чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Ту |
| зилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онак |
| а, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он та |
| му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пре |
| научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим д |
| само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свад |
| које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?.. |
| tion" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој бе |
| head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде |
| о ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блаж |
| ритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује с |
| > <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по |
| оварати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спав |
| војих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из матери |
| си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу |
| азаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља |
| аква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тр |
| е би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је |
| ла што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју |
| потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком С |
| они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изостало по које „Алах и |
| обом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!. |
| ицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов гл |
| ка имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, н |
| то је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи |
| е од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки ба |
| n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живо |
| еше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, промени се в |
| твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... |
| је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хи |
| ет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемим |
| га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин доз |
| свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме так |
| га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ват |
| своје војске, само продираше напред, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Те |
| енерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад |
| а му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, |
| о вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи о |
| гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али ње |
| место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се н |
| ем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје |
| наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и о |
| оча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропасти — |
| ош једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако |
| а то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, |
| ва господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону к |
| ање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће |
| а пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Мирк |
| одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбан |
| ералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 |
| укама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом |
| .{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —< |
| ма у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђ |
| ло само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{ |
| ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и х |
| ушом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робова |
| не да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, п |
| енутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> <p> |
| 788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика ду |
| н код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат. |
| Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за слобод |
| а!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудит |
| d="SRP18631_C13"> <head>XIII.</head> <p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{ |
| ио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се п |
| ве саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, д |
| их прича што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног нагомиланог камења на највиш |
| су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Т |
| и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није мог |
| к издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љ |
| а ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је мла |
| уд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним |
| рзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише и |
| {S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо. |
| p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побл |
| .</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однес |
| <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове |
| 1_C12"> <head>XII.</head> <p>Освануо је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут |
| о ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са сво |
| ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> |
| мејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на њ |
| па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година п |
| егови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не бе |
| них чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина |
| трчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земље, <pb n="264 |
| аше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и |
| ој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама |
| ему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да |
| тски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет за |
| учника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На по |
| орио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јун |
| <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</ |
| раховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и ша |
| и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха |
| лу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, д |
| и Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га гла |
| у анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој с |
| прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке с |
| унака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> < |
| рпско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете застав |
| У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n="251" /> победи племенито срце његово, и |
| де љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учи |
| рој заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се |
| ће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с посте |
| ити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и о |
| то знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, |
| дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрж |
| ог вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му кр |
| опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па д |
| е.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p> <pb n=" |
| </p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог |
| дан загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— |
| дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S |
| каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с |
| <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Каж |
| а, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој |
| да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хле |
| аше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет стотина Турака |
| и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча |
| ездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека м |
| добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!— |
| ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским ст |
| ца вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје |
| >— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— |
| ко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој |
| хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико с |
| <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш |
| <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не м |
| , поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, ниј |
| је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивш |
| њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку један крупан младић што стајаше до певача букн |
| аше у зобнице свете путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где |
| хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада н |
| елеташе преко равнога Косова.</p> <p>На послетку толико се приближе војскама што се борише и ко |
| времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> |
| итешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арба |
| то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџал |
| ши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да вид |
| е пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — пи |
| више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па |
| Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће |
| да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пу |
| е бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се |
| ћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу |
| чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутр |
| тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја |
| нуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, |
| прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад ц |
| екад затицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену |
| b n="36" /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беш |
| а ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем |
| , уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у дев |
| двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: |
| , ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он |
| кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на |
| >— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборав |
| унити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.</p> <pb n="117" /> <p>— |
| е не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја п |
| глим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само пок |
| и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Јед |
| а, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да |
| <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје |
| живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у |
| аш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћ |
| пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S |
| уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а |
| па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој руж |
| Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — с |
| ј леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној ман |
| ојега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излаз |
| радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с |
| трашно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{ |
| Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који |
| се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> |
| сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који само собом господа |
| и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
| емађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаш |
| би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје |
| а све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубима |
| ше <pb n="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташ |
| е подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братс |
| ава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> |
| ао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих |
| тло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као б |
| ом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да |
| лава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> <p>— Потурица, потурица |
| заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравино |
| али, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча д |
| аху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала |
| е, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији |
| кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година п |
| , коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше |
| је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поре |
| хе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да |
| што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над |
| о топот од много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Пер |
| страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с |
| е Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно и |
| и и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја |
| ито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, кој |
| н не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!. |
| расној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по |
| четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољ |
| си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и зап |
| г с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао |
| а, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се |
| онђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јо |
| ј собици види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене п |
| лећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, а |
| рену једном официру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан о |
| душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арб |
| е он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не |
| /p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке с |
| рт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Пор |
| лонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју ма |
| као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако ди |
| плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: |
| Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила |
| идећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде |
| за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом |
| та се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним |
| аде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, |
| рви ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше по |
| во скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је оп |
| ахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</ |
| p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} |
| Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства |
| ној мрзости својој...</p> <p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то |
| ити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Ми |
| .</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад |
| е уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који |
| пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне ка |
| Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, кој |
| > племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал |
| ити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа с |
| бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао |
| оче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха |
| ело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Пер |
| ку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њи |
| улу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, |
| черас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио н |
| оживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S |
| миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво |
| сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - |
| ла се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него јо |
| раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке зак |
| е?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у т |
| ем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пање |
| срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог |
| мах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама.. |
| Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни |
| ан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што ј |
| је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој све |
| , онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, |
| сно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута умо |
| оча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога го |
| лужите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем ис |
| провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <mileston |
| p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски па |
| д се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча заглед |
| ег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И дои |
| ци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p |
| страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше ту |
| е кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си |
| то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако |
| еданпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча ув |
| <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава р |
| убити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасви |
| душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш плат |
| о светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене ре |
| да одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који |
| од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{ |
| одина, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се име српско...< |
| сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништ |
| дан мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али ч |
| мала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb |
| ледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страхов |
| скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је |
| они крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А стар |
| има беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у |
| ио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кне |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, |
| сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна н |
| ата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити б |
| огледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, ко |
| ким траговима што их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо с |
| и били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовс |
| аше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне станова |
| нако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама о |
| ше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко |
| тим класјем, својим накитом од сребрних поточића, својим небројним питомим стадима што по вама |
| вце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не |
| па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнији |
| иваху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је |
| а злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех |
| .</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радос |
| ма, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше |
| би красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћ |
| веће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо сво |
| ли опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, |
| а, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, п |
| лици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа ох |
| ам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклон |
| елете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лекови |
| стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па к |
| опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па |
| ени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци о |
| храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Бео |
| распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког чове |
| у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А ч |
| чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо у |
| ..</p> <p>Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда п |
| види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаш |
| ми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи мог |
| окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико трену |
| адобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче |
| у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка уза |
| бројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава др |
| ц није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је је |
| шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, |
| ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија ју |
| најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На послетку с |
| а навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира |
| о пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну |
| >Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе м |
| црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна |
| чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноси |
| неколико тренутака.</p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч? |
| ју постаја неколико тренутака.</p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то ст |
| носито предвођаху своја стада...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму од |
| е блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за ма |
| их бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земљ |
| Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па п |
| роде чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па |
| </p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштво |
| леда па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ бри |
| урке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="14 |
| ила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} |
| а се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари прич |
| тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догод |
| е и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</ |
| tone unit="subSection" /> <p>Настаде по поћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, страховите кр |
| , везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо д |
| дости и пакости!... —</p> <p>Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једв |
| ал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо |
| ђавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба н |
| ајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо |
| а рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај |
| аде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... — |
| мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисм |
| чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде |
| и о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима с |
| улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе... |
| во оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио |
| ару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа. |
| {S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, својим н |
| есу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p> |
| , назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим чета |
| /p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, |
| и где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{ |
| подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> ка |
| да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више |
| дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очи |
| анкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно п |
| свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Ту |
| царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, |
| стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са св |
| ио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да |
| д куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носи |
| ао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приб |
| то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику |
| м смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо |
| с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!.. |
| :</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p |
| уби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаше девојче |
| е, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде с |
| е у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви с |
| pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође |
| што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Ни |
| ућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја јо |
| о блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</ |
| слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премиш |
| како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива си |
| астао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље |
| , и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на ј |
| лажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необи |
| им куцањем изговарају. — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво пр |
| ме твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се |
| Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час по |
| оје је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} |
| , које заједно са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже је |
| поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гри |
| х Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити б |
| беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да св |
| е ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке |
| груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га |
| полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета. |
| в... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи мо |
| хати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвав |
| гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите |
| д брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ће |
| p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше припов |
| ао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му |
| другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... |
| ође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за т |
| же.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али |
| Кара-Фејзија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама при |
| трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч |
| ро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на |
| је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с ка |
| их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи на |
| ка држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! ш |
| у то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се једва |
| ца, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја с |
| ис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се о |
| Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све |
| догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајети |
| нча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у |
| су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се |
| ћни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с гра |
| и.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војск |
| /p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жа |
| гледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та |
| жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Нем |
| се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он с |
| на, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него пл |
| срдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите г |
| , то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећ |
| већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити |
| сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као |
| лушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто п |
| шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у ске |
| му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, |
| што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да ј |
| ли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у ниша |
| овне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди М |
| тража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер А |
| еве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања |
| , а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањ |
| ш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угл |
| ше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> < |
| засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, |
| </p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина |
| штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека г |
| д беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше |
| том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим ко |
| чито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доц |
| жевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевност |
| Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљад |
| цима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво х |
| и научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — реч |
| и Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се оп |
| обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ни |
| најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у сп |
| цу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а ку |
| ...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут |
| ве делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да |
| > <pb n="73" /> <p>На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам дру |
| се па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, к |
| ођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> < |
| зникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али С |
| ој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> |
| лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти ка |
| ама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ћ |
| то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости ш |
| лио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али с |
| етиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће |
| ргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то |
| , али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па оку |
| оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, ал |
| оњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше ор |
| <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим т |
| срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју ку |
| то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да |
| а човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати |
| их то робље замахнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непреста |
| ве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше с |
| души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! |
| уца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p>По две педи од |
| под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топови |
| на уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно поди |
| .{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто раз |
| /p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева |
| и предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да ра |
| и народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде |
| {S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго ку |
| ла оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још ниј |
| па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>Коча |
| Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско |
| аћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци |
| ју твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> браци |
| помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очим |
| чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са св |
| оча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те ста |
| се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ће |
| ежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, |
| у, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он |
| јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и |
| благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с |
| е Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи поч |
| егати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући |
| године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли |
| уд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове за |
| .</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је мног |
| да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не |
| и, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већ |
| ни да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И п |
| рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> < |
| стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосн |
| ти...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаш |
| Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је |
| јка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и |
| рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја прашт |
| ку, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог доброг вези |
| слити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мр |
| место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву |
| ена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела |
| јске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на |
| ћ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неи |
| <p>— Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој це |
| поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о |
| ођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим игл |
| поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, |
| и опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби |
| се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри |
| а брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде с |
| јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој г |
| ком да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас |
| Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале једна другу д |
| ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="195" /> упре добро св |
| ру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у |
| ру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — ка |
| свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Т |
| не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претек |
| и клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећно |
| хватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра |
| рзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Бр |
| ! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не пита |
| а оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на |
| S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно |
| осподару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — О |
| а колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно |
| загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са |
| ло оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме |
| ада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси п |
| ојој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, л |
| псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па по |
| човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког др |
| рже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради |
| Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? |
| </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нек |
| брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чу |
| шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну п |
| очине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало с |
| мислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпу |
| p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости с |
| ке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ |
| и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера.</ |
| ас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се с |
| е задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не |
| охита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њи |
| у повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих го |
| <p>—- Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од г |
| али опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> |
| умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изг |
| јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповест |
| ла на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше |
| ем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:</p> <p |
| ао гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да и |
| или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату к |
| па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога |
| Коча слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— |
| нало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва |
| поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, з |
| десет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како |
| заставника девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити |
| ла, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и |
| свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разговарали и изближе упоз |
| рло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом |
| а ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда |
| тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело ша |
| вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бе |
| му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг во |
| а је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, у |
| Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути м |
| брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, от |
| ричај...{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пута <pb n="27" /> ок |
| енику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове цр |
| олико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху заблен |
| у зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, млади |
| е, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p> |
| плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гл |
| нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву прича |
| ш једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао |
| ...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову |
| ..{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж п |
| ађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве оч |
| а свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{ |
| дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин |
| шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као с |
| е хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухва |
| а, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо мо |
| писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p |
| осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он ј |
| вности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а |
| еце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбан |
| гаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га.</p> </div> <div |
| чини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости поси |
| охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу |
| <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обоји |
| гови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто |
| гаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гле |
| није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатки |
| /> жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака ори |
| оље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми |
| иште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и н |
| кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и на |
| е врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћ |
| растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога к |
| кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише |
| неза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја не |
| Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну вој |
| ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гука |
| д Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог зан |
| атац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, |
| ризу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p |
| остеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата |
| учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твој |
| мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и ко |
| па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге, а које |
| својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Ал |
| а његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у ру |
| вом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сети |
| на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још једном само да видим оно место |
| рабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна |
| одиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој |
| ресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лице |
| бода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских |
| да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па оте |
| ом по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, кој |
| начи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно |
| чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро |
| му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе просијавају његове укочене о |
| дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> |
| је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} П |
| и и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку |
| <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијн |
| ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се |
| и правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио |
| ке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно, да су могли |
| ави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!...</p> < |
| Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако |
| илост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Ми |
| г стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</ |
| у полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал з |
| p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавиш |
| а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, |
| а нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница прев |
| Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опрем |
| </hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да |
| жно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољуп |
| ични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до к |
| не људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу |
| , 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, различито оружје |
| овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> |
| ; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! |
| се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају |
| о се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском небројних пуш |
| малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше нос |
| че, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти зах |
| да подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини сок |
| бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То бех |
| ети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од ум |
| земљи превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како л |
| n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинил |
| ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо |
| ; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око комо |
| ико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкуј |
| -чина, прошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну... |
| он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не |
| од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја |
| !... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се пробод |
| моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чу |
| око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер зн |
| ек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се |
| х му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад |
| — С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један п |
| е ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главо |
| Е</p> <p>ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У |
| се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо мој |
| слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та |
| ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва |
| животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p>Господине маршале, — говораше мајор коме |
| /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После |
| тељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пр |
| са као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из |
| абра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако |
| </p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у |
| ти од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе |
| ши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p>Је |
| рце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичас |
| о седи младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, |
| као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, |
| усти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих |
| најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова ша |
| и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах п |
| у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи |
| могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега |
| ро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за |
| и Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је |
| p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено леп |
| се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање |
| ош једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још једно |
| pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења |
| оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</ |
| ма, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропас |
| а и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те |
| дмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две годи |
| а беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научил |
| то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет т |
| икаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака к |
| се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разнос |
| се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад |
| ознато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српк |
| а у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и |
| Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта ј |
| слободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{ |
| мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...< |
| угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко |
| што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</ |
| а његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њи |
| ику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу коло |
| на румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са зла |
| ња заустави.</p> <p>— Несам... могао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се н |
| е што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах по |
| зобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини кој |
| мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грд |
| меле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добр |
| побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегн |
| , а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесе |
| разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних |
| > <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слуш |
| Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро |
| еше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерн |
| би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином |
| потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си поз |
| читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, |
| му пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш своји |
| еш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди |
| > <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Њ |
| и, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислит |
| ела, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту |
| беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу |
| Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ не |
| а што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону |
| p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни |
| коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Ф |
| а срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже |
| се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да |
| може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли |
| део: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једрене |
| о је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац лет |
| оча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уз |
| и се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како |
| ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја |
| а весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његов |
| мојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном |
| главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се нач |
| ас пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доис |
| .</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати г |
| ева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> |
| е ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> < |
| да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је во |
| се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу |
| Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српк |
| ј бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза |
| S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске |
| воримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни нар |
| гови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушак |
| небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиља |
| ене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад |
| ије боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?.. |
| би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила |
| се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може |
| ри на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете своје н |
| лада Лепосава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле |
| ета недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој тра |
| } Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњ |
| е на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n= |
| јку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, |
| мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је вол |
| анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не п |
| о ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додад |
| лог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истр |
| о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не |
| итисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турак |
| и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми г |
| би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} С |
| ца овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па |
| погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као |
| ="subSection" /> <p>И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуг |
| онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћ |
| ше опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну савест св |
| вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не зна |
| их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет |
| сет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, |
| осјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њ |
| ргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За |
| ао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху воз |
| ан човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао |
| олику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом |
| што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и |
| не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! |
| је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни |
| ене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно бе |
| чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> < |
| о оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј |
| ар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јо |
| и му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све |
| главица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо з |
| цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ха |
| ша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{ |
| е, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, издаде <pb n="174" /> н |
| везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смеште |
| вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже |
| везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине |
| еше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваш |
| није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да и |
| на Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао није постигао |
| етву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда дру |
| среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи |
| и гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На ма |
| да како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина н |
| ајвећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна |
| , коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица |
| не месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрег |
| ву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му |
| тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју пров |
| и Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је |
| ео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом чести |
| еним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи ти |
| корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изглед |
| , и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у |
| он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора |
| Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као неб |
| лону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194 |
| обила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина |
| ћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да с |
| велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не заст |
| му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одск |
| скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, |
| озбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ ка |
| м заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, бо |
| а није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче мо |
| беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку |
| се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стен |
| том извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитим |
| дно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пук |
| кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њи |
| у.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер њег |
| погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звездама? |
| од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, п |
| а се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благода |
| , док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n="110" |
| д беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио д |
| .</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа бил |
| и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше прек |
| и.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака и |
| ричу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад ва |
| ћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> <d |
| чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препу |
| тора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p |
| есет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци п |
| еди нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па шт |
| по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско |
| поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа до |
| хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао н |
| ра о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...< |
| ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p> <pb n="247" |
| езирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — г |
| х Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошт |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака о |
| SRP18631_C3"> <head>III.</head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на |
| прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју |
| их планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила ум |
| који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори. |
| чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је пр |
| један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске з |
| Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиж |
| S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још |
| е, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у |
| ше врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а ка |
| рећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њ |
| аче? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам... могао... пре |
| а, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да див |
| у масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно |
| је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве зан |
| се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по ка |
| > <p>Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb |
| де је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а н |
| једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пор |
| лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце пол |
| разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тре |
| оје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже |
| аше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега о |
| огао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је |
| јом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осе |
| е, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаш |
| ко за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <mi |
| {S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало |
| да опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше в |
| ауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не |
| .. —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио |
| еле ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кро |
| и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их |
| је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова |
| емо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одеље |
| ла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и |
| неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! |
| испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} |
| дости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе сво |
| чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији д |
| лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни |
| ао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од |
| ваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на кор |
| оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се б |
| грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох ш |
| очи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја в |
| и гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше |
| ти, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју народну; <pb n="" /> које престављају |
| е сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господару?... питаше зачуђено |
| Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и по |
| па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча |
| мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз |
| а да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како |
| аше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да |
| е бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дак |
| ер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... |
| неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погле |
| е ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш |
| е у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за наве |
| >— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке г |
| а врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја стада...</p> <p>Потурица пробуди мало |
| а војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске в |
| <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Др |
| на погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, |
| ! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка. |
| ост била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, |
| скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело |
| сти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кро |
| гао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испос |
| лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пеша |
| р хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да о |
| на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио |
| аје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубар |
| рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, |
| казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе |
| и су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих п |
| а такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши д |
| то су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да |
| лаву и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> < |
| д нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником с |
| је тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арб |
| ад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вил |
| игнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом вој |
| не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те поми |
| срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најху |
| на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно д |
| оваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на послетку ст |
| у решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...</p> <pb n="113" /> <p>Скочи |
| ори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p |
| толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад |
| аже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, |
| о све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог |
| ити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као |
| ма кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требал |
| ер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Гос |
| рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и |
| силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшно противила, није |
| <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</ |
| еђе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остр |
| овите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом траво |
| и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вра |
| , <pb n="6" /> оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао...</p> <p>А ка |
| ђутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са с |
| ије као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!.. |
| !....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је гре |
| а коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па |
| и док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку |
| и им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то об |
| шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази |
| ца превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> |
| е о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену што јо |
| орева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На пос |
| равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кр |
| бржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у так |
| као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила |
| ћ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брат |
| , разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...< |
| неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе ј |
| стајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>На послетку толико се приб |
| ређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред |
| запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да |
| у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине с |
| тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску |
| ена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или проло |
| ешио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лиц |
| опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} |
| мо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ће |
| па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве |
| настирима...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије ср |
| вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих |
| ње.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, |
| ар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру ч |
| реко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} |
| ти се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стен |
| све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави |
| p> <pb n="113" /> <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није |
| а и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне с |
| брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на |
| леда над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... |
| ину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало зауст |
| алије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се пре |
| S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све |
| почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколо |
| — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се |
| је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или б |
| оју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној... |
| е исказано толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да зб |
| у своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да буд |
| битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, ал |
| ра да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала бил |
| груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чи |
| своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!... |
| ни делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог т |
| о и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздр |
| опрости!...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли. |
| , које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско с |
| тељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је |
| ако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила пр |
| </p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да и |
| {S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу |
| е једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је |
| ог стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, кој |
| мену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам пи |
| е то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бит |
| уда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S |
| и ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; |
| ојима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на |
| ој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не мога |
| нише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од најрумениј |
| д тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу |
| остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Ко |
| белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну с |
| </p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове запов |
| ...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрм |
| > <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика |
| који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне чете |
| а њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>На послетку толи |
| естаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, |
| д гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један п |
| живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на ј |
| ека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— А |
| њеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из глас |
| шту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричат |
| војчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта з |
| — Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> |
| а пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима |
| ст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не |
| {S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> |
| ао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беш |
| ...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беш |
| брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи вид |
| .{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— |
| <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело п |
| казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде |
| и мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети див |
| много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то |
| Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то у |
| ни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехо |
| де, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан пут проговори одважно:</p> <p>— Још и |
| ју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце |
| гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да на |
| ремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу м |
| усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад зна |
| мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега |
| у погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га из |
| ло по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како |
| Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p |
| ило да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити |
| , нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко осо |
| опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Над |
| и да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он р |
| раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне д |
| м витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет |
| Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека ор |
| ога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту с |
| шао!...</p> <p>Укућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад ч |
| само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаш |
| утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ћ |
| ку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се |
| дити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најси |
| а <pb n="27" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> |
| иког не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који и |
| о што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и његових чета |
| ађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђе |
| да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча гр |
| ао свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревцем. |
| о није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати не мо |
| ава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, |
| ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже п |
| ој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које посл |
| војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно |
| не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је те |
| мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те полож |
| Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је би |
| p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете |
| окоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други от |
| се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p>— К |
| овалије, преко којих је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну о |
| пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као |
| слима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати |
| сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се су |
| ети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина мн |
| те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати |
| надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о |
| дају историју народну; <pb n="" /> које престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По |
| рцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има |
| заман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца |
| тавише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не |
| гда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране ту |
| гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских пе |
| и како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени |
| рци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викн |
| ..</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, |
| аве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после б |
| ишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, |
| одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, |
| д... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме |
| , рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да |
| ко ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрме |
| хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве |
| г мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кр |
| уначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном те |
| ео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="227" /> <p>Небо оставља другим в |
| рашније догодило?</p> <p>— викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! |
| а њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богороди |
| сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима ка |
| си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини |
| опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је |
| ку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје |
| и за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га р |
| какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мо |
| де вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на из |
| непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кука |
| а, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано к |
| </p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, |
| S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају |
| вот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла пр |
| преми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> |
| етила дивно...</p> <p>Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама |
| кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, кој |
| том око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше в |
| е и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, |
| као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео под |
| чаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше кло |
| рвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и н |
| лена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} |
| ровео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би |
| ући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се у |
| чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} |
| јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} |
| и празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана. |
| знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо |
| дне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше |
| не маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће |
| е војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од ро |
| преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи |
| Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Срби |
| ви код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пуш |
| риза замишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која |
| <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год |
| их приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се |
| р ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бак |
| Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... |
| олуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица |
| нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска |
| ладом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе. |
| брадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице, сам |
| овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" /> с |
| и му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месе |
| лике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Беог |
| нерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо? |
| а где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и ош |
| га Косова.</p> <p>На послетку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облак |
| — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Глед |
| одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видет |
| а!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све н |
| тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цак |
| ко беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно м |
| о може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.< |
| азва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се |
| оће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посак |
| потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се |
| а! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете, провећа мало е гл |
| чуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачу |
| че ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да ј |
| стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, |
| > <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и |
| на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је једа |
| легати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чи |
| силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девој |
| и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, |
| да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах |
| ш једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> |
| p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто с |
| —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, |
| pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} |
| ја окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{ |
| а крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} |
| S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Пут |
| , опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме у |
| ећ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земље, <pb n="264" /> загрли свога побра |
| Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата св |
| тремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља д |
| својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ор |
| емљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, |
| ма које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за |
| та онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те уз |
| же, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми бу |
| ена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који см |
| атим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућутку |
| </p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво |
| есмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега ка |
| тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а у |
| јешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше тат |
| да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако |
| и поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и м |
| ојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, |
| жати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па |
| хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да |
| ет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једв |
| , али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димња |
| а како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом |
| ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару |
| ну држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! |
| . — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро доша |
| о да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, ско |
| својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се |
| ојезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше р |
| шан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељкивањем, погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути о |
| јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањ |
| о гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа |
| </p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим |
| ше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и |
| уђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} |
| нео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја мо |
| шица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити брата |
| коле.</note> <note xml:id="SRP18631_N5">Пријатељ.</note> <note xml:id="SRP18631_N6">Ово је исто |
| рављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала |
| реме је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пр |
| ти на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{ |
| ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упути |
| </p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, |
| у се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је |
| оред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, |
| а а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да ч |
| д оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га уд |
| итају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ |
| мо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, шт |
| у већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брат |
| оча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше |
| едрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није |
| Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд |
| фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... р |
| у хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одг |
| и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> < |
| цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли у |
| у се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разговора започе од један пут Мирко:</p> < |
| а радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако |
| ојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље. |
| љива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их |
| умачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет |
| <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се уч |
| забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати |
| вио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мр |
| девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к зем |
| ли тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се на |
| а била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш |
| <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријева |
| као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ наста |
| му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па по |
| > <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само |
| руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се |
| душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча |
| е да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико |
| се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах ист |
| шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао с |
| одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у ча |
| p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за изд |
| свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шу |
| ле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доис |
| ђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену |
| ало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом стиже он |
| ху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху с |
| о ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замрше |
| овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Б |
| p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и |
| ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би зас |
| икога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кић |
| је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми и |
| ши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> |
| етом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара |
| ком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе то |
| су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</ |
| ј роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што пок |
| аша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се |
| !...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве бр |
| њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути |
| исказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз |
| с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу |
| биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизах |
| ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре |
| м из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из |
| м стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу |
| , које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распростиру толико корисних |
| које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у |
| би мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а о |
| исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, |
| гово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.< |
| ођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон прос |
| p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која |
| старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хран |
| је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног чове |
| ам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми та |
| сле додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој |
| ач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" / |
| — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог |
| зо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи |
| нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни кр |
| д Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака |
| јске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер |
| и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у ј |
| либи.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p> <p> |
| угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв з |
| ло шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод о |
| ва он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засуки |
| на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-п |
| ред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он |
| јватренијем сну створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа |
| земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које пост |
| у око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У јед |
| , па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне |
| ака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарк |
| она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта в |
| беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уобра |
| ађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би |
| рича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта |
| ива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{ |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:< |
| ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато |
| да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> |
| ком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени |
| се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаш |
| узима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне л |
| девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на п |
| уњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда ј |
| робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико |
| хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њи |
| вог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бит |
| шиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду д |
| чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али |
| је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо |
| сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајд |
| ових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат пром |
| е и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> < |
| ке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, не |
| јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p> |
| > <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет |
| се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ра |
| беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и чет |
| ат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако ос |
| што се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, |
| — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- |
| а, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али г |
| . -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врат |
| ераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо султанова |
| дно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво |
| јим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све |
| је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно |
| илост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистијим |
| т отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он |
| једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, ко |
| а највештијим начином, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео св |
| а док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је |
| била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјер |
| а?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p> |
| ц од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, |
| аш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У н |
| им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за |
| нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи |
| ајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете св |
| ој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још сил |
| ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме |
| .{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остан |
| кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то |
| ного исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb n="143" /> ли онај занос, или оно |
| ерениче! ..</p> <p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић |
| страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да |
| ека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, једном само речцом награди све муке што |
| ај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, |
| езује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што је чемерило живот мл |
| пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и д |
| равио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан |
| ање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима сво |
| алуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још нар |
| поштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си с |
| да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од радости |
| г витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обраш |
| прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <milestone unit="subSection" |
| гоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свиле |
| о Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: |
| , јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: |
| над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица |
| речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег |
| ура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Ж |
| хода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{ |
| његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити д |
| ло, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети о |
| само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне ст |
| !...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се |
| о нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говор |
| ок се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу сна |
| познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да н |
| ало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине... |
| ора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— |
| не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да г |
| > <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад |
| /p> <p>— Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња |
| <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где с |
| у зубима.</p> <p>— Немој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Беогр |
| > <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмех |
| уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну |
| си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— |
| олико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим |
| а се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понаме |
| о уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} |
| његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, д |
| о скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила |
| које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} |
| да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, |
| то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта рече мајко?...</p> |
| о!... -</p> <p>— Јастучић, јастучић!... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и д |
| преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног |
| Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је вид |
| ј брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре коралске |
| у красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене зау |
| несе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче д |
| жљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите ка |
| евесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да в |
| одбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго вре |
| це, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше вила, |
| старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} |
| уле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После се попе прек |
| али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> |
| мо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... са |
| да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива н |
| иге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се стари |
| м причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше пр |
| тала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет л |
| " /> сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти неиска |
| то беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на |
| аху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако |
| кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега са |
| божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у јед |
| м хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва |
| о речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча ј |
| ва своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав |
| ађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речим |
| нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља |
| } Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од ког |
| у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева до |
| није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели |
| о је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Т |
| рам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу оноли |
| ге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза п |
| епцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49 |
| а цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница |
| х све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру те |
| етварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко жен |
| о нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено |
| p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се в |
| то се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте |
| унца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као кака |
| од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причати:</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, |
| ним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи |
| тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бог |
| а ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Коч |
| на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадо |
| причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе свој |
| мораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе. |
| е Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну пр |
| убећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бој |
| душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи коран |
| ајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронес |
| колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на |
| да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан |
| а и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да |
| ни с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бес |
| аки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сес |
| оћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="239" /> друговима да је |
| истијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им н |
| го слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} |
| чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бак |
| верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потра |
| таре младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га |
| мејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега |
| пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти зна |
| беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није мога |
| <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчи |
| о, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од с |
| ам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p> |
| јих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог |
| а побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, п |
| мртво тело свога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{ |
| </p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p> |
| српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p> |
| ик кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније |
| мам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! |
| имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли |
| је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као |
| ла, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини ка |
| се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне к |
| е приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој прип |
| аба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај м |
| а каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми |
| е мало насмеши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани изв |
| крштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо споко |
| р.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чис |
| ако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињ |
| нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — при |
| кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} |
| не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен |
| ш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи на |
| нала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p |
| на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце з |
| о Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен |
| ра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта |
| ско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, |
| дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало |
| под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи де |
| оме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне |
| оде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> |
| својим сјајним <pb n="205" /> сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у |
| љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло |
| едвођаху своја стада...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га в |
| слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је |
| оворити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да г |
| поту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако ле |
| тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца |
| ај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почн |
| сећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини другови, који г |
| ба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуд |
| ле тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопивши |
| свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи са |
| ина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од рос |
| он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му л |
| Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати кр |
| ка.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!. |
| Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због |
| о из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турских |
| а са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, |
| ађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао...< |
| Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење |
| груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена |
| х попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи |
| дном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме т |
| а.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p |
| е од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше л |
| изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних |
| жеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога |
| ребало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја |
| се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, је |
| више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</ |
| ој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — |
| У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако д |
| овити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то туга мо |
| орице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекај |
| а људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси |
| ч прибра растурене <pb n="226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па он |
| гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час |
| азгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми |
| на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена др |
| провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, |
| > <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако |
| ахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа ј |
| Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у ср |
| на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и п |
| ајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцим |
| ромом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на мес |
| о прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S |
| слетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; |
| есала...</p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његов |
| Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>Н |
| p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— |
| ратски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине |
| ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе |
| је.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто |
| на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода |
| е у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке н |
| ого лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски — з |
| њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше |
| имо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у |
| ра, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— На |
| таје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, |
| /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не |
| рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и |
| ш ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало пот |
| p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p>— Опрости честита шћ |
| .{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S |
| пред Кочом.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што с |
| али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да сва |
| уго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживе |
| ору, застајкивао, премишљао наједан пут проговори одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрен |
| анак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета |
| овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерис |
| стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је с |
| .{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи мло |
| се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лиц |
| сећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом мил |
| ком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на повр |
| це неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да |
| же.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отро |
| ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> < |
| ећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се с |
| к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни |
| си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња ст |
| о на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред |
| да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, |
| >Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им к |
| ли овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побег |
| је управљао средином своје војске, само продираше напред, и после једног сахата распршташе се Т |
| а, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> < |
| ок имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, |
| ијатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још имаш неприја |
| еле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пу |
| о беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p |
| изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име з |
| аше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њен |
| , и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си |
| >напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S |
| год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећн |
| го чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита св |
| трашна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лауд |
| могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да |
| е би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанко |
| ше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не |
| ретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па |
| Година полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p> |
| — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут |
| > <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчани |
| урци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се |
| и, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се по |
| <p>Старица отпоче причати:</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице п |
| ер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у |
| узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва. |
| ли шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с и |
| аки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна в |
| давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових |
| p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињ |
| ишта неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку |
| јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је о |
| , па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог б |
| има тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану... |
| н муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, |
| о плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се оч |
| топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе |
| ј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома |
| ку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага |
| d="SRP18631_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крај |
| да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И |
| чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима |
| е мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> < |
| адована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу |
| овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни се |
| ет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{ |
| , па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би с |
| м чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да ра |
| инило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шу |
| никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи |
| } Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише те м |
| тио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код куће толико про |
| јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараш |
| да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — к |
| Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудо |
| обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом.</ |
| и нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а |
| своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где |
| S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар |
| укама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S |
| бра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викн |
| ваху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се пре |
| ше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p |
| ј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чује |
| клени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповед |
| ела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи |
| ти везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији ч |
| кама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег ш |
| олико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страховита борб |
| љунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља |
| ну, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb |
| ор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуц |
| куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једн |
| м, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још и |
| што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи... |
| ...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала |
| } А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле м |
| , кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који весело тумараху п |
| уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тај |
| ставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина |
| ца није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...< |
| не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњ |
| ке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: |
| озорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све |
| ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше |
| ебила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча т |
| шније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо |
| је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам |
| ница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си н |
| што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војвод |
| — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџ |
| ојој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milest |
| у јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone u |
| тице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на он |
| вему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућ |
| вити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сиј |
| тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни |
| ебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да |
| да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што |
| Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављен |
| аја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуван |
| вши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најле |
| а и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а |
| а се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечнос |
| о и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанас |
| , кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа. |
| стина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага |
| војчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве |
| несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гле |
| а Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха |
| >Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... т |
| его икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пу |
| e unit="subSection" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли м |
| на, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше |
| тиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре |
| шне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учин |
| нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе с |
| ко ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опрост |
| ни својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићен |
| а је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распа |
| редањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до оном |
| му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p> <p>Његове храбр |
| о те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу |
| ... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча |
| /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из |
| кав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? |
| незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, удари |
| би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле д |
| а њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјах |
| асхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бив |
| e unit="subSection" /> <p>Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме др |
| {S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, |
| топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће про |
| сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p |
| земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег |
| је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним срп |
| жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна с |
| води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо доса |
| страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви в |
| на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне |
| 34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</ |
| сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се к |
| релу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како ј |
| p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својег |
| се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш д |
| и управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио к |
| ле оног догађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много п |
| ао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурну |
| цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај |
| ир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мало нестајаше |
| /p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу |
| н беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепр |
| на Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеж |
| ођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, с |
| Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејз |
| .</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео |
| вило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно ув |
| како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље к |
| луцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шушт |
| главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ра |
| идети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, п |
| а и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{ |
| а, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове |
| а.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} У |
| зната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирс |
| дшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" /> укочено свој |
| ... само један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из рук |
| >— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој др |
| препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли |
| а порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше |
| осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје б |
| ко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— А |
| Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога бо |
| >— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега.</p> <pb n="37" /> <p |
| , која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не |
| ерити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клечаше мла |
| да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Л |
| како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златни |
| у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</ |
| јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили |
| мци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговара |
| пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, о |
| га, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који |
| одину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а |
| ти могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти су |
| не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, |
| џалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падо |
| из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се по |
| иким Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone unit="su |
| ру.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако гово |
| као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с паша |
| о ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што |
| још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се |
| ц свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше |
| ћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако |
| ш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш! |
| head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српс |
| шчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни |
| је стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што миш |
| је дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту пе |
| ћ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио |
| важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се њего |
| е стотина година од страховите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и бе |
| кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобо |
| ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога к |
| ако му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје |
| Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник и |
| ану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <milestone unit="subSection" / |
| далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко ср |
| далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, леже да мало отпоч |
| пшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџ |
| од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је |
| и:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег див |
| Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчу |
| њичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рај |
| пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, |
| а; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину |
| е имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину |
| ин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, п |
| ијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разг |
| ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто ска |
| т навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да м |
| на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благ |
| амо што кроз праменове његове црне косе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи |
| цу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Г |
| p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући.. |
| ао млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, |
| унак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, |
| х необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он т |
| то око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака та |
| епше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташ |
| еварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава гос |
| игоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, |
| спуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз г |
| а крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси |
| ка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не |
| уне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад |
| т њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезино |
| , недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигн |
| ше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивн |
| авилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши пресави своју кабани |
| е своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше по |
| у у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофо |
| то се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко пр |
| и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, п |
| ва беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на |
| д срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје г |
| .{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког пош |
| јаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од |
| љупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах |
| стоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу |
| прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је |
| шао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе простосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче гово |
| се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на ње |
| да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само |
| е се услађаваше красним вечером.</p> <p>Пространа, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} К |
| уле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али |
| .{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, о |
| е по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на |
| ром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се |
| заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стоти |
| > <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча беј |
| е сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер је он мр |
| ражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да |
| изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с ос |
| на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча з |
| о што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино ср |
| идовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S |
| ладић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као с |
| га па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепосава погледа у пома |
| да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као д |
| ости што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију се |
| беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а |
| аше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> |
| о дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто поб |
| кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио |
| адима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет:</p> |
| да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да с |
| тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се нап |
| .</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље про |
| их најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама |
| аше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не на |
| преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаш |
| ?...</p> <p>Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба де |
| а оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Н |
| д силних губитака малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са св |
| Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџ |
| чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се н |
| беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене о |
| ча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да |
| а заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толи |
| ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начи |
| и као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!... |
| о неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе к |
| та је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Ал |
| да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нем |
| ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Леп |
| унио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим |
| д Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S |
| 45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни ј |
| утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут растао |
| ок би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сеља |
| о радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није к |
| ијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога капетана препадоше се |
| ше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци |
| разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на ав |
| да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да |
| м витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала мо |
| рашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено |
| уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка посл |
| оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, а |
| а с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам |
| не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, н |
| агомир.</p> <pb n="130" /> <p>— Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изу |
| рен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек м |
| ворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више виде |
| оскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлега |
| урам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стад |
| аса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред кој |
| мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p> |
| и му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрест |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом |
| зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српск |
| жу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају |
| менитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Ср |
| а ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му |
| врх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио |
| b n="231" /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише |
| /p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко мла |
| дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли |
| му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе про |
| она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у н |
| p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мо |
| од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и са |
| дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:< |
| ји у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле веч |
| а!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се |
| а глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ ју |
| Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> |
| а је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако п |
| ед својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стан |
| дао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњ |
| и божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег |
| с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико свет |
| онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало |
| у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку |
| лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А |
| вој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појас |
| акрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртв |
| е брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једн |
| лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила |
| аци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још в |
| све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блист |
| веним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али М |
| ли је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чу |
| крајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" /> |
| ..</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу ње |
| м срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, |
| естоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише |
| ламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> |
| тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које м |
| гнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих |
| ј мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па |
| заборави...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — у |
| оју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа |
| ко напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепоса |
| уле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из |
| кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у не |
| о смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беш |
| его кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p> |
| о да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га |
| друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој |
| ој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа ниј |
| > љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица го |
| S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} |
| n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулм |
| од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободниј |
| оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, од |
| дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док н |
| рџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кће |
| /p> <p>Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачн |
| И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта |
| е каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену |
| да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> <div type="ch |
| могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако не |
| ше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође д |
| ихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па реч |
| дном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а |
| ака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова < |
| ити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а к |
| јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шт |
| ви оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S |
| осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га |
| како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} |
| издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —< |
| н бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк глед |
| билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!.. |
| 23" /> његовог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи маха |
| ије ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њен |
| обегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало по |
| аде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је |
| ека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је |
| ти, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него |
| говати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели |
| што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наноси |
| овог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{ |
| огу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако с |
| градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек шт |
| чњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као |
| не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и |
| ону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. |
| ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи о |
| <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> < |
| дине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву коло |
| ку на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику по имену А |
| светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв |
| b n="203" /> створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи |
| премљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ б |
| тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком с |
| рећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па |
| док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату с |
| мрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, ко |
| врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у |
| а средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесе |
| сет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плет |
| оча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и у пит |
| еде их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, ле |
| лне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима |
| ченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвам |
| о псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем хр |
| м младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под в |
| оје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако |
| и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био о |
| страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Ве |
| сто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А |
| у, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са с |
| кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе зми |
| беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда |
| валим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> <div type="chapter" xml |
| хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућама к |
| Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с прос |
| променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, кој |
| адо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме треп |
| учила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна ду |
| не ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она в |
| е склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, кам |
| а га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} П |
| ј, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само пева |
| } Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод |
| еше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и |
| ивахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по |
| отоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси мо |
| о лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало нас |
| ве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али |
| з одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и госпо |
| бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хла |
| невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза |
| насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p |
| , охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се. |
| ихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветров |
| ка, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је ви |
| је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титр |
| му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} А |
| белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...< |
| места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише |
| ве прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p> |
| гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на иск |
| у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовим |
| ше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се з |
| о хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како |
| шла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јец |
| <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар |
| онити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с |
| е, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо н |
| свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та |
| почне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш б |
| ешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже |
| то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — п |
| огме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у |
| м?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прошапу |
| загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан |
| нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас |
| ње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају... |
| вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му п |
| нске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи |
| а се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чем |
| но у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас |
| ко дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти |
| легаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...< |
| да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас |
| ећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкив |
| х да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни |
| ше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо |
| ога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гоми |
| и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p |
| , пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на он |
| куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на кр |
| њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђ |
| ладом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео |
| м тренутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> |
| ат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велик |
| >Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{ |
| је могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у к |
| дном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још једном сам |
| е у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила све |
| S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му |
| громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</ |
| баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти |
| уд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је иша |
| е, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не |
| робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се о |
| ш живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на н |
| гаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво пог |
| од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано тала |
| оби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</ |
| жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — |
| епосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уст |
| Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова |
| тајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не |
| нувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!.. |
| ео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он с |
| ше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаше з |
| , на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра |
| вор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топов |
| де никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, ко |
| ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне |
| гу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</ |
| Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запева |
| Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — м |
| у сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с |
| рај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад о |
| из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом мара |
| ти ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар |
| цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{ |
| аху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско ср |
| ш гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где |
| аше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као |
| га друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што |
| а шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је з |
| о да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима гла |
| А колика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.< |
| у сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се |
| похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али |
| е нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван |
| мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, т |
| пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> |
| у дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да с |
| уће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник |
| но удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се раст |
| ни веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме би |
| ча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је т |
| е може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, д |
| е, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се от |
| а, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и |
| ="17" /> <p>— Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд |
| прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима |
| војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Нема |
| свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од како се с |
| му, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако зане |
| нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар ш |
| е да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши |
| о у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњи |
| блаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе р |
| рушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{ |
| {S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са |
| слити.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом бо |
| ено сребро и злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше |
| е опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беш |
| у оцрвени меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула |
| чекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</ |
| све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруг |
| о сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема |
| оћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{ |
| и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина |
| пријатељских разговора започе од један пут Мирко:</p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те п |
| ко беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то ј |
| кви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачу |
| роз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је |
| и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да |
| свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, к |
| /p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, о |
| па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео |
| везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силн |
| чадору, застајкивао, премишљао наједан пут проговори одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ва |
| утовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена к |
| и чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама |
| то си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сут |
| I.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањ |
| ати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, |
| ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше |
| еле иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А |
| и се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава зми |
| нани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше |
| ина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снаши |
| емо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с мали |
| и се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињак |
| у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу |
| дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана |
| ило том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та преко |
| а себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним малим руч |
| унце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" |
| /l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као ка |
| ан те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помисл |
| Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му |
| мима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи |
| ле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордиј |
| > <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као |
| да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим |
| инуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледа |
| се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку кој |
| ојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што |
| p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пута <pb n="27" /> окрену и својим другама препоручи да |
| е, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом |
| говао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погл |
| величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхо |
| данпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> |
| вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} К |
| свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија |
| морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити |
| е</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, шт |
| мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари пок |
| уго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој к |
| Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо |
| би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо |
| ад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад ве |
| о; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико пониже |
| а, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, мора |
| о је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она |
| он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је |
| виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клону |
| идимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једн |
| ћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњана |
| ци, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим зан |
| рник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у стра |
| а погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> < |
| и мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут |
| уба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући вој |
| у помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој п |
| о заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С |
| Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он сад забо |
| и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши |
| и ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да |
| боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако |
| ли злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се ску |
| </p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, раст |
| везоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од мили |
| и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па |
| више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убриш |
| занесе простосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће сн |
| /p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене до |
| !...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хит |
| мах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} |
| у шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама бл |
| данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале |
| воља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и вес |
| слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се у |
| рошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко |
| наш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох син |
| 98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старос |
| кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише п |
| ог града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни о |
| ад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да |
| све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет путник, ког |
| ија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не пре |
| ичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, |
| нух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњ |
| и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здр |
| нака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођ |
| га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разноси |
| борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нов |
| не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта |
| ркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци |
| че казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора |
| ачкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се |
| едаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу |
| рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце к |
| то је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да т |
| страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочино |
| } Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше м |
| ше покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земљ |
| рану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздв |
| — Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Изда |
| крхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман т |
| аху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у |
| х за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им |
| ахоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} П |
| но мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по |
| p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p |
| се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се ду |
| "208" /> са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{ |
| све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и п |
| p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час |
| ола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S |
| Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</ |
| /p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> < |
| аког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у |
| и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у |
| м нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крај |
| т на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави |
| а невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим б |
| ахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га с |
| пску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врач |
| не.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну |
| кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегат |
| , пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила |
| огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То ст |
| тало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било д |
| х погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће м |
| ишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнеж |
| пшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> |
| орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, а |
| га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ |
| дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али с |
| ући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, в |
| :</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Ми |
| о дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гла |
| — За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он |
| ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћ |
| ли неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, |
| ј иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војс |
| 5 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, различит |
| јега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n=" |
| одсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђ |
| ган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјај |
| !...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их ку |
| оз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... а |
| тупише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад углед |
| } Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољ |
| превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави мно |
| анин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, н |
| ај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сет |
| мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из |
| скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше с |
| халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се |
| дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једно |
| ике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} |
| кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне |
| гаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је |
| и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нес |
| а, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>На послетку толико се приближе в |
| <p>У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па |
| p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да гов |
| м, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно ј |
| си се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и п |
| на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећ |
| ко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робст |
| мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Не |
| ођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст с |
| аше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... |
| .</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно беск |
| а стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекид |
| бичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и кој |
| аки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумар |
| , да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао |
| на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, |
| сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочи |
| риже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћа |
| но дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни |
| ође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, с |
| ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног |
| еобично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чу |
| бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам |
| Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се |
| истовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојо |
| ега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цр |
| Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове |
| да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима |
| си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степановић по |
| знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коч |
| , радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још |
| м договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене |
| своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јурише |
| њевачки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да в |
| лемих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Уку |
| и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} |
| p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству |
| таде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на је |
| стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете сво |
| и, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти ма |
| <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад |
| .{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи |
| у заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија о |
| Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше |
| Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! |
| каше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — |
| е био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па м |
| итљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колик |
| з пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради |
| ави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га |
| с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а |
| .{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она |
| . — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, с |
| ољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је |
| лост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним част |
| биља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце |
| д сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су с |
| ожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од |
| розора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и |
| 9" /> <p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се |
| да као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> |
| estone unit="subSection" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијо |
| а величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на мес |
| у.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано ј |
| није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесм |
| у:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо |
| - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — в |
| и неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како ја |
| тавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци |
| ро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој великој в |
| еди, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од о |
| , и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио ст |
| се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига |
| и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим л |
| ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад д |
| тне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намир |
| је хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он |
| нем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати |
| и од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као |
| браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пу |
| уше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренућ |
| клевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете, провећа мал |
| је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у |
| > <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </div> <div |
| о да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није та |
| 31_C22"> <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Коч |
| b n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} О |
| му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ |
| е могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци |
| ио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српск |
| аманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Н |
| > <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар |
| </p> <p>— Немој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Т |
| гово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на |
| све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџби |
| дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да |
| пријатељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гле |
| одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, |
| , која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете б |
| за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Рад |
| тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред ње |
| о себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога |
| м и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у |
| горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они о |
| да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се |
| 225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже праме |
| сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — па обори гл |
| .{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду уда |
| ије ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што с |
| среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ са |
| ај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог з |
| и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може н |
| рце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} |
| му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здрављ |
| мо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дош |
| еца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем а |
| а један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо в |
| вагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина свак |
| е заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији |
| та Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сат |
| као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни прес |
| погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем. |
| се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и |
| гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један |
| они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у |
| стаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много још којешта измени се |
| ..</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу |
| дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим |
| више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војск |
| вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела |
| удити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљ |
| По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом д |
| товањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се с |
| ка? —</p> <p>— Педесет! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча |
| е.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрет |
| о изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па |
| може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о ко |
| чић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Л |
| о се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити |
| ко је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога |
| српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на св |
| ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави |
| е шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше |
| еше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племе |
| јим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори |
| /p> <pb n="57" /> <p>— Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде |
| рџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си |
| пет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили |
| ати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла |
| стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа ст |
| ено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова |
| он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref targ |
| ога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — |
| чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи че |
| ска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосип |
| .{S} Боже!...{S} Оволика <pb n="125" /> радост из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не з |
| аше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто |
| на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не заг |
| блачину од бриге просијаваше материнска радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога зн |
| му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разро |
| ри Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти |
| то чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, |
| <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што см |
| У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хте |
| ом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше |
| Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшн |
| >— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала |
| >— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти з |
| .{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео |
| "134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, ш |
| где стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што с |
| ство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити |
| и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер |
| рлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — |
| ...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну |
| до моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више ре |
| ле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли п |
| распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешње |
| а! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде |
| као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута |
| посаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p |
| и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја |
| они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себ |
| n="186" /> <p>Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочин |
| У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету с |
| е.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — П |
| вога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио |
| нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегињ |
| ти највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају |
| јаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p> |
| гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Св |
| славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} С |
| о ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чис |
| али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшн |
| на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па он |
| гуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд хладно.< |
| огу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће |
| лу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, шт |
| и по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је посл |
| ве, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне провалије, пре |
| ла.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како |
| и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо |
| > <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и |
| помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после ра |
| ј посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом глав |
| на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчи |
| траховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају |
| лити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, |
| ичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онд |
| м из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год |
| > <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш |
| срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66 |
| свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које |
| пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошл |
| тера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецнула |
| ушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо! |
| залуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то б |
| ика право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти |
| —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, п |
| и од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, |
| а! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Пе |
| м корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадо |
| ајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите м |
| брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из |
| ости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бе |
| своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад |
| поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скуп |
| јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледа |
| братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од |
| аше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све стра |
| раће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жа |
| ртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ српс |
| а не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним |
| се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле |
| Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже бо |
| шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао |
| емо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем |
| — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...< |
| а је он са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку пр |
| , те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој |
| /p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића та |
| ду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увређени ови |
| се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Д |
| pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете ме |
| , који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сест |
| ном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродиш |
| шени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсја |
| а не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На један пут с |
| ајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос п |
| Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="237" /> сваки н |
| ској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриск |
| о срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Леп |
| у обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али б |
| једним ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рого |
| ивања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто бриж |
| .</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурван |
| могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако |
| омен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи |
| ући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене светиње...</p> |
| сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим ш |
| у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде д |
| скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могах |
| ату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога |
| о створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Он |
| /p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црно |
| руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране |
| ника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом ко |
| ко се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} |
| ажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже к |
| ај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас |
| рио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све шт |
| дајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислуш |
| на се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрж |
| не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је н |
| у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, к |
| ради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у живо |
| што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела |
| је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад ср |
| {S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашњег пот |
| , оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Ми |
| се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанас |
| ало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те ра |
| ца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се |
| Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која води у п |
| чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад с |
| свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу |
| ко јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он тол |
| ни мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се десило о |
| аше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, ка |
| аше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти |
| и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегл |
| главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу |
| кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он у |
| ближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како с |
| д земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребр |
| ткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је пом |
| к што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој б |
| и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја |
| </p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <p |
| {S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара |
| тио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намер |
| младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека б |
| ле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о вел |
| ти што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе... |
| л’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте сре |
| их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Ла |
| а питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије |
| еселили.{S} Између осталих пријатељских разговора започе од један пут Мирко:</p> <pb n="62" /> |
| ривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вешт |
| побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је шт |
| исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје |
| е и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати ш |
| к се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може |
| и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за |
| шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се |
| е сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љу |
| код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у |
| </p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а |
| ко га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и |
| вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као |
| оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху |
| рдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољу |
| наватељка пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, |
| лни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху мас |
| ја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на н |
| с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је |
| ка, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— |
| целим путем као орловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад о |
| вити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине |
| наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно |
| тру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да п |
| је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико њего |
| ш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="2 |
| ог <pb n="123" /> његовог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно |
| жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p> |
| не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на ко |
| ина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} |
| ејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бег |
| зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке о |
| излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом мо |
| ?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе мл |
| нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против |
| <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем беог |
| ављен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се н |
| оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другари |
| з тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У |
| и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком |
| мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али |
| до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb n= |
| ла царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кука |
| <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, |
| акреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз н |
| јући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па ј |
| ако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозиват |
| и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она |
| азлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} В |
| силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској вароши, |
| /p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то |
| су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{ |
| .{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом ника |
| је су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> |
| Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа.</ |
| е да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, |
| осни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од сил |
| и и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" /> и сваки од њи |
| праха, 100.000 ока олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се |
| дан пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, кора |
| штва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу |
| рцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да |
| чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше |
| target="#SRP18631_N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљ |
| у тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би у |
| дине докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, |
| простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помисл |
| лу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу ж |
| ше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету нек |
| е свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојч |
| роб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле |
| пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатор |
| еди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао т |
| д богатих турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.< |
| коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног нагомилано |
| S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше |
| ака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, |
| г чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше |
| и, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне |
| и се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањ |
| да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти св |
| е ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријат |
| војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и з |
| да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најп |
| р почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто има? —</p> < |
| .. питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па д |
| он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича П |
| шта осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџ |
| ове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила |
| о причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне. |
| тка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце т |
| чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, |
| /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло |
| аше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ с |
| утну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова госп |
| какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у пра |
| уду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превели |
| кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас |
| а је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{ |
| и, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у млади |
| >Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана |
| а га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онд |
| е се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — |
| д већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џеверд |
| >— Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не гов |
| разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лу |
| се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и зл |
| гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него шт |
| мела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта ка |
| и не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у сте |
| Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па |
| ити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видет |
| ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само њег |
| ђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могућ |
| страшна промена учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта |
| ајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада |
| ао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанств |
| ам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам к |
| и...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чед |
| изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом |
| више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргут |
| ри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редо |
| it="subSection" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, |
| браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас |
| бро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за нек |
| наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад |
| Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па с |
| не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило |
| Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих го |
| вио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји |
| клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који ј |
| је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ће |
| ј Влаше!...{S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер о |
| ан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђ |
| живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имен |
| е Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref target="#SRP18631_N6" /></p> <p>А кад се |
| р једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, |
| S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb |
| ју Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n=" |
| > <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо |
| ного, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и |
| издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је то |
| ртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемер |
| о богатим турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да |
| же кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујаги |
| и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож |
| <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахи |
| ско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше |
| Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| , а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ х |
| му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...</p> <p> |
| проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху леп |
| у да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која оки |
| орећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година |
| пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше |
| шкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <p |
| оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на к |
| м намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру |
| би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p |
| рв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p>— Коча, прашта |
| S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p |
| од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S |
| погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за |
| есаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, |
| /p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас |
| :{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамен |
| неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напре |
| док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с к |
| <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је л |
| господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош нап |
| поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом поша |
| е више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле си |
| е кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснил |
| је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа н |
| а чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му |
| мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко |
| приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се |
| потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи |
| , и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједн |
| исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А н |
| ја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разго |
| изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и |
| о нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи |
| екадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога |
| стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из м |
| и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао |
| S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговор |
| у свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> |
| знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p |
| че крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше н |
| ге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки |
| е још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их са смешењем.</p> <pb n="167" /> |
| е и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци |
| лухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени ко |
| јих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ п |
| дије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто уте |
| </p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења |
| и сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на |
| а какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно о |
| упљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше |
| хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква |
| изти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се мога |
| а да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>О |
| и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, |
| у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух |
| а хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да п |
| subSection" /> <p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешћ |
| анаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија |
| тима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше ру |
| аше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, |
| ј злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изг |
| песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>Н |
| кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаше у пр |
| ода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му |
| ваше спрам сваког старијег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружј |
| нога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо пошто |
| толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од бе |
| одиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Ради |
| азборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање ору |
| стише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се иск |
| х пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угл |
| .</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз обл |
| ало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, прем |
| ађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га у |
| >— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — За |
| лан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ |
| тање својим примамљивим садржем у једно распростиру толико корисних знања; које подижу понос на |
| а се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна за дру |
| — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког расп |
| {S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спад |
| би и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <mile |
| продираше напред, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети ка |
| у мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зве |
| ти посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{ |
| налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни све |
| еди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први његов |
| већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усам |
| одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићен |
| изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше |
| икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада цели |
| > <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би |
| и, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како.. |
| а и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој заборави |
| сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе про |
| се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле |
| уте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам у |
| стављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим подуже <pb n="189" /> стајаше |
| м је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братск |
| е, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је д |
| један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном |
| > <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што |
| ом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу |
| се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ |
| ети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклет |
| е...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча ни |
| зговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, |
| проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то |
| ружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фе |
| <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један |
| >А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сн |
| _C13"> <head>XIII.</head> <p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му |
| ако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са с |
| она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је |
| ујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у П |
| и: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} |
| е искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, р |
| амо седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену м |
| <pb n="219" /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p |
| атовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се |
| то их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупи |
| дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна магл |
| p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле с |
| е стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али з |
| , ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> |
| улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта на мног |
| оше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На један пут закр |
| ући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори |
| <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} |
| ола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с |
| блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велик |
| друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душо |
| То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод кој |
| премајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам |
| есуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрен |
| ече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, |
| > <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете, провећа мало е главарима |
| >Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Вез |
| ем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ор |
| оје му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> < |
| многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска |
| чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слу |
| сподару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — |
| како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти с |
| ам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води ч |
| злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} |
| и:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим |
| кајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ дои |
| гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуг |
| аше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га гр |
| ху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужит |
| доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани ж |
| алах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харе |
| што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> |
| животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и |
| верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласник |
| војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу |
| стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опаснос |
| <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли |
| би размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до мал |
| ог да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ак |
| ади Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p |
| на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да за |
| јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе за |
| то тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније |
| Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, ни |
| а праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немо |
| ј срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џ |
| овраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> било слат |
| а узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву |
| му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско |
| асај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куд |
| м око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се зе |
| > <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше на |
| ти могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је бра |
| ва дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резл |
| ивка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити мож |
| шче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чуд |
| о! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — ок |
| и халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да |
| га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а лана |
| евићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, п |
| ја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим изв |
| д синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год пос |
| е оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, д |
| једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жрт |
| им хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти поч |
| ио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио |
| црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир |
| главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој стр |
| чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у |
| а на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снаши |
| ју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лиц |
| пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују с |
| у сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нариц |
| јајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се рас |
| чно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више |
| нберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана с |
| лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмеј |
| ко лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше |
| ога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га |
| ладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, |
| ојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња пок |
| ше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вру |
| ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповед |
| какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- |
| аху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са з |
| а звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда прич |
| <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у врат |
| ше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!.. |
| а, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство и |
| ћи улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И |
| оња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па |
| каше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и к |
| ледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима |
| , па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и |
| Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ћ |
| <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети |
| у је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ |
| умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и мн |
| а Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на |
| миљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онак |
| ако беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и с |
| ивања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало о |
| а, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио |
| гледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабиста |
| /p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не |
| оћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мум |
| што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (обра |
| ам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој про |
| ти градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мисл |
| о су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо |
| а радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је |
| ко мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти с |
| их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и с |
| и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сил |
| речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочи |
| м шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо |
| м многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за |
| е се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штам |
| валићемо му <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p |
| е <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије |
| >— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, мора |
| це никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тим |
| оше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно развале ку |
| јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се |
| овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудн |
| Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <p |
| ају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</ |
| ислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи |
| нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — < |
| гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p>Драго |
| вали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове запов |
| ину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропа |
| ти, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је си |
| да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук |
| ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у |
| .{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање. |
| ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми |
| ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо |
| ше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето о |
| , —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; ко |
| етила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавст |
| мо Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој |
| се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> |
| ча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!.. |
| игде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, |
| а у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и з |
| ка вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше |
| га друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али |
| кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомил |
| скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Ш |
| ита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац |
| е ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомир |
| а, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у сел |
| говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немц |
| вима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду пре |
| ати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом п |
| но машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде |
| одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растрк |
| е чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се |
| окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао та |
| — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али е |
| а не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што м |
| ад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је в |
| р?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш ста |
| .. —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква провода |
| њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што |
| , пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосове |
| к, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, нев |
| но прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос |
| ори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</ |
| еока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла мо |
| ма нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од |
| е насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!. |
| рио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим |
| му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послуш |
| љевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па |
| е до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!. |
| мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у |
| дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ј |
| Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике |
| >На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <milestone unit="su |
| му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се т |
| та плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што он |
| нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту з |
| <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, кој |
| је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи |
| е:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од |
| ебу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље п |
| он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с М |
| е полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез |
| да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађ |
| дом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још ч |
| во подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S |
| ргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, |
| ко то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне |
| од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добр |
| ице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога ма |
| Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао |
| лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даљ |
| алпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено б |
| ј грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти п |
| помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледа |
| познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај! |
| збори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо за |
| .. —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу ста |
| ка њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече х |
| то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се уза |
| о, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу |
| —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде |
| } Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није |
| унаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи |
| p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне вели |
| било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један |
| д најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву шт |
| се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за са |
| ер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову. |
| омах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко |
| свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше |
| ило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; а |
| Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно |
| .</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прим |
| и с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи |
| а ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате |
| еди млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза сво |
| исао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страш |
| .. — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за ш |
| к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разгова |
| а је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као в |
| а још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говор |
| о српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знал |
| у и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу |
| и!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одгов |
| част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главн |
| што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> < |
| воје чуђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вр |
| испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у н |
| о подругљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јах |
| силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми |
| ше Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изг |
| свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мисл |
| заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник сам |
| —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стре |
| сле пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засј |
| растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуш |
| утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи рад |
| А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џ |
| — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигн |
| иљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова |
| ...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти |
| вот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хлад |
| n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али |
| аше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло с |
| намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја с |
| ћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену |
| о.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас н |
| ца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора |
| ином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:< |
| ође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова к |
| оце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да с |
| уду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака д |
| ска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн обла |
| — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} |
| се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и |
| неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшн |
| де јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовањ |
| а!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна |
| оче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, |
| су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час |
| уша опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - |
| тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло |
| и гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} С |
| } Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска |
| и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из дал |
| Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се по |
| > <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења |
| о, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдск |
| пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је има |
| ртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепо |
| тпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној пес |
| p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликн |
| испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрем |
| алији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С т |
| хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом запо |
| распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с матери |
| > <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...< |
| а свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти |
| за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде тол |
| <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је |
| " /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на гру |
| а заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— |
| слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изос |
| дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, ко |
| т није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакрива |
| огледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савија |
| срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су |
| би крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, |
| се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арба |
| .{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особит |
| едним лаким притиском руке, једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме п |
| штро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће |
| стаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живо |
| свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све |
| витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему |
| једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну |
| ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни |
| а милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу |
| једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — |
| е од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен |
| мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она |
| око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Какв |
| вога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре |
| гине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога ју |
| аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи |
| лату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на |
| на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаш |
| о ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледат |
| и само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да |
| га, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Коч |
| храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио |
| укоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синов |
| > <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опрем |
| одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогућ |
| титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са св |
| . — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше |
| икад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци |
| тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најх |
| ризиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> < |
| иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n="110" /> <p>Млад |
| ође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не |
| очима...</p> <p>Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволск |
| ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи л |
| > <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> <milestone unit= |
| се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастош |
| чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати |
| неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разба |
| жена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа п |
| то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно:</p> < |
| на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољ |
| ина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће м |
| ача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? |
| и му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се |
| њом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер |
| после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> ср |
| } Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободи |
| лим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, |
| а верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике грдне |
| " /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избац |
| , млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобо |
| везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га |
| ег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бе |
| евина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка п |
| а његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Т |
| а ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта |
| ју да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p |
| оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повра |
| те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова |
| их тренутака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На т |
| а целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаш |
| ен био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом румен |
| ак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који |
| Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвави |
| нице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <milestone u |
| ећ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи |
| да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви |
| раћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хр |
| своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду ж |
| говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си |
| рвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, ил |
| иља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</ |
| тране управљаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што |
| м, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> < |
| е толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како ј |
| у, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита ку |
| <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво д |
| насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих |
| куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обр |
| unit="subSection" /> <p>Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је б |
| ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећ |
| вођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно |
| ом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди |
| д пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју с |
| омах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш г |
| свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и |
| га света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућу |
| а потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону |
| лих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и об |
| "#SRP18631_N6" /></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака |
| а несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, з |
| из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватреношћу сво |
| ој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по п |
| судио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно при |
| десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа пок |
| ветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву с |
| њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, |
| ојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака...</p> <pb n="274" /> <p>То се женио Мирко Степа |
| пустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то за |
| тишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Пер |
| </p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме |
| своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у сре |
| , и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивот |
| жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза |
| и на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драго |
| и шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио |
| рошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њих |
| о за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно замени |
| ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што |
| ога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореч |
| гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну д |
| ко добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах |
| ићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, |
| те рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ из |
| тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године да |
| e"> <p>КОЧИНА КРАЈИНА</p> <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ< |
| у.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи кого |
| :{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у |
| постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беш |
| српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју |
| n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... |
| се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и |
| е својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико сп |
| , јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је |
| пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велим |
| синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под |
| нем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на |
| е био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и да |
| својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти |
| зо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се |
| и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана руж |
| ез икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљав |
| лободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их |
| поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само |
| по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.< |
| искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} |
| к од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и |
| , па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову.. |
| у...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — вид |
| војих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да |
| девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерн |
| глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љу |
| та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајки |
| <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело р |
| зир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне |
| pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким |
| "14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</ |
| пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој јо |
| егује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком прича |
| ио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А |
| угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику л |
| /p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како |
| да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде |
| ашно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те сла |
| а начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на свако |
| ала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га |
| егова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци ј |
| ам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико вило |
| кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{ |
| н изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му |
| оњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо тр |
| аше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је |
| о моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мо |
| нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огр |
| ирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добр |
| ваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p |
| квог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о то |
| рцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те |
| тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </ |
| два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се |
| слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце |
| и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је т |
| а му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти м |
| осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути |
| з Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено зглед |
| Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад |
| џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити мог |
| .</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво |
| стареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то б |
| {S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да |
| а му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц |
| е кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али |
| у црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си ви |
| и за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три |
| >— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени о |
| помично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она |
| срца — такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер м |
| у, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не у |
| устивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му из |
| на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти М |
| лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је ра |
| вршју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> |
| је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи д |
| мој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам |
| лакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише он |
| вао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од |
| клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово л |
| асјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раши |
| </p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим ли |
| ега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у н |
| е не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Пери |
| е, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољ |
| љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га па |
| у се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref target="#SRP |
| <p>— Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака теш |
| га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга ко |
| јо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плаш |
| де у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше |
| имњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа |
| чати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ |
| задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сва |
| то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то н |
| ше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветији |
| раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала как |
| се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчуп |
| чњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку руж |
| јом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике св |
| /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко пр |
| ом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако |
| <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небро |
| е грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... — |
| онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата пр |
| и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робов |
| ај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже |
| оше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане |
| к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</ |
| Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по лед |
| да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе |
| олничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> < |
| , јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић по |
| тушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њем |
| ладе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по мек |
| а... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало |
| <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И о |
| велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста доб |
| , на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не мо |
| и, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице т |
| вео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни |
| очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме п |
| n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао на |
| ј брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> < |
| о и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отим |
| p>Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосн |
| рков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Ма |
| а то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да гово |
| најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за своји |
| тајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по це |
| приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго |
| једним погледом, једним лаким притиском руке, једном само речцом награди све муке што си их пре |
| , па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турц |
| еда као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле |
| Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже |
| ?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекиваше да |
| срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што је чемерило живот младоме нар |
| да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да |
| лекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање бе |
| , коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побрати |
| аше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој |
| стимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчу |
| крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих |
| весели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, д |
| страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а сво |
| о старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зуб |
| се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али |
| оломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тр |
| леда га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је |
| p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опаз |
| с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да ј |
| витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> изди |
| тко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... |
| Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да г |
| ћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цв |
| и се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну |
| стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на је |
| и други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периз |
| ослетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш |
| о опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим споко |
| а, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш |
| р је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, а |
| ки но српски, стискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> |
| заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} |
| пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по в |
| шта не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубо |
| ..</p> <p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао |
| се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше пес |
| је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао так |
| својој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није |
| е то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је стр |
| с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако |
| " /> <p>Михаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска |
| p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато з |
| си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безграни |
| гоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су ду |
| >Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?.. |
| не мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајк |
| е мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим уз |
| овић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. - |
| страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакриве |
| на ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже |
| му... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуљ |
| ма сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколи |
| оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам ш |
| ми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њ |
| е хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па он |
| њу увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова. |
| а освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — |
| ише да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид се још ј |
| е забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичн |
| жељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце |
| од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме |
| еми за најсветију страст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време |
| турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p |
| мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, |
| а кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, нес |
| рне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, |
| г чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непом |
| као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у на |
| његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи мл |
| евојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бе |
| ију страст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер |
| у копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изј |
| ху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> |
| аква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али се није могла п |
| ле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрх |
| ани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па ка |
| ве руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чу |
| упкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" /> нежности што |
| д вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се спу |
| и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жуд |
| Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чува |
| акога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — |
| о црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмо |
| љак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху |
| то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увен |
| мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И он |
| га густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело б |
| на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би |
| ке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају |
| ом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се н |
| ..</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на рум |
| оденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква |
| миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут опоме |
| ледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто |
| .{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других |
| е ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које |
| она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена п |
| на да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за н |
| вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</ |
| поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко зами |
| нце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И п |
| на красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</ |
| премљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бит |
| један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно |
| беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако |
| ед Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким тра |
| ма од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаш |
| м очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Р |
| које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу |
| од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска |
| не ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасе |
| р никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима з |
| стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и н |
| аја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе ж |
| ="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало |
| Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!. |
| у.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је так |
| и му намрштено чело својим нежним малим ручицама <pb n="182" /> запитала ода шта је тако сетан. |
| де плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше |
| срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећањ |
| ној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце ста |
| по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумба |
| а и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуж |
| -паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су не |
| али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем с |
| е!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољ |
| та већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то ј |
| не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим гов |
| ..</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим |
| сто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ |
| } Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чу |
| танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужн |
| а и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n |
| на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла д |
| оји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из |
| ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма |
| м шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнич |
| угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и уша |
| ма смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње на |
| ичам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери... |
| им, војводом Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама |
| S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи |
| на сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љ |
| ше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од |
| тио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсвети |
| о спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га осо |
| е на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S |
| ји ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, ка |
| и сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зул |
| и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског |
| зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољу |
| {S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљев |
| својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу |
| {S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиром |
| а у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што |
| лу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на ста |
| аше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намис |
| пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разб |
| бођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>П |
| е такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо |
| лу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше |
| бражења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим н |
| ог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убиј |
| год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Периз |
| којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше х |
| што рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> |
| езрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те |
| д јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Бо |
| Али опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац |
| тандара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се |
| ове жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...< |
| он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча |
| растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> |
| огом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити |
| е главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Та |
| и му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано |
| намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ак |
| у приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незна |
| ђе и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а |
| и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича |
| траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено |
| ако ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Ч |
| одигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом в |
| ја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њ |
| гради што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав |
| виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз |
| у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да и |
| ма се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте |
| свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —< |
| што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије с |
| ку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у |
| а први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући сво |
| 189" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грм |
| вало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој с |
| бро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, |
| ођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори |
| помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> |
| бедио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p |
| чао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше |
| радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељ |
| ead>XIII.</head> <p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не |
| нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најл |
| S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у К |
| кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше п |
| обра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако: |
| морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е ба |
| ецу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му п |
| де брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пут |
| и да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p> |
| а није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова.</p> <p>Н |
| ечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мрг |
| ад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p |
| напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би |
| Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас дв |
| о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно |
| хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је ка |
| во догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешењ |
| , Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној ф |
| д срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом нај |
| д надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини чет |
| ко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном сла |
| и гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да |
| страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Изд |
| е то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је с |
| помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знај |
| кида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бо |
| му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ход |
| :</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да |
| се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На св |
| у, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Ц |
| аповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге |
| ажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он |
| ан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па |
| и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко а |
| неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и о |
| вши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па |
| нерал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљи |
| века оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим мал |
| ећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је поша |
| у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја не |
| а ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побр |
| ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога к |
| увише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледа |
| храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на |
| јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n= |
| еверо!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве д |
| жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају поруше |
| ружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у с |
| видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па о |
| важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" |
| ко тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви.. |
| ацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећ |
| а његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зачуђено |
| уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто бр |
| дпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не |
| ...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од с |
| ај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост |
| мишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, п |
| нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, |
| и погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше... |
| } Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде |
| угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши ру |
| но је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграт |
| екао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војс |
| а је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући |
| ате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, |
| и, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, стра |
| остигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само мож |
| ши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онд |
| аки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити |
| ану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присети |
| мљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Ал |
| тотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских |
| ре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе кра |
| евала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као д |
| сму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?. |
| у нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Нема |
| ам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> |
| ан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из њ |
| ме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дв |
| уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет |
| нутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутраш |
| ао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — пит |
| драви, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све |
| се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш бра |
| о дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком д |
| ше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне а |
| онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила |
| Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатага |
| потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од вели |
| ахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да |
| од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па ст |
| рило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путо |
| <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам |
| p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи |
| к мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари п |
| ава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како в |
| е ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стад |
| о, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет по |
| ај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагле |
| рпског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби к |
| надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а на |
| >То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним оч |
| утака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по простран |
| есто Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим подуже <pb n="189" /> стајаше на истом мес |
| дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој |
| свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с |
| уке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге |
| шне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније |
| pb n="191" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p |
| адао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред |
| о лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... |
| варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да |
| сподара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша |
| ру.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улет |
| уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> < |
| ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за дан |
| не једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Д |
| прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војско |
| ку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се г |
| е? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер |
| д ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <mi |
| есе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу же |
| и горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они |
| ча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се |
| ри — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмин |
| ихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу |
| <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име |
| ода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника деве |
| радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S |
| х љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају |
| ан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко |
| акао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог гос |
| hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке |
| о главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред г |
| те.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, |
| живели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али ш |
| што се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, |
| </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причат |
| с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се пог |
| цири, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског како сло |
| бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обој |
| атеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде с |
| ао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артил |
| о из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе |
| о немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то ни |
| спричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p> |
| вићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што |
| а и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и с |
| на наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има ј |
| пу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зим |
| у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, |
| еше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовим |
| ео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад |
| верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим |
| аски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толи |
| ћ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n=" |
| рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари П |
| јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле |
| аде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда |
| —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху удари |
| е молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с в |
| ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је уг |
| о ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Ха |
| но, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>К |
| енутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако каж |
| . повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окре |
| па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врх |
| е до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Р |
| скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да |
| уље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих |
| к даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не мог |
| могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — проми |
| ! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему п |
| на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти н |
| лики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и |
| згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, |
| кле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; |
| начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на дал |
| полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахн |
| да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„В |
| амо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као шт |
| царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју |
| са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник ца |
| н не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се у |
| омира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да вид |
| n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — г |
| ="209" /> <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу са |
| му опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се мог |
| свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; т |
| е замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љуба |
| анка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су |
| Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и је |
| е ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па |
| у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, |
| овори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога |
| и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда |
| ји плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало |
| евојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} |
| приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на |
| едала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваш |
| p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, са |
| миш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха! |
| е да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кро |
| а да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским д |
| у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно |
| ио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби он |
| он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове |
| вши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видет |
| јом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, |
| ом коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле |
| аже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни п |
| угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се |
| ође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се с |
| руге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, н |
| ше не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у пот |
| лно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му реч |
| из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> |
| кад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју |
| оро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше |
| опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а |
| ћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, |
| настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као ца |
| твено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењ |
| штва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вра |
| оду, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у њег |
| ка узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се в |
| и, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{ |
| си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се |
| дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће |
| ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово.. |
| мо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, похита |
| заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се посту |
| о бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити. |
| ко народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p |
| чина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> на помоћи, |
| рно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што |
| док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласник |
| ед њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да |
| ова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главн |
| рпски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о |
| помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="1 |
| <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петров |
| ње и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седа |
| ружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш |
| могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живет |
| вније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовиће |
| по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис |
| вића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те т |
| цу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даљ |
| аш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више раста |
| во шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До к |
| у Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са |
| чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду |
| ма иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} |
| ве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико |
| чио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда о |
| аше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној сме |
| ајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем |
| а постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S |
| адвикати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по |
| ој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је |
| ом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} |
| год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> < |
| је груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од ске |
| не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј |
| прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни |
| да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима пр |
| пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане |
| као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Цр |
| ећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" /> и сваки од |
| ред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усу |
| >— Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, ко |
| роговорити не могаше...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тих |
| >Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већ |
| едом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј |
| "> <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стиг |
| мо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p |
| > <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто |
| p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргу |
| учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Ф |
| ез Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о т |
| као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи н |
| е учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку м |
| тезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, ж |
| крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунак |
| Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вра |
| с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, поглед |
| ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— |
| што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, |
| вијене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно |
| и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовима славни топџија Ровр |
| </p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињаст |
| p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| адити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски |
| на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крај |
| тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после в |
| чо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брат |
| арама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и |
| у џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да и |
| закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве г |
| е настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно |
| твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из п |
| а! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег |
| дпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> <pb n="241" /> <milestone uni |
| ке војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда |
| ад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу сво |
| оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...< |
| у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, изл |
| ао кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у |
| ранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их ј |
| стим селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село |
| г везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} А |
| ос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад т |
| о угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим в |
| јде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— |
| и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазниј |
| ине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и зад |
| премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и к |
| {S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу |
| , како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал г |
| он пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред ша |
| је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... —</p> <pb n="26 |
| посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар и |
| ема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја како игр |
| д хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече |
| е може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини |
| рави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стада.</p> <p>Мајка |
| д оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући |
| И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред |
| е џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у в |
| као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сат |
| да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погле |
| , да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, |
| дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир г |
| шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb |
| ио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, |
| ти шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одај |
| реко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да ј |
| век луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху об |
| ајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где |
| е и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај |
| Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема ни |
| лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике |
| е по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима мл |
| срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царе |
| овест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скамен |
| ије одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа |
| ла кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде д |
| ио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— З |
| е.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које |
| беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јеца |
| рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше м |
| рачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="19 |
| , који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе |
| дан пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравичн |
| у приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га скло |
| убе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи |
| ко му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена |
| тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала често погледај |
| ћне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се леп |
| мљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n= |
| чару <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разас |
| Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га за |
| .{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се ње |
| и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164" /> <div type= |
| ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га з |
| за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље |
| астава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није ник |
| ху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док |
| етници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу |
| ча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавш |
| које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И та |
| чина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати К |
| и из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још |
| дар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p |
| о скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згође |
| и онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је |
| време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само |
| нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са |
| Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни н |
| ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао |
| ке обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војск |
| н лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, |
| ћи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку |
| у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице.. |
| је чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као |
| та срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на стр |
| е смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да ј |
| .</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак |
| чистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А ка |
| ано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље.. |
| сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао поз |
| да да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — м |
| 9 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост |
| ан пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управ |
| е им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори вез |
| ој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и остало |
| ате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мир |
| ворени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Беог |
| срећу угледа капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше |
| ад красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зелена марама |
| рављен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као шт |
| па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— М |
| не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а це |
| н.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше п |
| <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, бр |
| д се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како |
| истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема понос |
| био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава |
| ваше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу |
| то љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су |
| јску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, |
| веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топов |
| нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју вој |
| ру 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска ис |
| адбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом изв |
| покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га пок |
| игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какв |
| притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље |
| с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно сп |
| о дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни н |
| доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова м |
| поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара |
| заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што пре |
| <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене иде |
| ане да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу д |
| и да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са сво |
| а прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице |
| т затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се нек |
| да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, |
| илном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко м |
| оме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине по |
| за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити глав |
| чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадор |
| који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазве |
| Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори гл |
| -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче: |
| шеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби |
| адији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не каз |
| је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „ |
| а код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је в |
| губи, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири с |
| -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене мук |
| о, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сам |
| свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту жи |
| а на далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да п |
| које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" /> сликама, пробуди Кочу |
| резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељкивањем, погд |
| је Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p> |
| адино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Госп |
| ене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду |
| вим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску везирову. |
| етку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњани |
| за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу |
| колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref target="#SRP1863 |
| а ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била оп |
| вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, |
| ј дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А |
| ено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>Т |
| head>VIII.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управ |
| ad> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да с |
| зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко та |
| да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити |
| p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа бил |
| варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше д |
| ти да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте но |
| гати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не мог |
| што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се к |
| охвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{ |
| а?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужн |
| ку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући |
| n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете |
| х глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху п |
| отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! |
| ећ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова ма |
| чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло |
| се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ва |
| мо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече: |
| ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге |
| истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватр |
| ве слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непо |
| већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда с |
| Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначк |
| слетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његов |
| азише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спр |
| — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на њег |
| јих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до |
| у, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи див |
| игле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог кра |
| а им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као оз |
| оносно одговори рањеник, погледајући их са смешењем.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта велиш? — повик |
| хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" / |
| За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... |
| у какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху врте |
| .</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови вој |
| ћи:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мен |
| топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један |
| х и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може |
| Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море ду |
| себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива.. |
| своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која т |
| вено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај ве |
| рлити!... —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако |
| лу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зор |
| натемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћиј |
| сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе |
| а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халк |
| а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо |
| је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и пр |
| токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l |
| теде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му |
| већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је |
| и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако пис |
| граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља |
| у главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам ле |
| } Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку |
| — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси в |
| ко му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара как |
| жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобо |
| о необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па поглед |
| и већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању |
| унца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не в |
| ом Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> < |
| само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда пом |
| намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења |
| гра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</p> <p>Никад виш |
| о се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бес |
| е.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није в |
| моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од |
| дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећа |
| одиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад п |
| же чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако си |
| /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати |
| која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у ри |
| ем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође к |
| рзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја |
| по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необичн |
| у као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати |
| е закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Неср |
| аганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с |
| и виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити ми |
| пали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши. |
| ху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде |
| И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хв |
| лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катрано |
| ити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништ |
| ј пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи |
| цима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџама ср |
| за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="27 |
| та српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, кази |
| рада, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из |
| и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на срп |
| оје су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи вар |
| проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му |
| аше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утис |
| спомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу по |
| ion" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највиш |
| задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест то |
| ан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> < |
| а погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у с |
| тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, ч |
| здигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаз |
| аних груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијаху би |
| страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од к |
| он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте н |
| да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше н |
| Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који |
| рагомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест о |
| њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши |
| а, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац |
| мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га њег |
| дним погледом могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плаво |
| 1" /> како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поузда |
| пише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стаја |
| ао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнеж |
| ко беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши ј |
| му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршивах |
| ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо ка |
| зира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толи |
| његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће |
| ше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на |
| Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао |
| /p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSe |
| гонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада вид |
| р не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце мо |
| Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово |
| боде и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли прелам |
| уде свакоје...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} |
| очинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и |
| весело тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене |
| ити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру тре |
| евојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и му |
| а била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад бе |
| а пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси с |
| газио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило кој |
| ела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, а |
| } А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео |
| у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђер |
| ти харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српс |
| и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледа |
| раше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће преста |
| предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S |
| то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине |
| с.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је |
| ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она |
| ек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи |
| ајсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како |
| ући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет |
| је не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети |
| и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те |
| а учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено |
| ако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, |
| их чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стран |
| и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја беј |
| небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути |
| за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка м |
| <p>— Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без ик |
| окићене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи |
| још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постај |
| Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом |
| дна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у теш |
| је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше ж |
| рвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мис |
| само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!. |
| је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би о |
| њанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли брш |
| жда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само поди |
| ако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер |
| тими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџал |
| се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="2 |
| боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" |
| е ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два |
| који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу м |
| оспода српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима.. |
| варала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још |
| во како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми нез |
| p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику |
| знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> <div |
| па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочас |
| ана мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам м |
| ш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестан |
| е Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била |
| кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се |
| а какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се н |
| {S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види |
| {S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори |
| те шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам г |
| је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем |
| !{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што б |
| престано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола од н |
| једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха |
| Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један др |
| а и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S |
| то му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да |
| о извршаваше мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> |
| он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са с |
| љају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу ос |
| >Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнут |
| ј чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> < |
| врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна |
| лу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што |
| немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{ |
| што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху да |
| , те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоће |
| <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим |
| и, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислит |
| високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан |
| да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало |
| лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали с |
| н и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коч |
| снути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем.. |
| же ни један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје |
| га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне г |
| Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срц |
| ним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише |
| ђе, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је сил |
| > <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заб |
| рпски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, ч |
| .</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— |
| а целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је н |
| нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је |
| о како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му |
| је од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори |
| се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особити живот, пун чудне |
| p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетв |
| с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја цр |
| а то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску |
| у стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима |
| уге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватр |
| Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мрг |
| еликом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколик |
| лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборит |
| е кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па |
| се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Сели |
| е као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина ш |
| се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст |
| већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се ју |
| видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мај |
| забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две ви |
| ого већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим |
| е, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> |
| јом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што |
| м сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзи |
| гомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене кол |
| е Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико п |
| ш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Ал |
| <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху на |
| адосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> |
| заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гоми |
| своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некад |
| м, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два обла |
| ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам о |
| ети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е п |
| ... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад ко |
| ваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но |
| те дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју |
| ла доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} |
| ше, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочи |
| за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да је |
| али све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном во |
| му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</ |
| се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на ја |
| љда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и м |
| Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди |
| погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га |
| брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргу |
| погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита з |
| ма свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина |
| овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да почин |
| ава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степано |
| орадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца |
| та ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Ко |
| ао правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умил |
| да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум н |
| т кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела |
| , која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А |
| и јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и |
| Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуд |
| д страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред |
| ао орловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, о |
| желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио |
| одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људ |
| зјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско дев |
| он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нест |
| сподара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упут |
| о топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, вој |
| рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулум |
| т....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шапт |
| ом часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни п |
| о и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити зн |
| доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазн |
| У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к о |
| у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики |
| у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам прест |
| е пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престаја |
| </p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим |
| у.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад на ј |
| е добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи |
| мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мр |
| рити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, ка |
| га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње |
| а сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрч |
| тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич |
| {S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, ко |
| — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немо |
| и, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година |
| и имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна |
| је начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се |
| де браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које так |
| сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у о |
| ћи се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја |
| , лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с ви |
| S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог |
| ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, |
| се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаро |
| о, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већ |
| бину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ к |
| се твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваз |
| мој заборавити свога Фејзију!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска в |
| о за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужност |
| у сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, до |
| овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те п |
| S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, |
| етку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца св |
| е и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш он |
| колили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још је |
| њица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је |
| не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на пос |
| ко вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше |
| а вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотел |
| p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећ |
| тучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме запов |
| ену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби |
| ло, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> |
| — Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу |
| не чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног н |
| мљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распростиру толико корисних знања; које |
| S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаш |
| га мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како |
| јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p |
| и знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад- |
| Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на |
| то изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се |
| ! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нима |
| иљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном рун |
| на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази |
| "237" /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с мл |
| га, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И до |
| аже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи раз |
| ости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје |
| пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује неп |
| време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одма |
| ник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер |
| задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и по |
| своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћ |
| лити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мис |
| е попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи ника |
| огао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страхови |
| од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на ње |
| и за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну |
| Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; |
| што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце |
| оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се за |
| адрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прси |
| клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси па |
| е, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и |
| јих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле |
| оговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да |
| /p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што |
| >Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго с |
| учена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице |
| и код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда на |
| а зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се |
| нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док |
| ила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и |
| тра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Ту |
| засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> <pb n= |
| у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се |
| ше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</ |
| о осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу |
| чна радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запи |
| и се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он о |
| а сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p> |
| зда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда |
| нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад |
| иста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, у |
| од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храб |
| је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, кој |
| већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио н |
| настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а ка |
| а, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кут |
| лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахн |
| бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је |
| ако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на |
| на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова |
| е што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву...</p> |
| е гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад ви |
| лова.</p> <pb n="73" /> <p>На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна с |
| аваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, а |
| ј рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се |
| алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света канди |
| ну му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, п |
| што војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џу |
| а те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву по |
| м заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти |
| ске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ? |
| те ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се з |
| иђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> |
| женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим ро |
| -ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе вре |
| } Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати мој |
| орио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело пов |
| часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подмет |
| ре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен |
| Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа н |
| хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће нев |
| ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —< |
| {S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га н |
| да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што |
| погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете |
| {S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног стр |
| то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, |
| p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам н |
| p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потв |
| Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, |
| дном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе |
| што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинит |
| разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога капетана препадош |
| Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жив |
| се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о |
| пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мр |
| олако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone un |
| брима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми нем |
| х теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу д |
| а у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! |
| загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала |
| х господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакш |
| је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, п |
| јаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — п |
| а састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јас |
| че!... —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} К |
| о си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко |
| ебе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба са |
| </p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити |
| јатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спа |
| А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, |
| ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади погла |
| усте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је |
| ође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за свој |
| >— Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно |
| џама...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би м |
| д ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S |
| цу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са с |
| из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, а |
| си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са |
| ку надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову в |
| си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунашт |
| кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагд |
| ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и |
| асом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p> |
| она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена з |
| видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља с |
| а срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њ |
| опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је |
| {S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те уз |
| — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коч |
| S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ з |
| енио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као л |
| м крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S |
| и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати |
| > <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то |
| Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним. |
| ита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па с |
| њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер с |
| шила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријате |
| тављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га посл |
| о си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и |
| >— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у с |
| су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски под |
| ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игд |
| че — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини м |
| ? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда нав |
| вати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој ра |
| с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљ |
| у своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После |
| ше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео |
| арима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирск |
| ад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много виш |
| да га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре н |
| p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути и |
| у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па |
| усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмо |
| , ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</ |
| ..</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S |
| што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p |
| .{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађ |
| и топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и |
| гову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је |
| тону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану за |
| и се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душ |
| {S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су |
| , које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не |
| то ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најп |
| зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно в |
| вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, |
| о дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, <pb n="19 |
| е најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Мило |
| не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча |
| о Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна. |
| те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем |
| м.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју р |
| ди Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и |
| клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а |
| влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их |
| остаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — з |
| не кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико до |
| ко лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице о |
| ратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га укло |
| а његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио |
| ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се |
| гуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање |
| Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљад |
| не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти |
| е се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, н |
| на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче |
| p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Т |
| рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати о |
| ине<ref target="#SRP18631_N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одгово |
| , тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српс |
| ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да в |
| заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за |
| се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коч |
| сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! |
| очне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За ш |
| а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> |
| године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх |
| ојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, ш |
| не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, |
| оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још ве |
| ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту св |
| уму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад ког |
| е се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе |
| /p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се само |
| од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покај |
| p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога |
| рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу К |
| почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит ч |
| ди.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто |
| еде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те вид |
| јдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за |
| -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео |
| Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} |
| ко, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од че |
| и л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та бр |
| данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш |
| своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, |
| ике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да |
| а ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем шт |
| да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?.. |
| сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чес |
| ост бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом |
| а, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу |
| то тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!. |
| је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мен |
| честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p |
| о српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине о |
| амницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Ра |
| да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не |
| p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скоч |
| не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те |
| вета, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу |
| ...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</ |
| као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да ви |
| де га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> < |
| ко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не |
| ан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било хра |
| а, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба |
| чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си |
| лаги?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и |
| м у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а |
| ко је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избав |
| песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неко |
| з куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и |
| да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом п |
| Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити мора |
| пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља по |
| стави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војс |
| шкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником |
| којног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника... |
| — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на п |
| не...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи |
| > <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке с |
| је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе прода |
| же ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љуба |
| ..</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају |
| тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађ |
| оравио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро |
| пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џб |
| е мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, п |
| л’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> |
| е је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а |
| шчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једн |
| егове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне |
| љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, |
| ци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то |
| друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасул |
| а; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, па с |
| Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Ту |
| манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а с |
| лаваре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским и о томе како |
| Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, у |
| /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, а |
| али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога |
| ог ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуд |
| добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој |
| слађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше ка |
| оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочека |
| е славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љуба |
| араху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде прет |
| е с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не |
| епоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јеч |
| да шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одговори Надина достојанствено — или |
| ју...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш преск |
| далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Па |
| ар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо н |
| нашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p |
| а није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево пр |
| о да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{ |
| p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пак |
| , ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница |
| ећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>Т |
| ло лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе просијавају ње |
| војке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки с |
| му би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утег |
| убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина п |
| е тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши |
| није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу н |
| е.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како су |
| ахни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети к |
| ки говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што |
| ало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко се |
| p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао |
| јима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чох |
| који је управљао средином своје војске, само продираше напред, и после једног сахата распршташе |
| орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> |
| из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох |
| родом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је |
| на сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и |
| а.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, ј |
| есечини могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и |
| тка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, |
| , хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то је... зло... — |
| та од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има |
| нце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па |
| како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи |
| с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине. |
| надеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџ |
| ко му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова |
| разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, |
| бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашет |
| зе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, с |
| рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p> |
| и онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од ј |
| ла од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше рак |
| е осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с виш |
| ко лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава.. |
| коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш |
| Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на но |
| и и од паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у |
| алица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико н |
| <p>И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душ |
| ... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све |
| ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на |
| У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он п |
| шло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и |
| ава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле св |
| да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="4 |
| да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро |
| а барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше |
| n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> |
| о неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима |
| ла.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио |
| еко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опази |
| ничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су |
| препаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и ко |
| још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте |
| и је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше стар |
| везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку |
| ш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које ст |
| ијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска стра |
| n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу неб |
| о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још т |
| ачких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледа |
| мајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где |
| почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био |
| и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајку |
| вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p |
| мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па |
| почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Нег |
| покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше |
| исли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи |
| ху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ |
| ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на на |
| ка забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је |
| задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, |
| <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се |
| ај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се |
| ама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до |
| у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом кр |
| а се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} |
| а јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... заборави...{S} Кочу...</p> |
| раваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, п |
| питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да ра |
| за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га глед |
| е овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато |
| помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица |
| снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је пр |
| а мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у |
| зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, |
| оји се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час н |
| з то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је оки |
| ах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју друг |
| лар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламен |
| шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља |
| ..</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта ј |
| p> <p>Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гле |
| тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен б |
| да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхта од овога |
| ах, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шуш |
| поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p |
| ка смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилиц |
| за њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом т |
| свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душм |
| титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напос |
| су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево |
| е страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну |
| и на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако понос |
| одбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосав |
| па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле |
| а милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема виш |
| 5" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара |
| потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</ |
| ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да и |
| p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад на један |
| а Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очисти |
| синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на сва |
| у сад лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни а |
| кад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно |
| ко ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне гре |
| лма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито ст |
| на није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све |
| цу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се брин |
| о шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по |
| дакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним сил |
| а је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза |
| алуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру. |
| сташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу |
| и је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од мес |
| и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та |
| на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне ф |
| да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брат |
| сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један.</p> <p>— Знам |
| а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као |
| не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уход |
| о док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— З |
| <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо зајед |
| ст! — потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! пови |
| и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...< |
| d="SRP18631_C4"> <head>IV.</head> <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начу |
| скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о ње |
| ама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="2 |
| од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити ср |
| силника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> <pb n="136" /> <p>Слуг |
| но згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Ту |
| 8631_C16"> <head>XIV.</head> <p>Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевц |
| оз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зач |
| не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа |
| А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абди |
| не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито по |
| лети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па га |
| ити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи |
| а у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било |
| } Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећ |
| а управо на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" /> његовог погледа смири раз |
| да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху неб |
| јанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, н |
| тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, |
| еше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мрг |
| ући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или г |
| ше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> < |
| ватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столиц |
| :</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти |
| ум турски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојак |
| на коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> |
| у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да |
| гано момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад в |
| рашна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзи |
| да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је о |
| у их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је |
| освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет он |
| ише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гле |
| бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији поста |
| ајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да |
| урска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, |
| ни је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме прими |
| пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста |
| у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а она |
| из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна д |
| и, постаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини ви |
| је прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему св |
| латне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! — |
| преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће вид |
| томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Др |
| воји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притво |
| не! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи отпутов |
| , твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p>И он паде на зе |
| ошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге |
| аје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на |
| , ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све |
| танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је |
| ти на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се р |
| о ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тр |
| на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радич |
| е паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је лич |
| етање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А к |
| им стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи |
| ролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од |
| и најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фе |
| беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није см |
| , све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</ |
| не беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити т |
| е песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!.. |
| се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p |
| во да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} |
| што да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је |
| ом, једним лаким притиском руке, једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешк |
| зраком правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p |
| си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> |
| <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам |
| ега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, |
| вади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</ |
| платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи кл |
| а ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила А |
| адо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све зама |
| љаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српск |
| је срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме |
| а удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, о |
| ан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ св |
| ворио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти |
| поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одм |
| д две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — па обори главу, но после два три трен |
| и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше |
| Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да |
| дне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне |
| навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам иде |
| b n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште |
| то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад |
| е намислио, па највештијим начином, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, |
| рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, је |
| p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме б |
| дужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Пе |
| тан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непозна |
| хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побр |
| идиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> |
| да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p |
| ита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако |
| но а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год |
| им ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славу |
| а срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега сте |
| ти као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, |
| познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћих |
| не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморит |
| ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су бе |
| рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.< |
| ах одскакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледа |
| ма нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} |
| ини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних вр |
| , само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb |
| згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>З |
| ко речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему |
| е дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први р |
| некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека н |
| е на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо пре |
| веди и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње |
| ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице |
| а своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Ле |
| арко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија |
| у награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту |
| леди зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S |
| еш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлет |
| ко обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе |
| , видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осм |
| ало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је |
| јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне |
| p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад |
| ко лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље |
| н Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад |
| е молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шт |
| о!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне бе |
| лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену |
| ец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао га |
| еже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави шт |
| а Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема |
| ед мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави света |
| аква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту |
| ова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да зас |
| која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па |
| драстао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео |
| ања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" /> сликама, пробуди К |
| па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} |
| S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, с |
| и што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могу |
| живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад |
| заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрл |
| ита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... |
| .{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуц |
| браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је б |
| ако ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, сам |
| срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела |
| н је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују с |
| , тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.< |
| тала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајд |
| чити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам не |
| игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама с |
| tone unit="subSection" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су |
| реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфт |
| као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу |
| и с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад |
| срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не мо |
| ма...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама |
| све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча Пет |
| ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који ако и |
| сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју та |
| {S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је |
| се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више |
| то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се |
| p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ |
| пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу |
| м да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани м |
| авивши своје широке црвене кабанице око састављених крџалинака, спрам светлости од силне ватре |
| а ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђ |
| отића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најм |
| еваху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ нер |
| да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из п |
| ховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда |
| аху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стран |
| чи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска.. |
| орила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — прошапташе баке крстећи |
| о тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Час |
| виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе |
| Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој пос |
| </p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко рав |
| </p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући д |
| ну своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо с |
| ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа. |
| а.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, |
| ицима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са злат |
| ла Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, |
| есар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у зем |
| ао да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> |
| јском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — |
| злетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... </p> <p> |
| еља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине |
| су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се |
| ренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце прого |
| !{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више |
| а, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Ве |
| едно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде вид |
| , само продираше напред, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао ви |
| и безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто |
| колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске пог |
| /> Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официр |
| е па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада |
| била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> <p>— Не разумијем |
| рош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на |
| лама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци ск |
| али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући с |
| p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одгов |
| а земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна бор |
| очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до не |
| ху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> |
| рт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се с |
| н од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срц |
| уначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни |
| ="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђа |
| т сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајк |
| S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком |
| ачудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекај |
| ..</p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Л |
| Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он с |
| .</p> <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а |
| /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај |
| јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу? |
| суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, |
| и искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на |
| је српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па |
| легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине |
| днимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не зн |
| што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђен |
| даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим к |
| јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани дан |
| јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — |
| и — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ м |
| ад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на во |
| није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продре |
| е беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је с |
| аваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга ве |
| немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна |
| он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди у |
| о.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, |
| изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице о |
| погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главо |
| јци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати д |
| укавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још сла |
| а она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> |
| олазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху п |
| му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а в |
| бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљ |
| ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује |
| ушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох ка |
| е Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно |
| вот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна ју |
| пет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се на |
| ом сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— |
| о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи збори |
| је посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одол |
| по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од он |
| ти својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Вал |
| је требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљиво |
| ен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо к |
| зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село |
| као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то ж |
| е баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум? |
| право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, ко |
| рзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? — зач |
| помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па с |
| т, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се у |
| репца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је. |
| збиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и п |
| х вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији ву |
| оцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о ја |
| он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже |
| лад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним р |
| ти.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се |
| осаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила |
| лухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље |
| кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту ш |
| молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, к |
| м корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар |
| е она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки |
| дела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет нећ |
| грљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала че |
| ца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p |
| и сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува |
| p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није |
| само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто за |
| нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад |
| Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане ко |
| а, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увре |
| азговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом |
| а!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја |
| т разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у |
| ро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и са |
| ху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као |
| х како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровим |
| ујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину |
| прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним |
| што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p> |
| скакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не д |
| јући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори с |
| у знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" / |
| г мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто н |
| брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање |
| агњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научи |
| нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу |
| мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све |
| му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га |
| , сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p |
| о љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога пит |
| рљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто |
| ленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, свак |
| и неће...{S} Зато нек се <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане |
| стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост пок |
| дао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путн |
| етврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он |
| ше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце. |
| Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло св |
| и, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка |
| S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то |
| сти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само че |
| оји свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Ко |
| авом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удоми |
| ваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, |
| /p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађ |
| ли која створи те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати заш |
| јнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа |
| и да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети о |
| и.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Коч |
| срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више срећ |
| ивео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај |
| чица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, |
| али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер |
| се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази |
| извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикн |
| ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и кр |
| 72" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дан |
| веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задирки |
| већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} |
| о осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујет |
| ичитих страна српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и њего |
| аше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну кр |
| сијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше је |
| рашно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било |
| е кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коч |
| увши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а |
| морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по м |
| овите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, |
| ити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му н |
| чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица |
| цања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто |
| А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем |
| све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, |
| опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође г |
| з Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још јед |
| тијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад д |
| тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра ч |
| рви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дично |
| оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад та |
| е а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то мора |
| н га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се х |
| нати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне |
| осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од |
| ава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она б |
| е време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први к |
| е он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S |
| ло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри н |
| и каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љ |
| пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{ |
| е то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема |
| ...</p> <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог |
| ован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињ |
| ђу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред к |
| ђу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњск |
| ебна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање |
| дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли |
| а гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро: |
| ом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим |
| сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестрин |
| ивили његовој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Ала |
| непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчи |
| е чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек ш |
| високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, млади момци распитиваху зањ што им је |
| } Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, |
| и јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог добр |
| би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се раза |
| као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети |
| ком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Ње |
| милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ |
| ховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви |
| и рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора |
| агом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви зак |
| пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу вел |
| о пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је ви |
| ога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био |
| коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не |
| гуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одм |
| вала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у |
| ског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком чел |
| а множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као шт |
| де плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плач |
| ицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко |
| ваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се с |
| ам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, не |
| ћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама |
| оми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло |
| гове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" / |
| </p> <pb n="170" /> <p>Михаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће |
| да беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветиј |
| те као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га |
| агостање народно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прв |
| ке, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> < |
| да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше к |
| е тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир |
| и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, |
| а га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком |
| то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичк |
| то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим с |
| , који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта |
| га заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше уз |
| мао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу њ |
| Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је |
| S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n= |
| а, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошав |
| е далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови с |
| и својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} |
| њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Н |
| сле по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У |
| љ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигд |
| ни...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало п |
| дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан о |
| га беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватов |
| оји вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је |
| ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло |
| естајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па з |
| помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Про |
| х за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се с |
| у кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи зем |
| гледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} |
| ако се приближује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али |
| има би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слоб |
| кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појас |
| ра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају зл |
| зи, којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао |
| ори:</p> <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја к |
| ином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на ср |
| ..</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи |
| вити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снаши |
| >Њено појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не |
| бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и |
| триотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако ј |
| крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, |
| тајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... . |
| м да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од |
| ости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учин |
| у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу п |
| синила.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> < |
| дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каж |
| једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не |
| истом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чад |
| замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слу |
| м шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после |
| а за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада |
| 41" /> <p>— Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове |
| ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледал |
| е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помис |
| када...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио ње |
| царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па |
| ..{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледа |
| јих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или |
| _</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне бур |
| p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхт |
| од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње |
| о испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p> |
| о небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше С |
| мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срд |
| е? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и |
| <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од са |
| о за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на о |
| црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} |
| црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна |
| отина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријате |
| посава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Бо |
| ако земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни |
| врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полак |
| сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да |
| , Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у |
| овести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских |
| од куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред |
| ме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једно |
| ута сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрен |
| а мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док леп |
| м четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред |
| и разлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, |
| о напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало |
| би човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег |
| им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост< |
| <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча св |
| на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где |
| } На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а |
| им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном оне ш |
| а три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не б |
| о и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад |
| ..</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> <p> |
| аше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут ис |
| .{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут к |
| д шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чиб |
| вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко кој |
| ме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се |
| , да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде |
| шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећ |
| У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па |
| /p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да |
| он је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао |
| шио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си т |
| о кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изн |
| ога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вере |
| естајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није |
| гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што |
| видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на |
| рџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „сл |
| адају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топов |
| само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задава |
| ам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу |
| то сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је г |
| е није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може |
| амо злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку ме |
| ма?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, |
| , јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш о |
| добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог госп |
| ице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој |
| равог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, |
| лечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још |
| ету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесе |
| арали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио до |
| им страхом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући |
| д дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше |
| ва, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту |
| одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога гос |
| епознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео |
| , па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како |
| p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора |
| ћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову к |
| </p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргу |
| кав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да с |
| ајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада м |
| ставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед- |
| говој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од с |
| његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кид |
| и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске н |
| и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну савес |
| мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, |
| већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особ |
| ви и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је са |
| ута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешт |
| е стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну в |
| н више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, |
| вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско |
| српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без |
| адао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе не |
| , па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док |
| акаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им по |
| аћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуб |
| е као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене |
| <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чисто |
| и пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку о |
| ецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се |
| а и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши н |
| .{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како н |
| еда који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволски |
| ко јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка кле |
| ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на је |
| рат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</ |
| о је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се |
| пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико |
| у тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p |
| мо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може на |
| ла окићених левачких ливада, оживљаваше све неком особитом милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу |
| па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неу |
| прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да сва |
| туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, |
| ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док |
| ирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> |
| пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онако страховито бу |
| ом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав |
| стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их |
| од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србиј |
| — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} |
| у, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих |
| а пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава |
| Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им закл |
| онео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен к |
| стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао |
| p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{ |
| , у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива д |
| љачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поре |
| едном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је |
| > <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати мо |
| погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза |
| отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — |
| канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место |
| себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани |
| тиском руке, једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p> |
| шу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле све |
| сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у ко |
| нда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш он |
| и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби |
| да друмом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше |
| један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како прест |
| аше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао једа |
| нђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако прит |
| већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не б |
| драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубо |
| њући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин вој |
| црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим др |
| невљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, по |
| водништвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кре |
| али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Не |
| тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих ј |
| </p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из бо |
| да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити |
| источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} |
| да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко |
| а одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну ко |
| г анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се јадни |
| бе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Ша |
| , само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> |
| аборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја |
| — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...< |
| уда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази. |
| луге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти каз |
| ог пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у |
| исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушниц |
| ало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" |
| шај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и с |
| па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако с |
| аницу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>П |
| и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} В |
| што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један |
| ер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да |
| г клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно шт |
| ше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, |
| драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је в |
| , она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</ |
| p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одго |
| ...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се н |
| нда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у |
| да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да |
| га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу |
| вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема наш |
| не је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...< |
| идећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он |
| и.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S |
| смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можем |
| д зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом. |
| рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар ни |
| тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Коч |
| к по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само |
| ма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о том |
| гову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, то |
| хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајњ |
| вио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, п |
| њем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке во |
| бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у го |
| ожанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби с |
| бе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко после |
| тено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone uni |
| д рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме ј |
| ти.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па бар |
| астајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} П |
| ака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову соб |
| а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина |
| p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на |
| нице свете путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше д |
| воме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кн |
| ептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... о |
| каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све пр |
| н њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо смат |
| ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда |
| >слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди |
| ите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на с |
| нда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледа |
| опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, ш |
| е од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на |
| аље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| адоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме |
| дно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а с |
| аза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора. |
| ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи |
| беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта |
| ј од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за |
| х здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га |
| } Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ |
| </p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, |
| а на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p> |
| где оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна ви |
| џевердан његов...</p> <pb n="247" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кл |
| едајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, |
| ерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда из |
| и један Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса по |
| Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све |
| ело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао ра |
| аву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој верени |
| је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по ц |
| ити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај |
| војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча д |
| Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене |
| /p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори с |
| ица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратиш |
| ше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате т |
| ти као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> |
| равље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива м |
| ћи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није |
| се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко д |
| ачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војс |
| одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој ис |
| како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замило |
| Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим |
| ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада госпо |
| и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим ј |
| да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало |
| по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је мо |
| ако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без бој |
| ити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па |
| мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, оп |
| свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га ј |
| ..</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побле |
| е:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју не |
| љубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се поб |
| уше ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S |
| Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку ка |
| више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Д |
| тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притис |
| ма стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</ |
| рашном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке |
| p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p |
| тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јун |
| друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше |
| ала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо |
| ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој |
| ш један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонит |
| аричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче |
| загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјај |
| и, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица свој |
| летњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо г |
| Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- |
| зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао |
| о, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити |
| шао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, о |
| ја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у з |
| анину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засић |
| о сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, |
| спиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> |
| .</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене |
| себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћ |
| у, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек |
| вагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А з |
| ју Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и |
| о га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S |
| ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отр |
| ап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је н |
| крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не зати |
| а позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одел |
| ш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живог |
| а тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити |
| јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога с |
| што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жар |
| ком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он |
| о.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да в |
| од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| те фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српс |
| не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.< |
| ад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а л |
| рестрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p |
| рах ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те |
| а је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше г |
| сетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А к |
| жина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше иск |
| ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за |
| летку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српске војске |
| угих вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се |
| ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутци |
| ћних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се |
| д вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ с |
| на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Ср |
| ебра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет |
| је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше |
| ала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху с |
| ше прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она ко |
| пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо с |
| итоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час о |
| о им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p> |
| на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из пр |
| и и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном жи |
| ош слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулум |
| у јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани |
| и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мо |
| /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута |
| јнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да |
| дговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду |
| поте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, |
| јче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?... |
| зио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звездама?{S} И |
| је до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао |
| вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће |
| учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у |
| разваљена уста својих жртава растопљене светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим у |
| дим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре при |
| > то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе та |
| с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад |
| а коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву |
| као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка п |
| есело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слободу...</p> <p>Узалуд падате |
| о десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није прев |
| <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, који |
| оло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p |
| аске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p |
| н од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји |
| рашне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале кућ |
| да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми верова |
| } Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше та |
| ојој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени |
| д мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништ |
| on" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чуднов |
| Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опе |
| па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који |
| е месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима красна поља благ |
| црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим |
| " /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује у неку |
| анице око састављених крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула к |
| гњешце, уграби Лепосаву...</p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут |
| оји тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазил |
| у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче |
| кочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је нек |
| а, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје четнике, |
| ти није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ |
| каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху т |
| и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде |
| Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> |
| а свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из |
| лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се |
| } Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p |
| да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слободу!...</p> <p>В |
| жне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S |
| занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он та |
| ће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужн |
| и сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакл |
| највећој сили која створи те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао д |
| ви, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да м |
| рже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој гл |
| сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!.. |
| вати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И ј |
| кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у та |
| руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо в |
| оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S |
| крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господа |
| збави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила |
| ка света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> |
| за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка с |
| Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја н |
| се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно |
| е.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта |
| да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капа |
| суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџали |
| о љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема с |
| ено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуд |
| уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са св |
| ати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренет |
| биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се од |
| ста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти се |
| ти једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзиј |
| обратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада с |
| би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечн |
| ка деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала бл |
| по и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запе |
| храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у |
| b n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S |
| после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати бра |
| </p> <p>Крџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се |
| јно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — |
| p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћем |
| дачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а |
| </p> <pb n="192" /> <p>— Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије |
| па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за |
| сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет |
| н пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора |
| у вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред |
| у правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских |
| јвећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да при |
| а све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини м |
| тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, к |
| настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не с |
| живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, н |
| па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па |
| у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљ |
| и, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи |
| га кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња |
| ! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провид |
| о?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како |
| утку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретош |
| <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плака |
| чио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити крас |
| хова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у мл |
| се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са |
| тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење на |
| отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се тако напрегнуте п |
| а...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде |
| вљено одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз |
| ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на нога |
| а и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати |
| ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске |
| — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица |
| ао да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгоми |
| арин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb |
| ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p> |
| и вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> < |
| д како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви.. |
| подара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху. |
| есто свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! |
| је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, а |
| тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло |
| вом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше |
| у, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска п |
| а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> |
| Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче |
| бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже |
| пита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке |
| а, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Мил |
| мени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац |
| огао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако м |
| >Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> |
| аху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и |
| мркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разг |
| е шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа |
| b n="167" /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде та |
| ише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се тако напрегн |
| о.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задирку |
| а је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се ж |
| по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми |
| с и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, с |
| ледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне там |
| сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по к |
| ога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докл |
| који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет ста |
| опства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— |
| међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко з |
| Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу кој |
| девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и де |
| што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећа |
| речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их |
| јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</ |
| и приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се. |
| ађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" / |
| се Петровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више роб |
| S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</ |
| p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши К |
| а храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући |
| тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад |
| удне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске |
| не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра |
| оју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још ка |
| к сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су |
| о притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како |
| какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone unit="subSect |
| и с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике |
| младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно |
| по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спав |
| а, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником п |
| звора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке ви |
| ланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да |
| рле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S |
| тане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> |
| езана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се са |
| кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да с |
| ени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд |
| се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђе |
| пова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пу |
| се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, |
| рица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p> |
| целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.< |
| де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причати:</p> <p>— Н |
| агрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори |
| — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господ |
| о стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нароч |
| ом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић |
| вета кандила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом |
| ећ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле |
| но чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекош |
| ебро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{ |
| роким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше б |
| к у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћи |
| далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама из |
| на на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p |
| мена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама д |
| она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнут |
| вачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по |
| и дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак |
| > <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих |
| ти хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дор |
| угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те н |
| гледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватр |
| ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Пе |
| емишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клеч |
| а је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, ко |
| о кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младо |
| ца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевин |
| ху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, |
| ла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрав |
| слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="ch |
| хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши д |
| е је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако |
| епу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, ве |
| срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни |
| мео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је т |
| шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</ |
| да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми н |
| љен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што ј |
| се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— Мргу |
| е чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како сла |
| љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они |
| ом војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко марш |
| и, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стот |
| а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама б |
| што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу све |
| лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То н |
| р ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако |
| је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не |
| или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући ки |
| тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да |
| слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомич |
| е, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајин |
| већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча н |
| Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај ка |
| час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и |
| а са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочи |
| а остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих |
| лава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху пото |
| одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља |
| све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све п |
| же главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим бр |
| > <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb |
| а.{S} За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да |
| Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилни |
| само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад |
| сом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао у |
| гараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка мо |
| лу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од |
| рет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познат |
| оје се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друге ст |
| то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе мо |
| заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и ојадити хиљад |
| баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до |
| > <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскињ |
| га Фејзију!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске |
| на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као |
| Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зо |
| пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од ди |
| Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онд |
| и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила бл |
| ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао ј |
| трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пош |
| овек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по |
| <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замишљен |
| ..{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" |
| овао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће п |
| болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те |
| нају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав |
| о тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у др |
| српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — п |
| ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало |
| ске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све над |
| камењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> |
| је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јах |
| е надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се |
| А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћа |
| ао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, |
| чини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мрта |
| олело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио |
| у! — притискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га в |
| са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — говораше поносита |
| им очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се оп |
| ад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила з |
| ја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушк |
| ји режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча. |
| d>VIII.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо п |
| >Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолик |
| аско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку с |
| слонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у сво |
| жно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави ј |
| у га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете |
| да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — |
| , и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљ |
| р не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце ку |
| е свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> < |
| то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради ј |
| еђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беш |
| е у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</ |
| рилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, ког |
| е причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда |
| у има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко ост |
| де у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ |
| ра мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па п |
| свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с |
| беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над ј |
| {S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девој |
| дај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кад |
| поштеног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p |
| их...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш |
| ва јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира стан |
| зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, |
| ај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Др |
| ви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сва |
| ебе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; |
| е српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим т |
| {S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број забор |
| које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав сас |
| Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А остали укућани?...{S} |
| дије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбор |
| беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео |
| есело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мрг |
| обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као |
| погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом пл |
| хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за бр |
| Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шир |
| ли леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очаја |
| ањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n=" |
| и да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити др |
| укала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по |
| ожанствена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова свет |
| јсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си |
| мљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи |
| ји је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, та |
| нути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало |
| ар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим б |
| д плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је |
| сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p> |
| света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храб |
| живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљ |
| стеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n="99" /> <p |
| прости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</ |
| од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљат |
| его себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач |
| е први људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних |
| — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручиц |
| } Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас ј |
| утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ изд |
| болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно |
| од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до |
| иже упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме |
| ли Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га мило |
| ubSection" /> <p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и заба |
| Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет |
| енутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и |
| у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да |
| е, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге паши |
| узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, |
| ли Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним по |
| ту беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт так |
| стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораш |
| поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега |
| ад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p |
| Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручник |
| не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па онда одступи нек |
| о свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине |
| су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пођ |
| >Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с |
| очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да |
| диже се са земље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу |
| и, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта |
| ечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше |
| рећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и буб |
| и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га |
| аво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко |
| ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на п |
| се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променил |
| вога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најм |
| а својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:< |
| и и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Он |
| >Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, |
| оју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии |
| XIII.</head> <p>Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — |
| /p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јуна |
| по дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он |
| го да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је д |
| они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо |
| али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по њег |
| се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да се ку |
| рози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још ма |
| лија гледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, н |
| знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да п |
| удима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до њ |
| јбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што |
| S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да |
| да везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.< |
| е женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и |
| акав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим сре |
| немо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисаво |
| наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад муз |
| бачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ с |
| и сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар |
| једаше левајући у ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у |
| харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако т |
| вена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранст |
| измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепташе небројне звезде на плавоме н |
| освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — Да имаш х |
| е беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с они |
| ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте д |
| а!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> < |
| <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито |
| Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> < |
| има, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћили |
| чи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником поникоше.{S |
| беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погле |
| унак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у о |
| једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друг |
| Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</ |
| равићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сја |
| трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне ст |
| га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то в |
| и што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражи |
| IV.</head> <p>Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а пр |
| и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера шт |
| бди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаш |
| ово изговори, <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p |
| не, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слободу...</p> < |
| удо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је |
| аласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у |
| а праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — |
| поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке д |
| све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго |
| и, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно ч |
| о ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њем |
| своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу ј |
| ом небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која зн |
| и последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p> |
| ако млада момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату витор |
| Над српском је земљом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у |
| а!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p |
| ан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада |
| га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца |
| а кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, к |
| човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше крас |
| дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакр |
| изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оно |
| {S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип н |
| н они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше н |
| ерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама |
| орогих овнова, који поносито предвођаху своја стада...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кр |
| твом задобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се дог |
| ере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад |
| би сву пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а |
| —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, |
| за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на п |
| ио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после ду |
| ...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Феј |
| ра што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме |
| доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпуст |
| иле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце прити |
| мбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше наро |
| а.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да |
| рну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму гд |
| ог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију |
| о једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ ро |
| а да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је ц |
| рбије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац |
| е главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обиша |
| жеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па ка |
| у...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па |
| аше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу |
| .</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уп |
| <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не |
| на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно искази |
| о маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху |
| и <pb n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, за |
| се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође |
| које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по |
| е ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, |
| ћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастреп |
| аше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча криј |
| p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећ |
| се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својо |
| жеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину |
| тране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном в |
| утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Над бурни |
| и с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пош |
| а!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</ |
| >Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, |
| ека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути ду |
| аху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој |
| видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те. |
| е бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не м |
| а очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p |
| и, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет неш |
| они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш |
| и даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и |
| аше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војск |
| којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху са |
| бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисл |
| лаву наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће |
| бљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> |
| а наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да м |
| че стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су |
| ело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињ |
| е у највећој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу |
| мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога? |
| је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало |
| е ништа опазити не могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запит |
| Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пр |
| .. — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у |
| у!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слуш |
| </p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна в |
| ...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — нас |
| дном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула б |
| ео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовић |
| је су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се ск |
| к убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној |
| ути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> |
| ече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутак |
| уначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> т |
| ему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разуз |
| е неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Тре |
| мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} |
| се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело до |
| ели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постај |
| учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, |
| еси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где |
| силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Ко |
| седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице |
| ћни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су |
| осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најс |
| , <pb n="115" /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је |
| спред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па |
| аскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџа |
| .{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, т |
| , плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не |
| о: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p |
| исаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и пис |
| куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Над |
| а, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се |
| се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљају |
| одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо з |
| чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад наг |
| мена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпошт |
| е „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујаги |
| шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да |
| ћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што |
| е како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви |
| ађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице око састављених крџалинака |
| некле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, |
| сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти м |
| p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! |
| ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу |
| поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како п |
| одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, р |
| лади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан |
| одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, издаде <pb n="174" /> неке заповести, па он |
| </p> <p>Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше напред, и после једног сах |
| е 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топо |
| ешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо шт |
| <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана |
| ш не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, кој |
| хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан |
| ок је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу г |
| жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку не |
| о.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама |
| кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи |
| учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био |
| тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа |
| >Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље |
| нским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како |
| цати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренут |
| што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би стра |
| тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је ти |
| он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јец |
| ед два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче |
| ете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе ок |
| д постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још не |
| арао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше с |
| ја га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која |
| пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не мо |
| — Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није |
| ветлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам б |
| ет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад |
| ао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљ |
| ах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хи |
| да на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — не |
| и се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <p |
| рска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани |
| уши Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он ж |
| ише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању |
| реће он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих |
| у могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, који |
| овика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си ма |
| сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској зем |
| т расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај |
| мену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, о |
| рбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94 |
| м, својим накитом од сребрних поточића, својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} К |
| ти својим цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточића, својим небројним п |
| есрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточи |
| и асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се ка |
| ... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та |
| те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p |
| ила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамн |
| >Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада |
| ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је виш |
| <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њ |
| то цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-пла |
| јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе св |
| ојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема |
| ила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у |
| посавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио сед |
| опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију |
| >Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту г |
| иком.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> |
| но погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим к |
| у на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколи |
| еш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и |
| астанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно при |
| Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу стр |
| ног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шап |
| амије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варо |
| на...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му |
| ња, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде |
| кше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике ро |
| страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачу |
| па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је |
| кочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени |
| а испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са св |
| обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, |
| чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да |
| ећу угледа капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у п |
| красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зелена марама са |
| беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело |
| >У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо |
| да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се |
| е, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву с |
| n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, |
| неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.< |
| је младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" /> сликама, пробуди Кочу јед |
| у Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника. |
| м причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па |
| ално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} |
| који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно |
| p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војниц |
| а му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> <p>— Јест — пишташе он — |
| добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих |
| у је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај |
| не печенице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се с |
| коро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој ј |
| кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим |
| едан пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше |
| око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру. |
| потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} О |
| ог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се запове |
| о по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" /> укоче |
| жевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распростиру толико к |
| .{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова ста |
| отив слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да |
| њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који весело тумараху по њима, <pb |
| као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; |
| бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се и |
| во неколико пута <pb n="27" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти та |
| оже.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.< |
| коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом р |
| те кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од |
| из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се |
| дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и |
| их бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србин |
| овима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери |
| Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!. |
| , као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је би |
| војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Коч |
| осподарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекн |
| осип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које |
| на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — пит |
| нску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари |
| лична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> |
| господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао |
| осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити ка |
| рзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док |
| ха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и т |
| је више пута милујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама <pb n="182" /> запитала од |
| ласом, гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тел |
| аштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То |
| ема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, он |
| мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њи |
| ао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако ср |
| његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме |
| е, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, ми |
| азбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око |
| ег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са |
| надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српс |
| маху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?...</p |
| осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који |
| ...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му д |
| шу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што |
| итечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пош |
| премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{ |
| ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> |
| ва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и от |
| p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкам |
| е сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...< |
| оиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред ко |
| рћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на с |
| 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искуп |
| седе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мај |
| Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Д |
| лико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref target="#SRP18631_N |
| зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене светиње...</p> <p>— Боже!... з |
| а знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча |
| погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао ужи |
| а једва уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде к |
| е затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, ст |
| а! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љ |
| д-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, да с |
| толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слоб |
| а свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју м |
| кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то |
| и хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху је |
| онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ов |
| ло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не и |
| примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глав |
| аву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бе |
| ке изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> |
| ека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте |
| и сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху рук |
| вале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође це |
| рабра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где |
| а на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би с |
| мој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни ц |
| а куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће м |
| в миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањев |
| трашних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајде |
| лијим осећајима, сећајући се најмилијих својих?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је |
| у, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену турски као што је он мисли |
| у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку матери и ст |
| ета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће д |
| оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни ни |
| рзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} П |
| дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и њего |
| тицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњак |
| пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је |
| то је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, го |
| јмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никак |
| већа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге прек |
| пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се на |
| није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар з |
| у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да с |
| што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примиц |
| у своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао није постигао што је желео, јер |
| шити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Л |
| тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли вес |
| војих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској |
| 200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учин |
| пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо |
| би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пус |
| у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину |
| е љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше д |
| то хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши |
| тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је |
| ко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска |
| , већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сир |
| вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заб |
| ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, не |
| <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто |
| .{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; |
| и по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је |
| тило је још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошл |
| зврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот. |
| ерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како |
| </p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи |
| Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не |
| пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до ч |
| авно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледај |
| са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице р |
| тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча ј |
| ћи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни ку |
| е Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и ра |
| ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одст |
| листа у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као |
| снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично |
| срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох |
| енерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извр |
| езира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али |
| оже боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини шт |
| и на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стада.</p> <p>Мајка Ко |
| одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зор |
| еме провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му |
| талица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао ка |
| па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом р |
| ру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима |
| поведаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претек |
| од Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло |
| оћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опоје |
| <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била с |
| ему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљив |
| Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише |
| ужјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арбан |
| му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; ал |
| се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту кавани |
| д њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И |
| а?... говораше старац жалостиво тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну |
| могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, |
| великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се |
| ести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, к |
| ивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежн |
| е, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив |
| о их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељкивања, ко |
| мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестад |
| н пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе |
| ним...</p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким кр |
| ну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај |
| а кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху т |
| га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њ |
| тку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је |
| танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди |
| мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се с |
| ашта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је |
| 2" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жало |
| ојој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и зд |
| о се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатк |
| јући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколи |
| а омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан |
| битом милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се |
| </p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака |
| с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и с |
| е све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једн |
| је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупц |
| преме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену |
| да...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека не |
| а на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </div> <pb n="46" /> <div type |
| наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, |
| ога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је он |
| о од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавић |
| кад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паш |
| ="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су н |
| ти се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, |
| па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочин |
| ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: |
| и, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са се |
| срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, |
| спава!...</p> <p>И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете п |
| Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око сво |
| гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! ре |
| смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то ро |
| ном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо са |
| ише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те госпо |
| } Прости!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он |
| целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све |
| p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <p |
| о величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> племенити народом, |
| пи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела |
| дња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.< |
| рзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p |
| видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђи |
| у своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде |
| ила <pb n="242" /> коју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и |
| о крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима |
| ше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би |
| unit="subSection" /> <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је |
| гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету закле |
| ич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде |
| о опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видет |
| живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, прекрсти руке н |
| , па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у |
| онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата.. |
| Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро ц |
| око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко н |
| н пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику |
| м осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p |
| прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба бе |
| срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, к |
| ру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним...</p> <p>Младић занесе |
| жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — |
| уна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом |
| дан пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... |
| рође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети |
| заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну ј |
| ивахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га |
| ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче м |
| , а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише сво |
| мо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као |
| за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себ |
| ије могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>К |
| жаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала дане св |
| и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску запо |
| ги отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза ник |
| >— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем |
| ујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину.</ |
| p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча |
| е Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се у |
| рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да у |
| } Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ро |
| за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећн |
| аше се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> < |
| и одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред |
| адовољно живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке сл |
| ња, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше |
| уги се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не дава |
| азиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу в |
| д седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму |
| учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораш |
| а је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — |
| де на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти каж |
| није беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске кр |
| кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао |
| аким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излева |
| новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку га |
| ме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — |
| о скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, п |
| а.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он ј |
| јатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се о |
| жаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно |
| којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb |
| нства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— |
| за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја с |
| Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу |
| м да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна |
| на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао |
| поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{ |
| његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју ј |
| м!— </p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза |
| и у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— |
| ако јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све |
| ски санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опр |
| д собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне гр |
| савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се о |
| ш једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те ле |
| о, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и ув |
| што се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила |
| те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се |
| е...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој с |
| е још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан пут прогов |
| опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натак |
| е, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживах |
| и! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога п |
| а вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш по |
| су срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срда |
| ! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} С |
| леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он глед |
| кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — |
| се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <pb n="1 |
| де обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју свој |
| стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховит |
| Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, з |
| S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p> |
| : — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са |
| ом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што |
| бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немач |
| и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који простр |
| то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и бе |
| ма очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могл |
| има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Периза |
| а другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати |
| е, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поноси |
| <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина савето |
| ричати:</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде |
| изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео |
| а кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n="141" /> <p>— Не... могу... |
| г да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да доб |
| она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, |
| IV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србиј |
| ="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце с |
| им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још |
| а вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> |
| буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb n="1 |
| ез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни |
| х опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је треб |
| вета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навал |
| ој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни саста |
| пита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> своје приче. — Ник |
| ас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <milestone unit="subSect |
| створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па |
| {S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи |
| настави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиро |
| ра, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али н |
| сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!. |
| ајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер |
| ва побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Срби |
| нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и тол |
| ме целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесе |
| /p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онак |
| ше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама с |
| гледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чис |
| /p> <p>Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољ |
| че што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви ш |
| ше, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим з |
| у.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде |
| то срце са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је |
| 1" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и н |
| хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се |
| ше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, ниј |
| а, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, |
| све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А |
| секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праск |
| ивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света |
| покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња. |
| сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео |
| нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p |
| рца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после дес |
| ита великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором |
| аше на земљи превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да |
| из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи ви |
| се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику ср |
| бож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи |
| дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита |
| хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше |
| ест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се |
| молбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшно противила, није допустила ни да помене женид |
| це и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи так |
| , и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са сви |
| овница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загр |
| ве заповести како зажели.</p> <p>Његова се нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим на |
| Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста |
| спричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... |
| а како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узр |
| уд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет ш |
| да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, о |
| Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је п |
| ћом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао ка |
| треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани. |
| драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавш |
| абри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико |
| .{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оно |
| морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица та |
| а добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако посл |
| ком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништ |
| та а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушак |
| и да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће |
| војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништ |
| етко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато |
| сањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми П |
| од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз ка |
| епих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p> |
| Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко беља |
| уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и н |
| свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном ство |
| тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> < |
| ожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се нео |
| зир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим мес |
| ије деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски не |
| могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а |
| н, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која |
| , који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспра |
| е биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише в |
| .</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако потре |
| знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка ос |
| да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у јед |
| из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за с |
| у, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет ниј |
| си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју ота |
| ам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја |
| ју коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тре |
| нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља |
| о беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страх |
| зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, кој |
| тепанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори |
| Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с гор |
| њевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет мо |
| ака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда. |
| ије се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му бе |
| тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унут |
| бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју |
| </p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку о |
| ош с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> <p |
| бро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.< |
| >— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да уд |
| брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.< |
| а и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја |
| ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и нем |
| ксијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога |
| сти.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто |
| пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, |
| ад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а д |
| да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбан |
| д ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> |
| могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — |
| у овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при |
| ајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, д |
| рема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{ |
| ужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} О |
| се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу мл |
| Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још ка |
| чи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пишт |
| а само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде с |
| једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, |
| еће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хај |
| и учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> < |
| сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пање |
| авица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господин |
| азише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође |
| /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страхо |
| е учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се иск |
| у...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груд |
| стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се врат |
| траховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретно |
| Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина к |
| поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то с |
| >Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсц |
| не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао как |
| дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{ |
| n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, |
| Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана |
| видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет |
| равља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза |
| аха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског заг |
| Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати |
| ћа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког и |
| у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свис |
| ј роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </ |
| Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрст |
| е могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то так |
| а у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте |
| пкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p |
| да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш |
| дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беш |
| да још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> |
| сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у |
| им нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слобо |
| ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са св |
| > <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедерев |
| ог пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намисли |
| х породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао ср |
| аву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ос |
| ти ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизини |
| ећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље при |
| е знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, |
| , а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он |
| и до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.< |
| ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не преста |
| ан мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{ |
| од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим |
| ајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не |
| лед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па не |
| се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцн |
| додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па он |
| ледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у |
| што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слобод |
| </p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеја:< |
| несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и |
| —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запе |
| , јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није треба |
| претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо |
| Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куг |
| претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све в |
| </p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на кап |
| . прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.< |
| а мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...< |
| {S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, п |
| анкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n |
| ији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакр |
| ка зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трај |
| аше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна р |
| рци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест хр |
| ђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза ст |
| оје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим |
| левати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са |
| се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла нап |
| драво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p> |
| — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја |
| и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — |
| о беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провири |
| е.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесно |
| и пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџ |
| по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим |
| ико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које пева |
| га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоценос |
| о им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> |
| , да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} |
| двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, о |
| ебројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p |
| примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше н |
| ; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу |
| /p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво |
| /p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио мес |
| рца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!. |
| ини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И с |
| е јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — |
| орган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прс |
| даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри |
| ет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, |
| ије хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер |
| ах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду на |
| атима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад |
| >— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</ |
| ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, до |
| о.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се |
| посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> |
| у... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала д |
| начина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу. |
| p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па по |
| че он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, о |
| ек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је сванул |
| обро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руко |
| овори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли |
| е, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на |
| емед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, кау |
| ије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгу |
| и Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушат |
| као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина |
| од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је п |
| pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже |
| се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, кој |
| оња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} |
| јетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље |
| иљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад |
| онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им |
| ни се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мало н |
| .{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то |
| трмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окиће |
| ретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни по |
| у је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечин |
| кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена |
| а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара свог |
| ао муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по |
| слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и р |
| своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних м |
| го путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Го |
| ам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он |
| је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то ве |
| е раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p> < |
| је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и н |
| стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад зна |
| етно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видет |
| зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може |
| роза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> |
| стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војск |
| рлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока |
| убити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, ко |
| ди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p |
| вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клон |
| се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима ка |
| беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> < |
| апетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знам |
| аклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дир |
| се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом по |
| димо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов |
| лану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да с |
| ворити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, свак |
| ебао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пр |
| му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак пра |
| . —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зг |
| оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих гр |
| p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коч |
| } Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан |
| а имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не п |
| већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, |
| е и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи пог |
| е да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вра |
| И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и т |
| им.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему ј |
| е, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет збо |
| рав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p> |
| еда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мис |
| ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорит |
| бијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно од |
| љаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћ |
| ла?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одл |
| S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала |
| жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, ње |
| Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — |
| ки ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешин |
| n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми |
| али црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запе |
| а их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој |
| авши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да |
| ижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је |
| з пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно к |
| ораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшн |
| посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова |
| збиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p> |
| а ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаш |
| благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео |
| а роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране наук |
| дине...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча |
| и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — |
| аху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зб |
| есела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све |
| ише видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно |
| би нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још но |
| ко тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — гово |
| иданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћ |
| {S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог изба |
| на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада |
| као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни млади |
| тра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта |
| ешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора |
| реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из сила |
| и Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> |
| кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније |
| S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Бого |
| арим местима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће к |
| оду правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху |
| /p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше |
| раже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о ј |
| дина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој забор |
| јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну |
| Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије |
| оји мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте |
| к ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде т |
| а само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У |
| аси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>О |
| е столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, приш |
| Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чи |
| урака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека ч |
| и у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала често погле |
| оврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљ |
| јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија |
| па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигд |
| бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у |
| Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико |
| ровалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајућ |
| ато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и |
| <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесе |
| мљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни |
| — Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао да |
| После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопи |
| <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</ |
| боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та з |
| о... то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејз |
| ој настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песм |
| да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица |
| ини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити |
| о полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са св |
| е слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба дал |
| пију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући |
| чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са то |
| да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта |
| д, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стоти |
| а то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезов |
| ромисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мисл |
| слима младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од |
| си се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, по |
| огаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме |
| то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се |
| ма, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћеса |
| насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> <pb n="136" /> <p>С |
| врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> |
| гући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само ла |
| упкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео каза |
| ="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто |
| на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> < |
| е већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше у |
| "176" /> угледали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто |
| и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш прек |
| рну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање |
| пријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много |
| твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то пом |
| и најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо |
| p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно |
| о да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{ |
| ојника право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А |
| Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиља |
| ојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже |
| матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави о |
| вори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше з |
| рха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати |
| руди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима |
| , па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх |
| ри дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко при |
| е ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да г |
| .{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а исп |
| о беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком |
| м тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, п |
| е угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} |
| О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше припов |
| ла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, |
| ахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцањ |
| пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перја |
| е: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска стр |
| онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него шт |
| ећи обожаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборавља |
| је?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте само боље |
| гила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јем |
| зило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> |
| аху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци |
| {S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у др |
| и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p |
| е...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он постад |
| знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана |
| нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад ви |
| ... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам |
| ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на |
| еко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб |
| стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па |
| но неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у ја |
| виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на |
| ш жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја |
| о што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој |
| е јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је м |
| е у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ов |
| лином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје |
| асијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мисл |
| ага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој |
| начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p |
| ом тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погре |
| ић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро |
| .</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па ос |
| лицу њезину.</p> <pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— |
| дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза ње |
| али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за |
| да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах |
| угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} |
| рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> < |
| који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири з |
| и са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то ј |
| За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> |
| >Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није |
| тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па по |
| чи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу шт |
| и, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испун |
| ама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...< |
| p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео |
| ну лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из та |
| ти, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и |
| једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео |
| ово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње |
| а срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата |
| есми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — |
| , у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не |
| г чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љуби |
| о учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га |
| нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли |
| бунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велик |
| ти, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и ми |
| адник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жу |
| народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, |
| ићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се н |
| ко је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна |
| , још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p> |
| дра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештиц |
| ави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по |
| астао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и с |
| то онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им ви |
| е око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу. |
| ош један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одмор |
| Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове |
| вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— |
| им.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скуп |
| ма?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се покло |
| е оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати |
| .. —</p> <p>— Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њо |
| згине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред |
| алуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још та |
| а видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да |
| сто у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина |
| —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разред |
| ухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, та |
| {S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, |
| сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па |
| старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ ка |
| вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{ |
| у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом вој |
| загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала |
| и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах н |
| </p> <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb |
| преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p> |
| а је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људ |
| о Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> |
| ак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> <p> |
| уђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна |
| ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш? |
| док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и |
| га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан д |
| да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад |
| ијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање гос |
| ћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> |
| ви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао при |
| т клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза ста |
| рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самов |
| кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти с |
| уба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по |
| p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убиш |
| е нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро |
| овољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат прит |
| .{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи поста |
| на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих |
| па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана |
| молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:< |
| својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја ст |
| тку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које |
| p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и |
| ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к с |
| еће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од |
| ’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да |
| два опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањ |
| вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиро |
| олећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се |
| би место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребр |
| ања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћ |
| рим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икака |
| наси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <milestone uni |
| е враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Ме |
| ања наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не про |
| валили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаш |
| е сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље запове |
| у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као вет |
| који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа он |
| ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму |
| .</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p |
| ши крај њега.</p> <pb n="37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мал |
| RP18631_C16"> <head>XIV.</head> <p>Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањ |
| кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао |
| е страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се о |
| с пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико р |
| ли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те |
| зати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун |
| ече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да |
| и, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толи |
| ?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај ст |
| ћа, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан |
| ку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ни |
| , а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде |
| је Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јат |
| нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни |
| земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb |
| чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на исток |
| и крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом |
| вари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном |
| у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нар |
| ним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи |
| ...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом ми |
| урне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још |
| <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, о |
| се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме |
| пет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оруж |
| проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај |
| ног брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети |
| е пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано с |
| башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој ве |
| Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се ра |
| {S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И А |
| њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне |
| збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S |
| ја:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јастучић, јаст |
| аста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокр |
| реба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завлад |
| им блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање |
| даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, пон |
| срећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с |
| f target="#SRP18631_N6" /></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна че |
| .{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, бож |
| и се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе |
| запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто |
| мом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, ста |
| беше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како |
| али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се |
| ти као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста с |
| а им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S |
| агић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Св |
| кав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!... |
| јаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде к |
| ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђ |
| ху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала ш |
| ричаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће |
| добраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена |
| >— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га |
| за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> < |
| пе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаме |
| и једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, |
| да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито |
| егов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио |
| ам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина |
| "> <head>VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Јед |
| е говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и д |
| ом — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњато |
| али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза пој |
| pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, к |
| ..{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, најмилијим осећај |
| ешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он р |
| гудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља зн |
| добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, сам |
| да јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе |
| ..{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{ |
| не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угл |
| чемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, |
| ујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месеч |
| рао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад |
| је допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта |
| SRP18631_C8"> <head>VIII.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда прож |
| SRP18631_C21"> <head>XXI.</head> <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним |
| ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуш |
| опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сва |
| само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право |
| пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража шт |
| , који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мисл |
| ству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осра |
| о...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на |
| аремови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској |
| зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати д |
| ревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она смес |
| у — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се к |
| да српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} |
| врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; ал |
| це злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{ |
| се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће |
| рову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико |
| не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној |
| је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да |
| е, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не |
| оћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па о |
| једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога |
| ли беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, |
| као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек |
| атила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би |
| чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођен |
| одлете...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружил |
| саху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, п |
| гле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па |
| p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад по |
| а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то |
| е.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако вели |
| се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге с |
| је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, |
| с је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже |
| ку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако ра |
| одсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али |
| одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па |
| енету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арб |
| да му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезо |
| ан пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, |
| телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашц |
| а коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е |
| в двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на |
| ти, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коњ |
| p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А |
| бројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дођ |
| оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила ш |
| рдан његов...</p> <pb n="247" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца |
| те шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а он |
| па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник од |
| и за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајн |
| јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на |
| кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, ов |
| како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше д |
| ико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољуп |
| што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку та |
| од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека |
| и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да н |
| ао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе ш |
| ...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљ |
| а, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што ј |
| уначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је |
| а свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, |
| с његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, к |
| стима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати стра |
| о доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чут |
| а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач заст |
| дорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим |
| p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и риб |
| д је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер поми |
| ко знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се с |
| што је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте обр |
| е беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и поно |
| /p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викн |
| о...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се |
| лаву, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са с |
| могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва д |
| у на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља |
| е, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у го |
| кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопак |
| ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мен |
| p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} |
| з мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>... |
| неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... |
| дала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како |
| <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже |
| репћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се тол |
| жанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што с |
| Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чуда |
| а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мал |
| ћ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с м |
| и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слат |
| е сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и |
| јске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, к |
| агрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, |
| } Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како |
| без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки |
| и, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што |
| кад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној |
| а за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец |
| десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз сте |
| оћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је |
| да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први пог |
| је чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у свет |
| ео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше |
| ико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од в |
| је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како |
| ... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не ок |
| о њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах н |
| красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње кам |
| најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце |
| претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га |
| <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кук |
| звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад |
| девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, иза |
| превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у други |
| нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> |
| чинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се св |
| е препуњено неким чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека |
| ху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату |
| ије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад |
| воје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је |
| а на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, д |
| ко нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене |
| јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би |
| обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није с |
| рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше до |
| ом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду... |
| лама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеш |
| аше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не мог |
| те, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо пр |
| са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{ |
| лу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беш |
| сто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијс |
| руши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у |
| задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, са |
| не горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: |
| савом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај пој |
| .. уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић |
| управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> <p>Коча је само погледа, па му с |
| , тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље |
| видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом |
| за, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164" /> <div ty |
| Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино |
| ргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што в |
| ча што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стен |
| по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> <p>Пространа, недогл |
| очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове |
| би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину п |
| .{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> |
| тлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по |
| Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је до |
| која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једн |
| вему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и п |
| .{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p |
| крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме в |
| м.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је |
| стаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Коч |
| у, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к сво |
| ни потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си |
| небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - - - - - |
| у неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом ко |
| ад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако |
| <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мис |
| екали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p> |
| очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је зама |
| , да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијег |
| едао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како |
| Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</ |
| небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p |
| азастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђ |
| ма што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, ки |
| ше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> |
| Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Б |
| ћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше крас |
| атру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у про |
| На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испрепл |
| S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху |
| иваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела б |
| плетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се растадоше.</p> </div> <div |
| урска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је |
| сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и |
| оче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то о |
| абљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и не |
| Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да буд |
| ...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није м |
| и.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да |
| ше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> |
| а како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да |
| о мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српс |
| га јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми |
| их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="2 |
| Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше ви |
| му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како |
| па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим чето |
| пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се |
| одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им |
| секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скор |
| да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија |
| стише Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом |
| рхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше... |
| на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше г |
| ан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па |
| Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, |
| е гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш ви |
| еше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам. |
| официру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукав |
| а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавиц |
| му коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео т |
| сци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао најве |
| —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбед |
| и ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?. |
| и шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег бој |
| избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини ш |
| ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да |
| ако није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> <p |
| мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И |
| ваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то сти |
| уго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити свак |
| онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то К |
| н се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n="21" /> |
| клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S |
| аровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а |
| S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји |
| им...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре д |
| бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из ово |
| видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да с |
| уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је п |
| тито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику |
| диш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, как |
| о брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и |
| S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не м |
| небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој пр |
| изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за буд |
| се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине с |
| кушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не зам |
| о не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, |
| ему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читањ |
| ујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чист |
| ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре д |
| робудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благо |
| екаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча |
| вораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место |
| сто њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина чове |
| оље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са |
| ер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар |
| ће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ |
| разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсу |
| ма и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад |
| алије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни р |
| а, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у |
| о она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако |
| ...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, |
| уд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата |
| p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и сп |
| Фејзија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружа |
| свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац |
| у, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, т |
| а је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог |
| ко жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше |
| аше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа леп |
| рним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бе |
| шћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио |
| пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама мла |
| .</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: |
| нда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако г |
| о срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаш |
| чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио |
| ини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} |
| јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> < |
| наче, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хте |
| дговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима |
| и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе ј |
| брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило |
| невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја |
| ваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто |
| вим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименова |
| Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да са |
| но.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он зна |
| и богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он |
| цима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се на |
| S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из по |
| о, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудно |
| ну за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="121" /> одлажаше д |
| рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> |
| ..{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме и |
| .</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео изма |
| о султанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с то |
| Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствар |
| ви србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову на |
| тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као |
| сам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госп |
| даше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се рас |
| посава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула как |
| војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом |
| о бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — |
| таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На п |
| најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма |
| дака карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Па |
| ></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у н |
| >— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као |
| 219" /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Т |
| о настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да х |
| Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. |
| , с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му вра |
| апред, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико |
| у не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и с |
| омишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А |
| p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сни |
| беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — пр |
| ахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи |
| и мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију. |
| в.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блист |
| у кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагује |
| >— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док |
| ног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе |
| сим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу |
| ...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на к |
| сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика |
| маши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb |
| глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат ње |
| и се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погле |
| Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помо |
| и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да ви |
| че кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пу |
| ...</p> <p>Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада нево |
| , а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу ун |
| /p> <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима |
| она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно о |
| ао нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на |
| > <p>Укућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како ј |
| својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — р |
| смо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом |
| ћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — ску |
| вито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у нару |
| али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{ |
| а још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зу |
| тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону с |
| се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше нав |
| p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас... |
| , чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се |
| е без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Др |
| груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, |
| хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од пак |
| неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажа |
| видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не |
| а је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за шт |
| ш кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту на |
| че изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Леп |
| мени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине |
| чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би м |
| скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> |
| угој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и ок |
| цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="subSection" / |
| ше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још неш |
| зати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала с |
| и ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, |
| p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага иска |
| силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, по |
| и случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак |
| ти на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диван |
| се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Коч |
| а не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, |
| ити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— |
| а уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро д |
| ... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пр |
| гово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет |
| ољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га сил |
| о време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише ку |
| ше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па |
| дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џен |
| ри првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји |
| ојима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмез |
| играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— |
| а рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само н |
| аћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски |
| одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра пр |
| лачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела |
| оцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена... |
| н за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани |
| акривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја |
| отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно о |
| о о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила сл |
| воздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страхови |
| и баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ам |
| /p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња |
| у беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечу |
| не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чуј |
| ва и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грл |
| , па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајућ |
| пршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку к |
| рзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше ч |
| поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше |
| ше не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p |
| из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршћ |
| У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шт |
| ки збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али много хл |
| ше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како |
| ш веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и |
| <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине |
| <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што |
| бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху |
| љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме ка |
| у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово б |
| е сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше с |
| умом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше |
| алије</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беш |
| пљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од праши |
| одизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кр |
| ут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му |
| него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли по |
| овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се на |
| о озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника он |
| својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају с |
| несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{ |
| >— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као |
| у, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима |
| и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оруж |
| ло рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.< |
| оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано |
| времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког |
| ролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Ми |
| ине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — г |
| силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху |
| а српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срб |
| јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је |
| <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигос |
| оше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврат |
| ашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} |
| руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што м |
| ебало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу бе |
| ок је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешк |
| па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак |
| итиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који |
| Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само |
| у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох |
| сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе пол |
| мешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио |
| етије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу с |
| " /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер |
| како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мр |
| х застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није |
| а, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И ње |
| а улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мај |
| због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело б |
| је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где |
| знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете сво |
| </p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и ша |
| укли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онол |
| с у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, |
| не потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо д |
| ла је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се т |
| су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио о |
| се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а |
| н гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако б |
| доше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам |
| мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је |
| адосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута |
| ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав са |
| ам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мо |
| које...</p> <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад ви |
| ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас на |
| S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда |
| несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побрати |
| си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргу |
| о да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се не |
| Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени ка |
| сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од |
| <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим |
| едај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговоривши обод |
| коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не окле |
| погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само |
| же, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по ко |
| ша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни |
| ! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! |
| ?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека. |
| се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бо |
| да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, |
| ала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} |
| са свим мирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те р |
| н никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много пл |
| живети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовањ |
| еме је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га |
| и ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја |
| иту силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену. |
| ц га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} |
| вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше о |
| во да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допад |
| ше...</p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Пе |
| догађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени.. |
| </p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јур |
| } На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ј |
| иже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колен |
| срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, ко |
| иста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није би |
| мали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислит |
| вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је по |
| ред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казав |
| рада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдн |
| ужјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војс |
| нише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су и |
| стаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> посл |
| се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он |
| очу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори |
| астумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло де |
| град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> |
| ину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? — |
| {S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату и |
| вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разл |
| <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} |
| огаху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Д |
| ово ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, п |
| асмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; зн |
| Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођава |
| плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зл |
| 6" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и |
| о, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са све |
| S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи с |
| ше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не |
| ка борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер |
| арица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, |
| .{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е |
| амо собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља ч |
| ар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те |
| може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим |
| ројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без теб |
| p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а м |
| p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало стр |
| .</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило с |
| застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше шт |
| часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p |
| ујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински |
| .{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прост |
| , па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити |
| ду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А |
| не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет за |
| </p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци |
| оја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђ |
| мо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми |
| ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако |
| остојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се |
| <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним |
| јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како |
| е град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватр |
| мезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији с |
| меш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти |
| ју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вреда |
| ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, п |
| а као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издај |
| зно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори |
| о мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим.. |
| ли све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице |
| и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не забор |
| још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те |
| роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути мо |
| ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та |
| речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: за |
| уза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад њег |
| о да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања |
| то причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вили |
| их осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних |
| бу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се |
| кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам |
| које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, |
| шћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ак |
| рати од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај мом |
| умње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мрг |
| силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз |
| Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подн |
| а и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у |
| ка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то |
| је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог |
| свога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{ |
| тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче баца |
| појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n= |
| своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n |
| аши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у он |
| х усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив саго |
| дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом |
| доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким |
| и четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у к |
| одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаж |
| уњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаш |
| ану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војс |
| , уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S |
| ну цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, игра |
| ина свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се не |
| p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њем |
| — Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S |
| сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој |
| поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечера |
| на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако |
| су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и о |
| ти ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његов |
| ала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од |
| глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p |
| је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се ма |
| се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини |
| цајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо л |
| х је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо ч |
| ч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох м |
| ици побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фе |
| а пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, |
| отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као сво |
| Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила |
| и стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде ј |
| ли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није |
| ој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробу |
| свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако зб |
| еба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Тур |
| ити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по |
| о Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових |
| брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} |
| ренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по прост |
| надама, најмилијим осећајима, сећајући се најмилијих својих?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p |
| ... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али |
| са; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p |
| тина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна вој |
| .</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко |
| Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо как |
| тник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколо |
| /p> <p>- - - - - - - </p> <p>Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста свој |
| ђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и |
| — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па посл |
| по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад |
| мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би |
| он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаш |
| Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не |
| ским...{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједа |
| а ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје |
| њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи |
| зе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне |
| рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи |
| ладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чи |
| смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјај |
| ком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем прес |
| сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S |
| рчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо п |
| ад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп ра |
| <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаг |
| им беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се к |
| требом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији о |
| адржало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не |
| а место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши се с непознатим подуже <pb n="189" /> стајаше на истом |
| <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи |
| ости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на би |
| огу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, прет |
| збораше српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу |
| , па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S |
| ни, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро х |
| иско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Х |
| уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше |
| реварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто р |
| а?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведош |
| — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, |
| аше, љубљаше се са свима, па опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако доч |
| ша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </div> <pb n= |
| но ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</ |
| у.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекор |
| ухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратниц |
| <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацен |
| ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутав |
| дине џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле у |
| И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене мно |
| е морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само |
| наш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уст |
| уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави |
| вом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска п |
| та ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Тура |
| ан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="237" / |
| мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кн |
| омуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше. |
| о да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али виде |
| ... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га ни |
| тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад |
| новој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој |
| , која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо |
| ако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би |
| ужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих |
| ра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока |
| о, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци |
| ином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок |
| е руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица сн |
| већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p> |
| а мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по |
| можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да |
| та, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој иг |
| гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону |
| ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедош |
| е она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука шт |
| за задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јаг |
| лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно |
| > <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, са |
| аку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или |
| а извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешк |
| се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше К |
| промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb |
| н је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда по |
| — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с |
| кује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонци |
| е грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така п |
| којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погле |
| е та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадио |
| речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и про |
| е ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простира |
| е од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од закле |
| господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> < |
| и, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега |
| о чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што м |
| воликих чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио |
| женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се ок |
| рти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опе |
| — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p |
| лити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се |
| указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Д |
| крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита |
| p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па ј |
| ђа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са св |
| а његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу |
| p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на |
| се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први саже п |
| д изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да |
| не Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} В |
| а и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути з |
| р док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности п |
| ње све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, Коча |
| ише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у на |
| веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач |
| љада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска пр |
| ћи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— |
| е да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, вид |
| >Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рек |
| " /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> |
| го коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у с |
| атише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску |
| е мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гле |
| људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће сво |
| <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог раме |
| опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харе |
| у, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И |
| /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила п |
| и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, |
| ам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хо |
| Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љу |
| SRP18631_C19"> <head>XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста |
| о, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не дава |
| огледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђавол |
| што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни |
| па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов в |
| заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филиб |
| ужје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још ра |
| село се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморе |
| Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мат |
| само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас как |
| скиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољу |
| ак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути |
| слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о ушт |
| са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па са |
| љу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао |
| S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пру |
| ислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за к |
| прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене је |
| цу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича |
| S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна м |
| а вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба гово |
| сли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онд |
| Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се јо |
| "217" /> <p>Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скин |
| трахоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су он |
| коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико прибли |
| рити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна во |
| и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше свет |
| речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага сп |
| расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како |
| знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да |
| ељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим једи |
| у рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудноват |
| уте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" /> < |
| овараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећа |
| е од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне цар |
| ше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких |
| ликом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — п |
| , да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи ш |
| да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену дец |
| згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На |
| здахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грда |
| ху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она |
| то доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па |
| ћуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела |
| Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше сп |
| ху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место |
| , па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, |
| је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити. |
| чнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега |
| те беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они |
| ичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад освет |
| Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако |
| несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војвод |
| </p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као к |
| чно дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Стала |
| је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на дру |
| p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина сав |
| lestone unit="subSection" /> <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу во |
| ше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} |
| е, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице пог |
| а си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем к |
| ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гуш |
| стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу |
| мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то |
| {S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која води |
| дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагл |
| брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећиц |
| јој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S |
| ду, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег |
| бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — |
| одан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брз |
| ли везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва |
| смо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније |
| ..{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог бо |
| и беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му |
| иди је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над со |
| рцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то ж |
| ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то |
| има, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се из |
| је опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— |
| е Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узет |
| Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније |
| жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим сти |
| али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружин |
| онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича |
| братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срц |
| у ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="101" |
| /p> <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не |
| де сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опази |
| мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војв |
| читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђео |
| екао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безис |
| !...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Вид |
| хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега |
| де, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи т |
| уд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео |
| започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, ал |
| то погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич |
| о нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од с |
| удем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над |
| ча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепо |
| но питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велик |
| што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</ |
| умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном |
| а неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помисли |
| т оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по по |
| аде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S |
| е већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед ни |
| S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Бо |
| е <pb n="237" /> сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младож |
| лно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је |
| што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити |
| већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, нес |
| адишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да од |
| е.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p> |
| гуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је сам |
| Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао |
| че што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће |
| же, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далек |
| зија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога мило |
| љке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кида |
| од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вран |
| м је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не у |
| Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта има нов |
| иде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, д |
| к што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвни |
| е буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можд |
| а војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} |
| е претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко |
| то себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а |
| трашне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је у |
| у с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје |
| мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу |
| пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути с |
| р није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама |
| икако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у г |
| се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слат |
| везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се д |
| т скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну |
| , а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна друг |
| о да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао |
| з града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за при |
| занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред в |
| > <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од |
| и луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска шт |
| у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="1 |
| ргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, |
| {S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ |
| Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше |
| >Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као д |
| е нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n= |
| је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У веч |
| је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој ст |
| кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он нема |
| ао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окре |
| трашне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашн |
| душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p |
| м <pb n="191" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... — |
| ехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавос |
| арама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је |
| ропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се |
| ари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да |
| о није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани трену |
| ма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, |
| господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет ка |
| мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранц |
| е братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско о |
| овратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код црка |
| прелетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може на |
| јена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупч |
| погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и п |
| не.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појези |
| како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка |
| .{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чад |
| оји ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и |
| у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али |
| како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се р |
| чини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прич |
| друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> |
| е и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечев |
| заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначк |
| рко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на |
| ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерал |
| адрхтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не |
| >XXIV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Ср |
| чинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га поглед |
| пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти |
| како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замо |
| несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном |
| како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мал |
| ео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p> |
| унака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака па |
| да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млад |
| <p>Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...< |
| не на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се уч |
| е сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На свачијем лицу засја |
| дим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушач |
| валу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, |
| им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа за |
| , како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело |
| у угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до |
| ишта чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу |
| кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато |
| чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупоља |
| једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се оста |
| зда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> један чов |
| т надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а пор |
| ли...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бра |
| рке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> |
| ао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљ |
| а се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад |
| јана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују |
| зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле доб |
| амотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, |
| </p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зво |
| е причати:</p> <p>— Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах неста |
| ...</p> <p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти |
| ше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му |
| на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале |
| ава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, кој |
| сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, в |
| главника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, |
| неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опе |
| — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу |
| унчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше п |
| чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што п |
| а се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе |
| никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, |
| каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше не |
| пазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобн |
| ба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако |
| а, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча |
| оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скамени |
| ше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то с |
| ишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, |
| сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мрг |
| у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у ср |
| а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа |
| Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на с |
| издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила српкиња...</p> <milestone unit="subSection" |
| те — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрека |
| о дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се |
| ао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на ле |
| —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше уме |
| и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од |
| тем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарал |
| еде журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама њег |
| ли опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим госп |
| внога Косова.</p> <p>На послетку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у об |
| уд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је |
| рни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих д |
| кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, он |
| облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> |
| лео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</ |
| емљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто |
| мо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— |
| доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не |
| , и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћуте |
| и мора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је п |
| , само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај св |
| из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирк |
| обио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и да |
| е славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="178" /> орило од песама, као што су се о |
| и потонула је царевина српска, изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погл |
| нили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се н |
| Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од ст |
| а и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети |
| вашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старо |
| у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видел |
| се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код ку |
| овала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одме |
| јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — |
| Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одма |
| S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше |
| га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још ж |
| ...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а ви |
| ино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбриж |
| скакута кроз ружичњак кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Ко |
| се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S |
| е.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад г |
| а нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти вод |
| <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаш |
| тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, |
| ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! |
| бар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад |
| а десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви |
| {S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим |
| а исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л |
| асто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од |
| олико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док т |
| оји их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па о |
| витила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини прол |
| смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да |
| по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смако |
| ="25" /> <p>— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама |
| и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна |
| ром, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, к |
| n="57" /> <p>— Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као посл |
| а у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Го |
| </p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> |
| слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити |
| на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећ |
| ко их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их |
| ућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, т |
| пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" /> његовог погледа смири |
| ег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху |
| ша да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху |
| на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по |
| нда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворо |
| срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груд |
| продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваш |
| квог рођака...</p> <pb n="274" /> <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклони |
| бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тиши |
| тав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две |
| не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој |
| на коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим |
| у покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Се |
| дан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћени |
| <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до са |
| е, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кр |
| стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фе |
| p>— Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само н |
| ву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено |
| е извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом |
| ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише |
| рашније стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија шт |
| ински пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божа |
| скаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</ |
| ржећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице |
| да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p |
| в.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а п |
| и јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> ис |
| аше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Бата |
| ...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, к |
| рви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска |
| кло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="3 |
| јом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћ |
| чњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За шт |
| , искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом |
| хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље з |
| ару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седи |
| и је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој прв |
| P18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p |
| лако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају |
| јајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" / |
| ...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да |
| не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb |
| а и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и |
| кот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине п |
| ослетку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" |
| ињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре прос |
| ило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се |
| не по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које |
| што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле.</p> |
| учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруме |
| у тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрв |
| а причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силног н |
| а дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од с |
| .{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?.. |
| и разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S |
| ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке т |
| а, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не |
| ањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што |
| е шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — |
| обуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго ч |
| рело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале |
| ети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb |
| до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S |
| Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом к |
| кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседал |
| ака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p> |
| саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш св |
| детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати |
| аху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирн |
| зрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча |
| рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су |
| ћу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи виде |
| у оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узви |
| 2" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше |
| милама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чини |
| о да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру |
| ој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола |
| а није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па с |
| ош боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни обл |
| раху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки оп |
| које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво с |
| се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме |
| , па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе |
| које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...< |
| е брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се |
| м младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И как |
| агрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љуба |
| <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више н |
| ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљев |
| росјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица шт |
| стојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат |
| а њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да |
| lestone unit="subSection" /> <p>Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља |
| ки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао с |
| аке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч јед |
| ред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јур |
| ок био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзи |
| аволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жељ |
| ораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} |
| њао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу.. |
| S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p |
| S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепо |
| наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и |
| ило веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба д |
| невалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да пок |
| може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — ов |
| амо једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча ј |
| то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу. |
| а је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја |
| њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти б |
| х спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себ |
| вајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива |
| Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве |
| Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз м |
| сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер |
| а дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не пит |
| ај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Т |
| ан није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи |
| очи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, п |
| ру!... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулб |
| на, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуч |
| што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер |
| што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа |
| здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро? |
| али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе о |
| на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га |
| ече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме. |
| ет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде.</p> <p>См |
| milestone unit="subSection" /> <p>Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прич |
| но бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико |
| слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре п |
| ледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, |
| па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповед |
| крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славн |
| и скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гости |
| се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи с |
| ..{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пута <pb n="27" /> окрену и |
| целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој |
| у бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако м |
| тани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле ј |
| , то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им запов |
| еле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше не |
| о не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Б |
| мтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није |
| небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а |
| ране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, |
| да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, |
| аје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</p> < |
| послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановић |
| прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сут |
| господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача леп |
| и он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бит |
| вакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога К |
| p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се |
| апта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је |
| есару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах у |
| је.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио |
| <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна нећ |
| рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Ту |
| оју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивш |
| Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у |
| рси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће |
| амо не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше ку |
| м новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде |
| ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба |
| S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јури |
| </p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан |
| мрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисав |
| нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест |
| зија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мниди |
| рвени меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p |
| ше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> < |
| е ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} О |
| омчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова |
| јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју |
| се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А |
| н од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као ср |
| них приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у ш |
| то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на |
| , а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стад |
| сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом и |
| о извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда |
| ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете ка |
| ражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те г |
| ривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз |
| ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи |
| вати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ танах |
| најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не д |
| ва харема.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од т |
| спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S |
| милост! —</p> <pb n="186" /> <p>Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати |
| {S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, шт |
| рка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не |
| занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n |
| ју живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она |
| ађана...</p> <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашен |
| е токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чи |
| његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о п |
| и! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те |
| инска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш |
| ледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" |
| је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још |
| >— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту |
| лим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђавол |
| о је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и |
| тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ват |
| то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинит |
| срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> |
| ећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> <p>— Ни |
| бу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p |
| а Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би |
| , да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нем |
| милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад б |
| а је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко би |
| бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скел |
| е ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа как |
| ећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случ |
| и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских де |
| Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети. |
| та од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће |
| е за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, д |
| врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђек |
| одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој г |
| че своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети |
| о.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окр |
| мо је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" /> <div type= |
| га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на ма |
| ора.</p> <p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да м |
| азлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Коч |
| причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад б |
| и он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спу |
| амо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с кој |
| да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а сви |
| победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету с |
| после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као |
| као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало с |
| оје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше г |
| стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита |
| ти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али в |
| } Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима |
| угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега |
| тема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S |
| твом гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</ |
| рско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погле |
| а, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као бра |
| аки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један ч |
| попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што у |
| а.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да ч |
| аздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак пом |
| S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше но |
| никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном р |
| знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз |
| ом јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не |
| ње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.< |
| ина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и це |
| да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што |
| е облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам ш |
| Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, нед |
| један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; ал |
| с би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао |
| мрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</ |
| вог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустара |
| намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их |
| н пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја |
| игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па |
| ојима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом |
| .{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је те |
| аздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се ра |
| на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбу |
| ио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело с |
| га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не |
| опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му с |
| трашно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут |
| де тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} |
| ено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли |
| ше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год |
| азговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног орм |
| себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напр |
| јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим м |
| т сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска |
| је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запа |
| прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник ве |
| е заузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска |
| е нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше ру |
| као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} |
| чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а |
| љно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он |
| ела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође |
| >Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> |
| ли не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши |
| страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединч |
| га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што |
| сетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с |
| које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да прогов |
| сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице њ |
| да страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку с |
| е баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од њег |
| то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена уста |
| кну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких |
| црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинче |
| ао небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже ста |
| е беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, |
| а није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу п |
| <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег н |
| изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако |
| ледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</ |
| едаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} |
| је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је п |
| о, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n="251" / |
| оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују. |
| {S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занем |
| помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се н |
| га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му рад |
| ослетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети |
| ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана |
| оју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад ч |
| о пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да их чека |
| аштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и |
| лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза к |
| онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје прокл |
| ....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, |
| мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од ша |
| дно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да |
| ад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њ |
| <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> < |
| дан пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од |
| вска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло. |
| а.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље ста |
| ога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукањ |
| ику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капе |
| има скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се неч |
| у и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да |
| ствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како |
| је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више зна |
| удале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вре |
| лавне, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је заст |
| .{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разг |
| Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати |
| стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и м |
| } На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српск |
| оз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се |
| сподар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! — |
| <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао |
| бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око п |
| p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у р |
| а!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је |
| их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет |
| и од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Тура |
| Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, |
| , красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не |
| n="178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргу |
| другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима |
| два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, пођ |
| а у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, |
| би, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је з |
| то анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало н |
| оцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи |
| трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело |
| дори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе |
| , брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори ч |
| у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се |
| а Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Руднича |
| ада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа |
| ако га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин |
| ју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особити живот, пун чу |
| ко не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај об |
| > врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује.. |
| S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је |
| ш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од |
| бише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким ј |
| како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, к |
| ... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> |
| седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subSection" |
| о ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачу |
| љно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} |
| га да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јо |
| он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли по |
| е, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно ј |
| ештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се |
| крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Ју |
| адужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће |
| апћући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне |
| аване...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути |
| божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по |
| преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као |
| вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико |
| кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког |
| ице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају |
| о...</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу.. |
| .. пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беш |
| и ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од д |
| из свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из |
| беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше зан |
| огли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико годин |
| кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чох |
| за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио св |
| свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од |
| {S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} |
| on" /> <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељ |
| е растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и |
| светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко м |
| </p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави? |
| но осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах з |
| те и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао с |
| ву најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, ал |
| отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата с |
| утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то |
| из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да т |
| ра-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека |
| ву кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себ |
| је јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџ |
| м у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље |
| 3" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> < |
| разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред |
| {S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још.. |
| а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густ |
| но одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна оки |
| лајући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, ил |
| сем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да |
| у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте |
| ања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећа |
| ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао так |
| ељ на један пут искрснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше м |
| а Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С |
| хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срц |
| ноги сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћи |
| сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч |
| своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.< |
| у ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вр |
| о бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па |
| шта ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за |
| p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом се |
| уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећи |
| о...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако др |
| ихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му |
| ко што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујаги |
| ше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога з |
| а израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да |
| Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? |
| оји згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на |
| риповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони |
| сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је |
| атворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколи |
| проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а з |
| у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и |
| еху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ј |
| вари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они х |
| икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p> |
| аше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па он |
| То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на гр |
| приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што м |
| урчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она |
| ога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико н |
| се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у |
| који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе |
| свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, з |
| узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима |
| и за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Он |
| тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p |
| p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, ко |
| а то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само |
| n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао |
| побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми с |
| јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, |
| скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги |
| пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред |
| <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девој |
| скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два |
| ти Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чек |
| необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице по |
| том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету |
| пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било т |
| а задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се |
| а својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у |
| трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна д |
| здавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше |
| ла од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу то |
| вању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто н |
| иљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска |
| уд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шап |
| шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, |
| “</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бег |
| то је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, п |
| и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко о |
| рза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и с |
| S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љ |
| еца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на об |
| је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она |
| Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу шт |
| о:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <milestone unit=" |
| ца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој п |
| Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и |
| њаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко |
| видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, к |
| даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село |
| а га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини м |
| у се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то ва |
| Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> |
| — Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, |
| ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се неса |
| ом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше н |
| очу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од св |
| Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати... |
| тињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој |
| је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за ов |
| аћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог п |
| ош не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује |
| есни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку |
| куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетв |
| моћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и д |
| веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb |
| ли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренут |
| његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мно |
| о одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, |
| p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} А |
| ребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везир |
| а се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говор |
| уначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на с |
| ене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно, д |
| и си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не |
| и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног т |
| ету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n="70" / |
| д њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе |
| по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, шт |
| из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управљао среди |
| још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено |
| лугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаш |
| искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича П |
| их јеменија, које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, |
| ане собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу леп |
| "194" /> Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p> |
| не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе п |
| још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, |
| дати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој ј |
| ихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p |
| о вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Жив |
| продиванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n=" |
| га старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле с |
| многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} |
| зађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седе |
| ати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши то |
| тку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!... |
| који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита |
| Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још бо |
| јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се оп |
| , док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један |
| о што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чек |
| слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране |
| шене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у |
| ан камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још |
| хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у |
| епу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантас |
| човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком с |
| би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свак |
| а, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер |
| се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући |
| д погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисл |
| <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на ле |
| а причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главам |
| едном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде. |
| велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђен |
| сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута |
| или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...</p> <p> |
| а оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> < |
| га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му |
| запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време п |
| а снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити |
| то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Др |
| и снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си си |
| знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све брину |
| туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први поглед позна |
| њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитуј |
| , а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја уко |
| врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дот |
| лушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећ |
| не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>П |
| је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} |
| олико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Б |
| а бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, |
| } Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па |
| е заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је д |
| кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме. |
| ог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од к |
| S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше проз |
| } Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{ |
| овораше старац жалостиво тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах |
| рвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На јед |
| ање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам ханумица, које чис |
| чајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчка |
| х доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глоб |
| <p>На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, л |
| — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref target="#SRP18631_N4" / |
| луге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомич |
| послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покри |
| убећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... к |
| аше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, |
| се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио зе |
| ој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, |
| да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце не |
| уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} |
| свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у |
| е ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога госп |
| и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни |
| београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећ |
| .{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Неколико тренутака неп |
| га колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опрем |
| здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича сво |
| иле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину во |
| ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе. |
| аде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p> |
| ше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер и |
| ајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, |
| Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди |
| наче, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, ко |
| ртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаш |
| а докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! |
| х сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, |
| да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајк |
| емљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти |
| ноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћа |
| а се раставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама! |
| Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n=" |
| лете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да |
| окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Ху |
| ..{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно с |
| {S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, ка |
| певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то ра |
| о се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам при |
| твари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сек |
| S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је на |
| само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за св |
| бе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прен |
| ео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у г |
| е то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао |
| на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, а |
| > <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а одне |
| p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих |
| не гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да |
| та мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p |
| <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сван |
| p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписан |
| вога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се |
| зо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од |
| било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомирово |
| ток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада свој |
| га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — ш |
| спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло м |
| јка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом ка |
| кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати сил |
| један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час |
| дно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године |
| и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако |
| з једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако |
| човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, |
| ованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S |
| то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пош |
| зисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву |
| овека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ових речи из |
| е те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа ј |
| ла Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусив |
| све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва не |
| иљатога Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> |
| и Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, |
| p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га см |
| ом.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућ |
| наш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На се |
| погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, |
| } Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку |
| лаву задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="178" /> орило од песама, као што су се орил |
| никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ог |
| рама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, |
| оја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n=" |
| /p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути ку |
| огао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што ј |
| те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> после на далеко |
| ричи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако |
| на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи |
| од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мрт |
| да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас н |
| које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре |
| <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учи |
| p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равном |
| !...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сирома |
| њевцу...</p> <p>Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињ |
| које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунц |
| ејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те неп |
| та момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Јаст |
| жу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир |
| тиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним |
| ога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и по |
| ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} |
| оје се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па ка |
| , жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учин |
| оро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке |
| ва два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуг |
| се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> некол |
| ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се хан |
| ритворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим н |
| радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p> |
| их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове в |
| ци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри погла |
| де; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар |
| ути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и т |
| рио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће |
| жеш мислити колико занесе простосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе ш |
| това, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због њ |
| рли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се |
| ругих девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило с |
| оби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с п |
| гаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се с |
| трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш пор |
| <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падо |
| — Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, сваг |
| рче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| стина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им |
| оче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говора |
| емајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да ви |
| другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко |
| з сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му |
| и!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као |
| ациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погле |
| човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, у |
| измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Как |
| а још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да јо |
| виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутн |
| сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог при |
| ахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> < |
| унце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежеви |
| полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која тр |
| ко коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да |
| на, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</ |
| , брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још муч |
| уд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро |
| рне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по |
| Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Поз |
| ам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем |
| 74" /> <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу р |
| о премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледа |
| е разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па |
| >— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе у |
| је!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убит |
| и па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премиш |
| а једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирк |
| проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Ус |
| и, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону |
| Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његов |
| и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити за |
| лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> </div> <div type="chap |
| товарена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше |
| ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се изменило крас |
| после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београ |
| икако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког с |
| мању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са |
| се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа |
| ај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је |
| тала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођ |
| I.</head> <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима св |
| ком пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам |
| од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирст |
| ај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто бр |
| доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Ради |
| умијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говор |
| <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори пла |
| аспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и п |
| сме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што ј |
| ..</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб |
| ара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста |
| је разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онд |
| се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако д |
| о, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема д |
| јко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочи |
| притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно |
| p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице |
| мађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше в |
| опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га |
| b n="242" /> коју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она м |
| Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ћ |
| <pb n="182" /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p |
| , који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакрива |
| војих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапћ |
| угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху ра |
| ли као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и закл |
| у често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на |
| бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегл |
| ју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље |
| пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и |
| ти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру |
| плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p |
| ерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад |
| не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, |
| сли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода |
| а то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је мил |
| рце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју так |
| Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би |
| на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, кој |
| Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ов |
| нама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепо |
| — Ха! — уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено |
| е љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако |
| ја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе |
| лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они |
| ој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила |
| ад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ б |
| дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храб |
| е тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки ч |
| удује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклони |
| ти Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје |
| и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заис |
| говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда проп |
| —- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа! |
| ео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог |
| па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о го |
| изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепоса |
| тко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипц |
| није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосав |
| Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај |
| аштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо с |
| т што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше |
| није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли д |
| јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која ј |
| ко је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Јед |
| ди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p |
| Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти |
| S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не пи |
| потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши ка |
| а.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} |
| ети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа как |
| тски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после |
| исала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p> |
| ања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем о |
| ајмилијим надама, најмилијим осећајима, сећајући се најмилијих својих?...</p> <p>Тако је заспао |
| лесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — |
| помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци |
| ки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких в |
| а замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се ј |
| > <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми |
| и му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно |
| у је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> |
| ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу |
| тно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиш |
| ше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепос |
| еме, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слат |
| н није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити с |
| толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb |
| ни уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом |
| реме.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу |
| ој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> испод Текије, м |
| сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше. |
| д кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том |
| жда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је ст |
| ао да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па за |
| стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седе |
| а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љуби |
| ети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и сла |
| аздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне |
| као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није б |
| —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети ск |
| S} Што је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака кој |
| д марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори гла |
| А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње вес |
| те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p |
| кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он о |
| бро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па п |
| ногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у ж |
| те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више |
| м.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном |
| у око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу |
| она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> < |
| мо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се |
| b n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети |
| ући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом з |
| га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога |
| звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде! |
| разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Р |
| м видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружј |
| <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе шт |
| су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заје |
| >— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ... |
| ћ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо |
| не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p |
| д пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица п |
| Не ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, који |
| > <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута с |
| а!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомир |
| оћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад |
| о што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у |
| ила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кад |
| јима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— Н |
| да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и посл |
| исоко зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам н |
| Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи |
| ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?.. |
| .{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан а |
| е?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за т |
| сетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> <pb n="278" /> <p>Па |
| — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти о |
| Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те |
| шамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбур |
| га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалост |
| чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —< |
| мир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> ду |
| полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ |
| нска радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад |
| оча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се |
| рунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим. |
| к казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај |
| , да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџали |
| дити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <milestone unit="su |
| — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у на |
| вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Страна |
| е кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо |
| м да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још |
| ш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> |
| ерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео |
| је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те ни |
| збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познају |
| е па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти |
| стен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад |
| — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} |
| причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и па |
| та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} |
| ритрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p |
| као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не мо |
| га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га |
| одара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у |
| међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће би |
| о свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе у |
| чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми |
| це, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац |
| Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и |
| да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, ка |
| акати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно |
| шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми |
| се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац м |
| ијатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро с |
| хта и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе |
| <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило |
| цаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на саст |
| е, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једн |
| и си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фе |
| > <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од дал |
| ла си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и са |
| ледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он |
| ем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопи |
| да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше |
| ораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ет |
| p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну |
| емој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који |
| гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ |
| ад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет ви |
| игама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p> |
| У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд |
| n="37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонив |
| пше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде д |
| чки!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да оку |
| му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да по |
| красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су |
| .</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јад |
| ! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немо |
| њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ |
| а ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара |
| дим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и поми |
| о гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} |
| та распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете |
| јко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху |
| е издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо |
| р си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... кој |
| е насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; |
| га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко |
| ну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно |
| рдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу в |
| ка, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га |
| јући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук |
| бе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча исп |
| {S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођ |
| се с њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као |
| де узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</ |
| <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, п |
| сто лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом зак |
| алу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудос |
| вицу српског с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих |
| Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла по |
| .</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си |
| </p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојт |
| е страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога |
| лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриг |
| олиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена |
| 55" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројен |
| ако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањ |
| кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — |
| окунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p> |
| ве пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њег |
| ко плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— |
| , милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи бр |
| стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он |
| чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио син |
| ... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у вод |
| једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима |
| /p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника с |
| е пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима. |
| мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох |
| — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И зан |
| м бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га у |
| ом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних бо |
| .{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} |
| еш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.< |
| л’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко г |
| Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј |
| и звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За шт |
| о што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно |
| ика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи из |
| е даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи |
| помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча н |
| езир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми доша |
| е ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке зап |
| ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије |
| еганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатаган |
| немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети ка |
| еко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да посе |
| ајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, по |
| због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чис |
| а бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по |
| Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чек |
| не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пр |
| зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неко |
| ад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, |
| ајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише вел |
| лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - - - - - </p> <p>Зацењујући се од |
| екаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S |
| и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаш |
| {S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао как |
| која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види... |
| лије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим |
| ушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах неста |
| де зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се ск |
| јзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич |
| е.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало за |
| ="subSection" /> <p>Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са своји |
| м! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика |
| p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да |
| не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, сам |
| би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у ми |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и пит |
| а један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па |
| странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:< |
| обратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свеч |
| јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су виде |
| те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске |
| енералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено К |
| од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што з |
| осово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље |
| а тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже |
| S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> <p>А Др |
| али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Там |
| рке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита |
| анка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безоб |
| тави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{ |
| ренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, прол |
| а на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и била |
| .</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: |
| бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брз |
| виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамо |
| дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163 |
| оропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког С |
| То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе т |
| , она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био |
| ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сј |
| ли, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, |
| посаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко |
| се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћу |
| — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргл |
| гда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно |
| ну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако слож |
| још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној ре |
| о осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, |
| Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па сваки упути к |
| прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну |
| пазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се |
| Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да к |
| лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи млади |
| дарите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{ |
| ода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за нек |
| видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три |
| ајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело бе |
| чео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржа |
| раше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког бр |
| могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тоб |
| Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S |
| а дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јо |
| бимце које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића.. |
| о сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недр |
| бе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило |
| ажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкоп |
| ужа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не ож |
| тављених крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по |
| и глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори |
| кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти |
| еташе све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме |
| рх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, кој |
| добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни траг |
| ије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о ст |
| ледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, |
| е.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли с |
| </p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није мо |
| осланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не п |
| е Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на |
| си па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том п |
| с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега |
| сући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину |
| досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све о |
| песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе н |
| иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су |
| ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар |
| итом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у н |
| љени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балча |
| у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у тол |
| о девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узал |
| ећма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опкол |
| у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео на |
| од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} |
| <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлов |
| , па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше он |
| у само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она |
| та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — </p> <p>Периза поцрвеневши |
| овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуриша |
| зломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих да |
| а турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, нав |
| } Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да је |
| /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ов |
| војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезин |
| ци под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} Овде ућута, па п |
| онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, |
| рећи, једним ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе |
| ?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао |
| ост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Син |
| не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом св |
| укну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста |
| b n="277" /> страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.< |
| има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко нама!.. |
| много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{ |
| ад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем.</p |
| од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> зна |
| опови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је стра |
| ош једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Леп |
| Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се |
| маче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на |
| Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не |
| е у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>К |
| па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим |
| е, у којој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!. |
| однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не оч |
| ој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу |
| еху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепос |
| ко дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p> |
| stone unit="subSection" /> <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као |
| ан пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, |
| и ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти по |
| му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком побед |
| на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загу |
| лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледат |
| и на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукам |
| је са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао. |
| > <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И с |
| абуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући са |
| он још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посавету |
| укне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу пр |
| онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини |
| ас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде |
| е паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Ст |
| окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с |
| а плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресућ |
| ј разносе...</p> <p>После се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену што још оста |
| стимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је |
| о што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти |
| већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску |
| о на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер д |
| мља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у |
| ш народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, |
| тац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико с |
| чи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што је |
| лико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепо |
| ла и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши свој |
| о, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— |
| е не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћ |
| са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само удари |
| испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим |
| већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки |
| p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово ј |
| аси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи |
| тице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од свој |
| ану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужб |
| и и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан гра |
| сто ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се плави зрак, као |
| ше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек |
| кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у |
| гледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво о |
| е очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{ |
| едњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то с |
| не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како |
| >Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје |
| е је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не бе |
| а кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је млад |
| дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, ње |
| читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаш |
| } Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, ком |
| учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> моја...{S} Лепосава |
| ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господар |
| вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је исп |
| , а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: |
| рли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти |
| на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто о |
| рјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе |
| ше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме умор |
| то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна г |
| икаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлиц |
| ета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнеги |
| клим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} |
| лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не х |
| ом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спас |
| могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго |
| уо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{ |
| ужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српско |
| Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим с |
| се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још |
| рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>Мргуд с |
| аше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p> |
| ка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на после |
| је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто би |
| ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљани |
| ао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то ј |
| а прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си пос |
| а својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источн |
| или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му уг |
| по опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у соб |
| S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> <p>- И сад се р |
| ћају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> <p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз |
| аху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје |
| р то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше |
| > <p>Настаде по поћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена |
| поздрављаше материнску милост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најс |
| .{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво |
| вога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кад |
| и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао о |
| едно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов та |
| опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку |
| омињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче бе |
| ајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете |
| а, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за |
| еститог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ с |
| енити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још |
| одигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљ |
| цу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле |
| , и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима красна поља благословене с |
| луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обеше |
| боду...</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати |
| ио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше |
| твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже |
| чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете |
| густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не |
| лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако зна |
| јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, к |
| <pb n="199" /> моја...{S} Лепосава!... сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако по |
| о коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском з |
| у Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он н |
| дим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што и |
| нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, сво |
| тајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо ск |
| слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само |
| свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p |
| Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика < |
| хо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте |
| авом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи простр |
| /p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред стра |
| <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногам |
| - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, |
| олико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, ко |
| емој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан вич |
| које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, |
| издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... заборави.. |
| > <pb n="130" /> <p>— Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> |
| за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, |
| првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех |
| estone unit="subSection" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћа |
| а нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! — потврди неколиц |
| а толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао вид |
| вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! |
| p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <milestone unit="subS |
| Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле ку |
| па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и он |
| ла је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на т |
| ора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> < |
| ш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} |
| крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше |
| једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћ |
| . сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глав |
| дем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако |
| бу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе |
| рође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву |
| више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужеле |
| гове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у прок |
| угоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима до |
| иров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једноглас |
| ако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан с |
| и стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, |
| бу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - - - - - </p |
| а па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро |
| е затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за гус |
| шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.< |
| елом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} |
| обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још |
| највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишље |
| рица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...< |
| а се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па |
| е он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свак |
| идим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако |
| е у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p |
| весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео брат |
| <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, |
| а око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупчени |
| ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе |
| црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно ру |
| у, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху |
| т његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена |
| ност!...</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим |
| чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох |
| се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> < |
| и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг мла |
| иљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах позн |
| па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ дав |
| стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини |
| изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— |
| што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла п |
| нствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађан |
| <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, |
| ско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме ок |
| убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело м |
| <pb n="270" /> јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па |
| кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси |
| } Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!.. |
| да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би |
| не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</p> <p>Ни |
| је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не б |
| <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на н |
| ољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руме |
| оме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" /> сликама, пробуди Кочу једна црна |
| е пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља |
| утака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда б |
| крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као не |
| тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко б |
| ифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа |
| шном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска |
| ремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће с |
| оговараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="6 |
| али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео |
| где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — говораше као |
| и облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајућ |
| ад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћен |
| д месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се |
| бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођ |
| опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим |
| г необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да ј |
| бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје |
| мрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, |
| и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по |
| <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује |
| ици иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џ |
| ом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а |
| у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спава |
| > <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао н |
| Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за ко |
| с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто |
| начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима |
| делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у вели |
| оје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је |
| амни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се |
| и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад исп |
| џалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ |
| "90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> |
| кнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али к |
| едног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувш |
| убило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} |
| гови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам д |
| увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p |
| јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бис |
| којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено поглед |
| ко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, |
| диже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је |
| е нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војни |
| на!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их |
| Section" /> <p>Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, |
| азиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубиј |
| ој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен н |
| ђе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, к |
| и речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео д |
| е и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да |
| угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог |
| помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у т |
| мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом војском кала |
| м тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увре |
| а би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се |
| з Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се пит |
| ...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што ви |
| е стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође |
| .{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар у |
| га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога |
| же војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Кру |
| тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак |
| ин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ о |
| а свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> < |
| ироком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху |
| отрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш ви |
| ју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за с |
| а л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која г |
| рџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на |
| гореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на једа |
| аде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о в |
| е као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одв |
| <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлан |
| д угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:</p> <p>— Пом |
| у тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да г |
| чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога к |
| иза стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, м |
| име полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Ха |
| дигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поно |
| ка:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земљ |
| немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро |
| анима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, р |
| урци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могл |
| <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, |
| ећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није дал |
| удећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде д |
| ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама ко |
| богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Тур |
| ци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у свој |
| а руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер беја |
| плашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на |
| ој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га |
| аше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које |
| арчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пље |
| гледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу:</p> <pb n="218" / |
| несу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако |
| м гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад |
| искоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.< |
| им -</p> <p>Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Коч |
| ан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — По |
| им било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не да |
| Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на гру |
| сом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице |
| ти!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један |
| едаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме |
| к могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад пр |
| је то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја |
| лом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно |
| а гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице |
| давна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> <p>— Опет |
| лабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се |
| ајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <mileston |
| били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се опе |
| идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданији |
| ити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик туж |
| — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" |
| ка!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим но |
| Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није |
| мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науж |
| ата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{ |
| ји их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која |
| еху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити са |
| ..</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и до |
| само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Одне |
| упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, к |
| <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућ |
| о хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и позна |
| е у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски |
| е на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао |
| све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb |
| и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који |
| који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што н |
| ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог д |
| спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се ок |
| ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— |
| час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —< |
| ; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скром |
| је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите |
| ћу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћа |
| з тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само шт |
| је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав |
| ш једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружј |
| ком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p> |
| уго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакам |
| ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за ча |
| тра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене б |
| си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што |
| амо не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га ка |
| ко близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну |
| какав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у |
| али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у че |
| стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А ка |
| уштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник та |
| гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно |
| <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — об |
| зама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију п |
| рзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи про |
| онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, |
| еке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у цело |
| е кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабран |
| да мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још ј |
| ој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, |
| више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{ |
| уђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично х |
| да да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам. |
| еговом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као |
| земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости глед |
| к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p> |
| ети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку |
| ла што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно |
| доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољ |
| страшну тишину...</p> <pb n="113" /> <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема |
| ог осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те д |
| д нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић д |
| пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме |
| и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како |
| о се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко р |
| атре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им |
| играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девоја |
| е одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, |
| на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако збори |
| гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и сино |
| ање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко |
| >Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како м |
| а се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p |
| аш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у пак |
| дном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као |
| хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији |
| ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста т |
| ли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско |
| тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</ |
| дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху |
| сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале |
| ије било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А к |
| ену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p> |
| ођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земље, <pb n="264" /> загрли сво |
| па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, а оста |
| ла...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да прове |
| момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада го |
| и од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге |
| едва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на ви |
| који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег де |
| > <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb |
| > <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан ку |
| главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодмори |
| } Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а мо |
| се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала неш |
| приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шуми |
| забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно |
| е, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им |
| р међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка |
| пе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се нара |
| о, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његов |
| за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и др |
| подаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— З |
| ашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толик |
| о се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако |
| могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под |
| нолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности |
| јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш |
| p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p> |
| у.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па |
| ме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка |
| одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала |
| } Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне: |
| миљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу.< |
| ласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу вој |
| се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке.</p> < |
| ти.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} А |
| тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани ш |
| су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор |
| док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу сво |
| овори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да |
| их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине |
| могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!.. |
| колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан |
| ћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плак |
| шљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра уч |
| трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка |
| стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије с |
| у те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби... |
| це, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Ју |
| има:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притеч |
| ала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад ј |
| тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да |
| мо се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p |
| а је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> < |
| {S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у |
| где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не в |
| лакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше |
| } Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног д |
| кад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, ус |
| > <p>Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог једин |
| г да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти та |
| зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе м |
| ју.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише б |
| {S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му |
| очи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један зн |
| ишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога! |
| виче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле |
| а послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стам |
| ом тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како б |
| па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па од |
| више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мо |
| Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе х |
| си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо ј |
| estone unit="subSection" /> <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом |
| у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим злат |
| оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије ка |
| је подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику п |
| у, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остала господа |
| {S} Са српске стране управљаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не |
| свима здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— |
| пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе мл |
| и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И п |
| ђени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Турак |
| дећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз с |
| рце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје |
| о га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p |
| в тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвнички |
| приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе Пророков! — клањаше се војник п |
| p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="17 |
| ст...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочин |
| азује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја |
| ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом |
| , најтужнијим прижељкивањем, погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене <pb n="233" /> |
| није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуш |
| рави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то св |
| си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе |
| јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће |
| ом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гле |
| } Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} С |
| ша хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко |
| ити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми |
| циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју |
| е велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним п |
| чера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да с |
| десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, |
| аху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан о |
| шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила бил |
| о, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко |
| учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њ |
| о...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето |
| лима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га |
| несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у о |
| и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше многи. |
| би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да св |
| па онда се раставише.</p> <p>— Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим |
| изом, молећи је кроз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</ |
| дрхта па цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и м |
| витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> |
| склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш |
| без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим |
| ићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепоса |
| хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n=" |
| 263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то |
| смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше уп |
| Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине |
| лога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестри |
| пу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце м |
| а то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо м |
| l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо с |
| Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду |
| рећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ништа, н |
| вене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још к |
| ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћ |
| мену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју м |
| зо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још |
| едино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек |
| се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајн |
| а обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса н |
| јка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко о |
| а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувенди |
| но главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те о |
| а <pb n="125" /> радост из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радост |
| ко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој |
| > <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којим |
| каш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, кој |
| екој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу |
| и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако в |
| је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће |
| сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован з |
| >Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— |
| и.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а |
| га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</ |
| спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег ужи |
| нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, зад |
| или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет ш |
| ечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па посл |
| под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, |
| /p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се |
| снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жар |
| ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда пр |
| да тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па з |
| ну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се с |
| рити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш м |
| то му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила |
| орбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови њ |
| оглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жес |
| узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње |
| воме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, најмил |
| о казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле |
| ој српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан |
| ј једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — |
| трча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, кој |
| ли сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ват |
| несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Пр |
| о са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опр |
| оју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом. |
| сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Пер |
| орке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p |
| осава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али |
| дног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начу |
| цније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је так |
| распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати.</p |
| иште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред |
| , или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, |
| његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гл |
| пим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високи |
| ди већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до |
| ено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у д |
| а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p |
| режуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту сед |
| не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти |
| пи сан са својим сјајним <pb n="205" /> сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуј |
| његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка |
| искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заб |
| S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи |
| амо сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су |
| , и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом |
| ах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске с |
| ере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не св |
| анаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца |
| ла крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора |
| крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначина ошт |
| и Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у |
| и да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође |
| се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у један |
| од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурн |
| се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у |
| p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад |
| осовске, кад кликну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско |
| доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чу |
| па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трж |
| сту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; |
| рђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па ра |
| а десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанст |
| окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, |
| нидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбац |
| аше Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце шт |
| војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда |
| чаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али што Коча ник |
| је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крај |
| ре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка фил |
| цу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка ж |
| подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану све као прах пуш |
| ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се ст |
| .{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради |
| не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки |
| ало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страш |
| има...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том |
| косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гуса |
| за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу! |
| ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и та |
| мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као ш |
| тка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам |
| 6" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њи |
| ше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турч |
| ући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти уст |
| имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху |
| сти које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима |
| илином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито |
| ојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећа |
| прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца мно |
| свој за највећу светињу човечанску, за слободу...</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кукавиц |
| а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, |
| толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А |
| р, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице |
| Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, |
| жаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} |
| се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и |
| е куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за |
| етих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како кр |
| спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срб |
| у <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише |
| чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове раст |
| како разбити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом |
| еш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа |
| па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо |
| крицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбан |
| шност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у гр |
| Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пр |
| дити свето оружје, које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> < |
| /p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду прет |
| Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући |
| — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем |
| алије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњ |
| д су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p |
| м.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, о |
| заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни |
| мисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за т |
| даш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав с |
| е излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, не |
| ота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогла |
| емој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле |
| у заједно продиванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p |
| ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако |
| ар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за |
| беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својо |
| а својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде |
| господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не |
| дговори плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се гов |
| што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало |
| <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они |
| м крвцом храни...</p> <pb n="136" /> <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом |
| оче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких |
| pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плач |
| о и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ поста |
| дника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамен |
| ко ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке |
| чили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стад |
| својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије... |
| н мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњака стајаше мла |
| шта сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благ |
| и, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се |
| и...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као |
| ом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиш |
| .. -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање б |
| исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху. |
| лас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми |
| улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам каже |
| За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарн |
| чистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав з |
| мети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути.. |
| и осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" / |
| ешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је пр |
| даде толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и од |
| то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску сво |
| ео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу |
| р њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу |
| га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у |
| и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па |
| трпљиво извирује, како застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на врат |
| онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ћ |
| е разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен |
| вљен: — та говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе сво |
| гу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да и |
| беско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас |
| и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да ост |
| м спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше. |
| та гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби. |
| н — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те ви |
| ди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији бив |
| Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не |
| ли из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беш |
| својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај он |
| аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с б |
| то си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да н |
| Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, ј |
| чиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— |
| му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Ле |
| спламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху |
| еге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу на |
| ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слуш |
| е тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе простосрдачн |
| илом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима |
| ја прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о |
| о јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што ни |
| аслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора |
| е ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> |
| инити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби ј |
| аба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спре |
| е девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што |
| и од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
| мо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си |
| ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на |
| ца своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима крета |
| ој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и за |
| а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у |
| приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде |
| ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који |
| вито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестр |
| зу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те |
| е на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он |
| ећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сео |
| ша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, т |
| приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше |
| еде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући из |
| лободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да вез |
| е везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.< |
| им у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође |
| ле!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа |
| оге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као вој |
| исмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску род |
| и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тра |
| кавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p>Господине маршале, — говораше м |
| свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Срби |
| с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не мо |
| не страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} |
| шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа |
| кав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима, д |
| је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помис |
| му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска |
| ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим сло |
| ицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ |
| вота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у кори |
| знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сва |
| ије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом и |
| своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, |
| послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећ |
| ирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а ка |
| слала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајућ |
| други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз |
| чам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донес |
| епо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 |
| ле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча та |
| нски паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ће |
| пуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су |
| светити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити |
| м шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кул |
| еселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи с |
| иза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...< |
| у везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово т |
| а ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори ста |
| ога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тога саста |
| обито се претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је |
| т!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Ар |
| ... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не |
| рбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда од |
| тидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа ниј |
| с мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје |
| се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела н |
| ..</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} |
| рати као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ам |
| улуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне глас |
| ици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је н |
| о, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела ви |
| <pb n="217" /> <p>Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да |
| мало страхоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Как |
| идијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} |
| на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није |
| де да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, ни |
| мо раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав |
| лико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди с |
| брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хај |
| а је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир |
| учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, |
| ута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је |
| укама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од с |
| да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет нава |
| <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу |
| није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта м |
| а читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни |
| с? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим п |
| цу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа |
| рави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кук |
| .{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, |
| /p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и п |
| највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, је |
| :</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет в |
| тела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти с |
| м од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стрес |
| то издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - |
| ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је |
| освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем вој |
| то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, |
| ситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна |
| свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник |
| и погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким с |
| што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима |
| ако да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мр |
| ихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то му |
| е се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p>— Али за им |
| џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерал |
| аше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та |
| > <pb n="25" /> <p>— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> < |
| и он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка ма |
| >На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у |
| .{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало |
| царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад |
| прости, опрости!...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу |
| ити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по мало повраћало |
| дисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, |
| капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен б |
| ако се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац |
| ледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим вит |
| За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне мол |
| емените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности |
| "subSection" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а н |
| е света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Је |
| разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци пра |
| е беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча |
| преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и ме |
| жје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле с |
| платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од у |
| те рајине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> |
| један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из одаје...</ |
| аше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба се |
| евати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p> |
| >- - - - - - - </p> <p>Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жрт |
| Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хт |
| но српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах |
| дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури |
| ако мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљ |
| тише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Д |
| ко се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осе |
| им задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи ј |
| а ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше ј |
| сно одговори рањеник, погледајући их са смешењем.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта велиш? — повикаше |
| ма брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, п |
| е гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити м |
| кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, ал |
| огаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана ку |
| <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душ |
| е примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе има |
| е?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда |
| т Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном о |
| па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда |
| <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему с |
| о час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, |
| ква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два |
| д какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе поста |
| , па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како |
| <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхо |
| уго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само |
| до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех за |
| барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали н |
| , ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шт |
| Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најв |
| а кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу |
| те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, |
| ослушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена |
| д једног <pb n="123" /> његовог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и ра |
| е да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мири |
| јем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћ |
| } Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јунач |
| година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, к |
| о што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из |
| трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати т |
| урнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене уку |
| који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је пог |
| га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се |
| ти да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула о |
| бље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобода! |
| удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили д |
| испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо |
| е би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не м |
| а ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, |
| даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — |
| сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо |
| е...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стисн |
| де, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} |
| S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не |
| можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам |
| а, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не |
| љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по |
| штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону стра |
| градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је г |
| p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловс |
| у га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше. |
| аше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, н |
| на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све жив |
| се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку |
| чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима рас |
| чине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика ј |
| но, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако изд |
| ?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згаз |
| сницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} |
| он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из п |
| браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, |
| одједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турч |
| толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p |
| час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скуп |
| илија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаш |
| есто првашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају ко |
| а!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} |
| наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни |
| дине.</note> <note xml:id="SRP18631_N2">Смрсити коме конце.</note> <note xml:id="SRP18631_N3">И |
| не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не и |
| икну свете речи:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што так |
| тмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи |
| > <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> |
| издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро мој |
| лапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> |
| ејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један |
| јим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим |
| но изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над |
| лио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то |
| чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше |
| ојом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турс |
| од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, |
| задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар ро |
| његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш |
| вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му |
| адићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па |
| још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом |
| о тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> <p>Мало по мало по |
| егове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би |
| лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како ј |
| ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, к |
| зила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки |
| ара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не све |
| ротивљаше, на послетку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пу |
| детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да |
| црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} |
| да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет засп |
| мам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} |
| меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим р |
| своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из с |
| <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену |
| аше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаш |
| рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n="141" /> <p> |
| ило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од |
| и Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала |
| и неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> |
| аше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир мог |
| ободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до |
| пством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не по |
| шћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу |
| несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у т |
| ма он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро |
| ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, |
| ам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим |
| ихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земље, <pb n="264" /> загр |
| лних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> <p> |
| страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> < |
| поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже д |
| осе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у |
| е сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочека |
| а оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре |
| слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио |
| аше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахо |
| !...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, до |
| д више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — |
| себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губ |
| арђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му |
| ...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јак |
| акше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно |
| -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико зане |
| м могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на оч |
| о, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред |
| чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, |
| као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом гл |
| г платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цу |
| и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, м |
| врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета шт |
| те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном |
| као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као |
| .</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развали |
| прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох ва |
| — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници сво |
| живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже д |
| говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S |
| >— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непр |
| не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и |
| део, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по |
| За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зениц |
| момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена зај |
| у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десниц |
| м кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене д |
| лити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му |
| Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p |
| чним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла |
| м љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад |
| жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или можда много приношаше онај узвишени пол |
| ли преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника з |
| но копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну |
| о, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњах |
| огледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверс |
| и што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</ |
| а задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да |
| бу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> |
| руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оруж |
| У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угле |
| ах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p |
| дом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још пока |
| о певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам ханумица, кој |
| гла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде |
| трашне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још |
| је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, |
| <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{ |
| знемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} |
| } Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрп |
| м изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, |
| рем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орил |
| а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре др |
| запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...< |
| ог тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ак |
| стајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занел |
| јдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:< |
| ође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, |
| <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који |
| ра.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да |
| м Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по |
| јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, д |
| ијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с р |
| кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође упр |
| сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше с |
| најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n="141" /> <p>— Не... м |
| а одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди |
| о собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој |
| енутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала често погледајући |
| да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док |
| рилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где |
| стане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекидани |
| лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздиз |
| сечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна |
| нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и н |
| ка да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкив |
| тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим бил |
| своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега н |
| ..{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увер |
| о је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару д |
| стаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ни |
| убљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p |
| ке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док |
| ређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Ту |
| инуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и н |
| е очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да |
| део да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако |
| и много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој т |
| /p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сре |
| поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијо |
| обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p |
| перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окиће |
| и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— |
| ше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањ |
| беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- |
| доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим |
| доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло |
| у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде ш |
| што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше ист |
| угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер је он мрзио на сва |
| а чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који ј |
| p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајн |
| да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то бе |
| тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слуша |
| акав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим |
| p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни |
| на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</ |
| т.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не |
| чице.</note> <note xml:id="SRP18631_N4">Соколе.</note> <note xml:id="SRP18631_N5">Пријатељ.</no |
| ену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се н |
| хтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На један миг Салијин поч |
| уну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — па обори главу, но по |
| р беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разу |
| јиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они |
| и за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> |
| уза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помр |
| се лепршала на Кочином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али о |
| {S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у најв |
| ши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из бој |
| ла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им ј |
| одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов |
| ловићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши зна |
| највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу |
| хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану |
| хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али как |
| у београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да н |
| ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а |
| S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим |
| о близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, ал |
| шу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика кој |
| Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне врш |
| , па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега |
| е задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{ |
| су у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога |
| — Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека |
| одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом мест |
| своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о |
| /p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а о |
| {S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од са |
| тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништ |
| поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни |
| је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Ст |
| > <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава оп |
| сечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је |
| по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чу |
| и и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га на ч |
| не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде в |
| ран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренута |
| забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, |
| и се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Њ |
| се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа |
| више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да г |
| <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко |
| дову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће непознати |
| во извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — е |
| вини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и т |
| још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, кој |
| рчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене л |
| х слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да прог |
| ш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњен |
| пет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p |
| ином калпаку.</p> <p>Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ зауз |
| , које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у ср |
| {S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што пом |
| > <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеја:</p> |
| ијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да с |
| Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> |
| говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао |
| грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продр |
| емо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се |
| окој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе сам |
| је му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, |
| p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није к |
| аху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по |
| начке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше |
| н најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и |
| ...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није |
| ува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а мла |
| <p>Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни тр |
| од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то |
| шљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд |
| а била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али |
| аху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Вели |
| Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно св |
| и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, |
| на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван |
| пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, гд |
| и да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> < |
| бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака сва с |
| аким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући б |
| к у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост |
| ла арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском п |
| вљаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом |
| бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> |
| ојој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо г |
| не кабанице око састављених крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи раза |
| ижавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-па |
| Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго |
| је могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрх |
| е врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Њего |
| чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој |
| S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист. |
| а је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и нек |
| ли опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу |
| } Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало ста |
| <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно |
| ако иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се |
| ло оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, млади момци распитиваху зањ што |
| ико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, о |
| та оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи д |
| не; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењ |
| а што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој з |
| леда лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима кра |
| пше јагњешце, уграби Лепосаву...</p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, пр |
| ељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је ж |
| хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они |
| далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, |
| з кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читав |
| е чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на ус |
| !—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђув |
| алу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који |
| е спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n="157" /> спремни били |
| з својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1 |
| пкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не х |
| ком прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оп |
| ка је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде |
| ануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и |
| повест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше п |
| м каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше мл |
| /p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у свој |
| доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она |
| .</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже оп |
| заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, уг |
| док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торб |
| аваре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p |
| Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Дево |
| ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољуба |
| ро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом д |
| желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, д |
| p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да |
| дмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у С |
| еле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнич |
| вши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> < |
| овести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неко |
| и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! |
| емања, јер они су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки в |
| најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у как |
| но одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у ч |
| о колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, |
| ема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте |
| 7" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа |
| е још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је н |
| уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола баш |
| на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини |
| одужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше с |
| је га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скоч |
| да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом |
| могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, ст |
| лама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једре |
| густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански |
| на коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака н |
| ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне |
| аше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" |
| су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блис |
| , тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осети |
| помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на њего |
| да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и н |
| у пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити |
| ед собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} Н |
| Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, ст |
| е, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од |
| у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Понос |
| са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђав |
| евих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља |
| коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до |
| Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најр |
| и сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мр |
| е, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема |
| ој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — бе |
| јом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се |
| х, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће ра |
| му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из д |
| место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше |
| .{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живе |
| кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћуј |
| тила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота |
| Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врх |
| и што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — по |
| м, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљи |
| у тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у нај |
| p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p |
| ма кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p> |
| и.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше |
| дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет за |
| рпске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће |
| риш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах ум |
| да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то пог |
| е, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се ти |
| во је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало жи |
| па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те |
| коро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: |
| оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робљ |
| > <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нек |
| ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној |
| ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... .</p> <p>Младићева глава клону |
| ојој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за |
| и заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш |
| да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја |
| понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кро |
| душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху |
| у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и че |
| p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се п |
| ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да |
| какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске |
| тиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне о |
| онаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одво |
| осрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је |
| >Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне во |
| ик, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је неш |
| од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти |
| .{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помис |
| од страховите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се све |
| руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли закла |
| а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалић |
| што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то мож |
| рцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њ |
| свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препре |
| ску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци |
| а Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштај |
| од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдура |
| би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти б |
| ети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто ника |
| р ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако |
| па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а |
| о треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а |
| том месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задово |
| мрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од |
| ан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, |
| јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у |
| не руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње...</p> |
| едом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, |
| > <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, поста |
| с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да ње |
| ча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се ист |
| /p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели бех |
| ав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, |
| еданпут угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да |
| а ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се раз |
| овним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверс |
| е не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али ка |
| запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> |
| што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говори |
| ропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који по |
| ашне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше се с њихо |
| ним гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наш |
| ј погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њег |
| клетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима |
| дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и |
| о својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита |
| робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха |
| х...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим |
| вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег |
| бавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не |
| љубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења н |
| уду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо |
| га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате |
| раво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није мог |
| b n="170" /> <p>Михаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи |
| очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја јо |
| а дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прих |
| у.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, п |
| очи подигоше се очајно к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му пла |
| једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> <p>Ј |
| плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледа |
| овраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне |
| тезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за свој |
| ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао св |
| орника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се |
| Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, |
| ти! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да |
| ш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко |
| ош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш |
| е гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона |
| јене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће |
| ља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запита |
| војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако с |
| мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули. |
| поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире. |
| могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плав |
| оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у к |
| сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав |
| својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточића, својим небројним питомим стадима што |
| —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од сул |
| ше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p |
| е муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јун |
| еја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом ми |
| гледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја |
| меју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На један пут закреча глас не |
| ладићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро |
| ином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђу |
| та, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се с |
| оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> <p> |
| небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје |
| да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукав |
| скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред л |
| чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, |
| ити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, |
| што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> |
| засула као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупил |
| ом!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако М |
| ека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања |
| о наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах неко |
| таше од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од мес |
| ледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни а |
| а завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није |
| казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Коч |
| р — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па г |
| а погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше |
| ме уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати |
| ажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, стр |
| ра и његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше у |
| ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> |
| ао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари |
| е окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу м |
| апред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с комо |
| а Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, |
| з боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао с |
| тагани...</p> <p>Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше напред, и после ј |
| дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турк |
| та из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадош |
| и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши |
| тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика |
| сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвен |
| посава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, |
| оба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те |
| чанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Дели |
| скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде на |
| м пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, |
| олико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти к |
| 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће |
| о да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш б |
| тећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су с |
| е хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера |
| епрестане победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема н |
| ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију! |
| дудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет |
| стерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Б |
| би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничи |
| ако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се мо |
| рбин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху |
| љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S |
| но занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако п |
| гледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, ил |
| се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да |
| је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...< |
| красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја |
| икао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка |
| е лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми л |
| и свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни мес |
| p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n=" |
| питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац |
| је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? |
| пре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки |
| оче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, с |
| легао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни |
| о се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једном загрлише.</p |
| ега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча |
| ете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задово |
| кад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Ко |
| скује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила |
| дела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на кој |
| мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опа |
| црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани би |
| ли која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На с |
| ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосав |
| ејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљај |
| јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је н |
| у на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака сре |
| су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхт |
| размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његов |
| идети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном немом |
| без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ћ |
| е слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита |
| S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> |
| ти знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога |
| тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за ма |
| е једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> <p>— Бу |
| сте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозв |
| ом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кука |
| ати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да вара |
| ској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и |
| аху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће леп |
| па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву кој |
| о, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав |
| срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети |
| <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима ве |
| дати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћ |
| д Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе с |
| вету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу прог |
| душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити |
| и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађ |
| а, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то св |
| им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без те |
| с пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а ј |
| ?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Му |
| } Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то |
| ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у сни |
| даде браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и |
| са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му ди |
| сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; |
| раћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добр |
| оравио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{ |
| на црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намер |
| е једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и |
| је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно |
| /p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и н |
| <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| } Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од с |
| угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" / |
| оју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је |
| етлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе с |
| је, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потап |
| ко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледа |
| та побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита |
| да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са својим варади |
| ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и б |
| ха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али |
| о зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише по |
| је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби н |
| то није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа |
| која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, к |
| ка, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам |
| надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чист |
| своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широк |
| јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опа |
| пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да с |
| ком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на који |
| у сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, је |
| нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у |
| нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осећање спр |
| <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се с |
| срца његовог...</p> <p>Тако се осветила српкиња...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошл |
| ли га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја |
| !... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мис |
| о цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки |
| у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заве |
| гледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је с |
| дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче |
| И.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>СРПКИЊАМА.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>КОЧИНА |
| е се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна т |
| удиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху к |
| ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — |
| е знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим клико |
| вом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо д |
| рпски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни м |
| ска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска |
| Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p |
| >Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српска робов |
| својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног св |
| а их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору |
| слите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p> |
| пске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјах |
| с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао |
| се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих |
| држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све |
| ного лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и у питомим |
| дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његов |
| пет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како |
| под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узви |
| и боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже |
| том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пи |
| !{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обили |
| рише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беш |
| ош не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрм |
| ихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовим |
| не воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод с |
| {S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала св |
| о и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовима славни топџија Ровруо, |
| пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаш |
| иротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је зн |
| пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгуб |
| о су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке |
| ранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав благ |
| ленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и при |
| сне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити |
| етни потурчењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Фили |
| , које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким |
| p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах |
| рчиновим очима красна поља благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окре |
| ете заставе, злаћани крсташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе |
| ље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно |
| та аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За ча |
| ху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени |
| , тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље |
| о ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> < |
| тајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Ту |
| <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војвод |
| под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровск |
| ргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је с |
| /p> <p>— Није царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одм |
| ског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с |
| чена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом ка |
| исле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мисли |
| врне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади |
| трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} Н |
| е.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Ука |
| сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су на |
| мо уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је |
| ј капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — како ти је хра |
| ешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме |
| ка срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Т |
| страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад клик |
| то о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разго |
| оре од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибо |
| он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао как |
| давала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели.</p |
| и ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне глас |
| и.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани.. |
| — Шта је? —</p> <p>— Странци и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу и |
| апцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и з |
| т колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине во |
| се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{ |
| од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па |
| ула је царевина српска, изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа ред |
| е, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од |
| а сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски на |
| е видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе в |
| че по народу глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њег |
| а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по о |
| избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Мор |
| зовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не |
| </p> <p>Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а |
| с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша |
| ога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свир |
| да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шета |
| 95" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво чест |
| рти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да |
| ајсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као цр |
| . — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — Како си страшан постао у |
| и онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гл |
| head> <p>Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса |
| ега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочи |
| оје тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу |
| разлеже мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по |
| , већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, к |
| везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако з |
| <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја златна крила, |
| оњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи о |
| ач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> < |
| оји зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је |
| еве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза |
| јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници у |
| аније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису из |
| ако за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бего |
| гових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одго |
| адне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А |
| ника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих |
| етвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око |
| пске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађ |
| отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| гао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна |
| оз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га |
| што штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после сво |
| оме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама р |
| муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који зна |
| е, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича |
| и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доб |
| Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од р |
| у му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба б |
| жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући м |
| оја за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разговарали и |
| , каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја б |
| била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гл |
| ваше гледајући како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, |
| вита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадо |
| ко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?.. |
| муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу |
| лико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрска |
| го ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир гово |
| старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали |
| цу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — </p> <p>Периза п |
| цу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на д |
| p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као |
| што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} |
| ников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет ст |
| е гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна ж |
| е румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним |
| и људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен пото |
| /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила српкиња...</p> |
| ака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у |
| и брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могл |
| p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад м |
| и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с |
| н је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше |
| душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранил |
| засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па он |
| причати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — |
| рао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и |
| ким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На пос |
| цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч сва |
| то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади в |
| ог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све б |
| чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p> |
| захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, |
| на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом пос |
| о прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за овак |
| амо се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу мо |
| аштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут |
| ад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски ос |
| грли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, проша |
| тастичној источњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јо |
| девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи |
| ајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да |
| ли шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да проп |
| е на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n="53" /> < |
| и лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега |
| им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... </p> <p |
| страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком |
| нђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад |
| душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} |
| утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно |
| његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове |
| најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једн |
| ија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије |
| некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвач |
| , па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешк |
| аспаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд на |
| му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је |
| тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше мог |
| Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није су |
| у могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако |
| ницо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и ба |
| о дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљ |
| силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ са |
| ла како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а |
| овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер |
| посава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад с |
| а, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца ост |
| тање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем жив |
| ему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врат |
| о по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледат |
| , а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> |
| дренета.</p> <p>Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут углед |
| е Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би од |
| га девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред к |
| аква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па |
| ђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу...</p> <p> |
| А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну |
| чке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен |
| ловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази м |
| ехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Ша |
| дна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, |
| остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових р |
| е за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се иска |
| , на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, |
| воју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, ко |
| као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах |
| , а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S |
| гледа, које страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Т |
| има и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисн |
| очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцим |
| д суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку с |
| дети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким оч |
| ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, |
| запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да б |
| је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепоса |
| да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — |
| ароду глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогл |
| </p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да п |
| Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога верени |
| ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p |
| е кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без св |
| слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава б |
| и у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се |
| то таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непри |
| асна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом п |
| јци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га |
| удове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га |
| а камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер ј |
| ико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још в |
| е искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех |
| авиоца...</p> <p>Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуље |
| е, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошиц |
| на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће т |
| мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p |
| пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко нас |
| одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу на |
| као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ран |
| ослетку <pb n="251" /> победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њим |
| а се нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, |
| . — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" |
| ховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер о |
| аплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари вез |
| а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађ |
| оведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше |
| с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и |
| ао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене ру |
| .{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно н |
| и су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хте |
| уна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа по |
| планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, сав |
| е поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином |
| све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, д |
| мо погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине |
| свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хл |
| неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која м |
| ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нац |
| } Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да ста |
| речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, |
| ој песми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као |
| мо мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после т |
| и човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започ |
| и сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S |
| ну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку један крупан м |
| Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу |
| песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на та |
| им другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно С |
| и гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском |
| видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изус |
| <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домо |
| искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S |
| че на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души стра |
| се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је нас |
| о.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опрошта |
| ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На једа |
| ободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрет |
| асу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно шт |
| воме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађе |
| зо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S |
| ако је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да |
| ј земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви ру |
| да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је уст |
| одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <qu |
| ење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p |
| таде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледн |
| ва јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље. |
| иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити може |
| и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га |
| .{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што |
| ман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба окл |
| душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз |
| и везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смеја |
| id="SRP18631_C10"> <head>X.</head> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни |
| Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непре |
| у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је |
| ајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини |
| преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да м |
| е ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, |
| да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јунач |
| емо их после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гу |
| S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше |
| ри хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како о |
| овог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> |
| е из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред своји |
| ао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе свој |
| м главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слут |
| оча са својом љубљеницом поред осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је раст |
| овнова, који поносито предвођаху своја стада...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз јед |
| поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који |
| чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату |
| ну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо |
| увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети с |
| она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђи |
| ога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га |
| башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде но |
| </p> <p>Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке д |
| се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанство |
| па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер |
| глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац оста |
| кајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ ви |
| аборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку ј |
| а њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није запевала...{ |
| кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има н |
| е ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до зе |
| шке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад се са |
| >Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике п |
| алена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине с |
| гледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало п |
| "24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радо |
| нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти пола |
| сти.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме и |
| у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, к |
| опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} |
| аустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред |
| ни, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од ч |
| да.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже гла |
| а пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога на |
| ску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренет |
| ушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са ј |
| у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло не |
| ... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног п |
| главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n= |
| мно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке бољ |
| а свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота т |
| кад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p |
| ута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,< |
| и до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се |
| највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли п |
| слише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> < |
| нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чи |
| а коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџ |
| ао слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатов |
| у казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја м |
| ите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али јед |
| даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, к |
| ако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} |
| а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају |
| е пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори в |
| рних поточића, својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас |
| ао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!.. |
| јим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста. |
| p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо си |
| пор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најст |
| здао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучи |
| у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског пот |
| рдије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне |
| и борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p |
| ком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сус |
| х посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, п |
| једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведо |
| кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познан |
| Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху |
| горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али |
| зађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да ви |
| оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо бр |
| вца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Д |
| ху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху н |
| ожеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друг |
| ђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, |
| p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља |
| стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Све ш |
| и видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Т |
| ом се разговарамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одв |
| је на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза скл |
| јој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу в |
| између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> |
| ...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</ |
| н се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положа |
| утака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити н |
| да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџб |
| а, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе |
| пет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p> <pb n="247" /> < |
| о близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> |
| ладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — |
| е и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре |
| је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с |
| окретаху масне печенице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, |
| кор стаде уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде |
| ој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би вид |
| чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа сте |
| та скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим |
| ио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се к |
| циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си зареди |
| ва, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ српски разгоне |
| му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме н |
| ло село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не ск |
| и се с непознатим подуже <pb n="189" /> стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на л |
| и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала |
| ња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољ |
| молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дич |
| он није знао ништа за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје у |
| се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову с |
| је бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог мило |
| лост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те м |
| ати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одве |
| шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда с |
| 35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Од |
| рити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гл |
| <p>На послетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим поглед |
| се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпо |
| да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у |
| пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма |
| , па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Ал |
| оз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не |
| у развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечи |
| а беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда и |
| еваше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз |
| би лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила |
| <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетел |
| двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од мн |
| их јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим му |
| једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука п |
| бе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" / |
| Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунав |
| о обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује |
| } Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства! —</p> < |
| е дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надин |
| америо да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb n="212" /> <div |
| би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и у |
| а као звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили нај |
| , гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим |
| овне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме |
| то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањах |
| аше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше прир |
| ко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је д |
| а да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху |
| ика до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба с |
| пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да с |
| војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешт |
| слио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... .</p> <p>Мл |
| олико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му т |
| ad>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде |
| о је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја |
| S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у |
| у, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не мож |
| дном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се уп |
| кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{ |
| ме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те ј |
| , где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди |
| У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом |
| ђеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који весело тумараху по њима, <pb n="122" |
| неше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један |
| нило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадор |
| ици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и ра |
| и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде зна |
| но се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како |
| итав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љу |
| ао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је |
| није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} |
| е пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни |
| о дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> |
| ађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над Јастре |
| p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...< |
| , па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ћ |
| <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па за |
| руа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Ла |
| Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се |
| .{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви |
| по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та |
| евац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретањ |
| > <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде |
| се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима |
| преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</ |
| ођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а |
| полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, |
| ог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји т |
| м, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога |
| а се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом |
| а даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, к |
| да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога |
| , задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па |
| бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се пр |
| тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца воле |
| у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше.. |
| Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу з |
| — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти |
| неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и |
| не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуг |
| одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лау |
| емо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро |
| рабити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколи |
| чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић са |
| дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере |
| то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али |
| нчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћ |
| ушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светло |
| њ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом главом.</p> <p>— |
| епо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа |
| јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је сп |
| за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј г |
| рагомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју |
| би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније дог |
| 199" /> моја...{S} Лепосава!... сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше |
| м ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чу |
| Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље се |
| -Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних |
| да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робов |
| ашно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем.</p> <p>— Зар онај пустињак? |
| ир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху |
| свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то |
| лободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљи |
| > <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза |
| су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S |
| ости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} |
| , па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кук |
| мо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како вој |
| голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гво |
| ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико |
| копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља |
| е опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са |
| на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p |
| на мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које |
| буњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> |
| мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> бил |
| </p> <p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од њ |
| <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца и |
| а тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак |
| ст јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> <p>— Никад — прошапу |
| не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.< |
| ри живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те |
| га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не |
| <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе |
| ва разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека не |
| —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остан |
| том тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвал |
| повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њ |
| има турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало |
| д куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да п |
| да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду простр |
| > <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поч |
| ирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а осо |
| ом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, |
| адни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне ста |
| о довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, са |
| доше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> < |
| а црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бо |
| како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој п |
| поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, млади момци распитиваху зањ што им је памет з |
| p>— Јастучић, јастучић!... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете сво |
| Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет распа |
| Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније з |
| ргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватрено |
| на бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобода! — отпоздрави |
| у, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кај |
| е Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова награда јо |
| и...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу |
| гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје |
| па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад |
| добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала сам |
| S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пута <pb n="27" /> окрену и св |
| ојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећањ |
| зијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакши |
| девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страхови |
| алише с молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причати:</p> <p>— Не прође много како се |
| и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па д |
| етла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вил |
| и је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаш |
| да беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала.</p> <p>За |
| и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрост |
| е нападати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном |
| 31_C9"> <head>IX.</head> <p>Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако до |
| вориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али |
| ле вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако п |
| е Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата н |
| и старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака |
| milestone unit="subSection" /> <p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских |
| — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робљ |
| аше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку |
| м, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем св |
| а се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаш |
| је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореш |
| која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која |
| селе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око пре |
| на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по |
| породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад |
| тановаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је |
| вакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на |
| не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта |
| рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да |
| ..</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изво |
| кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одо |
| онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p |
| >— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! —</p> <p>Мирк |
| а видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром с |
| е његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних |
| шљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — п |
| озналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком ви |
| један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити с ка |
| га посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вече |
| аше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно висок |
| .. тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од к |
| рас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу в |
| га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— |
| се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па |
| Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој |
| м гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испевао <pb n="92" /> си, а с |
| о каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша |
| а црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше |
| беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, мл |
| од руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, |
| па лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p |
| ећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S |
| је јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако п |
| ама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као бре |
| ројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природно |
| еда како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана ко |
| И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам зап |
| исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју н |
| о мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар |
| дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се |
| сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрену за |
| p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с погла |
| прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца п |
| више свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадим |
| и, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и нај |
| е и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из |
| у велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско |
| о као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су преле |
| н очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, |
| мо што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p |
| /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p |
| а смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Т |
| ор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један у |
| могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па сваки упути куда је она |
| ко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, |
| каменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучки |
| блику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевност.</p> <p>Кад н |
| p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресл |
| злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше о |
| ао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанстве |
| м па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута |
| као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Н |
| а.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте |
| Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти ј |
| — Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су т |
| јоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да |
| , помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да |
| оћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обе |
| ста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то |
| им стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од рум |
| господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите чес |
| на китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, |
| ространа, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутеш |
| а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служи |
| још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан |
| /p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страш |
| је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле б |
| кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће |
| —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> |
| а не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та |
| стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> |
| {S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на |
| ом неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрви |
| ом Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побр |
| у обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за нав |
| сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па м |
| ц више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледа |
| сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима ш |
| лују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега во |
| и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања не обу |
| гледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљ |
| ети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у |
| клоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стаз |
| едва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњ |
| n="258" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао св |
| нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни једа |
| непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младић |
| еговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, |
| о се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што |
| неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље |
| Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајућ |
| растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела А |
| се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, |
| је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p |
| уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем ш |
| тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безм |
| ло.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим |
| пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Т |
| ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су так |
| и Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се с |
| ко силног нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе |
| уба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како ст |
| е мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... ч |
| сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са с |
| /p> <pb n="274" /> <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе |
| посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже ка |
| д његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, кој |
| ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже |
| х окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, госпо |
| д уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џеб |
| очито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буд |
| ор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} На мах |
| други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо с |
| страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се уп |
| итао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вра |
| /p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и д |
| nit="subSection" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, ц |
| аше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла је |
| а бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем |
| уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ м |
| клети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не |
| ога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није |
| о да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, |
| и најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану ј |
| где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, по |
| ака за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушка |
| е заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кардаш, тек... |
| , кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју |
| је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не |
| громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, ка |
| укћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже уход |
| тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне |
| наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак |
| >Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити бо |
| еко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка |
| та нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш |
| му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p |
| {S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу |
| А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је |
| од грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога кол |
| ина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да |
| веневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> |
| и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она |
| ебројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} С |
| ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Р |
| и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска вој |
| ...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно |
| тра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овд |
| ности, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гусла |
| пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо |
| коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с об |
| рине, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јас |
| 9" /> их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљ |
| занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је |
| !...</p> <p>Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејах |
| шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима по |
| е на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по п |
| ли до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарс |
| ноги топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео |
| валити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање њ |
| ахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада в |
| на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући |
| ше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита |
| оварати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мем |
| и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као н |
| још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само ј |
| не — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војс |
| тано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола од несре |
| , што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да |
| ту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у све |
| сци! — </p> <pb n="170" /> <p>Михаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас |
| онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велик |
| ога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега г |
| азу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из |
| о Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине |
| {S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па |
| ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањев |
| и од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> < |
| аћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из б |
| аваница, на којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правов |
| јаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све |
| е, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Право си река |
| о да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{ |
| , један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова у |
| осао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејз |
| е те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одма |
| е кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али. |
| се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу забора |
| њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он |
| лате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његов |
| у, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој |
| да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се о |
| </p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с |
| о настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како с |
| ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом |
| <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку |
| тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти з |
| усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те |
| {S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу т |
| а још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског л |
| ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним с |
| ао да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли |
| е, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо повед |
| пље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад ви |
| на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, до |
| дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже |
| тровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропасти — каза С |
| чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и |
| кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није мог |
| пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше н |
| ослетку под четворицом заставника девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цар |
| сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људ |
| назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>О |
| више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина |
| што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — па |
| страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је |
| ови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам ба |
| авно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако |
| д како је пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је много јад |
| d="SRP18631_C1"> <head>I</head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз |
| обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све |
| борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српс |
| пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потону |
| сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио. |
| ако их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref target="#SRP18631_N6" /></p> <p>А |
| брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине пушке, пош |
| град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, кој |
| роговори одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па |
| а војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно д |
| ком к запевањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да ви |
| глед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окр |
| кну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турц |
| кло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још н |
| е муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада целим народом да |
| ајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, |
| и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С он |
| дан дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право |
| Section" /> <p>Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра дан с |
| јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако |
| свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљави |
| е могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} |
| Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој |
| своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, вр |
| што тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, до |
| — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на је |
| обом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једн |
| ро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у г |
| па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се |
| > она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде |
| које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мај |
| видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још јед |
| видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаур |
| знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Т |
| спуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана |
| која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које |
| чај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> <p>Старица отпоче причати:</p> <p>— Не прођ |
| .{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе цр |
| а ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика П |
| је добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиљ |
| ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а |
| бунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке |
| "106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих б |
| радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари |
| бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па ста |
| све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су п |
| мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад |
| а добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном оне што ч |
| и репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше |
| кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад пог |
| p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На ј |
| вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрсн |
| Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као м |
| таше по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, |
| ату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко који бе |
| раге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се још |
| уташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш с |
| <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не |
| е за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} |
| како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три д |
| еже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео б |
| не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе н |
| јаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није мог |
| иже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су н |
| нлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косо |
| ије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобод |
| у топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S |
| н прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред |
| му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме |
| далијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам хануми |
| едва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога |
| кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском |
| му управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и к |
| —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са сво |
| српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовима славни топџија Ровруо, а од К |
| на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовима славни т |
| спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти н |
| ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се |
| то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног ж |
| ав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у пом |
| <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време |
| му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{ |
| соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше с |
| е можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се |
| ок се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради |
| еле војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси п |
| срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, г |
| ојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како |
| >Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња мом |
| ко игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад по |
| во насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску |
| ао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро |
| ем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им |
| рже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох |
| радио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили. |
| тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и еф |
| ло дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богат |
| адину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, |
| агао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</ |
| њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнув |
| чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш мили |
| то у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p |
| ељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} П |
| ао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто ски |
| н ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и неколико српских породица које живе у Београд |
| у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витко |
| којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене неср |
| >Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких |
| даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је |
| дала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, |
| али косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме |
| није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> < |
| аклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилиј |
| пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда в |
| /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел |
| свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза |
| страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад |
| ћаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да |
| еше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се |
| д оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсв |
| у, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако |
| х се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад |
| потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да |
| ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода |
| и?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обр |
| о им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки се догова |
| лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена в |
| н да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не мо |
| ила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи |
| витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјани |
| урака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, |
| и распуштених стража Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робо |
| уд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати п |
| да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи |
| а једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручј |
| "94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумач |
| сто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стр |
| а да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти |
| , и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове |
| бри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзиј |
| црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ |
| ете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да |
| , и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} |
| га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јел |
| >- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово |
| прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, кој |
| ћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се у том свето |
| вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропасти — каза Србији, да још слоб |
| аменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима |
| авио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не |
| се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвн |
| згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један |
| астрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и |
| ан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа |
| ега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb |
| ети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старч |
| /p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора |
| реме тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао вид |
| ан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвавље |
| на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше з |
| шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.< |
| али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да р |
| е већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако сти |
| изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и |
| у као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну |
| би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум |
| ст, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се плави |
| е војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна |
| ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег са |
| p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак ле |
| његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру |
| Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узавре |
| проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жа |
| о силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, |
| лоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној срп |
| p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше |
| гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стој |
| На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могн |
| помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у |
| питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се мој Павле, |
| ише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле |
| а.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан |
| ао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен пре |
| p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у т |
| иваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи он |
| чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико ве |
| друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ по |
| од пакла...</p> <p>Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака |
| у српског с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих ник |
| надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="8 |
| врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учини |
| угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати |
| пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то та |
| утака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страхов |
| т мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не |
| ет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне про |
| спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи |
| де не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</ |
| ...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и |
| идела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за |
| збије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па |
| дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не он |
| о опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела |
| едаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, је |
| згризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који |
| едан пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...</p> <p |
| страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је г |
| ли бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта |
| ше на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине |
| ...</p> <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледа |
| тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али |
| та од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања п |
| е...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи бе |
| обзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке ча |
| је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њин |
| одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да с |
| S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борб |
| урица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово |
| воју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним л |
| да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда с |
| уна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у |
| доше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Ј |
| бог’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али |
| сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног |
| не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждањ |
| и знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, |
| живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Са |
| него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбоље |
| пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже ху |
| астадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је |
| он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгом |
| да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећ |
| моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али |
| олико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паме |
| ишануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо врши |
| хита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само а |
| на заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> |
| анствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по ка |
| раже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?.. |
| стима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турц |
| ао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, изд |
| бода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пу |
| и кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може зад |
| туре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури пл |
| Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох ка |
| .{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да и |
| ежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бо |
| ајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика |
| ли муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мо |
| диницу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мил |
| да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа |
| н, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљивац на један п |
| о, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред м |
| вога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него да је пројурило с |
| ио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S |
| топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи |
| <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појав |
| д је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком држала та |
| ашног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турских чета, што се у пропаст |
| арац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић престрављен: |
| се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана |
| руди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> |
| Мирка неколико тренутака <pb n="277" /> страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с |
| ку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песм |
| зтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам |
| вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, ј |
| а викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погин |
| поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљај |
| аше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезов |
| али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глав |
| ледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узро |
| бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још |
| але, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, ил |
| ту...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, а |
| потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... —</p> <p> |
| знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да |
| у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он |
| говим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — настави мајор |
| род свој у робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе |
| ко ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња п |
| кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, |
| црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ р |
| онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На |
| и одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова |
| силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ пр |
| гуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог ј |
| н тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде |
| лбама и преклињањем.</p> <p>Лепосава се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, |
| не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње!</p> <p>Ко |
| оче јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али т |
| агло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке. |
| г поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују...< |
| кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на |
| крене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце д |
| p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем |
| /p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој про |
| на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осе |
| беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да |
| речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из |
| ео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако и |
| звалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледао как |
| трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кућ |
| једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна при |
| p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ов |
| а чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом |
| ајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- |
| сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сн |
| их у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми оп |
| ије чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла |
| он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе |
| у причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе |
| о никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко |
| ахни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брат |
| ару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не за |
| ј пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кућ |
| ем и праском небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра ср |
| е сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам кад, |
| ћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, |
| ише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још страшније ст |
| волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за |
| нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> < |
| звезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зв |
| а беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и кра |
| ивања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два с |
| Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на вар |
| просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да |
| то их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим |
| андило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећо |
| } А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Срби |
| bSection" /> <p>Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или |
| је, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На је |
| на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...</p> <pb n="113" /> <p>Скочивши врло л |
| биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох |
| ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети м |
| ас тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтат |
| а срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова господара.</p> |
| , и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле |
| ше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако страхови |
| у црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим уст |
| а је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме |
| шна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не д |
| то негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним реч |
| Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соко |
| ке борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона п |
| смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој |
| ашна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалу |
| а.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би и |
| мзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се |
| уо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он т |
| а бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затвор |
| и, јер сам се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун не |
| Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је по |
| вот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била б |
| ех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да оча |
| </p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стен |
| еко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у ти |
| ене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у ср |
| њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</ |
| ка из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху. |
| јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снаж |
| опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — проз |
| љаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамб |
| одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестри |
| ћина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви с |
| е она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте де |
| оћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен |
| пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашма |
| На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону с |
| или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и |
| ом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и поди |
| ознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то М |
| о припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, |
| те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвеће |
| убе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходн |
| " /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми з |
| шћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и оча |
| ашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље п |
| оје постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо. |
| их аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић |
| Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, |
| е смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milesto |
| толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступ |
| небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радост |
| туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу б |
| о, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху та |
| свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и ку |
| у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толи |
| још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака ор |
| његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако и |
| дах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расип |
| толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој к |
| тећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетк |
| о — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да |
| ље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од ра |
| ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред је |
| "266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд |
| <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој |
| а њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се |
| ваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, к |
| стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p |
| енскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе |
| рбији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на с |
| а, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевер |
| ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из т |
| в састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути |
| " /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих позд |
| е ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго |
| ј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како |
| своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још |
| е шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да |
| и вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати. |
| е <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српск |
| евцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти |
| у њему распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сва |
| их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p |
| док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека |
| <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} П |
| чанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија к |
| а од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на једа |
| сни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да |
| {S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непозна |
| да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па |
| а од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвнико |
| жно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се |
| ци веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, |
| то је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више |
| </p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунис |
| Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове |
| — Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака |
| p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је цел |
| али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се он |
| и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цв |
| ећ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, кој |
| о главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је з |
| о к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој мало |
| као.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских р |
| е свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили ја |
| час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина ма |
| да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не |
| а, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав обла |
| и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу која се |
| о јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше госпо |
| уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна д |
| и, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге, а к |
| аше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, кој |
| n="268" /> од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом |
| купе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за н |
| , онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погл |
| ле, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада за |
| о су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао |
| осакривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимат |
| ћи, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, прек |
| а отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех к |
| бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћ |
| ед стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је |
| еће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је ту |
| маћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, к |
| што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, бре |
| аљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</ |
| е олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса са |
| .{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите ср |
| Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су |
| ; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочин |
| дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш о |
| с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше |
| помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је |
| ава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој |
| е за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и |
| роговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кад |
| > <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, |
| не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени м |
| ао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то |
| у господине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа |
| </p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све |
| здавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до |
| у као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревц |
| ити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети.. |
| сом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући с |
| p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Пр |
| јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је жен |
| е грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле |
| м ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох как |
| господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину |
| чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко |
| /p> <p>И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија до |
| одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад го |
| не бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху ок |
| ци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом |
| и.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својо |
| та да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је нек |
| > <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало |
| вргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се са |
| је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе ста |
| арца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где |
| ше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S |
| није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни |
| еше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и о |
| а да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p |
| није требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљи |
| ши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је |
| тинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути |
| .{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатл |
| најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше |
| ху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбан |
| .</p> <p>Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чу |
| ина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном кр |
| како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна ру |
| д којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали ст |
| о нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и |
| ле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да |
| своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — |
| брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио к |
| је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, |
| и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и ко |
| ло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиља |
| ћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone unit="subS |
| се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао с |
| дећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јун |
| нији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Т |
| ренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, с |
| е јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно |
| /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се с |
| рака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже |
| а и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема |
| не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђув |
| што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави |
| {S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога |
| оки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду б |
| као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена |
| и који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па |
| ће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господа |
| сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох |
| но само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима |
| како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> |
| ли Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пекси |
| иљада видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} |
| лмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти |
| говоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала |
| ни извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега |
| ти можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царс |
| ред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако с |
| несене <pb n="233" /> источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш оп |
| мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га г |
| > <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су не |
| а, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двој |
| им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — о |
| <pb n="178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је М |
| војим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као сл |
| ..{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборави |
| молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале једна другу да не ћ |
| дан другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побрат |
| ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, |
| и се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше |
| Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да |
| евим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ва |
| ћица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш |
| е под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатиш |
| Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у |
| мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично ве |
| ајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, |
| соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ ј |
| рвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том ново |
| у ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из то |
| /p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом гла |
| испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребр |
| /p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунак |
| у ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — |
| <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара сво |
| ако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афиј |
| —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не мог |
| бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га |
| а нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш |
| д после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста т |
| _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако |
| е...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишља |
| о с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је ве |
| онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина устаде |
| а да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. |
| адобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договорим |
| оше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надв |
| анастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цел |
| у, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра |
| главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се там |
| не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није ша |
| id="SRP18631_C2"> <head>II.</head> <p>И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који з |
| мера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, шт |
| под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо? |
| јајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам |
| погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око ве |
| говима што их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше п |
| иње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, |
| војче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би |
| ериза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не |
| едала могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху пото |
| шту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одл |
| ак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџа |
| м задовољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце са |
| ледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми с |
| же од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је |
| ча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити |
| ечима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим д |
| се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао д |
| је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, |
| е на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> </div> <div |
| Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни |
| онула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше |
| ви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p |
| је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</ |
| а Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опа |
| аше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, |
| ну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету |
| ва опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узне |
| е.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку про |
| сели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест |
| — Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих сокол |
| плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме ос |
| грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда |
| ако је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, |
| свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па |
| м турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу наз |
| е у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по |
| еху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је |
| и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну р |
| пе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши ж |
| се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце |
| а страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</ |
| опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, |
| се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахијама |
| браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стран |
| рство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац св |
| пи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред ве |
| а, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који му донес |
| ико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>М |
| на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где |
| акше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, н |
| инио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде пр |
| тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али отац?...{S} Феј |
| зи без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крв |
| се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани |
| мо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци |
| љице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девој |
| крићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не уз |
| свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, так |
| ајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај |
| > <p>— Још... још... само један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хур |
| кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га ле |
| ој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који вед |
| егледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку п |
| најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да |
| ојих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне провалије, преко који |
| преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треб |
| њаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговор |
| прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули |
| <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ ст |
| х јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком |
| ине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да |
| е су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се |
| а пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по л |
| јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре н |
| је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да р |
| e unit="subSection" /> <p>Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са |
| arget="#SRP18631_N6" /></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета |
| е видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зн |
| и слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, ниј |
| — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никак |
| ста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако леп |
| цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене |
| дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетк |
| миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га |
| огне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{ |
| ма блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој б |
| S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмра |
| рену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не за |
| огу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па ј |
| вој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чад |
| у бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену од на |
| а вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он в |
| ибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам о |
| ?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} |
| е седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извор |
| сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако л |
| а их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело кр |
| !{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква с |
| о ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, ис |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на ком |
| ..{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске трав |
| њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на м |
| о што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чел |
| авије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако се спушташе ти |
| као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина о |
| оштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да |
| , па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> |
| {S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив |
| ана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све с |
| снама: -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги |
| војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у так |
| а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> |
| село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није д |
| ако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Т |
| ства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без р |
| ође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом з |
| а, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој ка |
| ху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху д |
| похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? |
| в испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Тур |
| ред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Ко |
| м тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би |
| си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у на |
| p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по пото |
| ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p> |
| о Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође |
| лиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно див |
| ца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он |
| ам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних сил |
| знемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више |
| момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.< |
| а Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p> |
| ме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд за |
| загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше |
| них борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Ф |
| жарио пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по |
| ило могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и п |
| г крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна к |
| нађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише |
| д силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше |
| е Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке |
| јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септе |
| ли све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закамен |
| неколико последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да |
| лобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.< |
| > брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p>— Как |
| ми, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У град |
| јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао |
| ајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у ризницу! |
| та оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, |
| {S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише |
| учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепо |
| кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој |
| једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод |
| се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косом а |
| х играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га |
| упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се |
| је престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за с |
| р, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле |
| <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Доне |
| ску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће |
| >— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дру |
| саше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то |
| аде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај сл |
| омисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној |
| ш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, те |
| у смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћут |
| оказује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно ст |
| . мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло б |
| пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мил |
| не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{ |
| сницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела |
| м родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепо |
| } Ох, красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у кој |
| поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — |
| ва.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад н |
| ао јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од |
| сницу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ |
| кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета зав |
| атка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана с |
| како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> |
| и га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Пава |
| ..{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из св |
| аној пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли |
| е доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћ |
| ју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен бе |
| кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беш |
| не наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука не |
| освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, |
| ро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи н |
| од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст |
| дан пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сах |
| вом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако к |
| па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми |
| n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки ка |
| и своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице |
| а Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати о |
| мачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силн |
| ате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му до |
| </p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушк |
| жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака...</p> <pb n="274" /> <p |
| уца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се |
| е старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут |
| о јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наш |
| зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она |
| ило храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како |
| <p>— Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не позн |
| о никако не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде |
| о?</p> <p>— викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари сл |
| а себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пал |
| .{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело ј |
| послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална к |
| ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја |
| а, ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да м |
| све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако |
| не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија |
| нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, |
| ела?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, б |
| најући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши с |
| виђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког на |
| све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као |
| зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још не |
| ахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма |
| , а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног п |
| ану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је |
| енутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се уст |
| ло па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мис |
| сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{ |
| посава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не |
| n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што |
| е толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгадни |
| се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је од |
| је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да ј |
| падало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је с |
| ајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир |
| а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</ |
| ад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, ил |
| да не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се п |
| својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. |
| читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем и |
| гли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а ка |
| /p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p> |
| ла до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближит |
| ало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жал |
| ко зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам науч |
| па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, господару!</p> <p>— |
| зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо ж |
| аги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више |
| ао да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> |
| роши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта зн |
| битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропад |
| и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што |
| се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а |
| да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сн |
| и, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон |
| тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање |
| му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња ст |
| >И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Т |
| рила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није |
| вога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема |
| још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам ј |
| <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не про |
| р је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинк |
| о с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња |
| дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па до |
| аком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до |
| ead> <p>Освануо је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо С |
| рима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се |
| S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb n="143" /> ли онај занос, |
| ново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати |
| или, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир |
| > <p>Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страх |
| обе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, ве |
| љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбин |
| ума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и |
| S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у |
| жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чу |
| а се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, не |
| ечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} |
| време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} |
| нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао |
| поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби |
| р махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш |
| и, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продуж |
| епо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрп |
| асићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi> |
| а од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце сре |
| , да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Ср |
| ожемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb n="179" /> да н |
| се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p |
| у!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрак |
| творан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се <pb n="23 |
| у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показив |
| па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне |
| — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам пом |
| <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако |
| тког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" /> сликама, |
| мо једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p |
| ху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали |
| >На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадоше.{S} Коча п |
| цу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелен |
| часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене гр |
| рам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме |
| одине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као ш |
| верен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад н |
| и у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Леп |
| Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну ма |
| у па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! г |
| авља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скамениш |
| по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање хал |
| ...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху млад |
| , цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — |
| че:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су запов |
| ље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плач |
| поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноси |
| о сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трж |
| не српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му оч |
| {S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча бра |
| — Не... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио п |
| глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу |
| ци својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио |
| ечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— |
| упцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта |
| ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова к |
| а препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом и |
| а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико п |
| ма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је |
| ја све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све више румен |
| чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори |
| женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту с |
| уби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба |
| најеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пута |
| ман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> |
| аба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!... |
| да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на по |
| игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом и |
| ену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ће |
| то је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p |
| иша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> дои |
| ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам |
| здахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповес |
| се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман |
| другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син |
| вију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} |
| лутити могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне б |
| њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча |
| , — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад ст |
| у највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју ј |
| па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао па |
| о напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави |
| очи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничег |
| ла, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила. |
| Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили |
| ју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто |
| <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја |
| ивредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ћ |
| красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> |
| ник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p |
| но увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова д |
| десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у трен |
| кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да |
| и, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше |
| ићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може |
| сето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше прил |
| је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног |
| , сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Кр |
| p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стан |
| рокову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у к |
| душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну |
| .{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и |
| е своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу |
| ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па та |
| писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као |
| </p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и |
| их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и кој |
| е да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењани |
| али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робовање мно |
| ако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, је |
| над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мор |
| једног Турчина — зар милостивија срца — такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа стр |
| мо да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чу |
| ратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, н |
| исли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако зам |
| а је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела в |
| је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до |
| својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Б |
| тине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по |
| , ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Про |
| ући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p> |
| ма се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али |
| час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...< |
| ођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године |
| цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од свој |
| пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опрашт |
| аја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати |
| две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше ра |
| како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S |
| уж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо |
| а кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и |
| ло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи |
| не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје |
| !... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p> |
| е да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те ма |
| а дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове |
| му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пус |
| {S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Ал |
| пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата с |
| шје - превијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на к |
| главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да |
| е мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра |
| би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше к |
| уђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — так |
| >— Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> |
| ско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је са |
| ију превезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Са |
| <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је зна |
| турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим |
| внашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем с |
| и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш |
| како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао.</p> <p>Пошто се мало од |
| n="247" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могл |
| о згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а ни |
| руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати по |
| атру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше тол |
| од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на о |
| ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право |
| /p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме |
| а живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на че |
| погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до |
| у на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просу |
| ушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, з |
| е неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се |
| сто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку д |
| ти баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, |
| е здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим |
| лу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n= |
| е му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразо |
| није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшн |
| н у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{ |
| го друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, |
| нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим |
| имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци св |
| p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> < |
| рела згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и |
| адени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, |
| и глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> |
| чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да о |
| љу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у то |
| е прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца |
| то надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан заба |
| ледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова сл |
| па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћ |
| е, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како |
| да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски |
| ци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Тур |
| а труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати |
| , не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувај |
| не Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се преда |
| — А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> < |
| тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху |
| кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми у |
| p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну о |
| а не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова |
| ко јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети н |
| , пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прсти |
| јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— |
| ше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће б |
| <pb n="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар ми |
| оје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни т |
| и прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шт |
| да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да |
| ше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајн |
| n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, |
| клонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, |
| ално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса |
| та: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> |
| о створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна |
| агомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настал |
| ака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мрт |
| говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, |
| — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и бе |
| жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.< |
| од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек зат |
| , они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чу |
| ма српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} |
| па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико |
| ајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врат |
| во потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њ |
| ше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад јо |
| је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећ |
| ича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећа |
| ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учини |
| гић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p> |
| дан пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном ви |
| све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, |
| погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, ш |
| убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опе |
| сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћ |
| бро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец д |
| рну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да |
| ажиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друг |
| са својом Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је |
| ђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, кој |
| око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" |
| ј, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је би |
| е дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још к |
| срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповеди |
| о сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири сво |
| p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћ |
| ену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> |
| ањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како н |
| е на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n="275" /> се по п |
| аке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми |
| олико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је |
| а не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и в |
| па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће |
| деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ бе |
| а што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени? |
| ги мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже свој |
| ве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је б |
| ше скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљ |
| ли га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са |
| зговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о |
| ажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А М |
| p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа др |
| ланина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном ш |
| опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле |
| јекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — </p> <p>Периза поцрве |
| шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног гра |
| е беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дир |
| еше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов из |
| , укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе вез |
| и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским |
| чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико |
| ном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци |
| д би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сја |
| вета што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да ви |
| ну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу с |
| дан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну ма |
| скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мр |
| а, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња не |
| тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Ма |
| рену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време |
| о беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Ни |
| д се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном |
| страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман |
| ке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљ |
| је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако уми |
| Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заво |
| цама <pb n="182" /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</ |
| еколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока по |
| се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не од |
| красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му |
| оје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туг |
| што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не б |
| ина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ва |
| у, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као |
| био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико кор |
| а је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава н |
| ка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али |
| колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот оду |
| на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — |
| /p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бит |
| во добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако |
| то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико |
| већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p> |
| а, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад |
| га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} |
| ено небројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју |
| је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и |
| ачко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и ва |
| разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплаше |
| е по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, из т |
| ог загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да пр |
| ађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то |
| ати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки ск |
| еваше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала уч |
| е зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар м |
| остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо д |
| питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пуста.</p |
| ана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| 91" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Ма |
| цу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта почин |
| е па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађ |
| ци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати |
| го камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши м |
| путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Госпо |
| алу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући в |
| ти и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p |
| на лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да |
| као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста свој |
| невљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докл |
| ма, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страхов |
| S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој |
| ласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први |
| је</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њ |
| евам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко |
| ј вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је зг |
| тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да |
| шљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!. |
| да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соб |
| , сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Т |
| ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад |
| местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>Н |
| ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу с |
| ањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца |
| јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах о |
| же како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка.</p> |
| } Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S |
| руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке |
| ичу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би к |
| и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину |
| ито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже |
| грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У |
| Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред |
| прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало исто |
| ску, за слободу...</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћ |
| његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен н |
| а их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p> |
| поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, не |
| коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се превар |
| </p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он |
| у не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђа |
| а?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне |
| ши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на |
| се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поч |
| е своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али |
| ало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан |
| је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Др |
| овору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} |
| ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој у |
| говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Мо |
| га и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда |
| ди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничн |
| која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрта |
| ва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом |
| ојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, кој |
| слио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прел |
| да тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p |
| реве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети мог |
| ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ т |
| саве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му т |
| пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико |
| ред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад |
| ће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски узда |
| јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и |
| и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе с |
| азбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би и |
| {S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао д |
| у тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вр |
| спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У т |
| беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска че |
| ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што ј |
| заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу |
| видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} |
| о! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је про |
| рми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у мо |
| ада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ак |
| гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом ла |
| онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је |
| врати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како све |
| су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему |
| ва падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја |
| у слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <pb n="266" /> ис |
| >Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невољ |
| га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку |
| рбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца |
| јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га зад |
| .{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху так |
| Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржат |
| .</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута |
| него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у см |
| а...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити |
| ше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махм |
| или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозб |
| — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости у |
| га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па |
| пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега с |
| илујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата |
| ожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p |
| то су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно ср |
| могнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча нека |
| .</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрл |
| иш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</ |
| ти да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</ |
| ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити. |
| штво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не с |
| аци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Коч |
| трашне...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би |
| у се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже |
| а, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вил |
| и ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја са |
| ити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећ |
| смеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то |
| риза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међ |
| ерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управ |
| <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежни |
| јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он ни |
| ма пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје |
| ра, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим |
| и јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не поми |
| вати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не |
| д које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео.</p> <p>Он се испе на стену па с милин |
| урска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао врем |
| српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица |
| е онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко по |
| е опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко |
| ким харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кад |
| емљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Лева |
| о понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти |
| туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна нес |
| е медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаш |
| мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је ве |
| владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, |
| а српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило |
| ду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче г |
| аки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше |
| и сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да б |
| сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је |
| ао и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући с |
| ама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> |
| лико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде ј |
| ћи прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ни |
| ио почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му |
| беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате мој! |
| а село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостиј |
| то је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је и |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, |
| слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади.. |
| по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похи |
| м крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно по |
| итварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> |
| необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота в |
| смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо |
| и другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је з |
| плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом |
| /p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе к |
| а један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S |
| Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, ка |
| p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.< |
| мова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочец |
| !{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у |
| да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помог |
| ти нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо на |
| - Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала |
| аховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше |
| од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему |
| која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком |
| дости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— О |
| о чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учи |
| ог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује |
| в, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наград |
| рзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар |
| за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза |
| о нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно разва |
| собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто |
| е на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ће |
| ч...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу |
| називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик |
| е се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле |
| саше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чуднов |
| дни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивш |
| нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...< |
| нама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којо |
| у и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут |
| > <p>— Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети г |
| амти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па |
| не вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му |
| , и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што |
| амо посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се |
| у цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватрена ко |
| е, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се п |
| о главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта на |
| која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју народну; |
| јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Ле |
| аваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече |
| тало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота пог |
| а башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљуна |
| и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепот |
| њему распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког |
| Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатом |
| па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко н |
| тпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад |
| о су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p |
| е на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана |
| урска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, |
| ти <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако |
| наски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене к |
| коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на |
| ше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поре |
| што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се запове |
| еко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!.. |
| у се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се |
| беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њ |
| у ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким с |
| та крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале че |
| чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао |
| о што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред п |
| , или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Ист |
| а то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на п |
| о на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се |
| прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од |
| нда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара- |
| њајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ оп |
| ештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име |
| одушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Ко |
| ати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат М |
| ужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадиј |
| ца беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој |
| војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milesto |
| хоће издахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки |
| S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо |
| азаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог ар |
| ико прича....{S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што |
| ећајући се најмилијих својих?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајал |
| дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила српкиња...</p> <milestone unit="subSec |
| ејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много |
| борила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда |
| једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> |
| ..{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад |
| ако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај |
| ху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако |
| несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за бра |
| ки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања че |
| показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима т |
| његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан |
| ј народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету св |
| чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себ |
| и:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали с |
| ом стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, ј |
| м изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам |
| а Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је |
| тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог |
| е маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите |
| души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао с |
| {S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а ш |
| гра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то б |
| опота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како |
| аш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</ |
| баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло |
| е својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надви |
| S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеж |
| ше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певање других була ш |
| из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен |
| оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку |
| и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху |
| , окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно ка |
| а Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или ка |
| азом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу се |
| оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла |
| је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја пакле |
| којство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светл |
| аје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он б |
| уздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} |
| <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар |
| , јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси |
| гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</ |
| робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаско |
| јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету.. |
| ражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је |
| ирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb |
| и својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, |
| д шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хај |
| сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше муке |
| зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, сил |
| </p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице |
| а крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустил |
| се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аж |
| воровима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— |
| Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корак |
| На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака сави |
| > <p>И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црно |
| им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, н |
| а је заробљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже |
| <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га |
| спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо |
| ашио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној с |
| /p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело гл |
| јно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видел |
| ијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p |
| А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара же |
| рашно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи |
| о млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чис |
| начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стуб |
| ти на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач се |
| ве што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено |
| ад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао! |
| њаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и |
| о сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати т |
| а огрлицу?...</p> <p>— Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци |
| ам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и оде |
| како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад |
| а гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То |
| цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо |
| арије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује с |
| на, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере |
| {S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше с |
| > <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мерм |
| побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке ј |
| ...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути св |
| се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> < |
| ча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак |
| 260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена ски |
| кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не р |
| планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе |
| ше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није |
| Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушев |
| ице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозо |
| ="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — |
| се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p |
| </p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака к |
| и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни |
| вите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћ |
| ака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце п |
| — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како с |
| етиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} |
| рце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том по |
| ре, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленило |
| је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и по |
| ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> < |
| Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да ј |
| ко слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља |
| > низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с |
| ги ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш ш |
| да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глат |
| оћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак проглед |
| Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном к |
| ави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је |
| ј игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарв |
| је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испу |
| икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену ту |
| који много страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна |
| те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> < |
| ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесе |
| е присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудо |
| ош он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови глас |
| остаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга |
| и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n=" |
| Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— |
| стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја |
| .{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прођ |
| и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепташе не |
| ла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души |
| ад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица |
| ш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав гр |
| ју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не бу |
| Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побрат |
| кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихв |
| е бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју |
| у за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али |
| бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе ос |
| и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па ка |
| ка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти пос |
| <p>Ох јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад с |
| ше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио |
| Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су |
| ртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти |
| учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, |
| Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али н |
| а у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..< |
| ада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше |
| они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити.. |
| ај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спр |
| его што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти р |
| недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <milesto |
| ију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно: |
| Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... —</p> <p>— Не |
| то само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, нас |
| епознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, |
| } Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер ми |
| ући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> < |
| светити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти ср |
| n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то би |
| ама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.< |
| га Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да он |
| били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мен |
| ...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отр |
| <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох госпо |
| <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје |
| мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за |
| замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави |
| ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} |
| ејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а |
| од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен |
| д се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде |
| срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај |
| о Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!.. |
| рме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџ |
| па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одговори овај |
| аде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ н |
| амо за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем ди |
| ="59" /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{ |
| , или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово |
| ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што ч |
| приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже |
| вим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p |
| ли брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунашт |
| молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као ружа. |
| с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није ника |
| иставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми сла |
| н слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове по |
| и јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви с |
| се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжеш |
| е предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смеј |
| жи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да |
| свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он о |
| то бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на паме |
| кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила њего |
| а тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јури |
| оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча.</p> <p>Можда нико никад |
| ла!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити ниј |
| е око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> |
| а с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно нат |
| една јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети к |
| ати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у |
| аха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки |
| ила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкри |
| ушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p |
| првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гле |
| ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми пр |
| о Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у ср |
| очека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком ж |
| мрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, |
| из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме |
| родни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју на |
| врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драг |
| се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, |
| ејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</ |
| еник па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прослов |
| ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше сто |
| своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гле |
| чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим трену |
| , па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше ј |
| пет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло |
| мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S |
| цу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> |
| , па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди |
| ховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту ст |
| те грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> < |
| {S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испр |
| ије прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало и |
| и неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да |
| иш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погле |
| и страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па с |
| тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор кр |
| ва.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, |
| ман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су |
| > <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију закл |
| n="78" /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетк |
| ли на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силн |
| за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жи |
| их <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио |
| ставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио на |
| уђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог пла |
| , па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоу |
| ад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало |
| кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да т |
| кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке |
| ошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно пад |
| а бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема.. |
| ашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу с |
| да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој до |
| ине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не |
| у.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{ |
| <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид |
| годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти до |
| ослао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се ч |
| а ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цакт |
| реме скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџби |
| будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти |
| ри руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију |
| дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог |
| камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована м |
| љно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="sub |
| авога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} |
| х ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, ко |
| да који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да т |
| воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздраг |
| ма тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> < |
| е питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије. |
| пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате |
| још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад вре |
| <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа |
| но прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се зб |
| <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, |
| ивота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ ш |
| то га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш ов |
| ад њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко |
| тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављ |
| ам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом в |
| па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n |
| и изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало с |
| тојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — |
| девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но шт |
| кући.</p> <p>Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде |
| и скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде добр |
| о, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше |
| е он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако |
| онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва |
| спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте м |
| кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и с |
| Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скор |
| p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше |
| ви му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа к |
| мили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу. |
| ко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује |
| за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и |
| љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!...</p |
| .</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и по |
| очо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш |
| ији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, кој |
| је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше |
| ијатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка |
| о!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претвори |
| у, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим ч |
| рну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одгов |
| бо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србин |
| и се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознат |
| им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник |
| чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта о |
| а беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се н |
| да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти |
| ори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њ |
| ао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па |
| дрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско к |
| nit="subSection" /> <p>Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сут |
| о к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута |
| брашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким прит |
| и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те ко |
| гао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући |
| мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p> |
| промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагле |
| играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно |
| уд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди |
| онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да |
| ди она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громо |
| је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе |
| стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав бл |
| поте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобо |
| ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> |
| куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - до |
| се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно че |
| !...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунашт |
| убаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> занесен |
| а до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце м |
| од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га |
| целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div ty |
| му рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n="141" /> |
| бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се зас |
| иље турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико |
| сно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође с |
| и рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбо |
| S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> |
| у непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душ |
| инче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да л |
| не е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним с |
| у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на који |
| аба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му се |
| да Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и |
| дес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо |
| ен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од |
| и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —< |
| .{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од о |
| клета девојка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што |
| да начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, |
| не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега ј |
| ва рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, кој |
| побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бо |
| нилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво с |
| ..</p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не |
| тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства |
| одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига |
| е у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и |
| о осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан д |
| чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а |
| рли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу |
| језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју по |
| ...</p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милиј |
| их речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Пр |
| е срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче пад |
| p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти мн |
| трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га |
| ...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{ |
| ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} |
| ромена учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p |
| оје ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми р |
| ло знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико трену |
| груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде преп |
| као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Цр |
| ак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше |
| раде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на дец |
| у слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина |
| тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице <pb n="15" /> засја се од жара |
| е разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!. |
| се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха? |
| ог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко |
| та је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb n="145" /> <p>— Н |
| ас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</ |
| дан пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш л |
| онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — п |
| ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више вика |
| нака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{ |
| о сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> |
| се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} А |
| ју да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Али |
| обри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен |
| же, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим |
| ла, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...< |
| есео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посла |
| жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пр |
| рашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрн |
| роб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, ј |
| се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја |
| да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други |
| аво циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си зар |
| густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за |
| ди, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Уср |
| p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети |
| зијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? |
| они вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта ј |
| етрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако оти |
| кша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је та |
| Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју вој |
| киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека х |
| невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учи |
| а рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже по |
| и јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу |
| ољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како к |
| оривши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да одн |
| такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у |
| /p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренут |
| и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глав |
| нца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју! |
| Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дун |
| ху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије |
| а издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид се још једном |
| ти! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не с |
| расне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним |
| те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом вој |
| , моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за о |
| ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим оч |
| до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим сокол |
| ива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p>Коч |
| , моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца |
| у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито |
| сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи |
| а ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча ћу |
| /p> <pb n="62" /> <p>— Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се |
| ам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> < |
| и се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру |
| — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика <pb n="125" /> радост из |
| чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> поглед |
| а само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио рад |
| аместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се речи проношаху по народу који их с највећим страх |
| своје љубе.</p> <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдур |
| мо још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им |
| о ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{ |
| риве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе |
| еба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов |
| дар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те уч |
| бро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на јед |
| Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — б |
| ади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном п |
| м, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну |
| верисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, |
| ир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хо |
| мља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу |
| да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли пол |
| је се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их |
| тио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога м |
| да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика м |
| о моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепо |
| p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога |
| ш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... |
| >— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца |
| ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерит |
| слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није он ни пола ов |
| боравила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се су |
| ван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету бић |
| а до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јут |
| е за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш |
| н ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на слав |
| над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте |
| вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може |
| агрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подиг |
| тео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успла |
| > <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{ |
| и да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека |
| — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар |
| на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} |
| ах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— П |
| а, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} |
| је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаше девојче не знају |
| ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто зд |
| наче</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> |
| о Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше |
| рње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни |
| ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београ |
| Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— |
| ubSection" /> <p>Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српск |
| пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше |
| /p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заје |
| ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} |
| ...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и |
| ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето |
| нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, |
| >Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну |
| сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве ч |
| ак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прош |
| >Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вран |
| лим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа |
| езира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он |
| Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се г |
| гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слобо |
| то му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{ |
| амо што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у |
| ћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одрж |
| мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу |
| ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце не |
| нда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p> |
| се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у |
| везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, |
| убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је |
| разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} |
| Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипа |
| } Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнут |
| омадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> <di |
| о облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек вид |
| ко било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град |
| ћи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од |
| ле — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда |
| и си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом |
| то их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и за |
| ђа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Ради |
| p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са с |
| да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца |
| азиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви п |
| их слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па стра |
| казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју |
| /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени с |
| његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Ед |
| ашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— |
| епоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из |
| — А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе |
| рпски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија ост |
| ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Д |
| има свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендиј |
| рцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— С |
| се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се |
| о братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узл |
| а погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чи |
| знани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне го |
| вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душ |
| осава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из |
| галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n= |
| ињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу |
| збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемск |
| ер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чу |
| нутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно |
| изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле |
| а дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је |
| јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше оп |
| „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отв |
| уго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p> |
| зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са |
| оне страшне слике <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p> |
| >Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио |
| рце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> притера ко |
| и, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <p |
| ше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала |
| поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... м |
| ху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини науче |
| рећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} К |
| е осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиља |
| нате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га раст |
| стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра го |
| тила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, |
| прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред |
| да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је пром |
| и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са посте |
| м очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> <p>— Причекај, ох та само ј |
| еса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби |
| n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађо |
| на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од он |
| ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно скло |
| <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и разве |
| то сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, о |
| , што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћет |
| то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито |
| е простираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаш |
| омом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у њ |
| ћ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеки |
| илибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брат |
| ма, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише |
| рижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то к |
| /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми |
| од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао д |
| с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи |
| и пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ниш |
| > <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје |
| сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</p> <p>Стар |
| е рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пре |
| не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од |
| а га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћут |
| ски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић п |
| беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То бе |
| нда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им с |
| ге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима |
| ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, |
| ада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на |
| е смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села |
| а знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољу |
| оме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> |
| о!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд |
| вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вил |
| ла српска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; срб |
| о безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа доче |
| и под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које |
| у: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слуш |
| ом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским... |
| е сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну глав |
| глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу |
| у на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни |
| о пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Ф |
| како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у госпо |
| вој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да и |
| стом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вија |
| S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... б |
| ене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што ка |
| лно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... ј |
| ву?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад с |
| е опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг |
| </p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лиј |
| јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше |
| ружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна |
| и бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, ка |
| ко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у ц |
| ска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њ |
| ите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње н |
| ва планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} П |
| нути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену д |
| роклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! |
| ле таких тренутака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> < |
| поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n |
| рио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам за |
| шко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?... |
| срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које так |
| — Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласни |
| потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосав |
| ле силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} О |
| у.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Гла |
| <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изне |
| ичаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што ник |
| н просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима.</p> <p>— То ј |
| , кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост ње |
| да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз |
| о што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не |
| награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет пут |
| агореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу доче |
| а је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено ви |
| /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{ |
| да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о ко |
| нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко. |
| им својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Нико |
| на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само |
| у притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> |
| у, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} |
| очу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, |
| мо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не т |
| песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али н |
| му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не |
| у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div |
| ад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, господару!</p> <p |
| — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да |
| то га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да |
| снога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнут |
| — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је л |
| се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коч |
| не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још исте ноћи о |
| а добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— |
| му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до нево |
| и само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваљ |
| ар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај све |
| осподара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни |
| ам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће |
| рлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у теб |
| ећ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци |
| срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се от |
| {S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми |
| па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, |
| ате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону |
| плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно ц |
| овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се ја |
| а одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без т |
| грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам дана |
| цу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајућ |
| аше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си |
| p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али н |
| вши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубима |
| епријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скор |
| адрхта и пребледе:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам с |
| p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страши |
| х зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам |
| огао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али с |
| муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на с |
| ко може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима сво |
| маде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно ј |
| ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за с |
| стало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи м |
| ти само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно |
| естаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булиц |
| ? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти до |
| војим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том мест |
| } Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p |
| у дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе с |
| на другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој |
| мо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћем |
| </p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од |
| и толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ак |
| зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике пе |
| у се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово |
| аде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је |
| мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</ |
| идела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и |
| угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а |
| већем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те скл |
| де да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те бе |
| говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} |
| > <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јад |
| а.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> |
| — Немој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, к |
| увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али |
| им гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео на |
| о кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет |
| тида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За шт |
| е пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без |
| а опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и |
| бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> |
| > <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; |
| ели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, виде |
| {S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи |
| га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се |
| !</p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало |
| воока Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко |
| <pb n="37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и насло |
| отапше по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми дад |
| здрава, Мргуд се окрену момку:</p> <p>— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степ |
| тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика |
| сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми |
| а — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела |
| ечи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинил |
| летиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишку |
| срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Исти |
| та танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где |
| Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је в |
| пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слоно |
| ри и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер мож |
| јнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да |
| ста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћ |
| ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> < |
| </p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— М |
| ватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође |
| до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... |
| е!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да |
| ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како б |
| да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушт |
| мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њем |
| и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па |
| вом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најм |
| ране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у |
| Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено глед |
| тренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудн |
| ка застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше |
| ли... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— Д |
| к, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да г |
| сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз |
| анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, једном |
| раницу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком му |
| страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете б |
| диш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом дели |
| аповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај |
| да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S |
| е ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врл |
| ашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књ |
| та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари к |
| pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загр |
| се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све... |
| вршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрин |
| у, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражи |
| ња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по |
| за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Пе |
| итава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не |
| у,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да |
| од коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{ |
| ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку |
| ека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду пр |
| ости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до г |
| за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом који |
| очо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p |
| волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих |
| естита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!. |
| ким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} |
| /p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео о |
| опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће |
| S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепосава подиже своје |
| а... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{ |
| о викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртв |
| и, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с |
| шко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ћ |
| ару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> може би |
| о се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... —</p> <p>Периза задрхт |
| тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро мо |
| .</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа ст |
| а срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да |
| — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у |
| већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нико тако |
| и је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине пр |
| сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшн |
| ом месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао т |
| ко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам |
| беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и ур |
| ти му овај пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да |
| само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> |
| иљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p> |
| х, красна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој |
| младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо прикупив |
| и десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си ви |
| мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила |
| — Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сун |
| ави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме ос |
| p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само |
| е с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу. |
| ишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разг |
| ислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа |
| аван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице ст |
| вши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли |
| ..</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахањ |
| иди.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље |
| могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је н |
| благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, р |
| боди се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац |
| p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, ш |
| сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет |
| што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја |
| погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— |
| да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине д |
| Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми |
| е њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда т |
| рца.</p> <p>— О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и за |
| ш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што за |
| ! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајд |
| /p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео би |
| аш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити |
| ћу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господ |
| па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис |
| осава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за он |
| не преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика |
| и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљењ |
| ити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија н |
| арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од |
| а ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по |
| сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох прокле |
| ај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко |
| ледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну пр |
| проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што сијн |
| ачицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономад |
| ачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може |
| о био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропа |
| ље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Ста |
| љио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже |
| . </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помо |
| лом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није ми |
| бројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а сре |
| ле!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити |
| {S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољ |
| тиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази |
| ше никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! |
| му кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше к |
| твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би пош |
| Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па |
| га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слаб |
| унак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти верени |
| ратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после |
| оћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Та |
| осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — |
| вши на њу:</p> <p>— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати |
| сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја не |
| у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као |
| е с њоме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је |
| већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио с |
| </p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како м |
| сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праш |
| — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, ко |
| од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зул |
| а достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад |
| си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{ |
| га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није н |
| /p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим цр |
| јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадес |
| ића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти ј |
| у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса |
| ипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, сам |
| ина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чу |
| мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио? |
| е би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па ни |
| беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је сам |
| нио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</ |
| — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш к |
| и понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећ |
| и на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањич |
| ли му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је |
| ка...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и са |
| опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у м |
| јничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђ |
| бије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће в |
| крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чиј |
| е смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па |
| ко тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</ |
| не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Ал |
| те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно |
| је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао |
| једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се |
| азати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пр |
| а је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија |
| >Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па д |
| лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклес |
| р радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{ |
| ијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако с |
| за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од |
| на црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаниц |
| ио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га он |
| </p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза |
| ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаш |
| , а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми в |
| ам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је |
| се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са |
| Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сун |
| желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? |
| Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер т |
| е Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га бр |
| кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао с |
| то ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело |
| адоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаш |
| и, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из ко |
| твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вр |
| прошаптавши:</p> <p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> |
| ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за |
| ође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се с |
| о! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — |
| , стискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није ца |
| очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је |
| .</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју мил |
| име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи |
| мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој |
| ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Мој |
| живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка к |
| јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, |
| прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити |
| — Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија |
| у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ |
| е само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се нас |
| е смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем се |
| да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут |
| е га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје из |
| ога војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила сла |
| бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет ору |
| што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и п |
| убазно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига м |
| ржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори |
| тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, види |
| } Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољи |
| једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се зака |
| ођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам |
| , морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од с |
| сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један заг |
| благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је б |
| ен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор |
| радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободн |
| де сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам т |
| не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, |
| вац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим |
| ани чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? |
| може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то |
| ћи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад |
| е на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> моја...{S} Лепосава!... сиромах стара |
| видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и п |
| у ти небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично д |
| чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана без |
| а како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Ниј |
| очасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S |
| То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да ос |
| не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се ч |
| —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...< |
| S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми прите |
| и и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледа |
| што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом |
| м па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и |
| ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве |
| е говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше о |
| та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно мн |
| не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнц |
| Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, |
| ирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох.. |
| себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не п |
| <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, м |
| срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити |
| — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада го |
| — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је |
| побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га у |
| ти викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али св |
| ј се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да |
| орио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који н |
| ј одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред |
| плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна |
| ане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — |
| Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдн |
| песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, о |
| црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред чест |
| тре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је |
| даше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мрг |
| х рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с ње |
| рбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љ |
| однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те за |
| ра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе г |
| а то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бо |
| ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!...</p> |
| нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно |
| варима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, |
| и му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кне |
| ше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с разли |
| p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си |
| усти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим стра |
| х никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва.</p |
| роба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још н |
| она је много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на |
| али што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго |
| ла се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чу |
| м онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепоса |
| вио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потр |
| цу њезину.</p> <pb n="161" /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Оп |
| уде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда м |
| 31" /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не |
| ..</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Помајка Кочина |
| по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику |
| астрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n |
| осађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> |
| утка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем |
| астави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царс |
| аповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступи |
| излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он |
| а, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очаја |
| } Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено углед |
| е код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста ју |
| том милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то |
| међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре в |
| које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му ј |
| ујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовн |
| био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге да |
| е, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом р |
| беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што г |
| отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Бол |
| и то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда од |
| би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже дру |
| обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше |
| борави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку |
| ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се |
| охита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после |
| ћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после свак |
| идети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче |
| адокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом ала |
| ричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Ма |
| очу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Л |
| ји у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши ш |
| ојим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају стар |
| ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n= |
| дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схв |
| Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва бра |
| ком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе |
| х по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је |
| пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути |
| ном мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И |
| је мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим -</p> <p> |
| бе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они м |
| та, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од |
| ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће |
| о време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох ка |
| јко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p |
| од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Леп |
| вно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седо |
| инемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак о |
| таџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p |
| ху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и |
| ушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> <p>Смрк |
| истаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, |
| њих зрака!...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како |
| > <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњар |
| е, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка м |
| ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који |
| ред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута |
| {S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше |
| е на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се |
| егова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавил |
| води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метну |
| каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда |
| а жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом креп |
| слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у беогр |
| не, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најб |
| и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му т |
| ! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише з |
| а диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— |
| илином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, ка |
| , али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман т |
| сплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и ње |
| е бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њен |
| ик смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео |
| до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прс |
| стегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на |
| /p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди с |
| звија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само |
| одигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху.. |
| тором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшн |
| " /> <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господ |
| ебо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле |
| ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи рук |
| им дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развес |
| ако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватрушти |
| о? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чис |
| ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — |
| олако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије... |
| нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type="cha |
| ору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Ј |
| "47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргн |
| м занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p> |
| <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, |
| још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, |
| доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове |
| опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се |
| један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се раз |
| е!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, кра |
| и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="20 |
| Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше с |
| га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од ти |
| едном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу |
| ама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му иза |
| ар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких ве |
| ча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се |
| маш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет |
| у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељ |
| д није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана ка |
| ом дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цв |
| а свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрес |
| да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам так |
| молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не ће |
| е грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и ти |
| тане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних у |
| итав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, |
| изину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа с |
| је могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пуст |
| а и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да |
| певала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могл |
| /p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па пров |
| знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јунач |
| ?...</p> <p>Тако је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и о |
| Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p> |
| вен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p> |
| а, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да д |
| мо се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани |
| га, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> </di |
| оје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</ |
| ру, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...</p> <pb n="113" /> <p>Скочивши врло лако прек |
| е својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му |
| урчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> |
| ј се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима |
| као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за |
| а види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је ми |
| 18631_C9"> <head>IX.</head> <p>Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако |
| доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним |
| е човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме |
| ш му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загр |
| а кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада |
| свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше |
| те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, п |
| му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар |
| скоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе |
| главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у |
| и исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико при |
| раћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у њег |
| и; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што јед |
| ше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" /> његовог погледа сми |
| м своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш к |
| ли оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Леп |
| ли што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно и |
| секу и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као су |
| говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да |
| А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабам |
| ке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричат |
| нђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више в |
| ије она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Д |
| </p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и |
| ечи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршал |
| оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је о |
| } Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p |
| ко занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он |
| Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао |
| ке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, |
| ем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па под |
| е оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — по |
| е на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устр |
| м и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најж |
| даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а дв |
| и: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих |
| 5" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они с |
| ...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замота |
| трах прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога б |
| Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још б |
| е познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао |
| ...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни д |
| >Везир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче. |
| у изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац |
| , само једва изусти.</p> <p>— Надино... то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше |
| верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказ |
| ијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, д |
| по таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не заста |
| оту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} |
| 24" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола ш |
| еде:</p> <p>— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — О |
| > <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра св |
| </p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? |
| ло...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одраста |
| в стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за |
| Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах ув |
| која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусн |
| ску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете |
| >А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једн |
| е, особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома |
| доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена ст |
| ајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му н |
| их суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици.. |
| из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, |
| лу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али |
| нда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог ф |
| малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ |
| Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђ |
| ас био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... |
| е од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпу |
| којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће б |
| де га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер а |
| Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је |
| и се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? —</p> <pb n="217" /> <p>Смејем |
| /p> <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје н |
| и, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу |
| , каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула |
| p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћер |
| Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb |
| —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, |
| ачуђено гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што т |
| а ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских хар |
| он се никад није ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу |
| лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам |
| м крио, пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама |
| крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш |
| ча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— |
| р се насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита з |
| ечи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гара |
| , да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше т |
| > <p>Турчин истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити х |
| м војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо с |
| ца!{S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом нек |
| е од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људи б |
| баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам |
| душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме бе |
| јући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али |
| а за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њи |
| узлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле |
| као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада |
| срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али |
| онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити он |
| ече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао |
| {S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста мом |
| главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да |
| ругога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене |
| ла не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи |
| исто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног |
| им околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваш |
| унак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је са |
| те ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива |
| детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку |
| то на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p |
| ао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се д |
| ="13" /> <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била |
| песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о |
| ма, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p> |
| {S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изаб |
| ваху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити не |
| сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</ |
| ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?. |
| где бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} |
| говим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па б |
| гови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да ј |
| ...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зра |
| ћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да |
| о је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! |
| га?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на |
| а верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше д |
| планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p |
| {S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с |
| то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те |
| ћа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> |
| Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је |
| ше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} |
| он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој |
| ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у |
| као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као п |
| уо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад о |
| како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само |
| ђу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на све |
| или своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радит |
| је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те г |
| ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахија |
| гаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну |
| еко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледа |
| ју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.< |
| и у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Ми |
| се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> |
| ле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ у |
| етнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима |
| оју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!.. |
| реба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем |
| Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!. |
| о његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> < |
| здао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у л |
| ку војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постад |
| му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заб |
| а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко си |
| дренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој |
| адости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак |
| си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очинс |
| данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Т |
| рам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што |
| праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у |
| ви јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде г |
| ве, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се |
| и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху граби |
| не, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S |
| ше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му з |
| .{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је скл |
| му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срц |
| руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушај |
| с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не до |
| н и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме г |
| ве је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио |
| ...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта ре |
| се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договара |
| и пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би |
| наш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо |
| користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о м |
| није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да о |
| јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита |
| ше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено |
| добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео д |
| од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију зак |
| ј ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас |
| била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: |
| дно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не |
| естоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у град |
| /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пе |
| су могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати бе |
| то је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p> |
| емљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С |
| које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје |
| дару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде |
| —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да |
| траховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се изба |
| , ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p |
| ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} А |
| рце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући с |
| и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који ј |
| с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, кој |
| арио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p |
| коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о ком |
| и.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то с |
| уке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове св |
| серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом род |
| } Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дв |
| /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви од |
| шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начи |
| ?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је с |
| ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не |
| о паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи м |
| анство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрл |
| дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли би |
| на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не з |
| замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој |
| енута забавна књижевност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се |
| сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан |
| </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на м |
| ије!...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што на |
| е одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га |
| већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, зн |
| је могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта |
| је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча |
| је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао |
| морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се пол |
| Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коч |
| —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на град |
| јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гв |
| зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, |
| инуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она |
| а!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кро |
| усте редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само ш |
| иже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то ко |
| и наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо |
| !...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког |
| ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Ко |
| — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложим |
| од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи т |
| <p>Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад |
| па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренута |
| .</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шт |
| и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти |
| виснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју |
| илних рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па з |
| јати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак |
| се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем |
| и беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће г |
| ли...</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да |
| ити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, бео |
| етку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдего |
| којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лут |
| драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз |
| кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору |
| ама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови н |
| ене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге |
| ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачк |
| очна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Нај |
| гоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видел |
| Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори |
| њ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</ |
| њем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!. |
| <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћет |
| рошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја т |
| нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од т |
| аше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после дода |
| каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађ |
| познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? —</p> <p>Пошто се старица пажљиво неколико пу |
| није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио.. |
| ање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке љу |
| и његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће |
| аброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила |
| ска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце |
| Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику |
| оју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једре |
| да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко оп |
| ећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су |
| само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који г |
| де...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Ал |
| његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, |
| д чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турц |
| радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза |
| елу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истин |
| <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски прити |
| о многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу. |
| може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити |
| би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стиг |
| {S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову |
| оже бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите |
| е тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник |
| зрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто |
| , и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца је |
| си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући |
| шње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се т |
| и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека |
| >Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.< |
| ва...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она |
| о смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој |
| , па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим ал |
| не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који ју |
| о је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде |
| бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако |
| но проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} |
| му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и пола |
| преми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну |
| да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се изд |
| те се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај ра |
| лижаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и |
| е утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући гд |
| неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се |
| ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е |
| и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргуд |
| а — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богати |
| д своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради он |
| ки бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђо |
| њу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је не |
| е, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> < |
| равом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају т |
| елом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једр |
| ности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из на |
| х с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Н |
| а, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му |
| ласта момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... -</p> <p>— Ј |
| апалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с н |
| спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти с |
| и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који |
| о суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, |
| и врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са с |
| се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... — |
| потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на њег |
| о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, нај |
| иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше |
| кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и са |
| .</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> |
| евијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чи |
| пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа ра |
| зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је з |
| S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Ле |
| не агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Д |
| има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочи |
| олео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута з |
| на хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескр |
| ш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у том |
| е само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села |
| е росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од |
| а није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, |
| о на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска |
| коме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас до |
| ари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљеним рукама |
| ук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>М |
| та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то на |
| тијим пољупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико <pb n="143" |
| адрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао |
| ачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљ |
| .{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослоб |
| а шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може би |
| оса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је |
| н његов...</p> <pb n="247" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни |
| нско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрен |
| оравио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета |
| ни умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединче |
| се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаш |
| тан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кр |
| опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господа |
| шљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја |
| ог црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани |
| што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и ој |
| точњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетк |
| она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много л |
| бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче |
| са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с |
| она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, к |
| оји по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> < |
| Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начин |
| на нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се |
| , а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког т |
| ајчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да и |
| оче Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на |
| ло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од |
| ћи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од тол |
| ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док мл |
| само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу сла |
| p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на ј |
| а један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране |
| сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним уда |
| Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да |
| већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају ба |
| Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним к |
| ејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке |
| ирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није мар |
| само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био то |
| ..</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах |
| ђег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло |
| рило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на тр |
| {S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем |
| све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} |
| едно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако бе |
| који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава п |
| ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у |
| његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и уме |
| у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака мно |
| н као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гол |
| ..{S} Мајко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује.. |
| уздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и н |
| здах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке ос |
| мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца св |
| џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни луб |
| а — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам |
| онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p |
| и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу |
| ти ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молил |
| ведили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај мој |
| оча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те |
| побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} |
| /p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, |
| д божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоб |
| то те молим слатка нано, начини јој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срц |
| срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ св |
| амо расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеј |
| чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — п |
| се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестр |
| и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо каз |
| p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Са |
| раво казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разум |
| ам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један |
| е погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуна |
| Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса |
| разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи |
| у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није см |
| ку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се о |
| ка срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове г |
| дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да |
| вора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њег |
| ици лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се |
| да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвећ |
| српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој ду |
| {S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласа |
| е могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепоса |
| . могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ус |
| аше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у стра |
| мишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а |
| о ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, |
| гу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза |
| а да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомиров |
| енита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се са |
| и гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначин |
| уче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па са |
| вови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке ср |
| жљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко по |
| ту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајући на |
| — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва гово |
| и себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на св |
| ли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно п |
| опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице |
| се, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као |
| , али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћес |
| аше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим |
| за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу неве |
| у многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше б |
| само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде |
| да где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али |
| ћи; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди чо |
| ад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћ |
| Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај мо |
| <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити |
| бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљи |
| тане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремац |
| сто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к з |
| Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал с |
| а, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе |
| а скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисл |
| Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слобод |
| мештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone |
| погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радос |
| чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који с |
| и се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који |
| појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати пом |
| и да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике гр |
| срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беш |
| стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред |
| он премишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору |
| икаквог рођака...</p> <pb n="274" /> <p>То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци покл |
| ни страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, |
| >Али како се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то р |
| расна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p |
| избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу |
| Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог |
| , беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра да |
| и ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском |
| з тих лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...< |
| ке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, |
| ича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути |
| Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством ср |
| м хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, |
| јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Т |
| ма као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погаж |
| тови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, |
| есарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила |
| ше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинут |
| лна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ће |
| ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклева |
| о кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Пар |
| е! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што ј |
| милије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија |
| о кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — |
| могнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> < |
| да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- |
| благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих двор |
| здахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет го |
| њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се |
| је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растаја |
| е, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј м |
| д везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усуди |
| моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l |
| се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потом |
| иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико сил |
| рко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као право |
| ћа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{ |
| и, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p |
| му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и |
| омишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула бож |
| еговој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“< |
| тано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све |
| своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као |
| , што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако з |
| љењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као |
| у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори заб |
| шевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв ње |
| но беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломан |
| /p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа |
| своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке |
| га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољк |
| зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n |
| моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку с |
| убећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао |
| оме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други н |
| ала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичар |
| е и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако нада |
| /head> <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у похо |
| па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговор |
| ка одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Х |
| стерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дођ |
| се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне.. |
| рака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да |
| .{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде нес |
| убопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестан |
| могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је г |
| оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да |
| у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се |
| ла њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — |
| t="subSection" /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила св |
| времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгле |
| за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, ве |
| оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— |
| не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, кој |
| где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака |
| спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је |
| напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их и |
| и_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се јо |
| S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а |
| а је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је о |
| да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели? |
| но купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шће |
| госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разго |
| аваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишин |
| о.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију |
| у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми |
| ажења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим наш |
| од траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом |
| .{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из њег |
| немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није |
| Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о том |
| и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у |
| ве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки но |
| гарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели с |
| то пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше |
| се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бле |
| га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Помора |
| ве три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског |
| пе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па |
| окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир ј |
| м гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше |
| ка, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са с |
| а тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог |
| њем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певах |
| 1" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, мног |
| ле да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубав |
| њице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од тан |
| етног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није че |
| мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</ |
| су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред |
| пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамо |
| акри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</ |
| сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрес |
| ксане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а |
| оноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Ли |
| ад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Так |
| о с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку саб |
| ебика..</l> <l>Златне токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> |
| е дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за шт |
| ејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручиц |
| аве до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта ј |
| је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!. |
| се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код кућ |
| узе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве па |
| ама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зач |
| уди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господар |
| јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје ота |
| ој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око т |
| > <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога н |
| опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни ј |
| бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{ |
| ли да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И з |
| киваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман т |
| еше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар ко |
| оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; |
| ље замахнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само с |
| мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кро |
| и ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра |
| мити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе |
| > што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> </div |
| у народну; <pb n="" /> које престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерно |
| ило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света |
| м борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а |
| не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S |
| Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да |
| ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху |
| он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или к |
| Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало |
| лико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча |
| ојску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако |
| о могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много из |
| чица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима |
| урци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло |
| ана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра би |
| то не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му долик |
| ном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње о |
| оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше |
| рав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</ |
| и, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима |
| ад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно к |
| рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја в |
| но брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи уд |
| беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> |
| ада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса |
| жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Сли |
| д излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би |
| ога Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих |
| се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оц |
| , с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане б |
| и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето ос |
| преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" |
| ност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборави |
| е, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже п |
| <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој је |
| у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевал |
| омогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала |
| је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једно |
| н постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што |
| ју, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху |
| > <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за св |
| а пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са |
| да оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне |
| заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка |
| ту, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбана |
| причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подје |
| еја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам |
| знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занел |
| еху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се |
| не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њи |
| алица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи |
| беде толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе |
| вео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је про |
| <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретк |
| е слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и просто |
| дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади н |
| вено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и |
| ци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као л |
| /p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, ка |
| .{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако из |
| му проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је с |
| чини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се ве |
| им необичним <pb n="39" /> пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет |
| ишћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> |
| и се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>А |
| p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, |
| а одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> ум |
| > <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разго |
| спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да поми |
| з братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити сво |
| то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места м |
| свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми |
| роношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чист |
| и напред неколико речи, колико за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази |
| исла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо |
| се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше как |
| .</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би мога |
| славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и забора |
| ти.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> < |
| е измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији д |
| ... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен |
| околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше к |
| тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с ме |
| лијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града |
| риношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на ј |
| несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа ви |
| о беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како |
| е да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могл |
| а у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је туж |
| а!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њ |
| изе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам |
| реко равнога Косова.</p> <p>На послетку толико се приближе војскама што се борише и које завије |
| примамљивим садржем у једно распростиру толико корисних знања; које подижу понос народни, која |
| страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесве |
| .</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мр |
| бра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се |
| мањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дају |
| а до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица |
| <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па о |
| до девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце |
| а далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да прит |
| 5" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а по |
| а <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се за |
| иже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орил |
| рче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љуба |
| , не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Кр |
| ко се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, |
| пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине годи |
| ри године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било с |
| Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је |
| ћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким том |
| им са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и |
| и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин сло |
| ледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од |
| се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву т |
| и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како |
| ! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће |
| ином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пе |
| ђу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља. |
| ризин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у |
| —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад |
| цањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало х |
| вља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имен |
| пустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио ниј |
| е храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила пр |
| епљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети н |
| од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не |
| Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов п |
| мо што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао |
| них шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са свим |
| с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаш |
| <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страс |
| е и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни ре |
| их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и |
| вите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног гос |
| га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мрт |
| а коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер |
| мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> <p>— Потур |
| ађен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђењ |
| и притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини |
| аске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрен |
| стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свис |
| ило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силн |
| о нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- — |
| јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па поб |
| ош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септемб |
| оме послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Ко |
| о покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрок |
| се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држа |
| , а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак |
| ли верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао з |
| леже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја |
| трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, |
| сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бој |
| лежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелази |
| амо да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ват |
| започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати мо |
| оксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се бо |
| ад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела н |
| м сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца с |
| о? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то |
| зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта |
| сту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су с |
| са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог не |
| ањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи |
| већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати гр |
| м изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озеба |
| вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жрта |
| ене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана праха, 10 |
| тровским, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! |
| ови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек |
| а варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дуна |
| с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљ |
| рате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то с |
| страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар мах |
| али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са |
| ање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна. |
| а, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, |
| ам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку в |
| обише поред многих застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страш |
| ушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето |
| хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестан |
| варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Сеп |
| се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S |
| ђивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по простра |
| ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но ика |
| д, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела зас |
| n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пуш |
| се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник |
| , и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише |
| ахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се |
| е стране.{S} Са српске стране управљаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше с |
| силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати |
| еђе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не сме |
| к ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике |
| вима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови |
| е.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет л |
| и ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:< |
| екао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухн |
| ожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се |
| ве се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима |
| српске стране управљаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледај |
| ам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ва |
| , сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, |
| оморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то |
| знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на |
| — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се |
| ксутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу |
| и мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао пр |
| ака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се п |
| по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јед |
| јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да о |
| липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнег |
| ве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху нај |
| смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће т |
| мо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два тр |
| ебо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осме |
| егледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храбро |
| p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слат |
| пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом мили |
| губио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један друго |
| све стране по разбојништу оцрвени меку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози |
| чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатл |
| дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цвета |
| <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што |
| где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звез |
| ка цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено |
| ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите |
| црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила по |
| ге потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно |
| нуло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше |
| куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у нек |
| арему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Пе |
| е јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза...{S} А |
| кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мен |
| анца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју |
| његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шар |
| уташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца |
| поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у |
| прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јаст |
| не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом |
| ва као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке ру |
| како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало.</p> <p>Кнегиња одм |
| у Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексија |
| од Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише с |
| жне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушк |
| тубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! — |
| ату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! |
| као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} |
| било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; а |
| е за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним |
| га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад з |
| ..{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из |
| силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе чет |
| своју, која је у највећој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупр |
| и и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа ни |
| з Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која вој |
| ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутр |
| рања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са свој |
| нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и |
| једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскаки |
| шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у ср |
| ње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.< |
| оза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ оврши |
| Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој |
| но погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба. |
| одну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да |
| и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то |
| једанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич шт |
| м на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће н |
| то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!< |
| ати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и |
| в на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну |
| а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с |
| јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ |
| здрави младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто |
| ојом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, зн |
| е ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваљ |
| лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другом |
| оше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> је |
| и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, |
| то оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши краји |
| ћи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас саз |
| иташ.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не ча |
| <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, оп |
| и мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити |
| е сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} |
| едан јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични сино |
| али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} |
| вету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спав |
| Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и њег |
| као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи у |
| срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један др |
| че слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са с |
| ло.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опрост |
| ат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а |
| месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толи |
| мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мо |
| а прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад з |
| p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали |
| а, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, с |
| се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb |
| лио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевас |
| га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако |
| или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, |
| p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али бр |
| час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху |
| је заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лауд |
| и његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна |
| е а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољ |
| и...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} |
| евача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нари |
| ; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар |
| стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњ |
| крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки |
| а војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде |
| ојој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <pb n="157" |
| ко слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста |
| сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{ |
| , нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу |
| и што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно виде |
| да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђ |
| својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад |
| о зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш |
| а господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица |
| етка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе нау |
| <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једи |
| р се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџали |
| у бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к |
| икако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> < |
| тиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради |
| да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се |
| . и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка |
| речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, |
| p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд л |
| и како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те |
| !...</p> <p>Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му мож |
| р оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Т |
| прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} Да л’ ког |
| а свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n="277" /> страшним погледом, па онда сил |
| удо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} |
| један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви |
| ка ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда у |
| ле очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суз |
| целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда б |
| ртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспа |
| чи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије |
| е могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом с |
| е уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео |
| авицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко дру |
| !... </p> <p>Непознати стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p |
| ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако ј |
| вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући да види |
| а је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром |
| неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја зас |
| ad>XIV.</head> <p>Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је |
| да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разго |
| с не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дозн |
| ја поноситог јунака?...</p> <p>Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу п |
| беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робовање много му |
| ме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту ск |
| не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он б |
| за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоко |
| од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиж |
| за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца |
| м да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, |
| ва лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на исто |
| ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, ис |
| !... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћ |
| летаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Ј |
| ита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расх |
| е ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако би |
| а бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако поги |
| а ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине у |
| е да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она |
| те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би не |
| име шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из уб |
| а целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може |
| асељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пропаст |
| ња у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што |
| их речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би з |
| ене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побра |
| рже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заис |
| и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, н |
| је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи |
| послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча з |
| ник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрс |
| > <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз |
| али но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу |
| Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тр |
| едном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} А |
| вима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p |
| тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Ал |
| >— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест. |
| још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево |
| срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са с |
| е на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p |
| чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао ј |
| {S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да |
| ио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или |
| Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> <pb n=" |
| летеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, |
| ога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> <p>Па колико нежности и див |
| ено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од |
| ку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играј |
| амере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто ј |
| је своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не б |
| ли кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и |
| о им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и ојади |
| о Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да саглед |
| шио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} За |
| са да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанство |
| рога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно |
| ош не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој доч |
| мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст в |
| руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој так |
| ињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад так |
| њих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а в |
| ка слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади уми |
| , што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневал |
| ка тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку |
| Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p |
| ерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том трен |
| х младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава м |
| одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тре |
| је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепо |
| адна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! |
| акања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох |
| овник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити |
| ира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} |
| војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</ |
| S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па сил |
| ко година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што |
| есет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он ни |
| н Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза о |
| к дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих |
| љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега |
| и одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и |
| чистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Забо |
| ка оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као неда |
| га лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши |
| бље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</h |
| вету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза |
| е, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа |
| ко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда |
| ичати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... от |
| . то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија |
| тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешил |
| —</p> <p>— Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, |
| рог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј |
| крај њега.</p> <pb n="37" /> <p>Коча се трже:</p> <p>— Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало п |
| трашно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осме |
| на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, опрости...</p> <p>— Ја те пит |
| . рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај стара |
| нестаде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан са |
| да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да т |
| ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у се |
| а како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаш |
| харема.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога |
| оли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грун |
| овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb |
| лак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео к |
| Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу о |
| е.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече прво |
| вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад запл |
| ад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у гру |
| да Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољуб |
| </p> <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, |
| плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Ниј |
| еома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{ |
| лаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга |
| тан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што с |
| више измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумњ |
| ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке |
| ни што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:< |
| сећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда пови |
| ако их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самрт |
| ру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах св |
| оред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху |
| какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под |
| ових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом застав |
| атаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци по |
| на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, |
| шне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске |
| опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не |
| едао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи |
| да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, ко |
| дест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћ |
| <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час б |
| а је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коч |
| ећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива |
| а беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни м |
| му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, п |
| о му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне |
| ају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јос |
| стила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти |
| , који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудн |
| ст наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ вр |
| а се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} |
| ешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскан |
| видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали |
| па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништ |
| бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>К |
| то му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла г |
| омисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину о |
| а одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас д |
| му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама |
| пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побра |
| једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама |
| ра.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... |
| ут проговори одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — |
| о ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо почи |
| наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има јед |
| ладолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупко |
| м! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он |
| оиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад |
| и отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </div> <div type="chapter" x |
| старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...< |
| бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p |
| својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно |
| е чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, |
| ро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да |
| p>Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим на |
| растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли ј |
| уше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке |
| за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда с |
| огоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце ујед |
| екоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо |
| енувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли ду |
| једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе кост |
| бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} |
| лом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао |
| вале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да п |
| оћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мрг |
| оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је |
| ћи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је усн |
| оведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из р |
| S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка во |
| ије постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак |
| ислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни сл |
| а ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста |
| и се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се. |
| као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда по |
| јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Н |
| о си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше с |
| с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без |
| веду, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се |
| а хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p |
| једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> < |
| ше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све |
| епоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија к |
| ајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је |
| стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине |
| аоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба |
| прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен врана |
| а.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше |
| српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше ца |
| ..{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади н |
| и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не |
| <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће па |
| кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око те |
| еким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам |
| чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и ком |
| рча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбор |
| у је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, ком |
| о се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; |
| прижељкивањем, погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене <pb n="233" /> источне песме |
| ро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту |
| муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, ср |
| на света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поре |
| извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нем |
| ше се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши |
| вета Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудн |
| допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погле |
| н настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S |
| а како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењан |
| коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створи неки особити живот, пун |
| е зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p |
| нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај |
| дари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Срб |
| шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које на |
| икако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му |
| вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n |
| хну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао |
| дна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков |
| стим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а се |
| угој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другда |
| —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није |
| сту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се |
| опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мр |
| мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо |
| ам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољуб |
| то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру |
| бима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова господара.< |
| " /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чуј |
| ији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове осв |
| српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту |
| о је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни ста |
| зе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче |
| па кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не |
| ачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{ |
| дног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешт |
| а?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да |
| {S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, о |
| а, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјез |
| е! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их |
| свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, а |
| ореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно д |
| отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо. |
| икну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, |
| црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад |
| д свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар нас не познајеш? |
| Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, |
| и бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Је |
| о? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш св |
| је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско че |
| <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Н |
| Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини |
| на се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да б |
| а сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од |
| питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га |
| се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то |
| лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџакл |
| ору да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се |
| а причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му с |
| ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих |
| игоше пред Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да расп |
| знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо |
| каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> |
| за хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим |
| онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше |
| их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама |
| згубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ки |
| од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања |
| д, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопа |
| си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица јед |
| дније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лу |
| један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је |
| на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалост |
| <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се |
| до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да |
| е умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и |
| ји му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно ка |
| послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ћ |
| ш две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> |
| не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно |
| главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене |
| 87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао |
| д заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код |
| сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе за |
| ете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не |
| а мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помис |
| егиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога |
| а како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У |
| ти у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на |
| И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што под |
| слио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у т |
| а и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како |
| м те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од сил |
| афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На њег |
| борави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахн |
| те ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами ос |
| јом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема бра |
| ?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, гд |
| ло зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крв |
| осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад г |
| вати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој.. |
| Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> < |
| цу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама вр |
| азивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао се |
| никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се пове |
| мија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе јед |
| ћи га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свог |
| ема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја |
| вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавите |
| а Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће |
| ла.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужа |
| време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је |
| ер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се с |
| ао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат |
| руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне |
| слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исп |
| те мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> |
| ла ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти |
| и ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да с |
| <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако |
| беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S |
| о.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је |
| са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја |
| на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледат |
| е уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је била |
| акала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову д |
| а не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — је |
| не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар с |
| е.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње леже |
| ног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> |
| ра и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти |
| тимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{ |
| у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срц |
| ођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, |
| себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све |
| га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не ишт |
| ном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивел |
| , а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи |
| је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити |
| особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути |
| е што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опе |
| неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Ш |
| p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми |
| већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и о |
| те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то |
| ше руке...</p> <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад п |
| је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно |
| цу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје... |
| испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо |
| } Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у т |
| — Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на |
| сунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Т |
| борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то |
| тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико зн |
| ек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> |
| едног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, п |
| сме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да р |
| рима и својим становницима, који весело тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим оним ч |
| утника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту ш |
| донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од |
| чаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, ка |
| пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета |
| } Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p> < |
| град, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесаре |
| ред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако ра |
| нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда |
| под четворицом заставника девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда |
| и вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча |
| вне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се та |
| /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити |
| Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он з |
| менуо...</p> <p>На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча си |
| ко се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна бра |
| љубав!</p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угле |
| вши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше |
| и се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па по |
| свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на ра |
| у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шаба |
| енише...{S} Њихову смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине! |
| како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног саха |
| људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало |
| еле српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тре |
| то пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама м |
| јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах |
| p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, |
| е за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} |
| сити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на једа |
| е очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као с |
| ећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један |
| тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од је |
| ердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помис |
| аласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Ис |
| аву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да рад |
| зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гд |
| чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш |
| о ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто |
| не чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко |
| тку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не |
| очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који |
| о оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколи |
| а својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топ |
| и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саж |
| ас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што ком |
| иштвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо |
| а су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да осв |
| о народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, ј |
| којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га |
| средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали |
| и небо и <pb n="255" /> земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак |
| љиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> < |
| му.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша о |
| свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А оп |
| продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ва |
| ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и |
| јих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их |
| д учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати |
| аци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црв |
| </p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p> |
| а, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући с |
| у као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи |
| е је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па |
| ста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да |
| илно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили н |
| оњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде |
| етекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, те |
| аше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба |
| у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> <p>— Мр |
| трпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по кој |
| нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући ста |
| питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као д |
| д поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана су |
| ! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина та |
| сталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком о |
| лу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачу |
| ете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="25 |
| S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отров |
| ођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика по |
| рећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се |
| ри стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се им |
| м свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобо |
| чњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од си |
| ат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао |
| њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушч |
| ејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној ср |
| пре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то |
| > <p>Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бл |
| отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех леп |
| ја не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, |
| n="65" /> својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кар |
| р ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Ала |
| стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда |
| <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета |
| после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно |
| е беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је науми |
| тиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које |
| шбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдиш |
| вско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>А |
| одјекну им још страшније стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну |
| ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали |
| о и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним... |
| , погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само |
| аренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували седајући и |
| у све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева падоше шака |
| да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слеп |
| тве невиних жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказ |
| скоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шум |
| се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави минде |
| на крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао |
| асним српским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјај |
| вети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај |
| "93" /> <p>И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху < |
| њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад |
| е нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми |
| док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али |
| а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, |
| <pb n="68" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата |
| и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака м |
| мом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без с |
| а смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико д |
| е бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а м |
| ман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахат |
| иш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, ј |
| аху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите војвод |
| /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овам |
| амење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају м |
| оча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу |
| , поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледал |
| на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне |
| ве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, |
| о да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни |
| а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.< |
| <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, |
| ше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине |
| вога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, је |
| ед, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Ср |
| tone unit="subSection" /> <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу |
| хтала је...</p> <p>Она је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не зн |
| не...</p> <p>Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути си |
| ења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи |
| за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови пр |
| и из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па пр |
| /> <p>Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна кау |
| ма царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш |
| вима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио |
| ="subSection" /> <p>Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф з |
| аци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљ |
| јући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пуш |
| и у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њ |
| ст дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— П |
| ровела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мир |
| овек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар рас |
| </p> <p>Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене |
| сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер |
| и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стан |
| } И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен |
| ед богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још рад |
| Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...< |
| на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још н |
| расни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдук |
| пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Уку |
| иваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те д |
| и се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било |
| стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није |
| м у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и |
| којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим |
| ступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p> <pb n="252 |
| есмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху |
| вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које |
| се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што обожа |
| ре коралске изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих при |
| вољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаш |
| ар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p> |
| аром Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку бо |
| женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако од |
| вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред једно |
| Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?.. |
| 6" /> <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ки |
| се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшн |
| банаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по |
| , и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим |
| ети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не от |
| 152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div type="chapter" |
| боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти во |
| ="#SRP18631_N2" /> реће он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразгове |
| астава која се три пута поклони.</p> <p>Турци моле за милост.</p> <p>Кочи сијну лице од радости |
| лавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p |
| да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове р |
| д, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њег |
| , да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде < |
| и су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударит |
| својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га |
| целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу к |
| {S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бег |
| лац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију т |
| све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им |
| ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двој |
| дасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напу |
| једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погле |
| {S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог |
| се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавн |
| веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који с |
| ње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — ре |
| иротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти |
| да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско де |
| кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!. |
| јама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за |
| есомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхиће |
| —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом |
| е ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше |
| је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, |
| иловање, како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на |
| ледњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде! |
| очеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам |
| и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му |
| чина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним кава |
| корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, |
| прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије |
| ађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџ |
| >— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n= |
| беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој стану |
| ао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија д |
| оју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити. |
| Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се |
| савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па про |
| тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути...</p> <p>Он п |
| а Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S |
| ед тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао угледати |
| ал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњ |
| зраку, под управом овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!. |
| ...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли |
| ног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као бр |
| пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске земље. |
| робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми |
| снила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод |
| вину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча ни |
| /p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од кој |
| је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да с |
| лити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око |
| авају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не |
| сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукам |
| да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је...</p> <p>Она је знала како се |
| нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онак |
| еде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> |
| едан исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> < |
| јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Б |
| адног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друшт |
| евојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра д |
| мболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згази |
| ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја не |
| дозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве |
| јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с |
| љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше к |
| ту, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца бла |
| витељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док |
| се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, |
| ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхо |
| у, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно |
| ињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих |
| ј бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, |
| уда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести как |
| живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ћ |
| не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чин |
| га капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку запове |
| ољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну |
| ута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзи |
| својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће д |
| и да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> |
| сти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује |
| да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном хара |
| лико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће |
| ајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као |
| адија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсвети |
| е, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, |
| још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се пре |
| а како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> |
| ка беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га |
| срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p> |
| обу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S |
| ињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше к |
| рце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар пока |
| о сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то |
| тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни м |
| воје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би г |
| је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће с |
| узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи криј |
| синак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу |
| друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити с |
| друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике в |
| је, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За т |
| ли му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док |
| ј да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде св |
| /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се |
| и он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n="21" |
| > <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово |
| нда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се |
| ијатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није |
| султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне |
| ио на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молба |
| онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела тв |
| ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу с |
| ра, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује |
| сти!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си |
| је.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и |
| а је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, |
| е Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љу |
| Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћ |
| виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p>Те |
| ед којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома з |
| Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио к |
| му пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за некол |
| ио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких |
| до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извоје |
| ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, |
| оће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу |
| ових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <di |
| иштава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на |
| дело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...< |
| ена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав |
| оја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него се |
| лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за т |
| одговори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до с |
| 31_N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> |
| S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекорев |
| ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...< |
| е!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, мо |
| а њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пр |
| ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ов |
| оше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз с |
| ише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из |
| и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како д |
| њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се |
| та уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где ј |
| треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина срп |
| , да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p> |
| з наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не |
| врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како с |
| опије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало |
| и слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, |
| чеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изр |
| с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно пут |
| честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толи |
| >— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Прокли |
| хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих ми |
| аметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас на |
| тина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико тре |
| а сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.< |
| девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких мом |
| е које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па |
| тко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао в |
| је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и она |
| ој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не |
| а.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, |
| Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу |
| Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на |
| еколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја н |
| трљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост св |
| е бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ј |
| Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Ради |
| ..</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> |
| бопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти |
| аредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа |
| валити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" |
| камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише тол |
| а заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вран |
| еше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну |
| видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, |
| } Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је уте |
| а моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и д |
| се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па з |
| амотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p |
| аноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд |
| срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни ве |
| па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момч |
| Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао о |
| врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га |
| ашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су зна |
| коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави! |
| нао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се прев |
| је, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкар |
| срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, |
| лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито< |
| ..{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако н |
| а к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој |
| ећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може |
| ше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивн |
| ма Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи |
| тлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, ш |
| ледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро |
| иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" |
| ља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома |
| своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога раздрага |
| зао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - |
| и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за |
| н поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на с |
| едаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна свет |
| ако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допус |
| тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет заг |
| о тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— |
| рили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да |
| ад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном? |
| ице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се з |
| } Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Бог |
| у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала коли |
| ако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се |
| л’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде |
| истрже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба |
| >— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p |
| ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна |
| ло час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! |
| то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише д |
| ужећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце |
| ји не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" / |
| колико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво |
| као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ по |
| мну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак |
| с и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити спл |
| е си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох |
| н тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити |
| е ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на ко |
| но што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то |
| о одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох ј |
| вога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другар |
| које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се |
| и и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како б |
| ам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он м |
| треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" |
| може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са з |
| не ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да |
| шај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мај |
| ко му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186" /> <p>Мр |
| но руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену св |
| ети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше |
| и.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радост |
| емишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом |
| е тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и |
| на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да |
| мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба сво |
| помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрт |
| се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сја |
| одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га |
| и ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што ш |
| да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотин |
| Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће |
| покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не |
| или, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користи |
| сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облаже |
| е престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливат |
| ваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, |
| никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин |
| — Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не |
| ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно |
| очи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... |
| а никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе |
| адова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити н |
| брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Нем |
| имо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све |
| ли беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све им |
| азила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе д |
| ити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре |
| ез њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна ст |
| p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> |
| ави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јун |
| та не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не о |
| ти.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учини |
| д стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опа |
| е подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи кр |
| е ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност <p |
| нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те ова |
| ма! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два л |
| више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погази |
| н ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један п |
| ви, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да поле |
| у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети чи |
| е боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што |
| сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица с |
| лонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да |
| е беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ћ |
| жаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко г |
| н-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим ч |
| рдија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да |
| њега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако |
| дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинит |
| пуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом |
| мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету свој |
| у па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме жив |
| Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пр |
| е како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не |
| аше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше как |
| адовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} |
| у пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га бл |
| ди пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за |
| димаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће |
| о чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Ко |
| говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те ме |
| ако ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у |
| аху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветит |
| као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што |
| оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени д |
| ен својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу ко |
| -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног ц |
| ам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико тренутака неп |
| себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не ви |
| ој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док он |
| ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити д |
| силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кар |
| њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаш |
| зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком |
| их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би |
| њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу |
| {S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, |
| ерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господ |
| премишљаше нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору ко |
| кве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него |
| место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина ч |
| >— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство |
| тим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, с |
| гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{ |
| човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и |
| колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ћ |
| водама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше |
| ити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и |
| } А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни ј |
| о ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он им |
| ама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као |
| о сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} |
| и деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот вој |
| отезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар т |
| пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> зане |
| јска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља.</p |
| наш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} |
| серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли |
| да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци к |
| ским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; |
| мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уж |
| S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз кој |
| и да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које п |
| агић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљес |
| на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово |
| .</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће |
| ехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ виш |
| апија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асм |
| пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико ч |
| а нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Т |
| ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у ово |
| стивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове |
| .</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој б |
| — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево |
| љи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи |
| м вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што |
| ат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шт |
| ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобо |
| упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја д |
| м у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што |
| кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да |
| аше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо дожив |
| ом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! |
| о одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих |
| и ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошев |
| ели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће свр |
| /p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — зав |
| ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С |
| есту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног из |
| па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци з |
| бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Бо |
| ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо з |
| е не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb |
| емо му <pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А |
| Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту п |
| ок тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир пра |
| а смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да паз |
| p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се о |
| непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: |
| е насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за т |
| рећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све |
| у! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пре |
| ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је |
| а је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном |
| <p>Али отац?...{S} Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још |
| S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеј |
| едном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му |
| и...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у |
| сених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство п |
| гашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хо |
| приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер |
| вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш |
| ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не го |
| мислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајућ |
| стињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!...</p> <p>— То |
| <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S |
| зусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајах |
| обењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за |
| ближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не з |
| Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, |
| н не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распро |
| увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јун |
| ком поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коч |
| ча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се н |
| едати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Ка |
| м <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са св |
| а на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне |
| је показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л |
| смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочи |
| о — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главо |
| ана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ће |
| је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако м |
| е смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Ал |
| {S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних |
| њигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замота |
| онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чар |
| града неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље |
| ло баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на |
| га српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да |
| вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у |
| тку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раменима:</p> |
| оча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њи |
| х да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Н |
| ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нест |
| о ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што |
| на у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> на помоћи, и |
| има, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње. |
| Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 офи |
| не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху р |
| бодоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудо |
| ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> <p>Михаљевић ст |
| оји ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отиш |
| да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље пом |
| чинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо |
| отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу |
| ш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Ч |
| даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мрг |
| а катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци д |
| а Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише запи |
| а да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у живот |
| на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник С |
| е кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit |
| .{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас сти |
| едном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека вод |
| је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате |
| извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како |
| ивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њих |
| воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи так |
| авити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоће |
| } А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је си |
| равити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја |
| орави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти х |
| ошћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда в |
| му побратим.</p> <p>— Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба |
| >— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш д |
| далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град |
| pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораш |
| и.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је |
| ћу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронаш |
| ети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта |
| ум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref targ |
| роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у |
| , и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике н |
| тку.</p> <p>— Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинли |
| неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на |
| укавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} |
| бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</ |
| /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{ |
| еограду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима |
| ?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо! |
| рихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је бр |
| ој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Срб |
| ла глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit="subSec |
| Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за с |
| заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја |
| а зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепуш |
| м је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ов |
| да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куц |
| коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан |
| е зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш |
| својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, |
| оване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо |
| љаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} У |
| Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али вези |
| ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у то |
| же се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко в |
| ја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p |
| од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме че |
| че два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи |
| ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима пок |
| е ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра. |
| ји да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујт |
| и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет игр |
| д се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, |
| пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онд |
| им смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим лад |
| и ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде јед |
| љ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу забор |
| не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћ |
| вога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега |
| весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, |
| мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити з |
| млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да те н |
| да: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?. |
| астребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби М |
| евати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањ |
| е.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми пр |
| уде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим |
| већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда |
| уде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим со |
| бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гл |
| очине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја |
| и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, |
| егова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткр |
| е загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n |
| ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...< |
| ш жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! —</p> <p> |
| </p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте |
| ше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с ти |
| е даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> <milestone unit="subSection" |
| ао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У о |
| почео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо |
| ати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави |
| мо седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subSectio |
| бро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на |
| еш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчев |
| оговоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни |
| Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, ка |
| ити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да н |
| ва, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он |
| је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у |
| а руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> <div type="chapter |
| S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати |
| у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те р |
| а би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено |
| е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>По |
| <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSectio |
| не заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах д |
| рости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се та |
| олим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати |
| дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у |
| су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке тр |
| ривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсим |
| ли и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојк |
| Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А о |
| оћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али |
| да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео ка |
| о нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бри |
| на ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па т |
| " /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку моља |
| ате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог на груди |
| ивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али бар |
| и пале, нека....</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце не |
| ијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости б |
| ј плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколи |
| по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак |
| опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвал |
| мо хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међу |
| ога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од |
| га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми плат |
| ариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бог |
| тиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако |
| , о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се |
| о се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераш |
| јатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири рук |
| ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p> |
| емља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Бо |
| што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те с |
| Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... п |
| р богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне |
| шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча |
| и!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па |
| ладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не про |
| велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што о |
| м мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја |
| ј сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена срп |
| ! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му |
| а око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која |
| га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, ко |
| о стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време м |
| да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна на |
| {S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се |
| и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је |
| здизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом |
| аше све, и тиме се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле са |
| ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него д |
| ише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где |
| пог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, |
| да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако |
| разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један |
| својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку до |
| јна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоцен |
| ти а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није |
| и у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче м |
| учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па |
| рчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S |
| ш врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица во |
| е.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале |
| рца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, п |
| е од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погл |
| срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима |
| али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који |
| ош то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их ј |
| земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S |
| њем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} М |
| а не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у |
| не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате |
| ушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да ви |
| .{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{ |
| ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговори Радич — |
| азао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који |
| ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољн |
| а ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини |
| и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone unit="subSection" |
| а излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, о |
| чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допад |
| у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту с |
| дбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да осл |
| S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> |
| у ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све виш |
| је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама т |
| овори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети мн |
| очитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала у |
| Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима |
| истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина с |
| тила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој к |
| </p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помис |
| варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши! |
| а је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кр |
| ежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико ре |
| ње, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој |
| вцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој ку |
| оме мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ма |
| рело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека с |
| док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цв |
| тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што |
| одније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше |
| оснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к |
| о кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске вој |
| нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактањ |
| у домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у |
| ровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И |
| али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је |
| брног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџб |
| рчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у врата пови |
| видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа са |
| рзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да ниј |
| ти.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичња |
| моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце |
| дне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} |
| ожанствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака тр |
| "49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе |
| стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве о |
| ећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је т |
| га данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало в |
| чима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би |
| је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело шт |
| ше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једв |
| е сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога с |
| ао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако |
| ше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао |
| оћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш к |
| у погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде свој |
| аше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се ј |
| "99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се п |
| .{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени с |
| ио сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљ |
| ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега |
| о за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, |
| тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна |
| теним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме |
| } Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој де |
| ац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ко |
| њевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радин |
| трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као |
| >Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући сво |
| е у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламе |
| шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу ум |
| > <p>Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта |
| тпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...</p> <p>Он пођ |
| тицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама |
| таган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сј |
| као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје...</ |
| ле неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђ |
| уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да с |
| <head>XXV.</head> <p>У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећно |
| ји се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху к |
| — Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.< |
| ко заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p> |
| , у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом пес |
| спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио н |
| ио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата |
| ху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча ј |
| остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад ле |
| ад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, с |
| о јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божиј |
| до испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посре |
| се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он |
| ји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и а |
| је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n= |
| е тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости |
| ртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за д |
| не лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађах |
| ију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку |
| /p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кр |
| ину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! |
| ..</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби вези |
| Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико зависи народно из |
| не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми |
| ху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћ |
| ника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са |
| ивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју ту |
| коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“ |
| а онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици п |
| ораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздрав |
| се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила |
| цајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} |
| е за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу не |
| аду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше |
| сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војво |
| рпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију ст |
| n="194" /> Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> < |
| ћим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, |
| ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се |
| крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети |
| к од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним н |
| јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда |
| ојима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у сл |
| кленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p |
| сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца |
| је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајд |
| з града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па о |
| оравља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скамен |
| у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов |
| нда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А а |
| а? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> < |
| а своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си дост |
| ке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — |
| ћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећн |
| само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам зн |
| го орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме в |
| ном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оно |
| ле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> < |
| вим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрет |
| Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: |
| која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послет |
| му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то |
| а чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто јед |
| а као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео п |
| оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са св |
| рикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" / |
| се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за о |
| буди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војн |
| е очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лав |
| војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто т |
| но Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p |
| па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избав |
| висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила |
| пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Пот |
| епосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све забора |
| ењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, |
| алу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио |
| ре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура и |
| <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш |
| ...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час |
| наке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевај |
| је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, |
| чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао |
| а не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде |
| а, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак |
| ова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око друг |
| ада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила оча |
| да леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући |
| занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, ни |
| год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И млади |
| мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили д |
| ="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други |
| ла си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгра |
| заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари в |
| итким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезан |
| и стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако м |
| ужила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и |
| цима јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од ср |
| Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb |
| м очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлост |
| } А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он п |
| —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраж |
| земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети ње |
| материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, он |
| својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од У |
| ом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављ |
| е опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића нат |
| а један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану |
| маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што |
| враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и |
| уке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone |
| уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</ |
| зије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам п |
| еневши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој н |
| p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне м |
| Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог п |
| ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја |
| е виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обо |
| се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика |
| премаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, |
| као, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке |
| ара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најма |
| ...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурв |
| каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као |
| ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше у |
| се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака |
| е може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно п |
| </p> <pb n="128" /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри П |
| дљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се н |
| лопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} |
| Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што са |
| жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох д |
| милије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Т |
| тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и |
| p>— Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуј |
| иш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести с |
| ишта скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом своји |
| p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад |
| а ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се не |
| е зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ух |
| стор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као |
| мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу |
| > <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што |
| да он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погл |
| шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — |
| е чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом |
| ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци и |
| а.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, г |
| и писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала к |
| p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где ма |
| њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а |
| ивљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од та |
| пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та искажи, искажи све |
| срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањ |
| рдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах не |
| толико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, |
| лушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне ч |
| сле жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуште |
| мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће |
| тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава сејо |
| сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаш |
| која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, кој |
| {S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у |
| оз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт обла |
| заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију |
| им Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном |
| лима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.< |
| бесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на је |
| за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце |
| ави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши неж |
| еђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше пог |
| беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Ту |
| ер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој |
| ј отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на в |
| гу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, |
| пу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> |
| њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у |
| > <p>Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заб |
| г смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће |
| али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јуна |
| ће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и та |
| — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одговори ов |
| јесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Мујаги |
| ури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> по |
| тидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, так |
| мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на |
| и даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време |
| а, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — |
| оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све |
| таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав др |
| гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запа |
| ко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л |
| ху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу д |
| друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло |
| д, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвал |
| p>Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четн |
| ако су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно по |
| оби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој |
| умом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије...</p> <p>Намах му падоше |
| гао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку ра |
| енима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља чове |
| девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави |
| , <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та |
| p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново стр |
| осташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од м |
| м.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а дев |
| е; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље зн |
| ме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свог |
| тано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огр |
| ша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то м |
| гова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здрављ |
| ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати д |
| знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше |
| другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Феј |
| а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата |
| згледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни |
| вља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пушт |
| посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да |
| никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово так |
| а није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{ |
| ету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу |
| еће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни |
| сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом |
| Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поносит |
| како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилинс |
| ћу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи |
| овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ с |
| т окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Са |
| Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од |
| иромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све она |
| о Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро |
| ема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време |
| рависте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је |
| е би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к с |
| ?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу |
| Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! —</p> < |
| мља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску |
| ешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи |
| ко ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Б |
| срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, |
| а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Ту |
| _C19"> <head>XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна |
| ре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару. |
| у то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет |
| и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, |
| —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на с |
| вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у ризниц |
| Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.< |
| па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми |
| леда и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влаш |
| тане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лак |
| >— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!...</p> |
| ад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испр |
| то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, |
| , <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест |
| да помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, с |
| <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој |
| ш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Ч |
| неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да |
| и и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — |
| е сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} П |
| што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!. |
| тири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола |
| ди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оруж |
| </p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, ал |
| а.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га |
| еколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако им |
| </p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S |
| сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу до |
| } Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати. |
| то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p |
| ши сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше му |
| гуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— З |
| ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? |
| p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ј |
| на света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда кој |
| к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не |
| ше да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и М |
| ју од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абду |
| ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде |
| ко оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не мог |
| злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све |
| се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже о |
| е око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко |
| ао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на |
| ац сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека |
| хију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, нег |
| астао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> |
| аварима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши |
| а знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се |
| ге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе |
| и поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном раки |
| осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде |
| ине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је |
| итком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне |
| ијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато |
| , обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.< |
| оја кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом |
| Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде |
| агујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спав |
| са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо је |
| да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути ниј |
| ме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељ |
| ion" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала ј |
| о... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу г |
| , само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али ка |
| е перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а оки |
| и их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, |
| грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од срећ |
| крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом |
| цом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а неж |
| већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне нека |
| т на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала дане своје по механама |
| зела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у |
| ање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, |
| чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Ст |
| } Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевш |
| а.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом М |
| још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклон |
| .</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакр |
| а, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово |
| заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девој |
| е иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити мо |
| Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрест |
| моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој ду |
| зо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока |
| ађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му |
| једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} |
| ло по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање х |
| ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је нама |
| > <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>С |
| како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е |
| како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га п |
| вим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше неб |
| неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, т |
| свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...< |
| јан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на сл |
| ста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце |
| вију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи |
| е би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се ра |
| носито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да т |
| аспусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице |
| ога Левча.</p> <p>Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што ј |
| кањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру пев |
| а и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која г |
| погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жа |
| нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољ |
| је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{ |
| а још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и у |
| и од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток |
| орио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, пре |
| же по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! |
| Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или д |
| упљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача к |
| ош му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> < |
| гову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле. |
| е, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не |
| не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти |
| Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубит |
| Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" |
| два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на с |
| к у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају не |
| истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима ви |
| испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што сав |
| к од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако |
| ислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета |
| pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то |
| По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната се до зе |
| и једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врат |
| , и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаш |
| .{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с |
| убаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде |
| тко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писн |
| вама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу |
| ј кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше че |
| знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно |
| војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> са севањем и праском н |
| купоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се |
| /> то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад ле |
| е тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијањ |
| <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у |
| х дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут пог |
| а што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мр |
| лаву пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беш |
| ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи з |
| епше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или можда много приношаше о |
| иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> |
| езови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да виш |
| ање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако |
| p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна |
| ше Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нек |
| чинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупи |
| ховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног г |
| "41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, мн |
| аког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у мас |
| Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он ниј |
| тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораш |
| небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни младић о |
| ости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати |
| леда где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Ал |
| ји видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири злат |
| детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што ј |
| ова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико н |
| естрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да |
| } А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара |
| једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз |
| рв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом из |
| му кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне стр |
| прети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто ни |
| причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина ма |
| чких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је ви |
| , а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, м |
| а карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањев |
| и тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} |
| ешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се ма |
| — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред |
| али су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као |
| ј!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху мл |
| нио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњ |
| се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од ово |
| ..</p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Периз |
| хо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху. |
| вно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта |
| иста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким сво |
| кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди |
| упи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше сво |
| ом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — прем |
| своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живе |
| је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што |
| о је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за |
| ћ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђе |
| спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страх |
| свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене |
| ..</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећ |
| но увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно с |
| а.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не све |
| ора...</p> <p>Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је поду |
| {S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угл |
| није стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што м |
| по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које сто |
| а сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек |
| о га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и м |
| живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шу |
| ут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, п |
| ма кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом мам |
| тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Тол |
| жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалиш |
| к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се |
| а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутр |
| погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о |
| пусто...</p> <p>Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше т |
| свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из да |
| Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... ј |
| Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид кој |
| твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. |
| ој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S |
| настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и |
| сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на |
| ка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беш |
| кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој |
| моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</ |
| њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће |
| /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке |
| му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се |
| p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово ни |
| тељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није ни |
| сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојеват |
| ли пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу в |
| колико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој пор |
| лике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго с |
| да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше к |
| бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не вар |
| оду, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам м |
| сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и п |
| а као какав пламен.</p> <p>Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорет |
| ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити |
| тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је |
| лико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пођ |
| >— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Госпо |
| вцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone |
| ка и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p |
| една црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове нам |
| осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети к |
| а.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тог |
| ено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одгово |
| каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} |
| савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада |
| који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчан |
| а...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и пото |
| p>Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, |
| сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су |
| околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не поглед |
| прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију бу |
| х необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице |
| Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше мл |
| да нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n="277" /> страшним погл |
| не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да |
| светлуцају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам |
| да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до |
| он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету |
| иво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије |
| давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично глед |
| ку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице |
| им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше |
| вом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p> |
| , а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувен |
| осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како из срца |
| на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у |
| змаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог |
| киваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случа |
| /p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава |
| комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На послетку све ове аж |
| красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога ми |
| Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показуј |
| инским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му р |
| рам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, к |
| пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч.</p |
| линског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику чес |
| братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео |
| е.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друш |
| да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...</p> < |
| одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Рав |
| п, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади ј |
| ише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста |
| S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа свој |
| /p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повр |
| бе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала шт |
| зађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! |
| врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогош |
| једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n="235 |
| и и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и |
| ивши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском. |
| аваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из сви |
| екаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села |
| послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за |
| ећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме |
| дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до |
| је сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше |
| ера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше |
| ог везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пр |
| > <p>— Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад |
| е на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој беј |
| ве поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила.. |
| м пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка |
| е утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и реч |
| хове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијо |
| пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стад |
| ош један пут погледаше, па онда прснуше у смех.</p> <p>— Полудео је!</p> <p>Отрчаше из одаје... |
| едаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба |
| певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> < |
| ко беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он д |
| е, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши пл |
| рбадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" |
| ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; је |
| же мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака.</p> <p>— Пот |
| кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили...</p> <p>Но |
| не, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! |
| грађен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђ |
| силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љуб |
| збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знат |
| постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те |
| ао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да ника |
| дно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца так |
| казује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите с |
| трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола др |
| ине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, до |
| ји гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату |
| је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му по |
| > <p>Колико зависи народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења жен |
| о још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својо |
| ски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чин |
| и силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свак |
| шта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти в |
| муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела |
| онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање |
| живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој |
| а човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те |
| погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зве |
| љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвише |
| то се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тај |
| а земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све т |
| /p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш |
| <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповес |
| праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једр |
| јој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се вр |
| е престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћем |
| о беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се |
| ројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па ко |
| <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо? |
| сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. </p> <p>Пома |
| >Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухва |
| икну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо |
| рџалинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако н |
| али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у в |
| ичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше |
| о се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговор |
| има стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год |
| бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетк |
| посава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов баха |
| ђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, |
| стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> < |
| има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треб |
| обро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако н |
| прам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад |
| е што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче гово |
| претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је о |
| а ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{ |
| по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су м |
| да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским |
| к приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми |
| а врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше с |
| срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка |
| чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту |
| девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод |
| полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играл |
| се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртваче |
| рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су зап |
| бе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да св |
| емље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од пл |
| а, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поно |
| што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено т |
| у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са |
| пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што |
| ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти |
| а, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само |
| Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> |
| сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} |
| , — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Урум |
| ам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} К |
| не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на стра |
| Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба о |
| које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па |
| едаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа ли |
| смо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} |
| /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да |
| ити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! — |
| а, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{ |
| мља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху д |
| избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једно |
| ађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душм |
| е, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра ос |
| , па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у |
| .{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на пр |
| ! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{ |
| Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p |
| Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћуте |
| есно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у |
| Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је м |
| вде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље |
| у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпр |
| агосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука |
| је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Пе |
| е због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбу |
| ном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под |
| је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се доб |
| , коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а к |
| вати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али т |
| уриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше уп |
| аљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} А |
| ива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!.. |
| летку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет про |
| о подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стиг |
| n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица |
| кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшниј |
| одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драго |
| ат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, п |
| :</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а з |
| је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се он |
| це срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је с |
| како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, |
| о кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах к |
| у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица |
| података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама офиц |
| баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако до |
| p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} |
| осао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у |
| p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикн |
| в од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</ |
| ка стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и |
| траја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе |
| д боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно из |
| се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао |
| <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно с |
| толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти |
| а, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се уте |
| пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан |
| но поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећање |
| Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а а |
| гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој...</p> <p>И он осећаше раз |
| ет! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му |
| ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} |
| ите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу иск |
| жно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је |
| p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили |
| скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица. |
| почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сут |
| } Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њим |
| оше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> |
| ници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, а |
| еш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> <p>— Не, |
| ије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше |
| ..{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних ос |
| ко отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће |
| х кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам би |
| седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа |
| видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти |
| .. — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси |
| у дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако |
| нили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно б |
| ше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се |
| зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па |
| скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш |
| у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоце |
| мо 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад |
| тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га ј |
| зговарају. — </p> <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у изм |
| ре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је попла |
| S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је ти |
| >— Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?...</p> <p>— П |
| те своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду |
| руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се |
| блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је г |
| а онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана |
| хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рук |
| лавара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настад |
| ја је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што мого |
| те?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радозналошћу очекиваше |
| то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бо |
| која обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, ка |
| ри стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његов |
| је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> закле |
| ешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је т |
| , то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, к |
| .{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушц |
| ласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето пос |
| о нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па |
| ић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> <div ty |
| p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са своји |
| аве... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуд |
| мех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате л |
| беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему |
| у из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који руме |
| огама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше |
| неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо |
| а сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} С |
| есар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебано |
| Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страхов |
| аше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послужив |
| ; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча |
| разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе ок |
| ине а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тог |
| љиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на глас |
| а сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадош |
| моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико |
| ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидови |
| га на читање својим примамљивим садржем у једно распростиру толико корисних знања; које подижу |
| име, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> <p>И они се жарко загрлише и п |
| е просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме д |
| тучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђе |
| у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Мл |
| к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полет |
| који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и от |
| бињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од т |
| што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш |
| о рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину при |
| мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепт |
| помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и |
| ришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мо |
| у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадн |
| мо једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше |
| деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњ |
| <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настани |
| зустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсв |
| опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— С |
| и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <p |
| це.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне |
| n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваља |
| ло девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> |
| да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скамени |
| опет може задобити...</p> <p>Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, к |
| чне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа |
| ито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> |
| и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао |
| а је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.< |
| један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — |
| е би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле |
| е опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — пр |
| видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он |
| а који много страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једн |
| за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају. |
| ори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара.</p> <p>Оволика см |
| па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив |
| ве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb |
| беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштов |
| они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде ж |
| д јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремај |
| чећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни |
| ли, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђур |
| исли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико трен |
| а се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим |
| е, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледа |
| да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малакса |
| е проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху л |
| од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то |
| иркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко по |
| земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне м |
| у се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа јед |
| рзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време |
| гледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољ |
| осе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица |
| на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да стра |
| наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за |
| му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге ј |
| е му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се |
| ће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице так |
| у мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема |
| очио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испре |
| разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедо |
| небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облак |
| кола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити да са |
| а!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не зна |
| кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на вели |
| д радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта зна |
| сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова.</p> <pb n="73" /> <p>На један миг Салијин п |
| хе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му ниј |
| м.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан |
| турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га раз |
| али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>По |
| лиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ би |
| битом милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је |
| таде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко усп |
| први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше |
| им редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са |
| де па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, |
| само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем |
| ојим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као |
| опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не |
| значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чуд |
| бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити |
| ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома с |
| > <p>Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, |
| опаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са ст |
| прави с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хај |
| Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ |
| новаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што оста |
| у.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџали |
| а љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га |
| и пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине заси |
| , поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке |
| некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — ј |
| ..{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем |
| к над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадост |
| као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе |
| ом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше уч |
| реме уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распушта |
| каке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је |
| од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелуј |
| ршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, који нестр |
| га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпу |
| те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше п |
| ан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} |
| учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи |
| јатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али. |
| , а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је |
| е на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> |
| ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српс |
| из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао |
| кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим |
| ирно одговори:</p> <p>— Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у |
| е за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипс |
| раво дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамз |
| ним остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама.. |
| м, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад |
| се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Ва |
| е тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј в |
| ећ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре |
| проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино бе |
| ујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није |
| врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћи |
| доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шт |
| наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војс |
| ос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са м |
| га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју народну; <pb |
| отовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимши |
| видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, ш |
| " /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на |
| мерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; јер док н |
| еливаше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и ша |
| ју код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ |
| иди му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а |
| </p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али т |
| имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним зноје |
| очи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда он |
| смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после |
| егдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуц |
| ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —< |
| које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође у |
| ме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже |
| енама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му и |
| иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сј |
| 38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на г |
| <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица |
| ега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћ |
| ти!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а њ |
| ро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га |
| сам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћем |
| p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који |
| ом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџа |
| н ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш |
| што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, |
| исмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два |
| се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... |
| ьиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је |
| S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крва |
| ше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса н |
| е с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али |
| се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се и |
| ружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се н |
| ко стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и |
| што их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима |
| ојој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> |
| е душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кро |
| неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би св |
| упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који п |
| <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадо |
| једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куд |
| збио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи ил |
| коро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли д |
| јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више |
| лико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина |
| жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене |
| згледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страх |
| ицу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледа |
| <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И са |
| и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блажено |
| искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене аг |
| ало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао |
| ас губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, |
| весео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ф |
| вене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му |
| рова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити шт |
| ија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Бр |
| слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику |
| а, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад з |
| већу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" |
| <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко т |
| рвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном п |
| рић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружј |
| ед везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особит |
| братима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледа |
| {S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо |
| .) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји поче |
| не мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла... |
| свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад ју |
| бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" |
| ђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске. |
| рдија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не п |
| ли са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле с |
| це полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која |
| точњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од |
| он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходник |
| тама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ ник |
| беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше ист |
| био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чу |
| и десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку |
| t="subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{ |
| штај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Ф |
| p>И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол |
| х пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем |
| оја су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да |
| сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — |
| — Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... —</p> <pb n |
| тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта |
| легаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему иска |
| зир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а с |
| тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина м |
| алком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћем |
| спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске |
| — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртво |
| но измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни з |
| ио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно |
| расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега б |
| .</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико трен |
| трој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небро |
| ног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет |
| У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим |
| ти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом.</p> |
| <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се |
| пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаник |
| ..</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта |
| н с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође |
| ети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га на читање св |
| тим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, |
| гла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђи |
| Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене.. |
| ким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.< |
| слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, |
| Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па |
| чки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад х |
| збори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан |
| а сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде |
| охвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци |
| ља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива |
| р у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде г |
| — Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам |
| круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа |
| ситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</ |
| ари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, сме |
| абран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаш |
| /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, |
| је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S |
| ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло ду |
| е јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ ј |
| бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Н |
| ше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба |
| звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у т |
| м планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, с |
| шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаз |
| том селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено |
| се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечино |
| ллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан |
| онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — |
| ен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је т |
| ки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији т |
| , да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао б |
| P18631_C2"> <head>II.</head> <p>И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак |
| ји вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, |
| ца што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је с |
| ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирот |
| а тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које |
| лом Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно п |
| њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељад |
| ка су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испр |
| рстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због |
| ујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене светиње...</p |
| црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху у |
| им песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на |
| нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше д |
| мах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закр |
| страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху ча |
| Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се наст |
| као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, |
| се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда прева |
| својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном |
| све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје |
| бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она |
| коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо |
| се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи би |
| а који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се прими |
| чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповест |
| о је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђењ |
| ћма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека |
| та хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....< |
| без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном с |
| мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то |
| дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одгов |
| сли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p |
| ји ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> <p>Михаљевић |
| >Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што |
| рочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало д |
| дан преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{ |
| их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба |
| инило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико си |
| ох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, |
| </p> <p>То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} |
| ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним г |
| саху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста |
| е, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, |
| ка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арба |
| олажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, с |
| ош исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </div> <div type= |
| омовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте с |
| свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један прек |
| о гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стад |
| авице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — К |
| м и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити |
| као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- |
| свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И |
| сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p |
| е срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, |
| ј да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад ј |
| о српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацим |
| о читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођак |
| рила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини |
| ролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо |
| ко надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> < |
| о саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад по |
| омучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих б |
| из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На т |
| кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од син |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{ |
| id="SRP18631_C25"> <head>XXV.</head> <p>У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у |
| l:id="SRP18631_C10"> <head>X.</head> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше |
| покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би сл |
| } Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај |
| p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може би |
| дара и његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше |
| ве куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чу |
| и.{S} Он је плаховито љубљаше...</p> <p>У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча б |
| и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се неп |
| то с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху ј |
| p>— Не... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио |
| ира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без ду |
| е Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћ |
| ко јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па п |
| ИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <di |
| арош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септе |
| Н</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <di |
| и ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p |
| и бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он нава |
| имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стар |
| аљевићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, |
| а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на праг |
| иш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 |
| — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме тол |
| стане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Срем |
| томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, |
| чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к |
| лици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усуд |
| а осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и нево |
| зо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал |
| аска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборав |
| ОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage" |
| >В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage" |
| се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавил |
| ...{S} Оволика <pb n="125" /> радост из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта |
| навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго бил |
| ући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грех |
| е, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрх |
| вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му ј |
| затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија чове |
| тну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ с |
| епрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би п |
| е беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чег |
| знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да ч |
| нетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру |
| другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа не |
| ке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве |
| p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С |
| пет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и г |
| брну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест ко |
| ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — |
| нама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Б |
| сто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и |
| што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!.. |
| ите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учини |
| тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је дос |
| алом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклен |
| </p> <p>— Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија ж |
| зведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му |
| нем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Ш |
| нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама |
| оше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући: |
| > <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш |
| размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује |
| ијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здра |
| Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, ш |
| p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> |
| војачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна |
| бицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети |
| вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек после по ноћи почеше се ра |
| било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си, убицо, издао и |
| како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, кој |
| па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови |
| .{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока о |
| полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго |
| ао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло п |
| ђе кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао |
| за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше.</p> <p |
| љу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију. |
| одморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима у |
| аћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој к |
| е.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красн |
| у...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци |
| е од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није в |
| таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана |
| <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо ш |
| јеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту |
| да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи вези |
| тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изг |
| ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његово |
| т васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прел |
| , пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толико |
| може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници |
| д мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто игр |
| да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није с |
| им изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да |
| дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се |
| а уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра ка |
| оје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> |
| о се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад от |
| срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше б |
| /p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све д |
| с данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у |
| га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој |
| води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гле |
| ње господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> |
| и опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јур |
| то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми сам |
| појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљ |
| адолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста своје дру |
| ена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увиј |
| види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то |
| уго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> |
| p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што |
| Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и ско |
| плака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чи |
| рдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде н |
| ави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три п |
| амргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за таке људе не разби |
| брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од |
| остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на |
| ти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу:</p> <p>— О кукави |
| бити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док св |
| јатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што с |
| Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А њего |
| Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога |
| га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се тала |
| них звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати нос |
| n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темн |
| о тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> <p>— Мај |
| , да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка |
| ушом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваш |
| е нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља |
| ј соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с |
| се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облац |
| же...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси посл |
| довог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка....</p> </div> <div type="cha |
| астанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути ога |
| ким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љуб |
| у горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје |
| но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет |
| е с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харем |
| ед по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем |
| а, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и |
| Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши:</p> |
| ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она бе |
| p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна |
| да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и |
| Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клеч |
| ="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — |
| е чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се н |
| ирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше так |
| г цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> погл |
| адрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не |
| роз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно у |
| о бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака |
| крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и |
| то прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одраст |
| прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, ск |
| ; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> |
| p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама |
| /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није п |
| уде.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака |
| засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њ |
| е још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе уну |
| Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како |
| каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у ко |
| ном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха зан |
| даше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме |
| о скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из |
| о главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спр |
| он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, |
| епи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на своји |
| мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и |
| тру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико |
| спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за |
| абри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила прибли |
| осава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он |
| шта рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на посл |
| а оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу |
| нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чу |
| ега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној |
| их рана паде с коња.</p> <p>Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, <pb n="175" /> па забо |
| еше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдег |
| х ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!.. |
| планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а т |
| је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог |
| е, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвави |
| м јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, ко |
| теде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и |
| тави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са својим варадинским |
| бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здр |
| етио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари в |
| јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана |
| људски лик, који је она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружич |
| рати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале |
| ети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде |
| ролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином к |
| ази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за |
| само тим па тим, како се сваки који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је |
| занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле б |
| <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би поз |
| ном <pb n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар о |
| орку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, |
| шно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место |
| и се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} П |
| и, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад уг |
| ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се |
| а, нигде неси <pb n="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На |
| ко на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе <pb n="118 |
| трани, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако к |
| е и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао |
| урбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији п |
| а сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији |
| у, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јун |
| е љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кос |
| ад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше |
| ја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима |
| има ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње |
| а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли |
| о!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> |
| есток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, |
| ељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене ру |
| спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им ниј |
| , који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а |
| ојим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе |
| е заједно са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један п |
| S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три |
| а Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију стр |
| ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, д |
| и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се |
| ји вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву...</p> <p>Спрам светлости од куће, која |
| у је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву...</p> <p>Спр |
| учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песм |
| on" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, |
| ти га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао |
| да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка проси |
| о сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја м |
| да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како с |
| другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој при |
| а видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитно очек |
| имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да ј |
| е, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Сул |
| еснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати |
| едао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он |
| већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега |
| n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и ком |
| е очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!... |
| ер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" |
| ити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У |
| се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је |
| да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у ко |
| утра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ниш |
| о Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доис |
| се још онда помирили! —</p> <p>Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох |
| а јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као |
| ра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па с |
| крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S |
| једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на |
| о живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва |
| е док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчан |
| о, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n="275" |
| м се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> |
| па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова в |
| нда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчин |
| меду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе пот |
| се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хте |
| с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуш |
| заборавити свога Фејзију!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војск |
| .{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше |
| са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна бо |
| густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невести |
| ђ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска вој |
| а, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истер |
| ни међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и |
| су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и док се |
| ослетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у гра |
| али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p |
| p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени |
| ру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху д |
| ад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, п |
| вац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... |
| ички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима д |
| зна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита д |
| љиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепш |
| ад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, |
| то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!. |
| ријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек ниј |
| ежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали |
| и.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатага |
| снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војв |
| њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном |
| ену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није |
| ред осталога стада.</p> <p>Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, |
| е био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине мар |
| Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да |
| {S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, бра |
| ом битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз с |
| отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радос |
| ргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p |
| о се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан |
| и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше бо |
| ао мајку своју...</p> <p>Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим |
| лико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем по |
| собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, на |
| а одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине |
| <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести изв |
| лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледа |
| пша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, |
| и својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> <p>О |
| ору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док |
| } Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватре |
| не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се б |
| ало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и |
| већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спа |
| сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је |
| све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је |
| S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека....</p> |
| и зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постида |
| Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну |
| ом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама ве |
| мевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гр |
| сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље пи |
| ску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то |
| какује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорј |
| заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све |
| е те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њ |
| х другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртви |
| аумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и |
| хом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, ј |
| квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, на |
| ој земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са свој |
| ого више среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ |
| ху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{ |
| наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога |
| Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако |
| могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па поглед |
| ша турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља |
| страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку ја |
| раву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> <p>П |
| ао што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од |
| Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у |
| кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не н |
| ју, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него |
| на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> < |
| мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкив |
| p>Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Нов |
| ви; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох |
| а који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p |
| {S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој на |
| .</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема то |
| опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном |
| и везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек с |
| топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове |
| и.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз |
| у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела св |
| е и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаш |
| еко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као див |
| очек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку подн |
| таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло иг |
| равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд |
| ели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после свако |
| обио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком |
| хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу с |
| тана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први по |
| и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се д |
| ивот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и |
| иле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би з |
| а се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у свој |
| ли можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека те |
| шити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са |
| <p>На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на о |
| као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој б |
| ком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљано |
| анак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске неста |
| /p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Пе |
| ао себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју осв |
| век још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад |
| ло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друг |
| и потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом иг |
| лушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је св |
| у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове. |
| и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} |
| а, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник |
| <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у |
| м делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше |
| ет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb |
| а његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дан |
| ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па а |
| њу жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је |
| зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у с |
| оче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да н |
| а, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone unit="subSection" / |
| њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада |
| е таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не м |
| а је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад |
| рескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ |
| ветињу човечанску, за слободу...</p> <p>Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здра |
| </p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадоше.{S} |
| арац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} |
| едати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер |
| послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Ј |
| и... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнут |
| ме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Срби |
| е, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на |
| ему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгоми |
| не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори а |
| души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! |
| рачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда бе |
| јала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима |
| вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као з |
| с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком р |
| ка коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који |
| стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог з |
| ућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како |
| Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као ол |
| ко је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић не |
| ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за |
| е на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду ж |
| створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан т |
| од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку |
| двојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јес |
| буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима бег |
| од силног плача и неспавања наслони на узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се оп |
| очекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху г |
| :</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне |
| ка поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од рад |
| ако је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, |
| 4" /> Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахин |
| унацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разва |
| p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет |
| аше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху |
| задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, |
| ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Та |
| ...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А к |
| мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као жртве тур |
| ни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао т |
| ед Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} По |
| а је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном з |
| енска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Мајко!...</p> <pb n="2" |
| на.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црн |
| рећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страш |
| а прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца |
| ше од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да с |
| </p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и сам |
| ом и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича по |
| дознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице |
| раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку уз |
| ка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малоча |
| урчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" /> се с тобом последњи |
| и кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да |
| и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бог |
| амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је н |
| орити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући |
| војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђе |
| рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће |
| Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати може |
| ља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој јед |
| ше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огро |
| дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа |
| ао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако |
| а, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође год |
| ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса |
| астао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се |
| да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости |
| но.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржав |
| </p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао |
| гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли |
| сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој кло |
| опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако гово |
| војче — слаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Мајко!... |
| рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најж |
| изну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапут |
| а узглавље.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p |
| еговога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним п |
| релу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што |
| Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њег |
| а оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се на |
| де коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући |
| за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми за |
| >Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши бе |
| среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плах |
| вати царских градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима најсвет |
| ста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорил |
| страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојч |
| Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше в |
| незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="22 |
| <p>И несу се преварили.</p> <p>Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа п |
| на мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслага |
| о да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне к |
| а лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> < |
| вораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други |
| вца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не |
| брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд с |
| е трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан |
| ороковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да |
| к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Др |
| на мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је |
| оте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и |
| <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за |
| арац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништ |
| је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— |
| варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месечин |
| Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети гла |
| хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати |
| /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соб |
| дна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадо |
| ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд |
| свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приво |
| о га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко ко |
| јевати света слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чет |
| > <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а о |
| здрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије мог |
| це <pb n="15" /> засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња п |
| ећи Мргуда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш ку |
| сто где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси сва |
| ни Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја |
| аховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао |
| ...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас саве |
| медерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у срета |
| нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, |
| на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на |
| то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да |
| <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему с |
| , да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман који |
| поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слета |
| ије — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим |
| ша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека хану |
| ече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полак |
| о никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, п |
| 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухв |
| мо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још није о |
| ичним <pb n="39" /> пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако |
| "" /> које престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама |
| оне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S |
| о вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња в |
| а лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то |
| иђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео |
| искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по са |
| говарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас |
| — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио |
| е моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити...</p> <p>Ни једна муш |
| а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба |
| о Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а п |
| самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, м |
| да.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговар |
| веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, млади момци распитивах |
| тати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која |
| о дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет |
| омишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао ц |
| Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала св |
| стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетк |
| p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се |
| ове његове црне косе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из да |
| муклим гласом, гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на м |
| се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страш |
| <p>Крџалија гледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч |
| погледом могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме н |
| ртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољуба |
| Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран |
| с:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинског, немад |
| за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме |
| и чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...< |
| вода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући |
| роз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мај |
| рашном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију |
| мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам нами |
| својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је |
| е све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад |
| ок је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак |
| е, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна |
| свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од ч |
| C4"> <head>IV.</head> <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој |
| о у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у обр |
| е с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће |
| о се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па |
| унила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљ |
| Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу |
| од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> < |
| дица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у стра |
| <p>Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене свети |
| сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом |
| у као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога вит |
| вораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!...</p> < |
| еговој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па |
| стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће |
| јући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима |
| девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заоста |
| ште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу. |
| же, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе |
| д силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбана |
| беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскак |
| з врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу.</p> <p>Не тре |
| p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да ј |
| велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гос |
| рашивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, проломи се |
| ј вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особи |
| шљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, паз |
| жаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама |
| истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз п |
| јајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, |
| аде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није могућ |
| ајну крије...</p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке сво |
| асе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, з |
| нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад п |
| не чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} |
| ну па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, п |
| ђену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнак |
| евојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -< |
| рити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ло |
| шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за ј |
| ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити |
| ли ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћ |
| рац слеже раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p> |
| је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој |
| раха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде |
| е му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате |
| рећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим сла |
| одиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи |
| /p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако по |
| поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово б |
| летеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који |
| ој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло |
| га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, |
| а још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помис |
| растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој |
| данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу |
| .</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заус |
| ова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима |
| го у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још в |
| овек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се |
| па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда |
| и своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га м |
| гледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незн |
| у само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и |
| ди жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цв |
| на коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда |
| тужно!...</p> <p>Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> |
| ије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена нач |
| е с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је |
| бришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђоги |
| S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш м |
| то љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од д |
| е живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце |
| пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима изглед |
| х свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше |
| /p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства прими |
| оме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље з |
| у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер о |
| ли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива в |
| ати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S |
| сподареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одје |
| е, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупиш |
| на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећањ |
| на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да |
| тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја у |
| да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори вазд |
| даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута ње |
| Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дет |
| ку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше српски |
| ше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморен |
| волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на |
| ам... могао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао |
| чи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ |
| воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке |
| уди тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно |
| и ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискива |
| аљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, |
| о моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго |
| — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!...</p> <p>И то изрекавши |
| подару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој д |
| аху.</p> <p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да гово |
| себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег |
| адић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргу |
| ног часа који много страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту |
| ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци свој |
| врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада ова |
| у је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао. |
| госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Не |
| о га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у |
| чинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризли |
| одиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да поглед |
| осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срам |
| аху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за |
| 1" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те |
| > <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред |
| ош српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! — |
| агрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="8 |
| да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од |
| ишта то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме поч |
| без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећ |
| p> <p>— Шта рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно пр |
| — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима.</p> <p |
| очајно преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшни |
| храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пл |
| хија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше пр |
| Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p |
| </p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда |
| ра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону |
| е војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се |
| у и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на беде |
| то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба |
| радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као |
| а, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p |
| један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси ша |
| авнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весо |
| азговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на мес |
| S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па д |
| беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, |
| бис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју в |
| с доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му |
| е, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или можда много п |
| /p> <p>Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гл |
| страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> <p>Ја како играху хара |
| усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се |
| ним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху з |
| им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, |
| <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — са свим задовољно усукиваше М |
| Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван к |
| а се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p |
| ао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? — |
| одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за |
| Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да |
| /p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!< |
| ника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту |
| ци што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао. |
| Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта рече мајк |
| гледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не |
| речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме |
| а ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане: |
| е, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, |
| , похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за н |
| себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{ |
| рта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила |
| сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше |
| побратими подуже разговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> |
| .. — подсмешљиво настави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста у |
| омислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио, јер погле, она је о |
| евнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше напред, |
| помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не |
| вима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџ |
| и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка у |
| о, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зо |
| ога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај тво |
| Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен |
| p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног <p |
| ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика... |
| коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђ |
| српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше |
| та, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чи |
| Познајем, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све д |
| мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зн |
| а ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{ |
| а душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да ј |
| што Лаудон ово изговори, <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће |
| смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Да |
| ало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који по својој п |
| head> <p>Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упроп |
| ти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењани |
| , то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још је |
| Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш |
| може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле |
| обити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ с |
| еђу две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p> <p>— Не ћемо јуначе!{S} |
| рну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ |
| е, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јуна |
| коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не бу |
| </p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могл |
| а створи те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је |
| — Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло |
| дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од о |
| , још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по њег |
| ријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу |
| његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатов |
| руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи |
| ајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут |
| који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n |
| та је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, о |
| м коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} У |
| гледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомил |
| халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а св |
| лио на злато своје.</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда |
| као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудит |
| ти је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица ов |
| оје је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} |
| head> <p>У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српск |
| али-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Дра |
| хија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је по |
| , и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> <p>Д |
| га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и к |
| и ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити |
| ку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четр |
| {S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако |
| ко жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S |
| } Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубит |
| дина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих г |
| о као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружи |
| да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да |
| а и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим пу |
| познавао.</p> <p>Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог |
| у он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али н |
| И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио о |
| ео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита ку |
| звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити |
| урци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, т |
| њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> <p>Пространа, недогледн |
| ак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— Похитај, похитај мало сури орле, див |
| подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо ту |
| <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен стра |
| што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" /> нежности што је грађа |
| о даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај |
| е наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци |
| уме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лука |
| и пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} П |
| ше не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћ |
| развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најже |
| о.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаш |
| више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило |
| ...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но мани |
| е Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p> <pb n=" |
| руди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Над |
| /p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не зна |
| иљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарк |
| ђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</ |
| сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, |
| л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, најмилијим осећајима, сећа |
| ображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог |
| ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично ос |
| зи, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће |
| моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не р |
| инити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно |
| та заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Круш |
| <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта |
| и сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бо |
| гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... побуниће ми |
| требац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осе |
| лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> <p>Сети се о |
| певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а не |
| ку траву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— О |
| да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, з |
| о дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особито |
| говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мртва тела своје ми |
| ја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!...</p> <p>Затрепташе небројне звезд |
| е с Радиче плахо љубљаху <pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста |
| /p> <p>И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Д |
| се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јо |
| су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толи |
| косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сја |
| е... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута ле |
| ху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином |
| чима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јун |
| </p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бит |
| у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали са |
| ако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет поди |
| смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене светиње...</p> <p>— Боже! |
| шчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде |
| а и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слаб |
| руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много исказује то н |
| вије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно и |
| љу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем |
| —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу п |
| е тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што |
| о су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет |
| а у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и ко |
| неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи д |
| ма нежне песме из славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та |
| х слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="11 |
| јлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Гово |
| пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>См |
| пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и на |
| м --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у |
| ала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на к |
| је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Феј |
| ослетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игал |
| >—- Ханума? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши ма |
| се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад |
| д казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста |
| учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дир |
| те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога |
| ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој с |
| {S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.</p> <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да с |
| становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опа |
| не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, р |
| следњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренута |
| бра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико |
| м појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро |
| замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окиће |
| ти, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада |
| врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за неколико тренутака |
| сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div |
| била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те |
| зневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди |
| рио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој |
| м брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти |
| битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са |
| хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави весели |
| ш у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, ла |
| ом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устад |
| кву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!...</p> <p>Он устаде.</p> <pb n=" |
| си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— |
| у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и он |
| тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде |
| у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смел |
| а као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако л |
| та се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека ми |
| у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јур |
| сахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да с |
| гледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно угледа и она Кочу, који на ј |
| на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си сл |
| погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве з |
| скажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у о |
| енско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледају |
| о више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати |
| ага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на |
| ојим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и хр |
| пи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез Поњатовски са |
| је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му ј |
| чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда |
| акоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и |
| ивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свиј |
| пала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе к |
| ће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да |
| Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешт |
| ана... —</p> <p>— Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му бе |
| о захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепо |
| сле кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јаг |
| што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни узда |
| да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> племенити |
| дграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан |
| де је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнс |
| ка везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone un |
| за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дуг |
| из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих |
| огаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да |
| ица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа |
| ти, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена леден |
| живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да з |
| аху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <mil |
| н доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу |
| јника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа н |
| постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се |
| умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро д |
| ла змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb |
| Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.< |
| ..</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остад |
| ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на |
| и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке водени |
| изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, |
| Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А ка |
| се силно одвоји и оде...</p> <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјез |
| е престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија |
| укну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и н |
| беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек |
| за шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју р |
| кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих до |
| рашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако |
| p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се в |
| у као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи |
| неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад д |
| /p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже |
| pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S |
| аш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо |
| {S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, |
| задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> |
| е више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај |
| си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе |
| давно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва |
| >— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— |
| ивети овај кратки живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решава |
| кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удес |
| их заповедница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{ |
| алим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала |
| много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене с |
| у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколико тренутака.</p> <p>— Е па ка |
| а је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо? |
| јој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећ |
| урке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треб |
| вештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за ц |
| аговати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда зовну у сво |
| Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер свак |
| тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље |
| берем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади |
| таше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!.. |
| па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за |
| другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта р |
| нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па х |
| рзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњ |
| ао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се |
| ди.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то |
| пет навршила!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из кор |
| помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више сто |
| г и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их |
| д Пореч.</p> <pb n="246" /> <p>Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за не |
| Сто јањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната |
| ико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.< |
| уд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на ор |
| и на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и пал |
| нца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око |
| у своју па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш |
| рба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча с |
| скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.< |
| што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо оп |
| рушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако |
| ма срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на к |
| {S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу |
| Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кади |
| каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио к |
| ова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове руж |
| p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је ј |
| арао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је |
| омаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад г |
| је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здрав |
| S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби св |
| па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти |
| љубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је К |
| еровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи доша |
| мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Коч |
| ше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се |
| и да разуме ту страшну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако |
| агомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није мог |
| и ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све |
| вечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише в |
| другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га |
| ише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> |
| опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањиха |
| да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочи |
| започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с мла |
| руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Ј |
| Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што ј |
| а мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да с |
| еже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу у |
| се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих |
| се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац |
| рашна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче н |
| аја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице њего |
| страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакр |
| па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких ср |
| ала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> |
| оте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрос |
| , и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учи |
| лео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам |
| ака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} |
| им у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горк |
| захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце п |
| атка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао на |
| а..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: <pb n="4" |
| } Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> |
| к буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њ |
| па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на |
| p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у о |
| p>Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у к |
| снивао, страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на |
| беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је |
| ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхо |
| прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са с |
| и су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да ви |
| n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, |
| о ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по цркв |
| лагодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамот |
| мо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало |
| лед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шу |
| рбију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики стра |
| слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлил |
| де томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме |
| .</p> <pb n="247" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати н |
| ди чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам м |
| иш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих под |
| кољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш |
| лагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како |
| н га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на мило |
| 18" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си |
| нца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше |
| од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу |
| харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог кр |
| ели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Д |
| и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибет |
| о око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако |
| сло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како он |
| а ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Амане |
| о од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових |
| од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудо |
| небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — п |
| дио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да |
| даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијан |
| па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други |
| знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би |
| Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепос |
| еби? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све с |
| да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Је |
| е види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно з |
| чаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прил |
| а Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу. |
| е се за неколико сахата страшна промена учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш. |
| .{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела крас |
| били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређ |
| лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш право — загрме |
| не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи ка |
| дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети њег |
| знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да |
| што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, |
| а ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја знам слушати и врш |
| он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје о |
| ест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с |
| толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није сме |
| дао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико зан |
| девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци с |
| а то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака |
| аг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни |
| зуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго |
| /p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не су |
| маха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао |
| {S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> < |
| и ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, с |
| о рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пази |
| ога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p |
| ждре насиље турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да |
| ше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у |
| у, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва |
| да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — |
| ору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војни |
| а, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час пог |
| аласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огр |
| е шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју так |
| одаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани згот |
| ше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} |
| } Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се |
| о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.. |
| олим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Је |
| и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, |
| ња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаг |
| ода, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох |
| стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, |
| онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она о |
| ама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту |
| каше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— |
| ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад до |
| престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи |
| p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледа |
| рећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не зн |
| ем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како из срца певаше |
| шко своје мутне исплакане очи.</p> <p>— Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш с |
| цама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си р |
| , онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосав |
| еш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тр |
| t="subSection" /> <p>— На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Ј |
| мани победише...</p> <p>Али отац?...{S} Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Пери |
| Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време |
| >— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он |
| тко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета ш |
| котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p> |
| што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се |
| е обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге |
| ад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам шт |
| о што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрен |
| ар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја запо |
| теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут ск |
| тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па |
| иму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</ |
| завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог |
| намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обил |
| трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу |
| т, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па д |
| уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно |
| је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опази |
| да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онд |
| жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше он |
| имшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу н |
| p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему |
| <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не |
| пше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па |
| ла; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловс |
| прости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још |
| ио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p> |
| ад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за |
| послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не ћеш |
| ме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја |
| вим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећ |
| емна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је невол |
| ити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Б |
| ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну |
| храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко го |
| тима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахи |
| а јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> |
| сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а |
| вљамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобода! — жарко кликнуше небројени гла |
| лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од н |
| да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео |
| , страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све п |
| ирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе једа |
| ! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба |
| што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба з |
| аху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мисли |
| м крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бо |
| од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска |
| рцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи хра |
| д јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, |
| те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече |
| ило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га |
| е снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада леп |
| ије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <milestone unit="subSection |
| ја се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може |
| госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно |
| олова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он |
| е и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху <pb n="263" /> |
| ризом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу |
| бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, ка |
| ознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — го |
| ion" /> <p>Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве при |
| а - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на ово |
| ога срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће |
| је могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главно |
| p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио |
| јатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија |
| то је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви |
| иру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Н |
| доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу пото |
| који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али са |
| бода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да |
| силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да |
| а да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао |
| </p> <p>И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу. |
| да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — |
| и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p> |
| е лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаш |
| е то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао |
| етских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их |
| срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљ |
| отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет н |
| небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а |
| беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они по |
| инама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо |
| екор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног |
| Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара- |
| би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па |
| ако прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е ј |
| апамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека |
| ен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато р |
| сам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му |
| м те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћи |
| око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... |
| д му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећ |
| д драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испуни |
| о.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубр |
| у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p>Још ис |
| чуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим каж |
| епа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</ |
| ски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о к |
| да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> пр |
| зијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коч |
| е, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их ч |
| е пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, |
| са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> слабо |
| Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шах |
| на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он ве |
| рекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад |
| ено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио |
| ...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима н |
| ило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— |
| у серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од с |
| <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На |
| S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху |
| едан пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> |
| не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва |
| румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбан |
| а уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим |
| рчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија под сил |
| тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.< |
| аде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са стра |
| ејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад побед |
| оји поља запали...</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, п |
| догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; али тата |
| јући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се |
| али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, |
| ри стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње |
| кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страш |
| ке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је п |
| од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом.</p> <p |
| та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни |
| рнога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру |
| p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрен |
| извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта ру |
| да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати.</p> <p>У резерви је стајао кнез |
| ади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упи |
| p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зим |
| енерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху |
| у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђ |
| м, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трб |
| у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрага |
| ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се на |
| како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам ви |
| > <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта |
| ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све с |
| а ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја са |
| .</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте |
| Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>С |
| > <p>— Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </ |
| S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроз |
| олико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше |
| о беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, д |
| се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погод |
| е зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест, јест, ј |
| е види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше ве |
| оча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал н |
| сабор, одговори он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па |
| , па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Б |
| меха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, глед |
| Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у како |
| вода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право |
| Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Поглед |
| по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сети |
| де, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим о |
| а нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња |
| ла.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га |
| кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> |
| загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим |
| сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одош |
| грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уш |
| те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо |
| p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} |
| амахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се |
| иша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа ц |
| шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш |
| ка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до в |
| , тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Др |
| ја беху сад лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките кр |
| па пошто је мало поћутао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са глава |
| езова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се уже |
| ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши с |
| на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у к |
| milestone unit="subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" |
| ба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за Мрг |
| гаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>В |
| знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како |
| езир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских гра |
| је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде...</p> <p>— Можда ти још пе |
| чина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију |
| већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра осма |
| црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не |
| у оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јур |
| х ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Бож |
| поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару |
| је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сил |
| бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако |
| јају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдук |
| је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од оног |
| нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом |
| је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на |
| знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђего |
| о да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колик |
| вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њ |
| еси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази |
| зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како |
| аџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже |
| паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Неколико |
| слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан ве |
| ко право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смеше |
| омом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толик |
| <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој |
| ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бива.</p> < |
| укама.{S} На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што ј |
| њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилиц |
| ао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Ту |
| ј Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њем |
| који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а кап |
| га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како с |
| па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пуст |
| ари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако |
| а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњас |
| гуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, как |
| већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на |
| обуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоћ |
| а, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног с |
| милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој |
| оја сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се побожно прекрсти, устане и погледа |
| р сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слу |
| лова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи! |
| али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да и |
| није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пр |
| з нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђија |
| .</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде |
| лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хте |
| бе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{ |
| оз плач:</p> <p>— Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... —</p> <p>— Надина! — |
| не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по |
| шеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма никад не изнео |
| најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко з |
| а сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>К |
| аске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један |
| његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S |
| а се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Ил |
| турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дох |
| ака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој |
| ну из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Б |
| , али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине из |
| р.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не прис |
| ра од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, |
| вављеним очима...</p> <p>Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у то |
| и све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око |
| И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни |
| е хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од |
| и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже па је оштр |
| у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па |
| баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице п |
| врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде |
| ре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —прича |
| га разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише |
| ти силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издаша |
| Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеж |
| момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небе |
| у растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и дон |
| хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са |
| на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако м |
| ја обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како |
| а вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p |
| е, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете и |
| з које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> |
| едног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ће |
| сео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав фер |
| ком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо |
| ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па |
| јзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p |
| Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађа |
| аба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, |
| неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које |
| Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, |
| еце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској з |
| егови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима...</p> < |
| апослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у |
| <p>И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве |
| о су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, |
| им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што г |
| ед њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше н |
| о свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја з |
| пска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунац |
| ишта учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, ха |
| остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје |
| ој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ник |
| мо кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би т |
| Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шт |
| ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох |
| повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> |
| је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико х |
| у.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занес |
| лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога т |
| смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча с |
| помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађ |
| која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харе |
| болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог дете |
| овору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадав |
| ао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио ср |
| то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жен |
| сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки |
| шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се ш |
| ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за не |
| инске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним о |
| бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пр |
| сима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p |
| е маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Са |
| а мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, бл |
| га под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се |
| пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман- |
| еш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стра |
| у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до са |
| о и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у |
| д он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда.. |
| м батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири ко |
| рише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи |
| му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како з |
| ко и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен.</ |
| својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније гр |
| стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Ле |
| исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из то |
| гме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што ск |
| азити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који |
| о је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца |
| а да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мен |
| чи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу |
| више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћ |
| доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико |
| е душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{ |
| си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову |
| ста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собо |
| иховог задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије ожив |
| ше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је в |
| е и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које |
| ла, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И |
| сти кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак ниј |
| о, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, |
| еху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у |
| ... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то |
| XII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег |
| њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше св |
| > <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја |
| крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, |
| емена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за с |
| спозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је на |
| банаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре |
| био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена би |
| а изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> беј |
| споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду |
| по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лека |
| .</p> <p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како а |
| рака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p |
| пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, из |
| исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по |
| мање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве с |
| с дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У |
| м варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машу |
| , намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да с |
| сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p> |
| ад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више |
| ећника...</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше |
| та обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не |
| Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укочено |
| иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудит |
| ма, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отим |
| говори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око в |
| ао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада |
| на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бу |
| ешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник стао на српску земљу, |
| ртва и непомична његова тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни |
| о страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма.. |
| ...</p> <p>Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мрт |
| те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела...</p> <p>Једно јутро, |
| /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из кућ |
| ојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, |
| е!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутр |
| у, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш |
| ... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, оп |
| нда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="17" /> <p>— Мргуде! — |
| це, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју |
| па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па <pb n="262" /> притера коњица к Радич |
| !... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола |
| на старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ак |
| а земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као м |
| о нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој |
| апије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима |
| у, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од |
| ’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуд |
| ас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Х |
| ерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} |
| а хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме н |
| из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, |
| ати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!...</p> <p>Па онда з |
| </p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци св |
| ну, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој с |
| репио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га муч |
| још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво |
| n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене а |
| <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан п |
| није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то мо |
| ко сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда б |
| његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут |
| и своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ак |
| да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче ж |
| е, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, |
| за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! — |
| вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама... |
| која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад ј |
| диже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица.</p |
| знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се уч |
| обу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве |
| па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже он |
| чајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у |
| а Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти |
| е с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јел |
| не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> о |
| адознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина верен |
| ете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина ре |
| о страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вил |
| едне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се по |
| овека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својо |
| ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-ша |
| он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, |
| ети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, |
| ња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговара |
| лост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних ц |
| па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, |
| и тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на п |
| коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не |
| је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занес |
| ом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан н |
| ијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се |
| >— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као |
| е мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му |
| е — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију |
| е — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше |
| и.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} |
| ти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез о |
| Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гро |
| Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово ј |
| ужини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напр |
| га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p>Коча искочи из материног крила, па је з |
| /p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брз |
| чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> |
| } Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко |
| Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се |
| нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и |
| ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубр |
| Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с |
| се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб |
| S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буд |
| се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом.</p> <p>— Ох Л |
| он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, крв |
| е хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи |
| р? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар с |
| е задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш так |
| ча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p> |
| А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаковић - п |
| ети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још |
| ћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p> |
| ика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S |
| и напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника |
| је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам |
| </p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала о |
| устави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не зна |
| оравља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те п |
| али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога |
| соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико д |
| младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи.. |
| и велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли н |
| угу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада |
| учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не с |
| .. прекореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и са |
| што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, ја з |
| ца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд |
| питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро |
| ићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиро |
| <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити |
| чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј |
| иш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шт |
| а памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча |
| > <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се није на |
| ом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завича |
| <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се ни |
| е бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још |
| — Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклен |
| мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има |
| а вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мал |
| и да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастр |
| пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол о |
| — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p |
| м причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује |
| и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милу |
| . и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мерме |
| ...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и |
| ска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча г |
| м да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја |
| зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад тре |
| које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Как |
| за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза |
| а.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нан |
| ете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато |
| ног пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет на |
| војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника |
| адски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правове |
| м Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедем |
| иста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разг |
| ео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири |
| дић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије |
| ед!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, пол |
| ици на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезов |
| е од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ |
| оге ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе |
| евцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни |
| вно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомо |
| ука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир тол |
| већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је |
| кујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе гос |
| етку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за |
| ше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <milestone unit="subSection" |
| ут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу |
| е свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија својој |
| >Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онако стра |
| српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како |
| ред Крушевца као облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их |
| ођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети |
| а те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} |
| ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше ј |
| ови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то н |
| рашно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано бр |
| у у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турци |
| ђе скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенера |
| едан пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња.</p> <p> |
| обро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаштву, п |
| p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзији |
| ртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је |
| наси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна т |
| а цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једно |
| је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као д |
| на мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше муке онол |
| ер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад о |
| шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твоје црн |
| се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико зан |
| нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заје |
| > <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету |
| вао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он <pb n |
| еда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их п |
| стаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га ка |
| е могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени ју |
| ху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небес |
| орио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и поч |
| на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше |
| њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да |
| а честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисм |
| уту зверку, која се само људском крвцом храни...</p> <pb n="136" /> <p>Слуге забринуто махаше г |
| добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђ |
| воје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој ј |
| где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то |
| пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p> |
| е дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ј |
| ер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{ |
| знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони |
| пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко |
| које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... |
| овараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала сло |
| грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</ |
| риђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако |
| ија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв п |
| буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио |
| ораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да г |
| врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаже |
| заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с ј |
| лила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико |
| <p>Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, је |
| Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> < |
| јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога |
| д душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од |
| о двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтед |
| ла начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављ |
| ико понижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, |
| о да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да |
| >— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ дол |
| зван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али ниј |
| паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</ |
| причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у к |
| бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к се |
| евојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31 |
| бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет сваг |
| е жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко |
| ко може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не в |
| оје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваш |
| очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је |
| којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па |
| уго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно |
| да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже бо |
| очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим |
| пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још дв |
| , а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да ј |
| адкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" |
| о.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да |
| шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а по |
| ко немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, кој |
| ад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом |
| ...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац |
| небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> |
| ише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји ст |
| е аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Сали |
| Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку г |
| јастучић!... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у |
| пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо |
| ене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Ча |
| д ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити |
| ајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица са |
| леда трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком |
| осе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверно |
| се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, т |
| јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија гриж |
| ако бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као |
| ху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајањ |
| >— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су |
| тезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора м |
| p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде |
| изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Ал |
| аше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође |
| ма своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му |
| ти могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то |
| ици знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска |
| погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страхов |
| та не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибет |
| он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачу |
| иког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не б |
| он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као ла |
| дио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући |
| х тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и |
| <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди во |
| во преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијах |
| и он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p |
| /p> <p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жесток |
| уд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свог |
| да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као кр |
| ика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али |
| и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оста |
| ава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете закл |
| ји беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне сту |
| сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био |
| мо Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150 |
| .{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости |
| ему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... |
| дмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и |
| але — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ к |
| браве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје |
| ина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив ј |
| у ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад л |
| , па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу |
| ја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао |
| ини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу...</p> <mileston |
| се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увр |
| p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? — |
| рчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <m |
| !... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га д |
| /p> <p>— Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од |
| ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио |
| румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољу |
| руку те одлете...</p> <pb n="101" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим |
| већем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, |
| оњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} |
| Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сн |
| пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о |
| . -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са какви |
| трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа |
| а се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше ј |
| ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну и |
| јљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и н |
| инем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> < |
| озна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори.. |
| Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Д |
| не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па |
| ићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне пр |
| и две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску опр |
| м цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врач |
| и хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и |
| ога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{ |
| аду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га доне |
| свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни тра |
| ро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски рук |
| S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекн |
| цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града тр |
| нице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја |
| пџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Тур |
| е толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре д |
| јглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадо |
| достаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми:</ |
| гове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродан |
| све прелеваше у злату и сребру.</p> <p>Цар се насмеши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле |
| ук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче |
| па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђо |
| елико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благ |
| ка.</p> <p>Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их прек |
| рође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три х |
| , певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле т |
| ојводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српс |
| ло слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми ј |
| ошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Тол |
| војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивш |
| <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па |
| ху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, |
| се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сус |
| , па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ов |
| тотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, би |
| еру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се име српско...</p> <p>Млади |
| то?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са толик |
| онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лук |
| ини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин |
| другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало по |
| ског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби кој |
| ђе врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, ми |
| учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет зборило по живахним и |
| и га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже |
| е цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме с |
| </p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један |
| тне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и |
| о, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186" /> <p>Мргуду се засија |
| им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоц |
| на.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас |
| м камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз ша |
| м — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанст |
| рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу |
| адоше сами, започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова |
| ука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</ |
| о; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, сла |
| стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејах |
| и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даљ |
| ице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да |
| е како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то до |
| но узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Клен |
| своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином своји |
| .{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредил |
| воре.</p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чуди |
| ло боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p> |
| е, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тра |
| завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, н |
| ему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га |
| ерски не смрве и не погазе какав красни цветак...</p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где |
| коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, или кад |
| е среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српс |
| ста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота |
| , истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе |
| нути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том х |
| а <pb n="90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће |
| тљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане вил |
| Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вр |
| отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с |
| в ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То н |
| им стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег |
| ја се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који и |
| им смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао вероват |
| познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... —</p> <p |
| наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негуј |
| д џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино |
| зумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватр |
| ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> < |
| Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> <p>— Јест |
| гао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону та |
| Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред |
| њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застан |
| ају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па ни |
| о и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну |
| којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају |
| ис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше све |
| не витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђ |
| а и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од сребрни |
| ваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који весело |
| ан гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</ |
| лићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим извијањем, |
| вом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, д |
| утаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила |
| а се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у |
| чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе |
| Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић до |
| урва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увр |
| под које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао з |
| првом погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји пр |
| Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У неп |
| турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо |
| ла злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. вр |
| нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисаво |
| ="SRP18631_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у |
| збаци оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаш |
| малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута |
| ре им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хр |
| ра-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-п |
| . —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који о |
| ="85" /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чек |
| твим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, |
| ш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне с |
| постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, |
| оју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, |
| ога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би |
| оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето |
| а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> < |
| а за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде. |
| стража Фејзијиних.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фе |
| борави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он са |
| кву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="178" /> орило од песама, као што су |
| <head>III.</head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше |
| ама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <miles |
| да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марј |
| а слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита |
| и изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре преви |
| њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да |
| ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али прек |
| о е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја |
| слободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> < |
| ам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све д |
| рашну причу!...</p> <p>- Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се |
| и кумбара.</p> <p>У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе марша |
| знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим те, зар |
| и, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око в |
| head> <p>Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која с |
| ног веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима |
| , а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз |
| поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што |
| ете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не мо |
| ор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p |
| ка јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа х |
| трашна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао |
| о што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да разми |
| сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Коч |
| онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици пор |
| га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n |
| е опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог. |
| стеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те ле |
| з својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срц |
| ојводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спрем |
| рио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је |
| радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, п |
| на, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни |
| ма лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би кр |
| таде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа |
| </p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби везиро |
| л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да |
| p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али так |
| Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука |
| свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а на |
| е свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господин |
| и знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране |
| одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} О |
| та за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Ту |
| да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер је |
| о, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зор |
| Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Јед |
| милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег п |
| авице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — |
| рећи ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше гла |
| ли у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир |
| дише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране |
| ...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосн |
| и и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху око манг |
| младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима |
| </p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу М |
| сам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> <p>Мујагић |
| намо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце |
| мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши о |
| е — угаси...</p> <p>Лепосава задрхта па цикну:</p> <p>— Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар в |
| жа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! — |
| Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао у |
| омоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по ви |
| о, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком |
| у, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S |
| ује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -< |
| не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{ |
| тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као |
| о цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасм |
| што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хи |
| уда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, |
| аду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло оби |
| и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а |
| .{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлеп |
| зо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице око састављених крџалинака, спрам светл |
| ог бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни |
| грају.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витиц |
| атост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако |
| има се шаренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували се |
| ла голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бе |
| рило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, |
| андила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду |
| на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилници пре |
| Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учини |
| ветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од тур |
| весте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вер |
| <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудил |
| вони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних зап |
| шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, |
| сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цв |
| свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјеку |
| орише и из њих изађе неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе |
| тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красн |
| же, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога ча |
| е љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} |
| не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше |
| не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави |
| од густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па как |
| а, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га |
| таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циг |
| ет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха |
| /p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чег |
| n="205" /> сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово |
| p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па неб |
| нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио |
| румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њ |
| трене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат |
| рака!...</p> <p>Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо |
| е нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући |
| браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> |
| почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Са |
| ом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо |
| ко на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, ко |
| ажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, |
| еђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила. |
| тву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} |
| асуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му зане |
| ко је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса |
| у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше |
| нати могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па |
| олажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваки |
| Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу |
| оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа |
| и повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" /> плам |
| озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше |
| си пала, само што кроз праменове његове црне косе просијавају његове укочене очи, као у какој т |
| сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је са |
| главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз н |
| шида... -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рз |
| загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а си |
| што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које |
| апуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су |
| свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју |
| , узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце |
| е ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико о |
| творним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати |
| стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спа |
| бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца |
| х, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p> |
| у хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши |
| ладо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} |
| за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па п |
| једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </d |
| о је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он пола |
| на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци п |
| </p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима |
| а месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују сл |
| } Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно |
| један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше в |
| је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би |
| Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која |
| .{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад до |
| С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, |
| ог са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоз |
| д небо помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а |
| детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад |
| путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунц |
| <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло с |
| ко рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за |
| небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за |
| — Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треб |
| овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не |
| о мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> <p>Коча се трже...{S} На његовом |
| свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, к |
| и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коча се трже иза сна па се кршћа |
| епосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благ |
| о оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмља |
| че, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш |
| рњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он ста |
| у што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> |
| ачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна |
| те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један пут |
| , као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељск |
| е по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, дола |
| који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад то |
| оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —< |
| .{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, |
| {S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, гор |
| ети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>С |
| је, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бо |
| ред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, шт |
| о — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрви |
| Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту |
| ча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да |
| реварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да |
| е се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико зв |
| е не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страх |
| силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце |
| аћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасн |
| је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да |
| , па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S |
| епше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа |
| полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S |
| ојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко |
| га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост.</ |
| ; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је так |
| ести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова |
| кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| иво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шт |
| ео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p |
| савом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није |
| јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се |
| обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, |
| н кад је робовао, па и још много, много црње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јесте ли |
| о дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаше те |
| еменима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постаја |
| позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег |
| ину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то он |
| прости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово |
| не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, он |
| т не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што н |
| послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте |
| ли није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грл |
| виле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јуна |
| е...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља |
| а опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је |
| А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види |
| мско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне.. |
| а сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крил |
| штам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запи |
| уговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло о |
| Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четниц |
| за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе кр |
| лажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква |
| са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђ |
| што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли св |
| огла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, по |
| д се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору. |
| јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n="235" /> < |
| мовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у г |
| ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе неброје |
| ком стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n=" |
| но летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цв |
| ао кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђувендије.{ |
| ше топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда нек |
| дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Он |
| е момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје |
| је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="239" /> другови |
| нице.</p> <p>Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио в |
| тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p |
| дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан пут проговори од |
| пути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се с |
| а узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми са |
| њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама до |
| ма, <pb n="122" /> сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, при |
| !...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од на |
| седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху о |
| <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама |
| нути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи из |
| сама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође вр |
| њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" / |
| га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али |
| страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих и |
| навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти још и |
| ванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мене заустави.{S} По |
| зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— |
| } Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше |
| ину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод к |
| постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш |
| који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше |
| е онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пу |
| <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у највесе |
| а што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи |
| ске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на |
| S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци |
| ком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падо |
| и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из своји |
| озор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака и |
| у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, |
| се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху дале |
| шљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљ |
| ице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле |
| ће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која |
| S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p |
| остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није м |
| ји све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са |
| да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је |
| јске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиља |
| едерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...< |
| ом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама мла |
| време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што |
| с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, а |
| > <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако |
| по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у |
| е, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месе |
| живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један м |
| ој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у ј |
| ако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају н |
| ављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако |
| зврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час се |
| ј чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опрос |
| за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по |
| ко Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажа |
| се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде |
| их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насмеја.</ |
| ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци ј |
| лади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n=" |
| не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себ |
| д којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се |
| ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у |
| ој.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви глав |
| p> <p>Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше |
| не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из пад |
| а поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата |
| к сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне вој |
| не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стис |
| упце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се бор |
| ом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди |
| ет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски гла |
| упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, рас |
| је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери |
| још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Миха |
| погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви бе |
| !{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне <pb n="144" |
| и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да |
| се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу! |
| есам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гл |
| астрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима |
| велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам ч |
| ка ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник |
| јајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сеља |
| већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрн |
| а чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али о |
| ходе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш |
| ећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Ј |
| S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело |
| својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гле |
| побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан у танку блед |
| <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало ч |
| оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се |
| срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуд |
| по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше п |
| овори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свим |
| клонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — прого |
| ...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо деси |
| ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!... |
| ца...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку |
| и.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш. |
| !{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S |
| ила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама |
| оче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао |
| лободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беш |
| ...</p> <p>Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од ка |
| брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ће ми платити!{S} Нек |
| и и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити |
| а — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, |
| пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, б |
| отао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да в |
| ад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он |
| десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по реч |
| раброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгоми |
| умарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јо |
| допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шап |
| ак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како |
| ио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, с |
| оликим крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да |
| итиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ћ |
| је, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и ње |
| ваху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде |
| што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онд |
| час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — к |
| <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и д |
| у реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" |
| он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и |
| > <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајњ |
| је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаш |
| а врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шк |
| буха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њ |
| Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни |
| ина, и писнувши:</p> <p>— Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> < |
| ога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што |
| ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака ц |
| мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, при |
| брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан п |
| виснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтело |
| не им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку м |
| вити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S |
| д познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она промен |
| /p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l |
| можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним о |
| кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде |
| е јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари |
| ="125" /> радост из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} П |
| лост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не |
| ржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори ст |
| е од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се т |
| l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>зд |
| о по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајку |
| <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, |
| јску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети |
| а некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово м |
| , који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не |
| похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти с |
| е мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог |
| а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке |
| силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... |
| боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо при |
| не нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта с |
| којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисн |
| драв вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати самор |
| ијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој т |
| n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постар |
| куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја |
| ово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тас |
| ећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест |
| Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога по |
| о десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако ок |
| ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе ул |
| а витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку |
| ш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанств |
| рчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да |
| ћи да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, |
| се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небр |
| се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши ма |
| еседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну |
| у у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онд |
| иле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зор |
| ајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коч |
| букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто д |
| ри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући |
| окор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не беја |
| прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још |
| и је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема |
| вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на после |
| каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајк |
| од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља |
| ити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S |
| едном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то беј |
| смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао |
| ину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како |
| неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какв |
| одити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њи |
| о да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на са |
| ла није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у паклен |
| ви његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јур |
| боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, кој |
| head>XXIII.</head> <p>Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, |
| ог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески с |
| бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска |
| сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава |
| ожда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошт |
| уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као м |
| pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, ра |
| , па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао с |
| 57" /> спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На п |
| често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас |
| а собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао в |
| Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смеш |
| била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крв |
| мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о |
| о пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шар |
| ху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га |
| чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb |
| ча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити |
| ицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само |
| стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун мес |
| топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — |
| задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — |
| ној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му с |
| ивело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер о |
| езде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледели |
| бразе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само к |
| из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је |
| лава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље глед |
| и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?.. |
| на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јас |
| као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који |
| {S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта ј |
| Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе |
| то тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинил |
| <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица |
| љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> |
| а га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама <pb n="182" /> запита |
| ила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и б |
| <p>Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако забор |
| окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад |
| је! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге |
| једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати |
| боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно изда |
| целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} К |
| пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила |
| тавише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Срп |
| све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљте |
| ну на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угл |
| ше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави |
| ним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гл |
| требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, шт |
| џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче |
| ити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним...</p> <p> |
| о се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та |
| > баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да је |
| дина дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду |
| а српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њени |
| м притиску руке...</p> <p>Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, |
| ари...</p> <p>Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беш |
| даше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја |
| поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исх |
| знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џ |
| .{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних |
| асти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обич |
| вар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један |
| луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове |
| ему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често прич |
| разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много |
| инска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му |
| се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли |
| <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити |
| збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнем |
| ма...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.< |
| кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био |
| груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле |
| оше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије зл |
| > што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикну она радосно пљ |
| се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, так |
| тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Та |
| аћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онд |
| чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Го |
| ријски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискам |
| у вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити |
| тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако |
| они до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} |
| огима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p> |
| вори промуклим гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак поква |
| јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете |
| урци не оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место |
| смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удв |
| ри.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта ј |
| > <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам ка |
| види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је д |
| коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо |
| рли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <p |
| <p>Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе вил |
| љао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанст |
| ува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се по |
| аска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од красн |
| зирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхт |
| е и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па |
| и његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини друго |
| е бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као шт |
| камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог < |
| јком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо! |
| да како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с о |
| а собом играла, подскакивала и окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} |
| ...</p> <p>— Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио |
| а се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом ту |
| ала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.< |
| , и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања З |
| и.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче |
| >Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у |
| ш већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} У |
| је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта |
| погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару? |
| мицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али |
| аше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху св |
| ког на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња. |
| {S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све ока |
| ло, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној |
| о мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру ка |
| асовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то в |
| ре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попада |
| } Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и |
| ти и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини |
| чуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женс |
| у мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што |
| > <p>На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започ |
| ити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> |
| гом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а |
| повратак Кочин <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је |
| вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадош |
| сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио.. |
| им још страшније стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Т |
| љаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Кара |
| а полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко запле |
| се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге десно од с |
| па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да зат |
| те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а ра |
| а веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље ва |
| дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у т |
| д чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака |
| , три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет стотина Турака.</p> <p>Пошт |
| у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час нала |
| и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна с |
| {S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> |
| а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише |
| сет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — |
| идети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног |
| ришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, |
| о гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из прова |
| о у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал |
| ... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који |
| то Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се же |
| нијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вран |
| оћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} |
| аре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши јо |
| .</p> <p>Коча прегледа још једном своје чете, издаде <pb n="174" /> неке заповести, па онда леж |
| да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемир |
| а...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као |
| тотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљад |
| да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица |
| зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и у |
| де кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и |
| и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор по |
| ли и онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па |
| х пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везир |
| ију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници виде |
| припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови б |
| све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро |
| шевца као облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не мога |
| у као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провал |
| } Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соко |
| да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми |
| аше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и |
| то га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> <p>— Педесет! — одговори овај радозн |
| оји се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуд |
| а.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је з |
| , а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говораше |
| ио, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну нев |
| друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{ |
| се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стреп |
| ри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мр |
| трашна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задобише најп |
| бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Вра |
| на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви |
| за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми |
| Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде ј |
| није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу. |
| јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref target="#SRP18631_N6" /></ |
| тановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p>— Слобода! — јекну из Кочине пуш |
| ез душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> |
| кање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спр |
| ају муње!</p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо от |
| А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека |
| мех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће спреми |
| S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их |
| чо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пра |
| дог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фе |
| око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљен |
| ом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи мог |
| то повечера и проразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло |
| е до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али |
| му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако реч |
| /p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд |
| е.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од |
| да с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p |
| главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у |
| ће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И младић одлет |
| драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — како |
| у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе |
| распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје |
| и зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори та |
| оклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један п |
| .</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се |
| то хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије сво |
| није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело с |
| свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан |
| после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} |
| а; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу |
| ше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, а |
| ј коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мр |
| каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгоми |
| чи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и |
| узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише |
| сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назл |
| свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мо |
| ом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живо |
| Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад р |
| у Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослоб |
| е нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану |
| насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са |
| шне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја |
| мало одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за |
| тој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прођ |
| з којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> |
| уну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући |
| р је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у |
| лада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготови |
| ја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} К |
| пет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом дев |
| се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилет |
| ..</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> <p |
| лети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска д |
| ="subSection" /> <p>Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, |
| , и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за м |
| о све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао |
| мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ј |
| све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице оки |
| знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да |
| аш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по сел |
| не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад.</p> <p>У сред најже |
| колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то |
| ладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он с |
| ћи се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година ка |
| уцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одговор |
| е јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца |
| час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова једи |
| /p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <p |
| ти, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку |
| умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од |
| ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне |
| еру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињ |
| , па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је са |
| тава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што к |
| ком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све...</p> < |
| кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од |
| > <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — |
| ир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коча поц |
| p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшни |
| мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и з |
| рча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? —</p> <p>— |
| це ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — са |
| Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља поста |
| н, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!.. |
| а.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ово изговори |
| ака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне |
| та, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом |
| о тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад |
| ајвећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у с |
| као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... |
| ило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четир |
| је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се |
| еље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страхови |
| } Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти |
| умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом |
| е очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је пона |
| народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врл |
| да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и |
| а слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше |
| раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ шт |
| аром Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родб |
| пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да на |
| е казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао |
| , није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone unit="su |
| не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала... |
| добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на сел |
| ше ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја |
| бе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ов |
| поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не тре |
| , онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једр |
| и то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти |
| еш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се |
| га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те мол |
| сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оно |
| е мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га |
| И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега б |
| ца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира.</p> <p>Једн |
| мевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коч |
| ости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаш |
| рзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се не |
| од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, а |
| не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се |
| ије смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу прев |
| н се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, д |
| S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу рук |
| ње.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко пут |
| се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се з |
| идите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад |
| неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и п |
| о...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јунач |
| своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много исказуј |
| дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да |
| спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а |
| одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, |
| аште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају |
| ја што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке и |
| ити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> |
| као, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио |
| опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а м |
| не, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало ужи |
| помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти зах |
| дкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања |
| д он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у ца |
| ма свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док |
| вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи...</p> |
| тенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громови |
| ела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још к |
| сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са изв |
| —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда |
| помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вр |
| његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци |
| .{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде с |
| раху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се |
| у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољ |
| далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му |
| ови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он |
| ..</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Зн |
| нков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана.. |
| свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукал |
| з питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш |
| топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> < |
| другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бит |
| аопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакл |
| иди каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху с |
| Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погл |
| ати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све в |
| и на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд |
| све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде прича |
| ло тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јад |
| да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешт |
| сних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима |
| шније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је доб |
| се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстраш |
| ше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко п |
| > <p>У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца |
| убише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудно |
| Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, |
| устош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цв |
| ао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питоми Пање |
| прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни нач |
| Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге |
| ао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слат |
| један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом војско |
| или.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, |
| ји је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне д |
| ети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!. |
| н јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прих |
| две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам в |
| {S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, |
| неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> |
| руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе т |
| >Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио |
| час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена. |
| га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне витиц |
| има јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Периз |
| је теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на |
| лине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно |
| ом прошапће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад за |
| ргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отвориш |
| аког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна |
| раголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили |
| тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго |
| што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправ |
| збори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе в |
| и не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар |
| ори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p |
| адски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милин |
| како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним |
| аваху најсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова |
| ри а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, |
| и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше дола |
| е зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, |
| , јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушност |
| све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута заб |
| дани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце |
| ко забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} То |
| легли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све |
| чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога |
| тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поч |
| е дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, |
| есто звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену |
| земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одув |
| који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим |
| д оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве |
| вода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} |
| могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још |
| tone unit="subSection" /> <p>Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те |
| да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са д |
| но, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија ре |
| тристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво к |
| вну књижевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распростиру т |
| аси народа каког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевнос |
| века напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народ |
| type="liminal"> <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колик |
| безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка леп |
| ашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати |
| ним очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крстећи се |
| оста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика <pb n="12 |
| ише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве сил |
| е је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста леп |
| бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али н |
| ерињском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слобод |
| силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> |
| ледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ј |
| је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира ве |
| н рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја зн |
| та...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па о |
| S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, најмилијим осећајима |
| о уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону стра |
| тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће |
| } Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очај |
| коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је б |
| беде...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху |
| праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест |
| како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити. |
| Он устаде.</p> <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Д |
| Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда |
| собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, в |
| > <p>Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаш |
| његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет царов |
| е у Србију превезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хл |
| о загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Г |
| и...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела д |
| ина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у најве |
| p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</ |
| ер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куд |
| ситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> < |
| асник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одуз |
| —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро д |
| ине заповести, постаде сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се |
| >Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало |
| ркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... |
| лог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је |
| ије долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што |
| ашнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду |
| ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у то |
| дни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролази |
| е неки <pb n="50" /> црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова |
| а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да ш |
| висне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са св |
| ати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђ |
| друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако р |
| свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен К |
| се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, одан |
| био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога |
| ма, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Св |
| јзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том |
| 33" /> источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по ко |
| ти не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очим |
| да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог |
| га је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох з |
| Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана ш |
| а коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци ра |
| а....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса |
| бу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, |
| доше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слободу...</p> <p>Узалуд падате тако мно |
| p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се |
| а чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Т |
| тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху д |
| а...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мир |
| </p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, |
| и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме пов |
| ободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Тур |
| сећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који вид |
| арца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Сва |
| неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, |
| у до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе |
| еци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бо |
| аоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју о |
| а само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по сре |
| ах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нам |
| дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref target="#SRP18631_N3" />...</p> <p>И |
| ства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљи |
| ле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило |
| и Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Му |
| ="73" /> <p>На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па с |
| ан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома р |
| номадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допа |
| ајдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше кака |
| S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у и |
| ано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође |
| е брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а |
| однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати |
| ... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Б |
| pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притво |
| олако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копај |
| а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизин |
| изиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не |
| ога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> |
| ску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао |
| које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети |
| на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верн |
| ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који с |
| оји чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у с |
| ше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах |
| а је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе т |
| о ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеш |
| або женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда |
| , с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... |
| срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, |
| } Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је виде |
| ве то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</p> <p>— Опет, опет, ку |
| нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима ск |
| иком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како |
| ници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркв |
| ји чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише пр |
| страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћиј |
| } Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласник |
| ји им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир ум |
| највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беш |
| бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабо |
| а вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код куће толик |
| ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опро |
| о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планин |
| > <p>— Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво настави уход |
| а славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није сме |
| ну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где |
| ction" /> <p>Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта с |
| ј мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им са |
| силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад мног |
| ше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, |
| своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> |
| одуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, т |
| ресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела |
| место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свита |
| — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадиј |
| евића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> |
| ако?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједн |
| тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, п |
| редусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе |
| игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чо |
| смеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на м |
| на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, пов |
| ти кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ |
| n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка н |
| ка, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични |
| теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробуд |
| о тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - |
| епцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па он |
| да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узв |
| ућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није д |
| згрешила?</p> <p>Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћ |
| а загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} |
| ри.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драго |
| а сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше усн |
| бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онак |
| од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше н |
| дове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да |
| рна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата стр |
| ца?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше |
| ци, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Време |
| није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стра |
| који је угледао <pb n="43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанс |
| е нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се |
| о што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам |
| коња момак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај |
| иких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пл |
| улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве шт |
| ље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде види |
| наш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да |
| оча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можд |
| своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели |
| му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада ј |
| дног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Нема |
| кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да сво |
| реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беш |
| релетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пу |
| го ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку <pb n="251" /> победи п |
| 145" /> <p>— Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво настав |
| S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто ки |
| ко беху забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао пр |
| .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, д |
| а једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да с |
| га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за в |
| ше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро расп |
| о Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — |
| доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни вид |
| ео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, |
| олико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што |
| ници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз ве |
| рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему |
| о, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој на |
| "203" /> створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи сво |
| Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при н |
| јвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ |
| цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше з |
| ху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити |
| колико занесе простосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као приче |
| чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} |
| о грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никак |
| младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе |
| , већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад |
| /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше |
| p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровић |
| ушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После се по |
| вог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше па |
| о ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у р |
| ме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади мом |
| ак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља |
| у никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зе |
| ка да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падош |
| ови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније |
| е на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога на |
| китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скро |
| ојске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на |
| јке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама |
| ојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Ту |
| ла и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не |
| ву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, |
| једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у јед |
| им жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> |
| о чељаде томе научити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену п |
| онесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе |
| у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па |
| тркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад |
| ва побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише |
| на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча р |
| даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени ар |
| бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> своје приче. — Нико не зна н |
| неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо д |
| ући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с об |
| верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан у тан |
| м и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о к |
| јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног <pb n="123" /> ње |
| им речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p> |
| јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} З |
| као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> < |
| и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело |
| е пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше пес |
| орело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p>Мирко који беше опије |
| али старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њих |
| : за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па |
| оњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје П |
| ега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов |
| води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да п |
| о се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше |
| а се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су |
| ц сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их К |
| ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд обл |
| и ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мис |
| сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбана |
| њицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска ст |
| } Ја за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да ј |
| здизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук |
| љен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Тура |
| су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигд |
| от у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи оп |
| рујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао запове |
| раменима:</p> <p>— И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих р |
| побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзи |
| аза се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док |
| као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{ |
| сагреших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека д |
| ла! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити да сам |
| екаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хо |
| <p>Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n= |
| он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих се са |
| оби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби мно |
| а врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирк |
| ћута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти |
| аурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а ј |
| дну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа ка |
| д ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну |
| p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно че |
| свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свег |
| ога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочек |
| а коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суд |
| ад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, к |
| Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подиз |
| им звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, ил |
| ног такума на њима, које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толик |
| аса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свог |
| само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само |
| чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаре |
| то, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног та |
| удима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас |
| ајмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опе |
| амо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и |
| екол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све виш |
| не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао |
| тиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме |
| певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жар |
| ачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне |
| товске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што с |
| ... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће пор |
| ка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао |
| еку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чул |
| прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</ |
| мејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да с |
| урбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Крџалије спремах |
| у тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познаје |
| ре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста о |
| в устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио во |
| капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као п |
| и срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну |
| их уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се |
| то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у п |
| на је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ћ |
| ! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га поб |
| и, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упу |
| огледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако |
| ође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти с |
| аше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангуб |
| Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — |
| ован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло |
| и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — р |
| је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници с |
| у се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџал |
| мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та |
| ара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, т |
| уму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану |
| , несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Ради |
| се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас са |
| лавари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А г |
| Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</p> <p>И |
| на приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тет |
| таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отво |
| > <p>Све се утиша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вра |
| јни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па |
| ри; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло |
| зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула:</p> <p>— Не... заборави...{S} Кочу...</p> <p>У та |
| е више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она |
| приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш |
| ест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог |
| а један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беш |
| , ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па поме |
| ме! —</p> <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у |
| е после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се закле |
| беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одма |
| Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— |
| шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? —< |
| зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се ка |
| вача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва |
| е све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, ве |
| горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} |
| та се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја п |
| му се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То с |
| ?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске |
| ихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што |
| а преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату |
| чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама тол |
| естаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</ |
| >Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрет |
| омешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провал |
| еретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе де |
| — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, коме Фејсиј |
| натога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из |
| етника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми |
| је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div |
| м му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у з |
| /p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од пом |
| <p>Отрчаше из одаје...</p> <p>Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним двори |
| амо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи |
| никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то |
| 3" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— |
| Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико |
| пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и |
| Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док |
| } Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке |
| , али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући ш |
| могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на н |
| ..</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су |
| свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> |
| игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног |
| ше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S |
| арио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу |
| рексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш |
| и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу |
| а шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да |
| прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси м |
| Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone uni |
| ар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџали |
| му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драго |
| у бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?.. |
| е видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за ко |
| војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са сво |
| и Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не с |
| дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром у |
| ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> |
| највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали |
| рећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше р |
| , и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> < |
| ко певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако |
| у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ј |
| далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета позн |
| у тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пут |
| еке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећ |
| лико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у |
| на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу т |
| е тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо |
| ли праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</p> <p |
| заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцн |
| ањем, погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене <pb n="233" /> источне песме што су к |
| е готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће |
| да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p |
| ад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а |
| о сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав |
| е небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! ст |
| стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазит |
| чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљ |
| излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама |
| није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} |
| да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких в |
| даде...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак...</p> < |
| р што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме |
| толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити св |
| то бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим |
| ћ како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој в |
| латко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p |
| ојима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину |
| везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у по |
| адове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, |
| са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз на |
| а да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов...</p> <pb n="247" /> <p>Све се то намах |
| и почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S |
| ки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што |
| пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган |
| и заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се |
| пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па сам |
| вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још |
| већу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плав |
| на гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз |
| м џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је |
| >— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка |
| жа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши |
| а да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина не |
| е и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} |
| {S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом ми |
| ђ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, |
| с беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском |
| толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог ве |
| јске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је |
| p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо |
| ости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те |
| ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без |
| крену се другом једном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог р |
| ова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, |
| за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом.</p> <p>Кад уђоше у кућу, џенерал запита Ко |
| , војводом Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и |
| мске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилери |
| !{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —< |
| лико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпо |
| казиваху да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољц |
| з свију чета, те огласише јуриш.</p> <p>Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} |
| дили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, |
| вету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад |
| !{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња |
| ло, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час см |
| а ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка |
| >— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске |
| и.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српск |
| <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ |
| ем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју п |
| Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу |
| Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са |
| како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи в |
| глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село <pb n="178" /> орило од песама, као |
| а, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да |
| беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пре |
| егови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао д |
| А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније |
| е рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, м |
| је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, мн |
| ема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га за |
| нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је бр |
| уме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p>— Рђо |
| !{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ..</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И |
| вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час п |
| И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће |
| ити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајући на слуге и |
| оше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, |
| слу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који ни |
| а му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} |
| Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије |
| му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да вод |
| на је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо ч |
| p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи закл |
| има разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује |
| S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а |
| е, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; |
| о по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p |
| одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни |
| <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале на |
| маш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити |
| тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац |
| хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћ |
| м.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет по |
| ије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што |
| чима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, о |
| је, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и |
| говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхт |
| е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још |
| чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Ко |
| n="113" /> <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео д |
| постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... јецаше тих |
| опао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то |
| , сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад ј |
| <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар та |
| а спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски |
| његова прича.</p> <p>И заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турц |
| твима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за св |
| клопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си м |
| а га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га.</p> </div> <div type="chapter" |
| шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као д |
| <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по в |
| сминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разгово |
| дни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра.</p> <p>— |
| осава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћ |
| p>— Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда к |
| шћерца устегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд ст |
| пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спа |
| од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прси |
| жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне |
| p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— |
| и стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што |
| да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи |
| ћ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами |
| аху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још ј |
| чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета б |
| Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска в |
| ма изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме |
| не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихов |
| облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани |
| } По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био т |
| мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте |
| нџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, |
| тећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С |
| поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршид |
| ћем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечи |
| ="12" /> <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке срп |
| а спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јемени |
| /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на п |
| а прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у див |
| почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од с |
| т чути можеш красна извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да |
| p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто |
| очио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у |
| адор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се |
| чини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То |
| већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшег |
| а зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми |
| Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— П |
| тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју |
| >— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <pb n="183" /> <p> |
| и неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! |
| Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад |
| на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посла |
| ивот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и |
| артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Пр |
| љевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет.</p |
| зно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом те |
| .</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начи |
| о српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу р |
| овестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанст |
| ојвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав п |
| ах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S |
| еше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Про |
| ајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршен |
| ска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не |
| му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p |
| > <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то |
| !...</p> <p>— Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам ј |
| еш ли, можеш ли ми опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшн |
| ш једном прошапће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа |
| предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— Не називај лоповима н |
| ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да |
| >Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{ |
| а то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — говораше п |
| 39" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар неку |
| — Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђе |
| воју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не зна |
| е ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут |
| Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити? |
| један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref target="#SRP18631_N4" /> брижан сам што разм |
| их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је нама |
| сне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао |
| сто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспа |
| !...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану |
| прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети |
| Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.</p> <p |
| е учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у нај |
| рца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јун |
| и шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Коч |
| рвих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је |
| лио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшн |
| а блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете п |
| ини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљ |
| га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — п |
| е сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, |
| ћи се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно вече... |
| задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не ост |
| ре.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањ |
| иваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шали |
| а је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца |
| ли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се п |
| , посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} |
| — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер |
| последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p> |
| а се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силн |
| а по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати.</p> <p>Мргуд |
| заше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећа |
| вјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу |
| даше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна бл |
| наштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с по |
| да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као |
| њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново о |
| ом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није гово |
| Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког бр |
| унуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо ш |
| Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, он се в |
| крштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су мог |
| ска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на |
| оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, к |
| е чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И |
| а сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој уз |
| тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице око састављених крџалинака, спра |
| е упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!...</p> |
| е ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом |
| љупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широком свету на све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, |
| а.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту с |
| име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— Убиј ме го |
| из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима.</p> <p>— Немој тако јуначе! — прихвати |
| ђ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то |
| кар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа б |
| пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима:</p> <p>— Та зар ни један момак није |
| злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p> |
| ком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска њего |
| ата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки <pb n="50" /> цр |
| ..{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоски |
| ри вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране |
| рло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! —</p> <p>— |
| ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано |
| била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше |
| т спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} К |
| па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете |
| е скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз ти |
| он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад |
| г Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамано |
| једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећ |
| ну небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само насмеши.</p> <p>— Ти се см |
| и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позн |
| — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанств |
| али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} |
| покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од |
| не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На један п |
| радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мр |
| ици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавш |
| и, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљив |
| онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, |
| таху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до |
| е шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити серб |
| регазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка че |
| , за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ј |
| иш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— |
| . кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не т |
| а она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Весе |
| ахвалио....</p> <p>— Ох проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, а |
| ш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А зн |
| јих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} |
| а тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује <pb |
| ти зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођах |
| p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом ста |
| ара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад |
| еше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад |
| ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, |
| > <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Пр |
| али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака орд |
| pb n="89" /> <p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама сва |
| цем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњ |
| а о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло ле |
| >Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњен |
| одине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— |
| <p>— Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану |
| да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— О |
| } Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После ти |
| седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох ка |
| зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предам |
| ело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да нал |
| то остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништ |
| пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шиј |
| а не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као |
| шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Пери |
| год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више д |
| лашено прихвати.</p> <pb n="60" /> <p>— Шта рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Ју |
| крену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново. |
| их са смешењем.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Е |
| дговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?. |
| дан од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растума |
| а их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> < |
| о још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта са |
| аборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да м |
| их чекаше као озебао сунце. -</p> <p>— Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде |
| глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га п |
| растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза н |
| , којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p |
| звукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано |
| вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох |
| из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да |
| — А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха |
| !.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за |
| часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — на |
| а, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, шта је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас |
| тала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако зат |
| p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; с |
| Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући |
| ао у човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају |
| да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша К |
| и сусрете се са својим побром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се |
| /p> <p>Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но |
| ко у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он гово |
| дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и неколико српских породица |
| а својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал |
| о су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води |
| нога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Ко |
| !...</p> <p>Младић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш |
| ла приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} |
| шо! —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко |
| анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрл |
| онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада |
| Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћес |
| трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па |
| а, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу ва |
| , па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака? |
| то се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Зд |
| ше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? |
| замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало |
| мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледа |
| ко мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он н |
| Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни к |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним |
| , Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, ш |
| својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је р |
| имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди н |
| ти да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија |
| } Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко углед |
| е истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше неколико |
| им ручицама <pb n="182" /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одгова |
| ... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — |
| утак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онд |
| ? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча |
| више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се н |
| ш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} |
| p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да |
| а мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пут |
| у реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећа |
| шљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, о |
| старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. —</p> <p>Странац се на |
| да поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови |
| плахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се ис |
| а ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— |
| о пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— Шта је, |
| зговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије |
| учније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на траву у к |
| им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа зах |
| ораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов п |
| Фендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref |
| т, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљиви |
| ражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си |
| прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се дог |
| је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— |
| ући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се з |
| аде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone unit="subSection" |
| о три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мис |
| као да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и |
| шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — н |
| се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, трг |
| Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких |
| ојске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, |
| ско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љу |
| задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат |
| Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone |
| ?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирн |
| ом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи п |
| ан таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне стариц |
| <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху он |
| ме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам ка |
| пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се вит |
| великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну црк |
| ка изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаш |
| сти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из ко |
| насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и |
| сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се...</p> <p>„Не питајте ме |
| ена учинити...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— |
| ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да |
| мци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, |
| подине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честито |
| ни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око у |
| пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше в |
| и опростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његов |
| Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није мог |
| пила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и |
| идаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице <pb n="230" /> |
| ти, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им прича |
| пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, је |
| се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="4 |
| о свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али |
| ојих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру. |
| ратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је врисн |
| чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у пла |
| е се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, |
| мо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па |
| и није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div type= |
| а груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу |
| икада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, сва |
| е бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — р |
| упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шт |
| дом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тре |
| ог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући с |
| хаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуј |
| где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао |
| а — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> < |
| емио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре от |
| решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, к |
| собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склоп |
| рбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одм |
| није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише |
| ашивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде |
| <p>Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све |
| а гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао је |
| p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео |
| на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави ч |
| <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам прија |
| сну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био ра |
| те г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као С |
| ао!... прекореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија |
| и се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с брат |
| а оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову пос |
| одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће |
| Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да о |
| ног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и ср |
| ојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер зн |
| ти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајк |
| би.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа |
| ко високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где с |
| аше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цуре, - све нежна одојчад |
| ја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забру |
| , не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва |
| на отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпе |
| им путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на |
| ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око |
| сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! |
| скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлос |
| сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд п |
| а, разговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладош |
| ацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крв |
| .{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он крш |
| о цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је |
| шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар неса |
| така већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је по |
| уд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а з |
| дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од |
| у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у |
| пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варварин |
| ам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари до |
| лонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да |
| </p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> < |
| .{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне |
| ли шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да |
| да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачул |
| јају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је не |
| па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи |
| рио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше |
| био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је ви |
| о сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но |
| га једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да н |
| <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла |
| тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да |
| ено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....< |
| о сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају |
| и љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си |
| иш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од ј |
| и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно |
| ја, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, |
| два дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча |
| .</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз |
| <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начи |
| се само лако осмехну.</p> <p>— Не знаш шта може учинити срце човечије!...</p> <p>— Имаш право |
| и му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушт |
| м за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву |
| а младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та нека је лепша од нај |
| у, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти |
| ча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној с |
| а ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима. |
| м ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме д |
| ате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да баре |
| запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, |
| Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке |
| сав запурен и задуван од трчања.</p> <p>Шта му је сад пало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — |
| .{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, |
| не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам |
| НА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>КОЧИНА |
| ЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>СРПКИЊ |
| n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>И |
| ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село до |
| о тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Д |
| климну главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе |
| ји им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пр |
| да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве кори |
| четке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевност |
| д какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више |
| жевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам как |
| — Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— |
| енуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари...</p> < |
| ња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим к |
| омајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд |
| p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што само најго |
| доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових п |
| и берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити |
| stone unit="subSection" /> <p>Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором прич |
| еда лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана кат |
| све стране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кар |
| ко изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, с |
| p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на са |
| ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама бех |
| наштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђ |
| естано само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода зау |
| е нежна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је мла |
| х уздаха за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво неб |
| } Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јак |
| Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе |
| причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi |
| ећ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка сво |
| ном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се |
| ује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали...</p> <p>Заповедн |
| е на место њега!...</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то исти |
| јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мир |
| ти главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде с |
| пет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из ма |
| ш страшније стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадиј |
| вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу |
| и сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворов |
| да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанк |
| — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски |
| нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише с |
| лас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промук |
| паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од |
| еља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно ка |
| сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није |
| ка земља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке |
| че држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљ |
| ота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Н |
| p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљ |
| које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је |
| дити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да |
| грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и |
| епа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше |
| вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате |
| оду...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу све |
| е опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха |
| мрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке |
| хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, рас |
| Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</ |
| ила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казат |
| окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! —</p> <p>И чочеци |
| достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња |
| Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!... |
| е прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> |
| примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— |
| манов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, |
| гледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на п |
| ста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоре |
| о, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад |
| пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, так |
| Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она мил |
| који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" / |
| то је намислио, па највештијим начином, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотер |
| ераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— |
| харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и ч |
| амена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуб |
| а хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху с |
| од све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до |
| оча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе |
| гла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} |
| да нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слатко |
| и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— |
| аучити.</p> <p>Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што |
| се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше |
| убимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Д |
| да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свисн |
| чам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има реч |
| бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека |
| црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на изб |
| и Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да бе |
| га, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће |
| гова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га |
| оје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно шт |
| оја је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта |
| да много приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> < |
| о како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да |
| ших!.. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи |
| еваше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако |
| <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју |
| е не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу ви |
| > <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча.</p> <p>— Ц |
| не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, к |
| станак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, д |
| поједу, која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупо |
| насмеши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а т |
| а братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја неса |
| ...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за |
| пи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људ |
| е пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb |
| > <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни з |
| , којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње |
| ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} З |
| узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепел |
| ајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна |
| елиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, п |
| екиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој ви |
| кажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно дру |
| .{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?. |
| — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на м |
| ад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочин |
| , како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> |
| ли наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим с |
| мер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дуб |
| едан другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, |
| p>Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако ле |
| њена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слобод |
| сподару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти |
| p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем |
| Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо |
| гу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су пр |
| се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>Пошто се рањеник мало поткреп |
| чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја |
| ше љубазно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека бри |
| > <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богас |
| ајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећ |
| еликом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим ша |
| кама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одгов |
| је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову о |
| дост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад укоче |
| ем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од дес |
| , или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет ми |
| да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој |
| "#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? |
| тину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не уви |
| лас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не с |
| авио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад т |
| већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И |
| у стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и кад |
| реницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, |
| абра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> <p>Фејзија се нигде није |
| е полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огле |
| ти сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="6 |
| себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се |
| бини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча |
| S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће п |
| е стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <mile |
| а то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије се |
| нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред |
| ах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја д |
| о од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -< |
| ет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све |
| е га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој |
| чили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти п |
| бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као |
| динче, узданицу своју?...</p> <p>Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? . |
| хови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, ка |
| а Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да |
| увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?...</p> </div> <div type="chapte |
| зуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви |
| Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се зд |
| ш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше п |
| иже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} А |
| уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одго |
| а изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча.</p> <p |
| <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те бо |
| јзија ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се у |
| </p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али |
| и беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небро |
| , од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n=" |
| жније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пу |
| ћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и пома |
| гово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића.</p> <p |
| што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p |
| релетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно |
| ада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда |
| ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у ко |
| и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је вес |
| алио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамо |
| тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни г |
| јој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, |
| ао своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у тр |
| Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда |
| тицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се друг |
| е бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни баб |
| ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре пог |
| сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће |
| И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и ору |
| ао и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Св |
| ео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у |
| аше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без б |
| ора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чи |
| ћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се по |
| е рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом |
| поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз сте |
| и, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озби |
| м четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез бе |
| здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова |
| туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних обра |
| е увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би мо |
| а срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само |
| је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа |
| ли се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре не |
| да се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n |
| с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који |
| 8" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју је она гла |
| згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он са |
| чини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>Т |
| олико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На један мах скочи са сиџадета |
| <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хв |
| ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо мог |
| вирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше |
| и кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надини |
| м себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до |
| разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох |
| На послетку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n=" |
| мљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрен |
| агрђено многим борама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, |
| Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре |
| у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој |
| о ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а |
| нао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десет |
| очића, својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије |
| ично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју стр |
| у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитост |
| огох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно ма |
| падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега к |
| не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину |
| кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац са |
| о.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пош |
| мањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу..</p> <p>По каква страшна м |
| , па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога |
| д не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, |
| жите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p |
| страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Ал |
| би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче |
| на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета |
| >Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n=" |
| <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше |
| па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је |
| обратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Н |
| варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше с |
| наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одгов |
| ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штам |
| ржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, |
| повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила н |
| авица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист |
| е на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак |
| својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да |
| де није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше.. |
| као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле.< |
| ете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху.</p> <p>Кад тако Мирко заплете и |
| од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да |
| ас убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљ |
| ака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од нај |
| о плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље |
| за Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта |
| ине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њ |
| едан мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, не |
| из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе ко |
| — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишч |
| .{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва к |
| ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, |
| густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним |
| без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипа |
| ао да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе...</p> <p>После се попе преко силн |
| чки твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча с |
| се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чу |
| ом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи |
| мала уста.</p> <p>— Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Так |
| ица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погаз |
| ао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као д |
| омоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио |
| p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше |
| тит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућу |
| р!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момча |
| ила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у |
| лађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њ |
| обито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погле |
| м шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" |
| зненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме |
| ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину...</p> <p>— Слушај рај |
| раха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње ост |
| рци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Тур |
| је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на в |
| ињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тог |
| џбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти ј |
| околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој |
| обесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, ко |
| и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати |
| азуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знат |
| p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Ал |
| ије страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи наро |
| дан Турчин појавио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче п |
| што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ б |
| ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напре |
| учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не |
| е он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи б |
| </p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p> |
| реко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, мног |
| еђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног М |
| њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепоса |
| ; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он ни |
| ашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону |
| у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, |
| видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове |
| ..{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} |
| бину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га |
| Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, |
| си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак п |
| p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јаст |
| зговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се позн |
| огли заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете св |
| буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Тур |
| и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду ду |
| ке, једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!...</p> <p>Таким мис |
| чима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти.. |
| , па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бо |
| е поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше та |
| рате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па |
| ек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, |
| борави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најс |
| ивот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш |
| дни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што нај |
| лу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте |
| тном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се д |
| е занесене <pb n="233" /> источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а може |
| допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо |
| али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што |
| учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај са |
| а.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те |
| е да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила |
| есте страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из уте |
| ле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се н |
| год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударц |
| <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздах |
| или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре пос |
| алинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> |
| p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштен |
| нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чи |
| а да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузда |
| о, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик |
| обом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов |
| рбин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Ал |
| смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска |
| срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... —</p> <p>Коча се |
| ћим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцим |
| запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа пе |
| !</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до |
| хтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркуто |
| уштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, |
| вуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прође |
| — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима с |
| сми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с не |
| ако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздр |
| звијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и |
| рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свак |
| арима поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоч |
| да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут |
| си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они и |
| трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, |
| .. — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што |
| це дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше |
| уњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби нај |
| их узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>К |
| рашно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; |
| оје рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога |
| он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио |
| па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} |
| спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... —</ |
| ича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару |
| од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све |
| срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи |
| о и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би |
| кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна |
| му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да |
| га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити |
| плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина устаде зачу |
| осави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго |
| :</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту с |
| /p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb |
| брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбис |
| опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, |
| рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! — |
| друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Пери |
| дно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с |
| војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — пит |
| ћи.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити верени |
| боде своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџа |
| њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих |
| да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клече поред мрт |
| ја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек п |
| главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... |
| као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби не |
| стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ бе |
| :</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Перизин се отац трже.{S} Он се ниј |
| труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или |
| е набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њи |
| /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путни |
| p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити за |
| већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до |
| х моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда пла |
| Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич |
| ле наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред веч |
| ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непр |
| n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је на |
| доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише |
| е гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је |
| је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Ка |
| вити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан |
| ци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свире |
| тио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија сав успламти на ове речи, |
| насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама |
| Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} |
| ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти |
| зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> < |
| боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да |
| је не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к врат |
| адну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они с |
| чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У ју |
| једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му <pb n="188" /> н |
| е на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место |
| ама и место оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу |
| му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диж |
| који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову б |
| што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један |
| га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одл |
| и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с н |
| ред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Ал |
| ли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранил |
| јише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што с |
| ве укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је |
| ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није |
| радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећи |
| његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због н |
| д Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на с |
| дскакивала и окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не мо |
| и трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, који на силу од |
| е помамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад |
| д радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p |
| > <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p |
| ви своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва |
| ас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и |
| брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепља |
| је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике цр |
| </p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:< |
| о...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, |
| ским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо |
| мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у |
| прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше |
| захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето ве |
| знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb n="28" /> своје п |
| м сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам |
| анске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом |
| S} Кочу...</p> <p>У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси...</p> |
| свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од |
| ction" /> <p>Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а |
| о мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше при |
| ар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну ско |
| то јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло п |
| Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, |
| се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни |
| м по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободниј |
| говараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Нек |
| /p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичеви |
| аше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јо |
| лика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльи |
| јте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу |
| и, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде |
| његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко |
| гледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико н |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и |
| истан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а |
| е се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се |
| а што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске ба |
| арем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути п |
| а навалити на јадног Србина.</p> <p>Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урла |
| чке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет т |
| вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отвориш |
| аше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па |
| ref target="#SRP18631_N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори о |
| од по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чи |
| о — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана |
| зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда |
| едавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како |
| етом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе |
| а... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... |
| ад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде ст |
| ату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по не |
| ју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах углед |
| слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много |
| од пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој верениц |
| ји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак бла |
| одмах пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве |
| ила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у |
| зију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — је |
| > <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чуд |
| еду.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с досто |
| а л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p>То нико н |
| ко невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref target="#SR |
| а па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвен |
| а казивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јо |
| прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћут |
| ања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне |
| езира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, |
| и у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> |
| г старијег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вешт |
| То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које укази |
| е је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима ш |
| {S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се с |
| м.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} |
| е долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гл |
| ти својој...</p> <p>Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, о |
| у Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мир |
| неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на |
| војој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај по |
| ли свога господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p> |
| амаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема |
| у уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трж |
| као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви....</p> <pb n="231" /> <p>Кочи |
| ело <pb n="178" /> орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само |
| е да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују |
| ђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало о |
| е вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се уг |
| о, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао уп |
| , па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више |
| а срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муко |
| , на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта |
| Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али |
| сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто |
| лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете н |
| меном младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И |
| од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</ |
| акивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи з |
| свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију |
| л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак? |
| е слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шуми |
| им својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате ка |
| је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, т |
| па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска |
| ећ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је опра |
| ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми пор |
| /p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га ви |
| оја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво |
| је лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брат |
| стрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се |
| .. али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се |
| Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, т |
| ђе у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, В |
| ама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначки |
| те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар си тако лако забо |
| се просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућиц |
| погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над кој |
| а се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чуд |
| јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које |
| ји је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што ј |
| обро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по |
| својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево как |
| замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</ |
| есму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам ш |
| а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри в |
| поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој ча |
| лабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p |
| замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јас |
| ју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко |
| сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но жи |
| ато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча |
| ће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да |
| с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов |
| едаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за |
| ађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка седела је на проз |
| не за њих приче.—</p> <p>Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја |
| p> <p>— Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су |
| намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите поврат |
| {S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би с |
| и гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот |
| а нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви |
| е земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сирома |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна п |
| свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе ки |
| те! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И |
| срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу |
| head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што ј |
| је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно |
| питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте |
| дога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p> |
| еш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да |
| а <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div type= |
| ло сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пр |
| што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне...</p> <p>Једна од њих, са златали косо |
| сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позв |
| речи, настави полако:</p> <p>— Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце ни |
| обода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрв |
| ше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра |
| и беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но |
| емља, — утиша се све...</p> <p>Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућ |
| ста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Коч |
| што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створ |
| авио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду |
| за таке људе не разбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч |
| као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако д |
| узе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <p |
| ре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда |
| .</p> <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли д |
| нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силни |
| p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда |
| много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, о |
| мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на ме |
| {S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше в |
| , зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али оп |
| шта не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама |
| а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није |
| учно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај роман |
| . не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јес |
| з сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> < |
| ко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ не сјаји на тебика..</l> <l>Златне токе зар не ж |
| нио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је о |
| аше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али чели |
| ко умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изг |
| прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свио |
| рже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох.. |
| је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста вој |
| идео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb n="270" /> јер |
| лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце р |
| кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути |
| ка света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао з |
| це, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе просијавају његове |
| , поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти |
| е у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, |
| Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе бех |
| аки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с пог |
| ни могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња |
| племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док с |
| силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште |
| ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам |
| , који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не зна |
| Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беш |
| } Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она |
| енско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} |
| м лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му н |
| страгу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврч |
| авном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још траје |
| ло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар |
| ојска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само |
| жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Ф |
| о чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићах |
| се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна |
| у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чини |
| ови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа |
| p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој ор |
| , јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства п |
| њеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух. |
| загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна ос |
| лаганом притиску руке...</p> <p>Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беше власт |
| ти...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине.. |
| да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она |
| вору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добив |
| говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо! |
| низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, |
| ели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везир |
| е, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине к |
| ање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који |
| ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце к |
| кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их поми |
| е зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се |
| е пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољуп |
| и, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни |
| ...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже |
| ичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку |
| ен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога |
| зија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио |
| е, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размисли |
| н пут трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи |
| јка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n=" |
| на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Ка |
| рише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита ве |
| снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено нек |
| то хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> < |
| си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али |
| S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слат |
| ка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога |
| зе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене |
| оји дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим п |
| ојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да ј |
| га и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из кућ |
| ка било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми тре |
| па сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да |
| рбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори н |
| Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Так |
| да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и ме |
| палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској |
| не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ |
| /p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску |
| е: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Ра |
| и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Ко |
| о да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То бе |
| еше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо о |
| е, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које |
| за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у с |
| продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> < |
| </p> <p>На послетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим по |
| ло час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске гру |
| која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> <p>— Знате шта је секе моје?{S} |
| но тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узгл |
| , Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослобо |
| л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајн |
| овала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао |
| у не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије.. |
| од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добн |
| ого је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развал |
| брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац. |
| у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, |
| и у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога |
| с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри с |
| зу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се оте |
| во, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него ж |
| ад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онд |
| тници деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот |
| ног нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мек |
| кну сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на |
| м је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башт |
| ј мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са |
| ави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу |
| твеног уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свез |
| уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, це |
| p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне ж |
| када, никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И њ |
| не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за |
| А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришану |
| оја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнад |
| адостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави неп |
| наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кр |
| то се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно |
| ослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</p> <p>Тако је на |
| пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, |
| .{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — мо |
| е па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срц |
| ан ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ак |
| пет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај крџалија, к |
| пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не љубиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не |
| у лако љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка |
| д постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна ос |
| а, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила |
| који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} З |
| Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да ник |
| си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p> |
| {S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне:</p> <p>— Ох то је несрећно Српче, које потурчи |
| а маглу..</p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамење |
| а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје заповести.{S} У с |
| муклим гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма |
| нумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што |
| простивши се оде, и одведе своју красну шћерку.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" xm |
| еше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за |
| којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један загрљај сунаш |
| p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> <p>— Ти м |
| ед њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо мо |
| поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беш |
| А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламенита љутња у оку, и |
| хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше ко |
| а онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин |
| и се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта |
| , јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје нарђиле |
| ад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њег |
| спознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарвар |
| ктање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и |
| ега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих |
| ести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842) |
| опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнути |
| Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуд |
| таром прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ства |
| ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из |
| черњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би мно |
| вахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шуми |
| ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страхов |
| а?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да |
| редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са н |
| е ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстар |
| о лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто сме |
| пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде о |
| е трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као |
| кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину...</p> <pb n="113" /> |
| емљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац |
| гу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагн |
| слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, |
| па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над пут |
| сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој ра |
| ри дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, о |
| ва, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стра |
| да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју |
| да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда превари |
| p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чут |
| ихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту |
| турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало п |
| шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене |
| исише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлат |
| а ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задрж |
| за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чу |
| за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од т |
| посаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бе |
| есући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> |