| вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} В |
| ака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекн |
| тава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио... </p> <p ren |
| Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је гла |
| ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу и власти, господин |
| е »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак |
| ића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке до |
| ећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« пр |
| еби је, чини ми се, свака година Добра, а? </p> <p rend="Tekst">— Не брини се ти за њ, господин |
| то ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} |
| е тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, |
| лонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки |
| а сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — |
| гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!... </p> <p rend="Tekst">— А за |
| се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело |
| , искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај |
| и...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну. |
| ићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан. </p> <p rend |
| !...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распе |
| о си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је ка |
| други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко? </p> <p rend="Tekst">— Не |
| епо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене |
| ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да |
| та да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи |
| <p rend="Tekst">— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха. </p> <p rend="Tekst">— Погл |
| п Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. </p> <p rend="Tekst" |
| t">— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а? </p> <p rend="Tekst">— Добро је, господине, добро! — |
| ужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их |
| ити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. </p> <p rend="T |
| авид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: </p> <p rend="Tekst">— А хоће ли |
| нга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека р |
| Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!.. |
| све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још ко |
| о.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа. </p> |
| Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове |
| жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, дв |
| и још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пир |
| подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свач |
| у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{ |
| ур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, ч |
| нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, и |
| "Tekst">— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је |
| ша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго је |
| . »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опе |
| је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро и |
| st">— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве. </p> <p rend="Tekst">— |
| ма.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једн |
| што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк. </p> <p rend="Tekst">— А немо |
| ош и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још |
| ред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букаги |
| . »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и |
| од вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план |
| S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зи |
| у!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни |
| _slovo_Char">Т</hi>ек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крннћа измиче с празним колима из |
| ">— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезе |
| жно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још |
| о беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани |
| сељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у та |
| S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... цр |
| уну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш закл |
| но, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — би |
| оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину |
| тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто? </p |
| гме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ис |
| паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као |
| сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно |
| зи.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног |
| не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!... </p> |
| е жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако |
| окаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А о |
| ету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињат |
| онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни |
| Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ет |
| ашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни |
| nd="Tekst">— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше |
| сали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капе |
| у дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера л |
| ојој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђур |
| по одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново ожи |
| и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа |
| пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа |
| а тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде ј |
| кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талир |
| ">— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан |
| есет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! < |
| ика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура |
| рија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, ле |
| него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S |
| Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Пав |
| <p rend="Tekst">— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да шт |
| , наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се сме |
| а шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија! </p> <p rend="Tekst">— |
| .{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут из |
| у; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом оче |
| је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{ |
| чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито ле |
| ну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, доша |
| читељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог |
| вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била н |
| д наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту гла |
| да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један </p> <p rend="Tekst">— |
| придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како |
| , ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти? </p> |
| само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, |
| Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Пе |
| лајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излаз |
| о сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!... </p> <p rend="Tekst">— Ви̓ш ог |
| бог весела дана! </p> <p rend="Tekst">— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај |
| силазих у варош! </p> <p rend="Tekst">— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад |
| иви као скот!... </p> <p rend="Tekst">— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече јед |
| о празне руке... </p> <p rend="Tekst">— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шап |
| сам није знао... </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли их ти видео? — упита Радан. </p> <p rend="Tek |
| је који хтео... </p> <p rend="Tekst">— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каи |
| ратише у хапс... </p> <p rend="Tekst">— А шта би од продаје? </p> <p rend="Tekst">— Продаја се |
| је мало па онда. </p> <p rend="Tekst">— А опанке кад идете у цркву? </p> <p rend="Tekst">— Ја, |
| и јастук у кола. </p> <p rend="Tekst">— А је ли то старо, брале? — упита господин. </p> <p rend |
| еше допола вина. </p> <p rend="Tekst">— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послу |
| ећи из стрпљења. </p> <p rend="Tekst">— А има ли деце? </p> <p rend="Tekst">— Има двоје-троје.. |
| о је бацао попа. </p> <p rend="Tekst">— А њему скоту — ја! </p> <p rend="Tekst">— Е како те Узл |
| ну главу шећера. </p> <p rend="Tekst">— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено. </p> <p rend |
| и по три талира. </p> <p rend="Tekst">— А пошто прође овако? </p> <p rend="Tekst">— Једва по ду |
| кад му се хита. </p> <p rend="Tekst">— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин. </p |
| говори којешта. </p> <p rend="Tekst">— А не бојите се змија кад идете боси? </p> <p rend="Teks |
| ла му се крмача. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће... </ |
| гу, то не граде. </p> <p rend="Tekst">— А имате капетана? </p> <p rend="Tekst">— Имамо — ја! — |
| ekst">— Лепо је. </p> <p rend="Tekst">— А купили сте за ваше паре? </p> <p rend="Tekst">— Није. |
| ло бог још даје. </p> <p rend="Tekst">— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, |
| е прстом у теме. </p> <p rend="Tekst">— А деца, куме? </p> <p rend="Tekst">— Те, деца — моја де |
| игани насмејаше. </p> <p rend="Tekst">— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу |
| само смеши брк. </p> <p rend="Tekst">— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо љ |
| њих упрепашћено. </p> <p rend="Tekst">— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућ |
| Једва по дукат. </p> <p rend="Tekst">— А колико си их већ завезао? </p> <p rend="Tekst">— Онол |
| е за то у варош. </p> <p rend="Tekst">— А да ли ће ваљати? </p> <p rend="Tekst">— Како не би ва |
| стварима, упита: </p> <p rend="Tekst">— А шта ти је брале ово? </p> <p rend="Tekst">— Ето торба |
| биљи се и упита: </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је то? </p> <p rend="Tekst">— Та, ето, мало ш |
| етан га прекиде: </p> <p rend="Tekst">— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? </p> < |
| на једну страну: </p> <p rend="Tekst">— А шта ти је то, брале? </p> <p rend="Tekst">— Које? </p |
| о прасенце мало? </p> <p rend="Tekst">— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прас |
| уде за те скупо? </p> <p rend="Tekst">— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Рад |
| ибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се те |
| може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну кер |
| — Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. </p> <p rend="Tekst">— Ама, окани се |
| а!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. |
| ; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, |
| »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на ко |
| ећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније д |
| а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одре |
| ит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо до |
| ају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу к |
| о...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ р |
| ињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на пл |
| о ћу ти платити. </p> <p rend="Tekst">— Аја, не могу никако — рече Радан и пође. </p> <p rend=" |
| велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде! |
| ?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум! </p> <p rend="Tekst">— Платио сам.{S} Ка |
| понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом. </p> <p r |
| рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на б |
| t">— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту |
| не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. |
| еких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог по |
| петански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на с |
| т дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу |
| омно давид. </p> <p rend="Tekst">— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пре |
| и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафан |
| па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и в |
| зом кући својој... </p> <p rend="Tekst">Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само свр |
| ма, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као рак |
| агојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао н |
| нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав |
| ао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Е |
| Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао » |
| то као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да |
| ини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дај |
| тако наказио... </p> <p rend="Tekst">— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се она |
| t">— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ да |
| алали! </p> <p rend="Tekst">— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Зати |
| </p> <p rend="Tekst">— На, брат-Ђуко, и алали! </p> <p rend="Tekst">— Нек ти је алал, брате! — |
| Радан. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали... </p> <p |
| им срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по |
| с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не мож |
| своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошт |
| мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати неш |
| е само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез |
| ̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем |
| rend="Tekst">— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, ни |
| ом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из |
| снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — |
| сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад ј |
| што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба |
| у ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не зн |
| ва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли |
| ит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... </p> <p rend="T |
| пет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш |
| је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз |
| пе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разг |
| вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку с |
| новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узло |
| угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта рад |
| траг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да |
| како ћу продати! </p> <p rend="Tekst">— Али молим те, брале, продај ми! </p> <p rend="Tekst">— |
| натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало |
| ?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавни |
| p rend="Tekst">— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава ш |
| </p> <p rend="Tekst">— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ |
| људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капета |
| што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља. </p> < |
| се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опе |
| би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на вре |
| но — црни се!... </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је? </p> <p rend="Tekst">— Дете — оно, куме!{S} |
| аца као кише!... </p> <p rend="Tekst">— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте. </p> <p re |
| и два општинара. </p> <p rend="Tekst">— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од |
| че Радан и пође. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, брале, стани! </p> <p rend="Tekst">Радан |
| шећера од мене. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар то нису људи потпазили шта радите? </p> <p rend |
| — додаде други. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је зн |
| зец још у шуми. </p> <p rend="Tekst">— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец |
| чувеним језиком. </p> <p rend="Tekst">— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући |
| кеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде в |
| црни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ. </p> <p rend="Tekst">— Ко уз |
| закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се |
| то не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја н |
| , па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — |
| идим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што |
| е, као восак!... </p> <p rend="Tekst">— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха. </p> < |
| ...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму брад |
| о јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, м |
| да сврати и у њу. </p> <p rend="Tekst">3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до |
| го... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан. </p> <p rend="Tekst">— Нека г |
| обијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде? </p> <p ren |
| ије режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чард |
| је било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; пот |
| ију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане! </p> <p rend="Tekst">— Баксузи сте, чин |
| цванцик! </p> <p rend="Tekst">— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувш |
| баксуз, Радане! </p> <p rend="Tekst">— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Д |
| балу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори |
| е да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп |
| рени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола. </p> <p rend="Tekst" |
| е од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је |
| запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те је |
| !... </p> <p rend="Tekst">— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо. </p> <p rend="Te |
| бог још даје. </p> <p rend="Tekst">— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, п |
| Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово |
| и се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи. </p> <p rend="T |
| /p> <p rend="Tekst">— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а? </p> <p rend="Tekst">— Добро је, го |
| о »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан |
| S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... </p> <p rend="Tekst">И тако наш лепи |
| з, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа. </p> <p rend="Tekst">— О, мој брате, да је |
| Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа. </p> <p rend="Tekst">— А њему скоту — ја! < |
| ш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; бации опет — ухва |
| </p> <p rend="Tekst">— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропа |
| S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум! </p> <p rend="Tekst">— Пл |
| ти нешто рибе; бации опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци |
| , баци једном пређу, ухвати нешто рибе; бации опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређ |
| p rend="Tekst">— Платио сам.{S} Како да бацим? </p> <p rend="Tekst">— Хе, мој куме — рече Радан |
| упиташе остали. </p> <p rend="Tekst">— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S |
| а прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. |
| них двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио |
| ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!.. |
| горе... </p> <p rend="Tekst">— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај шт |
| з једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!... </p> <p rend="Tekst">— Уби га! |
| овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или |
| р ову главу? </p> <p rend="Tekst">— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је |
| раха. </p> <p rend="Tekst">— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} |
| ета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирци |
| rend="Tekst">— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од |
| шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког пош |
| ">— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукотше се...{S} Ломи се, лом |
| , ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане! </p> <p rend="Tekst">— Баксузи с |
| стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама п |
| у нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже |
| . — Дај цванцик! </p> <p rend="Tekst">— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, |
| ај лола окрњи... </p> <p rend="Tekst">— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам |
| да није окрњена. </p> <p rend="Tekst">— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни |
| смо села обишли. </p> <p rend="Tekst">— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прор |
| одговори један. </p> <p rend="Tekst">— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо је |
| е да ти скинем!« </p> <p rend="Tekst">— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. </p> <p rend="T |
| мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичн |
| чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у вар |
| и — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p rend="Teks |
| у Београду... </p> <p rend="Tekst">— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двоји |
| ="Tekst">— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође нек |
| е ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате... </p> <p rend |
| о, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном п |
| Tekst">— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му п |
| више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да л |
| ="Tekst">— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није м |
| ="Tekst">— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали... </p> <p rend="Tekst">Еле, т |
| у као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чи |
| тивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те п |
| чевчани. </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} К |
| Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... </p> <p rend="Tekst">— |
| посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионак |
| цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак о |
| ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плаш |
| nd="Tekst">— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено. </p> |
| ар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово? </p> |
| p> <p rend="Tekst">— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо? </ |
| end="Tekst">— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома |
| } А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача. </p> <p rend="T |
| три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спо |
| у на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет с |
| тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно! |
| е ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуч |
| — Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете |
| еког поштеног човека да га ишчупа из те беде? </p> <p rend="Tekst">— Налазио је и то, ама му св |
| и на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у |
| о добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што з |
| упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо? </p> <p rend |
| ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће ш |
| ви пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја — поче опет Ђук |
| оше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи |
| тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави |
| ром. </p> <p rend="Tekst">— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на |
| ами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. </p> <p rend="Tekst">— |
| ера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то см |
| није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S |
| преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по |
| м дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену |
| абуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам |
| у — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више |
| т правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве пад |
| ашна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију. </p> <p rend="Tekst">Еле, као |
| у главу шећера не можете наћи лако ни у Београду... </p> <p rend="Tekst">— Е баш, Ђуко, хвала т |
| {S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!« </p> <p rend="Tekst">Утом сва четири оп |
| ло и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти |
| nd="Tekst">— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са ш |
| </p> <p rend="Tekst">— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико т |
| прошле су оне старе године кад је било берићета... </p> <p rend="Tekst">— Право велиш, господи |
| а звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вреда |
| родају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пр |
| шица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и |
| у тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пи |
| петан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да п |
| аш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, т |
| те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали |
| ећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен |
| не свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија |
| лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капе |
| јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје |
| Мато те пође. </p> <p rend="Tekst">Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече: </ |
| ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов вино |
| иси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи чи |
| у се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. </p> <p rend="Tekst">— А, молим, моли |
| и. </p> <p rend="Tekst">Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли |
| ружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{ |
| Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те |
| и у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. </p> <p rend=" |
| рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком. </p> <p |
| човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} О |
| ekst">— Шта ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Би ли ти то мени продао? </p> <p rend="Tekst">— Не могу |
| му се крмача. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће... </p> |
| ">Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: </p> <p rend="Tekst">— Одкако је |
| му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однес |
| би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо. |
| шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз |
| би? </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука |
| у хапс... </p> <p rend="Tekst">— А шта би од продаје? </p> <p rend="Tekst">— Продаја се изврши |
| то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} |
| естаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа |
| с, богами, право велиш!{S} Него као шта би? </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм, шта би? — промишља, |
| вучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — |
| чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!... </p> < |
| ш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... </p> <p rend="Tekst">— Па је ли ти б |
| ић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако тра |
| што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам |
| « — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу ш |
| ваљати? </p> <p rend="Tekst">— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, |
| !{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И |
| олико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} |
| се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава ше |
| је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ |
| ији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад в |
| адни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео |
| аше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира |
| нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стар |
| ="Tekst">— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље |
| О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дук |
| или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, так |
| љути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ра |
| {S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и |
| ете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз |
| овори један. </p> <p rend="Tekst">— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно |
| /p> <p rend="Tekst">— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће |
| но... </p> <p rend="Tekst">— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува! </p> <p rend= |
| стима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој кр |
| зио... </p> <p rend="Tekst">— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је р |
| .{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору ко |
| осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив... </p |
| Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали једа |
| st">— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесе |
| ="Tekst">— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!... </p> <p rend="Tekst">— Бога |
| уше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из мех |
| нда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, каж |
| ишта; прошле су оне старе године кад је било берићета... </p> <p rend="Tekst">— Право велиш, го |
| н по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у ка |
| ле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капет |
| нчића. </p> <p rend="Tekst">Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} |
| ...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... </p> <p rend="Tekst">— |
| у шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници. |
| а још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те |
| век дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. </p> <p rend="Tekst">3а |
| е знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. </p> <p rend= |
| стићи ће понајлак. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи јо |
| ...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3а |
| ракну Вучевчани. </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капета |
| су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив... </p> <p rend="Tekst">— Служите се, госп |
| вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда ј |
| в беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође |
| } Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет ста |
| сто се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју |
| /p> <p rend="Tekst">Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће |
| је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље не |
| са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказ |
| S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира... </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Ђу |
| .{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа... < |
| d="Tekst">— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу |
| о лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина |
| спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде |
| то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S |
| rend="Tekst">— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветлас |
| смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је |
| шо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов |
| тнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом. </p |
| — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље! </p> <p rend="Tekst">— Јес, богами, право |
| о је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, |
| /p> <p rend="Tekst">— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту |
| во.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе нас |
| а тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они оста |
| рат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији д |
| иже пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интере |
| ксима Сармашевића. </p> <p rend="Tekst">Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мис |
| S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! </p> <p rend="Tekst">— И даде ти педес |
| Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. </p> <p rend="Tekst">— |
| ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему |
| о купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи |
| — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љуб |
| ? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... </p> <p rend="Tekst">— Не, не господине! — брже- |
| да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изго |
| сачувај!... </p> <p rend="Tekst">— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате |
| е се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином |
| његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад |
| господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на |
| већ скупо«. </p> <p rend="Tekst">— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њих |
| ада, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то с |
| не — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе з |
| } Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, вр |
| бору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год |
| ије лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бис |
| ајлак. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њ |
| зва свима скупа. </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — уп |
| шка с капетаном. </p> <p rend="Tekst">— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослу |
| погађао у каиш. </p> <p rend="Tekst">— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — |
| јађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува! </p> <p rend="Tekst">— Јеси слушао нашег Ст |
| >— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно |
| ашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог ј |
| ио некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио... </p> <p rend="Tekst">— Ала је то би |
| ана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. </p> <p rend="Tekst">— Х |
| е и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с |
| немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава чо |
| ледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узл |
| па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да ко |
| едак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом њ |
| изно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом. </p> <p rend= |
| !...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје. </p> <p rend="Tekst">— А баталио се, брат |
| ајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипо |
| </p> <p rend="Tekst">— Даде, не дао му бог весела дана! </p> <p rend="Tekst">— А привали добар |
| Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут! </p> <p rend="Tekst">— Е добро, доб |
| их га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да проме |
| рече: </p> <p rend="Tekst">— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо. </p> <p rend="Tekst">— |
| бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими. </p> <p rend="Tekst">Једно вече тако бе |
| rend="Tekst">— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи п |
| Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо |
| мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам. </p> <p rend="Tekst |
| останеш. </p> <p rend="Tekst">— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана ви |
| ти најбоље! </p> <p rend="Tekst">— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би? </p> <p rend=" |
| еднемо као људи. </p> <p rend="Tekst">— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се |
| ет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! </p |
| p rend="Tekst">— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штет |
| ру стигао је кући. </p> <p rend="Tekst">Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натр |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па куд их део, богати? — упиташе остали. </p> <p rend="Tekst">— Бацио |
| а га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде? </p> <p rend="Tekst">— Донесе и |
| гни и повуци!... </p> <p rend="Tekst">— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? |
| ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти? </p> < |
| ад му се хита. </p> <p rend="Tekst">— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин. </p> |
| стави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом. </p> <p rend="Tekst">Све је опет пошло |
| — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали |
| .{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајт |
| у цркву... </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. < |
| доба ноћи. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. </p> <p rend |
| о капетан. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали. </p> <p rend="Tek |
| едан од њих. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем до |
| а сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет |
| жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу плат |
| стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не |
| изићи накрај!... </p> <p rend="Tekst">— Богме, ви сте ту много зарадили! </p> <p rend="Tekst">— |
| никуд пристао... </p> <p rend="Tekst">— Богме никуд! — рекоше неки.. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад ни |
| ше.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки в |
| богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до нек |
| равицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима |
| у за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Не |
| то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде. </p> <p rend="Tekst">— А имате капет |
| обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... </p> |
| жетва, а? </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући |
| празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје с |
| а страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио |
| ка, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву... </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих |
| о очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!... </p> <p rend="Tekst |
| пет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо об |
| прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... </p> <p rend="Tekst">— Нити бих вам уз |
| 54 дук. са 12%...« </p> <p rend="Tekst">Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бу |
| d="Tekst">— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је н |
| ди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија! </p> <p rend="Tekst">— Хвала, господине! — захв |
| о ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче та |
| Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо? </p> <p rend="Tekst">— |
| те боси? </p> <p rend="Tekst">— Јок, не бојимо се! </p> <p rend="Tekst">Господин утом разви јед |
| ри којешта. </p> <p rend="Tekst">— А не бојите се змија кад идете боси? </p> <p rend="Tekst">— |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан |
| ћера лепа... </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купит |
| ">— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред. </p> <p rend="Tekst">Сви |
| у ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позоришт |
| огло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују. </p> <p rend="Tekst">— Спремите ви њему нешт |
| p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осв |
| се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, ње |
| >Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд би |
| тикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. </p> <p rend="Tekst">— Је |
| трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци |
| во — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок — нећка се Иво — |
| а у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Рад |
| rend="Tekst">— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо |
| , онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам. |
| а га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше ср |
| Tekst">— А не бојите се змија кад идете боси? </p> <p rend="Tekst">— Јок, не бојимо се! </p> <p |
| </p> <p rend="Tekst">— Други пут идете боси? </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, други пут идемо боси |
| <p rend="Tekst">— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори кој |
| а прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, н |
| рији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто с |
| ин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећ |
| гаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости гр |
| о угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« </p> <p rend= |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, брале, стани! </p> <p rend="Tekst">Радан опет стаде, па |
| и! </p> <p rend="Tekst">— Али молим те, брале, продај ми! </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја — т |
| о? </p> <p rend="Tekst">— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да |
| сам пође. </p> <p rend="Tekst">— Стани, брале, молим те! — устави га господин. </p> <p rend="Te |
| ален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане |
| хита. </p> <p rend="Tekst">— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин. </p> <p rend= |
| шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се |
| /p> <p rend="Tekst">— А је ли то старо, брале? — упита господин. </p> <p rend="Tekst">Радан већ |
| </p> <p rend="Tekst">— А шта ти је то, брале? </p> <p rend="Tekst">— Које? </p> <p rend="Tekst |
| ита: </p> <p rend="Tekst">— А шта ти је брале ово? </p> <p rend="Tekst">— Ето торба? — рече Рад |
| {S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун ј |
| и даде Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— На, брат-Ђуко, и алали! </p> <p rend="Tekst">— Нек ти је ал |
| дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p rend="Tekst">мети кмет. — Скупо |
| Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он |
| .{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу |
| очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дођ |
| е. </p> <p rend="Tekst">— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких год |
| ега? </p> <p rend="Tekst">— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајми |
| </p> <p rend="Tekst">— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђ |
| </p> <p rend="Tekst">— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је |
| цао попа. </p> <p rend="Tekst">— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али |
| сти. </p> <p rend="Tekst">— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се |
| kst">— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа. </p> <p r |
| </p> <p rend="Tekst">— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?. |
| <p rend="Tekst">— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. </p> <p rend="Tekst">— Бог |
| p rend="Tekst">— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. </p> <p rend |
| д нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било бер |
| а њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокат |
| добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо |
| > <p rend="Tekst">— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако |
| зе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати |
| ранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено к |
| продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се |
| ">— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климн |
| ан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало. |
| оче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пр |
| верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!« </p> <p rend="Tekst">Утом сва четири општинара |
| машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само |
| Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — доб |
| ина Добра, а? </p> <p rend="Tekst">— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Ж |
| говара се капетан, а Ђуку се само смеши брк. </p> <p rend="Tekst">— А немој што замерити, госпо |
| врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакат |
| тану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој |
| ала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не |
| нцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био |
| еновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је им |
| ор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими. |
| мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ће |
| ва ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета.. |
| знати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S |
| хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем |
| могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо? </p> <p rend="Tekst">— А шта цените, |
| го у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«. </p> <p rend="Tekst">— Како бих ја в |
| мета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате. </p> <p rend="Tekst">— Је |
| воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код |
| х друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија! </p> |
| оштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену |
| , поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану гла |
| ицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... </p> <p rend="Tekst">И тако наш |
| о! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се м |
| ад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него |
| } Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде так |
| — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета... |
| све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« </p> <p rend="Tekst">— Баш лепо |
| има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... </p> <p rend="Tekst">— Аох! — п |
| а, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска |
| попа. </p> <p rend="Tekst">— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте. </p> <p r |
| . </p> <p rend="Tekst">— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајд |
| ви волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем |
| е добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе |
| ареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност т |
| љда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи |
| олове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. |
| акле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да nоменем само даљне го |
| а људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио! |
| ="Tekst">— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Р |
| то си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, |
| вешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара. </p> <p rend |
| Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки. </p> <p rend="Tekst">— Е па дајде, Ђуко — р |
| екиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит. |
| иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гост |
| , Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну. </p> <p rend="Tekst">— Ето ме, госп |
| само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би |
| p rend="Tekst">мети кмет. — Скупо, није вајде! </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, истина, поскупо, ам |
| о лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га ј |
| узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена... </p> <p |
| од урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другом |
| ије то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ниш |
| rend="Tekst">— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно сил |
| апетанији онаке! </p> <p rend="Tekst">— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније.. |
| — рећи ће Радан. </p> <p rend="Tekst">— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде |
| в Радан. </p> <p rend="Tekst">— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети |
| згред Радана. </p> <p rend="Tekst">— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан. </p> <p rend="Tek |
| во. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити... </p> <p rend="Tekst">— Хе, кући! — пре |
| о попа. </p> <p rend="Tekst">— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воде |
| другога друкчије! </p> <p rend="Tekst">Вала само сести па гледати сехира. </p> <p rend="Tekst" |
| још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да |
| Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу ин |
| , он ће сам мислити да га митите, па не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Јок!{S} Не дај, боже, да г |
| те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Ми |
| ери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. |
| , а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда |
| Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао |
| љати? </p> <p rend="Tekst">— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не |
| ри један. </p> <p rend="Tekst">— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јаг |
| крмача. </p> <p rend="Tekst">— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће... </p> <p re |
| ekst">— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера! </ |
| о.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{ |
| арош. </p> <p rend="Tekst">— А да ли ће ваљати? </p> <p rend="Tekst">— Како не би ваљало?{S} Ја |
| велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| ет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом ш |
| Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја |
| пете до перчина. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим ја |
| « а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на друг |
| наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а о |
| звалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у |
| из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути |
| је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она вели |
| ћера! </p> <p rend="Tekst">— То за каву ваљда? </p> <p rend="Tekst">— Ја, за каву. </p> <p rend |
| и баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте в |
| е и упита: </p> <p rend="Tekst">— А шта вам је то? </p> <p rend="Tekst">— Та, ето, мало шећера, |
| анцеларијом. </p> <p rend="Tekst">— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо. </ |
| адан. </p> <p rend="Tekst">— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. </p> <p rend="Tekst">— |
| Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, |
| руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мисли |
| купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао касти |
| и су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учите |
| ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и |
| вај!... </p> <p rend="Tekst">— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун |
| по«. </p> <p rend="Tekst">— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — |
| ванично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли та |
| о.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за |
| кну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустиг |
| .{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош. </p> <p rend="Tekst">— А да ли ће ваљати? </p> < |
| ао сам купити ономаде кад оно силазих у варош! </p> <p rend="Tekst">— А!{S} Знате шта? — узвикн |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан. </p> <p rend="Tekst">— Ово је |
| »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да пон |
| д рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим |
| ако се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко |
| ...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом |
| а сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S |
| гори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, ци |
| } Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он |
| ељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. |
| ма за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурск |
| </p> <p rend="Tekst">— А купили сте за ваше паре? </p> <p rend="Tekst">— Није.{S} Он је дао. < |
| ан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како |
| не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе |
| је то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, д |
| его поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ. </p> <p rend="Tekst">— |
| то игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не |
| писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дук |
| ска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, |
| ај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их |
| знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »М |
| сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете.. |
| а ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пр |
| ди, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако н |
| ка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као ст |
| шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода |
| е...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разго |
| Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и п |
| ј дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет. </p> <p rend="Tekst">— Та није то требало... |
| st">— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш ка |
| nd="Tekst">— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље. </p> <p rend=" |
| та и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни |
| } Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и м |
| спода бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — |
| годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да |
| Tekst">— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту с |
| во овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи |
| мо својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотера |
| p> <p rend="Tekst">Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се |
| камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље! </p> <p rend="Tekst">Славу слави Дави |
| трахом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви б |
| опада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« |
| ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, д |
| <p rend="Tekst">— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрав |
| уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде о |
| премимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко? </p> <p rend="Tekst">— Не шал̓те се главом |
| p> <p rend="Tekst">— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би? </p> <p rend="Tekst">— Хм, х |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седо |
| ерићета... </p> <p rend="Tekst">— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} |
| и ће проћи.{S} Шта </p> <p rend="Tekst">велиш, Ђуко? </p> <p rend="Tekst">— О те још како, госп |
| х пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се |
| тан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашеви |
| емо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама... < |
| аменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш к |
| захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за |
| d="Tekst">— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то и |
| богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели |
| ="Tekst">— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих. </p> <p rend="Tekst">— |
| бош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд. |
| капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти? </p> <p rend="Tekst">— Драге воље, господине, |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се |
| што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси |
| а га се ти шале! </p> <p rend="Tekst">— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, к |
| кјуче сам пошао. </p> <p rend="Tekst">— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су са |
| ваничној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и ник |
| сти се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!« </p> <p |
| петан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише |
| љубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оце |
| им, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг го |
| е среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— Па, Ђуко, јесу л̓ б |
| авловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге |
| > <p rend="Tekst">— Даде, не дао му бог весела дана! </p> <p rend="Tekst">— А привали добар инт |
| nd="Tekst">— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?... </p> <p rend="Tekst"> |
| гме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, |
| ала!... </p> <p rend="Tekst">— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом |
| о!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату з |
| даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{ |
| рнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље! </p> <p rend="Tekst">Славу слави Давид Узловић, |
| end="Tekst">Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и |
| тине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: |
| Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добров |
| тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда ви |
| е? </p> <p rend="Tekst">— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! </p> |
| <p rend="Tekst">— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа |
| ече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У |
| шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде да |
| оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S |
| Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за вр |
| дар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... </p> |
| го квара. </p> <p rend="Tekst">— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја по |
| некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар |
| у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана. |
| варено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па |
| ућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} |
| да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ћ |
| у па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! |
| шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија! </p> <p rend="Tekst">— Х |
| идигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како в |
| мо што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, » |
| ски Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прил |
| ш капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека |
| што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она |
| му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — |
| а нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који ј |
| право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најбли |
| а је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проб |
| али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда |
| е све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} |
| понајлак. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколи |
| ="Tekst">— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му поз |
| о, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио. </p> <p rend="Tekst">— Та оно, г |
| њега. </p> <p rend="Tekst">Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила |
| а до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни |
| ="Tekst">По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — не |
| се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли |
| ти« својој. </p> <p rend="Tekst">Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска ку |
| опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у |
| јанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори. |
| и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S |
| некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде |
| дмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и |
| {S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу. </p> <p rend="Tekst">Капетан је одсео |
| о тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају. </p> <p rend= |
| то необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше о |
| рмашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и им |
| здрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори с |
| е... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букаг |
| годније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — уп |
| рт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. </p> <p rend="Tekst"> |
| и ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, |
| рети капетан. </p> <p rend="Tekst">Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капе |
| — Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда. </p> <p rend="Tekst">— Слуга сам! — ре |
| ="Tekst">— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења. </p> <p rend="Tekst">— А има |
| та господин. </p> <p rend="Tekst">Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: |
| не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је |
| на су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију. </p> <p rend="T |
| а ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ... </p> <p rend="Tekst">— Понеси, понеси деци, госп |
| !« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити |
| ле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. </p> <p re |
| а? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком. </p> |
| тани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек прит |
| ој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Дави |
| . </p> <p rend="Tekst">— А колико си их већ завезао? </p> <p rend="Tekst">— Онолико колико смо |
| земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку |
| а насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; |
| е.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашил |
| и!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими. </p> <p rend="Tekst">Једно вече тако беше же |
| а вече зими. </p> <p rend="Tekst">Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећа |
| уђе Радан. </p> <p rend="Tekst">— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. </p> <p rend="Tek |
| капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана |
| рај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке |
| ну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по ц |
| с̓ — њему. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешин |
| акрај!... </p> <p rend="Tekst">— Богме, ви сте ту много зарадили! </p> <p rend="Tekst">— Ја шта |
| о се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде |
| — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно! |
| раћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!... </p> <p rend="Tekst">Мати пође коса нав |
| ...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко |
| ава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази |
| d="Tekst">— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!... </p> |
| ве паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. </p> <p rend="Te |
| ekst">— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! </p> <p rend="Tekst">— |
| </p> <p rend="Tekst">— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни |
| не као угљен!... </p> <p rend="Tekst">— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан. </p> |
| авши ни одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То |
| ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут! </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро... |
| не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете он |
| и још штошта. </p> <p rend="Tekst">— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин ра |
| rend="Tekst">— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу д |
| вић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше! </p> <p rend="Tekst">— |
| е чују. </p> <p rend="Tekst">— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто ш |
| поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера! </p> <p rend="Tekst">— Д |
| иједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разг |
| е ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а |
| паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате.. |
| {S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа г |
| ке... </p> <p rend="Tekst">— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их |
| опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш нез |
| и им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале |
| и како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу с |
| гације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А к |
| капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу на |
| осподин. </p> <p rend="Tekst">Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: </p> |
| ке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита: </p> <p rend="Tekst">— |
| Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и о |
| Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком. </p> <p rend= |
| е, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад л |
| </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли их ти видео? — упита Радан. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ја, |
| е весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте г |
| едва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... |
| шају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш |
| вићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако |
| ић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгу |
| ечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; ба |
| к учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају. </p> <p rend="Tek |
| чео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећ |
| </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: |
| <p rend="Tekst">— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заглед |
| и се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S |
| т!... </p> <p rend="Tekst">Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе |
| зију. </p> <p rend="Tekst">Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско пле |
| е Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му зна |
| Tekst">— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом ш |
| нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те в |
| d="Tekst">— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако |
| к предњи. </p> <p rend="Tekst">— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани |
| чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинуд |
| рње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи |
| p rend="Tekst">Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик! </p> <p rend=" |
| ekst">— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну. </p> |
| н. </p> <p rend="Tekst">— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти. </p> <p |
| rend="Tekst">— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани |
| p> <p rend="Tekst">— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђу |
| rend="Tekst">— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане! </p> <p rend="T |
| S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од |
| Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. </p> <p rend="Tekst |
| оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их. </p> <p ren |
| ко им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије |
| маши руком за чашу у којој беше допола вина. </p> <p rend="Tekst">— А, молим, молим — убрза Уз |
| ец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша |
| заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео... </p> <p rend="Tekst"> |
| трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом |
| {S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и |
| ан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини |
| Знаш — ливада... </p> <p rend="Tekst">— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да |
| лико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. |
| — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти |
| издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му |
| падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!... |
| на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шуш |
| мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама... </p> <p rend="Tekst">— Та и мени |
| да, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — » |
| иноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« |
| копао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? </p> <p rend="Tekst">— Не |
| ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто? </p> <p rend= |
| nd="Tekst">— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, |
| {S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград |
| е на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дош |
| е он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир... </p> <p rend="Tekst">— Зар глуво доба, па зарони |
| ">— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се |
| е окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле |
| м броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе... </p> <p rend="Tek |
| а оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну |
| »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у |
| опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима |
| орт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. </p> <p rend="Tekst">Здравице, певање и |
| мо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз! </p> <p rend="Tekst">И тако |
| ику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз! </p> <p rend="Tekst">И тако док се част спреми, |
| шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, |
| {S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш |
| и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и остал |
| а њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ |
| их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана. </p> <p rend="Tekst">— Ја в |
| стоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква |
| Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме. </p |
| дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео! |
| тановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, са |
| један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак |
| ет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи |
| Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко ли |
| е набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мој |
| зи кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обуз |
| по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад |
| S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, |
| ти нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога. </p> <p rend="Tekst"> |
| људно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} |
| абор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} |
| т! </p> <p rend="Tekst">— Јеси давно из Владимираца? </p> <p rend="Tekst">— Прекјуче сам пошао. |
| најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде |
| го мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако |
| "Tekst">Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно св |
| давно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не |
| о некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, на |
| сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране да |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и м |
| децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим |
| ане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто р |
| у ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек |
| тера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остал |
| па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чисто |
| о као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а |
| но — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које |
| петан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на |
| ар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко де |
| поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то |
| нај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} |
| ина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је |
| и на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се цере |
| t">— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта |
| пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S |
| !{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали |
| S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те |
| главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме |
| d="Tekst">— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости. </p> <p |
| ћера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако из |
| ">— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело |
| ећ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола. < |
| кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па |
| </p> <p rend="Tekst">— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо. </p> <p rend="Tekst">— Зар та |
| урских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преме |
| — А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће... </p> <p rend="Tekst">— Та оно воле, него |
| >— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине. </p> <p rend="Tekst">— Лепо |
| јариће... </p> <p rend="Tekst">— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Ал |
| ислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. </p> <p rend="Tekst">— Стани |
| Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче |
| недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кућ |
| екога!... </p> <p rend="Tekst">И ошинув волове, пође и рече: </p> <p rend="Tekst">— У здрављу, |
| че с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи |
| м да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с п |
| че Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а |
| бу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па св |
| сврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; ње |
| да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на |
| му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, ка |
| ...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} |
| у наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се |
| , вере ти? </p> <p rend="Tekst">— Драге воље, господине, само да ми се докопати... </p> <p rend |
| st">Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад |
| га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По |
| Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита: </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му д |
| како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. </p> <p rend="Tekst"> |
| ли!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу. </p> <p rend="Tekst">— Та оно ми кô хтедосмо — по |
| !...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... </p> <p rend="Tekst">— Аох! — повикаше сви, а |
| ало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве |
| иновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет пр |
| еде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци |
| и не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нем |
| из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{ |
| ука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да |
| левом руком фес с кићанком до рамена за врат. </p> <p rend="Tekst">— И ти ћеш са мном...{S} Рец |
| «.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан. </p> <p rend="Tekst">— Д |
| иште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из ка |
| традан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} |
| н? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор. </p> <p ren |
| леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајет |
| о, па ми се хвали како ће скинути зло с врата... </p> <p rend="Tekst">— Па дела казуј, што допа |
| ">— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дот |
| е, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S |
| окојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће да |
| својој. </p> <p rend="Tekst">Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — |
| и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, ја |
| ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан |
| пође. </p> <p rend="Tekst">Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече: </p> <p ren |
| уме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. </p> <p rend="Tek |
| ежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се |
| досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план. </p> <p rend="Tek |
| ве одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које |
| не поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћ |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњ |
| у кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом. </p> <p rend="Tekst">Св |
| траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: |
| о и за много. </p> <p rend="Tekst">Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, |
| врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевд |
| амо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш |
| тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, ткан |
| осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да |
| намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чи |
| , седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога ста |
| тељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћев |
| ље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревнос |
| упита господин. </p> <p rend="Tekst">— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Р |
| ио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под водениц |
| } Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја са |
| етрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукотше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... р |
| ар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а јо |
| ошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у |
| н Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима |
| >— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора |
| p rend="Tekst">— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} В |
| Tekst">— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече госпо |
| ло таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче |
| о походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. |
| м разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу. </p> <p rend="Tekst">Капетан је одсео код кме |
| сетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим сре |
| end="Tekst">— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авл |
| .{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли |
| ело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек с |
| ике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и б |
| капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело д |
| рђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се |
| rend="Tekst">— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а? </p> <p rend="Tekst">— Добро је, господин |
| ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... </p> <p rend="Tekst">И тако наш лепи капет |
| доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез |
| — Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш млађи пис |
| све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима |
| и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. </p> <p rend="Tekst">Кад беше код врат |
| ђе већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с т |
| rend="Tekst">— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко |
| здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима |
| — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке... </p> <p rend="Tekst">— А |
| } Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде? </p> <p rend="Tekst">— Налазио је |
| о ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — |
| ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »И |
| кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још |
| у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Јок!{S} Н |
| наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: </p> <p r |
| овима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеж |
| та.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дат |
| веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не зн |
| викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну. </p> <p rend="Tekst">— Ето ме, господине, ето |
| <p rend="Tekst">Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти |
| ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележ |
| крив Радан. </p> <p rend="Tekst">— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попре |
| е да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он |
| брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну: </p> <p rend="Te |
| да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Радане?! </p |
| ће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати |
| Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по о |
| кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио... </p> <p rend="Tekst">— Ала је |
| де душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; н |
| е, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш г |
| зловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале! </p> <p rend="Tekst">— Вере ти, Радане — |
| аслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — |
| види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чиј |
| ане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Рада |
| rend="Tekst">— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно. </p> <p rend="Tekst">— Тссс, куме, шт |
| етан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што б |
| облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа с |
| у, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, |
| ..{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S |
| једно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убр |
| ече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, јес̓ и кмета |
| > <p rend="Tekst">— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мисл |
| t">— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих |
| ро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд |
| сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно |
| пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела |
| Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс... </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| био чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођи |
| ровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите |
| вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују. </p> <p rend="Tekst" |
| пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном. </p> <p rend="Tekst">— |
| адан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: </p> <p rend="Tekst">— Одкако је бо |
| не маче!... </p> <p rend="Tekst">— Уби га! — зачуди се Пајо. </p> <p rend="Tekst">— Уби, дабом |
| kst">— Стани, брале, молим те! — устави га господин. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш? </p> <p re |
| и — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине ште |
| , хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у ка |
| нограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти? </p> <p rend="Tekst">— Драге воље |
| дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; |
| ли ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: » |
| друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, |
| дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето |
| еларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и |
| ном очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да |
| чекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад г |
| дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »О |
| де нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: </p> <p rend="Tekst">— А хоће ли ове године |
| } Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформ |
| година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подруч |
| тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је чес |
| ет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} |
| и'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!... </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је |
| .{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Н |
| је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплете |
| /p> <p rend="Tekst">— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, ал |
| је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за к |
| с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта т |
| и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што |
| ља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам |
| {S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрост |
| Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још |
| небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам |
| и не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе |
| један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, в |
| већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђук |
| о толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чуди |
| тривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео |
| У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу |
| ла!... — Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала. </p> <p rend="Tekst">Опрости се капет |
| оганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на јед |
| ки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!... </ |
| } Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S |
| — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, јес̓ и к |
| ом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом |
| Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у дес |
| е ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?... </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти, море |
| по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам пра |
| о се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар |
| тан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио |
| у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{ |
| давид. </p> <p rend="Tekst">— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред ку |
| rend="Tekst">Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај |
| рад?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а м |
| ати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако бе |
| скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, сто |
| кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, с |
| му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију. </p> <p rend="Tekst">Еле, као што видите, ре |
| ва шећера! </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, глава шећера! </p> <p rend="Tekst">— То за каву ваљда? |
| ата!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Беог |
| — Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли пам |
| тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена... </p> <p rend="Tekst" |
| извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из |
| ца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Ра |
| <p rend="Tekst">— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера! </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, глава шећера |
| та упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, и |
| ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера! </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Ђуко, да ви |
| v> <p rend="Glava"> <ref target=""> TC "Глава шећера " \f 0 \l "2" </ref> <hi meTypesetSize="14 |
| 0 \l "2" </ref> <hi meTypesetSize="14">ГЛАВА</hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="14">ШЕЋЕРА</ |
| анпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до на |
| им и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те с |
| затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се |
| коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну цр |
| S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу |
| даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човек |
| ..{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него |
| а њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ |
| , па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{ |
| укиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по к |
| адужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да |
| ко? </p> <p rend="Tekst">— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нип |
| море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко м |
| одине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викну |
| } Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} |
| ута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него с |
| ву кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као киш |
| па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а о |
| му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера. </p> <p rend="Tekst">— Господине — почећ |
| има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по нај |
| реда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекид |
| рбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S |
| сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек пов |
| ка. </p> <p rend="Tekst">Капетан климну главом да јесте. </p> <p rend="Tekst">— Понео сам...{S} |
| из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То на |
| пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто |
| нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и оши |
| господин мислећи о јастуцима што се под главу међу. </p> <p rend="Tekst">— Та није то, него ове |
| ј да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, |
| сврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. » |
| арничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је |
| д нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по |
| е кочијаш. </p> <p rend="Tekst">— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. </p> <p rend="Te |
| <p rend="Tekst">— Па то сте њему купили главу шећера? </p> <p rend="Tekst">— Јес̓ — њему. </p> |
| и је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо |
| нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{ |
| то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њи |
| огу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се |
| он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар то |
| ан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле |
| меха и згађају један другог даиретима у главу. </p> <p rend="Tekst">— Е, хоћемо ли, Дашо, да му |
| Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе ивећ остави је, где ј |
| да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; р |
| платио! </p> <p rend="Tekst">— Зар ову главу? </p> <p rend="Tekst">— Ту, баш ту исту главу — п |
| он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта </p> |
| изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду... </p> |
| ; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу |
| онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера. </p> <p rend="Tekst">— А што је на робији |
| е се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њ |
| И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци |
| </p> <p rend="Tekst">— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио ка |
| господин. </p> <p rend="Tekst">— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан м |
| ше у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу |
| чудећи се: </p> <p rend="Tekst">— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера! </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја.. |
| лужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних |
| , као чудећи се: </p> <p rend="Tekst">— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера! </p> <p rend="Tekst |
| шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи к |
| ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити |
| kst">— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набав |
| а планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано... </p> <p rend="T |
| окле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко у |
| ја, али су ми казивали баш људи који су гледали... </p> <p rend="Tekst">Еле, тако се, уз пиће о |
| о струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. |
| </p> <p rend="Tekst">Вала само сести па гледати сехира. </p> <p rend="Tekst">Дође један, нуди т |
| шније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још ос |
| они у вир... </p> <p rend="Tekst">— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се т |
| чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита |
| — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта. </p> <p rend="Tekst">— А не бојите се з |
| отерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказа |
| Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог |
| односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| осад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмање |
| ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимирац |
| м и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би |
| ди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним |
| } Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да о |
| ишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не зн |
| шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{ |
| Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му с |
| аиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ве |
| н капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а? </p> <p rend="Tekst">— Не брини се ти |
| е, изволите — колико је бог дао и добра година донела. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм, Дашо! — п |
| пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у |
| ката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, к |
| е износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; ок |
| ећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје зна |
| о! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем |
| акојако, господине!{S} Нема оних старих година. </p> <p rend="Tekst">— Нема, ја — нестало је он |
| машевића. </p> <p rend="Tekst">Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да ст |
| ају. </p> <p rend="Tekst">— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих. </p> <p r |
| е: </p> <p rend="Tekst">— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? </p> <p rend="Tekst" |
| нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета... </p> <p rend="Tekst">— П |
| те... </p> <p rend="Tekst">— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — р |
| а својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; изр |
| прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама |
| ке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина |
| ло, поред вира Петрова, не знаш које је горе... </p> <p rend="Tekst">— Јес̓ ја, баш је страшно |
| Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе... |
| .{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да |
| с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све зако |
| пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше к |
| .{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде |
| ад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако |
| иформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак |
| м у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље |
| ">— Стани, брале, молим те! — устави га господин. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш? </p> <p rend= |
| ="Tekst">— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода. </p> <p |
| kst">— А је ли то старо, брале? — упита господин. </p> <p rend="Tekst">Радан већ виде с ким има |
| богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин. </p> <p rend="Tekst">— Вртим главчине, јармов |
| о мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те? </p> <p |
| спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком. </p> <p rend="Tekst">— Зн |
| d="Tekst">— Зар тако старо? — зачуди се господин. </p> <p rend="Tekst">— Ја шта мислиш ти... — |
| бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу. </p |
| </p> <p rend="Tekst">— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беш |
| Две рубље. </p> <p rend="Tekst">Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и п |
| {S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале |
| е се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и |
| Јок, не бојимо се! </p> <p rend="Tekst">Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као |
| S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи |
| стуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина. </p> <p rend="Tekst">— Ва |
| ира! </p> <p rend="Tekst">— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. |
| имо? </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. </p> <p ren |
| и божија! </p> <p rend="Tekst">— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се |
| капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процен |
| њи... </p> <p rend="Tekst">— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће ви |
| а Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на о |
| ни, а? </p> <p rend="Tekst">— Добро је, господине, добро! — одговара </p> <p rend="Tekst">Ђуко |
| ти? </p> <p rend="Tekst">— Драге воље, господине, само да ми се докопати... </p> <p rend="Teks |
| а зовну. </p> <p rend="Tekst">— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општ |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. </p> <p |
| ћи. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. </p> <p rend="Tekst |
| ан. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали. </p> <p rend="Tekst">— Н |
| в... </p> <p rend="Tekst">— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид |
| им приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине? </p> <p rend="Tekst">— Спреми и окрени кола! |
| а, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S |
| <p rend="Tekst">— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није |
| <p rend="Tekst">— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши |
| <p rend="Tekst">— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им заслад |
| љубимца. </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с |
| <p rend="Tekst">— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без |
| х. </p> <p rend="Tekst">— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година. </p> <p rend="Te |
| ? </p> <p rend="Tekst">— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Пр |
| а штети? </p> <p rend="Tekst">— Колико, господине? </p> <p rend="Tekst">— Педесет и четири села |
| rend="Tekst">— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој к |
| p> <p rend="Tekst">— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид. </p> <p rend="Tekst |
| ошто? </p> <p rend="Tekst">— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака... </p> <p re |
| мезетио. </p> <p rend="Tekst">— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пр |
| ошто? </p> <p rend="Tekst">— Осамдесет, господине! </p> <p rend="Tekst">— Шта — осамдесет? — уп |
| > <p rend="Tekst">— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем! </p> <p rend="Tekst" |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај с |
| с главом шећера. </p> <p rend="Tekst">— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од на |
| не бих... </p> <p rend="Tekst">— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим |
| рече: </p> <p rend="Tekst">— У здрављу, господину провесоре! </p> <p rend="Tekst">— Сервус! — р |
| реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син |
| се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитуј |
| е у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, к |
| и ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је ку |
| ћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — |
| те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастиј |
| Узловићево, него да nоменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни |
| вање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али |
| учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше. </p> <p rend="Tekst">— Кеца, |
| p rend="Tekst">— Живио Ђуко! — гракнуше гости. </p> <p rend="Tekst">— Хајд ову у здравље Ђукино |
| слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се |
| кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном кр |
| Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по п |
| е да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Ск |
| ало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љуба |
| Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разу |
| Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране љу |
| изову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи. </p> <p rend="Tekst"> |
| гледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зн |
| већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на ци |
| ekst">На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани нас |
| чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зове |
| фану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три |
| } У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у лев |
| ју.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је |
| певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими. </p> <p rend="Tekst">Јед |
| ила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те н |
| о сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и из |
| ан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде. </p> <p rend="Tekst">— А имате капетана? </p> <p |
| Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кај |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, |
| .{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. </p> <p rend="Tekst">— Хоће, хоће |
| — Ја, за каву. </p> <p rend="Tekst">— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те |
| > <p rend="Tekst">— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде. </p> <p ren |
| реме, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све с |
| ући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а к |
| p rend="Tekst">Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зу |
| Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. </p> <p rend="Tekst">— Ено, знам ј |
| Tekst">— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш мл |
| st">— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву... </p |
| х. </p> <p rend="Tekst">— Живио Ђуко! — гракнуше гости. </p> <p rend="Tekst">— Хајд ову у здрав |
| ="Tekst">— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — |
| d="Tekst">Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: </p> <p rend="Tekst">— Хајд ову у здравље кап |
| а тебе је ред. </p> <p rend="Tekst">Сви гракнуше: </p> <p rend="Tekst">— Поп Пера!...{S} Поп Пе |
| кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за мно |
| торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у |
| S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише.. |
| тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди... </p> <p rend="Tek |
| вила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и от |
| као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше. </p> <p rend="Tekst">— Кеца, попе у |
| } Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. |
| ак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S |
| и су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано... </p> <p rend="Tekst">— Ојађено се |
| ити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиш |
| ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше. |
| хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... </p> <p rend="Tekst">— Па је ли ти баре |
| ктима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш н |
| би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, |
| пажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стре |
| им столом украју седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, п |
| >— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те? </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, то ћ |
| зне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Ка |
| старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његов |
| ан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану. </p |
| већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно цр |
| } Он је дао. </p> <p rend="Tekst">— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓т |
| тарије ђаке? </p> <p rend="Tekst">— Да, да — одговори професор. </p> <p rend="Tekst">— Е да си |
| а обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га об |
| огод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало поти |
| <p rend="Tekst">— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него |
| е док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловић |
| ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву н |
| е Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. |
| а. </p> <p rend="Tekst">— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у |
| шао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спо |
| ујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у сел |
| ад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и |
| а те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! </p> <p ren |
| оћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрп |
| ме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком |
| па... </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити онома |
| читеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекак |
| ра! </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па реч |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату |
| > <p rend="Tekst">— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је ве |
| . </p> <p rend="Tekst">— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мен |
| трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... </p> <p ren |
| ћа да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да чи |
| — Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува! </p> <p rend="Tekst">— Јеси слушао нашег |
| ко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо... </p> <p rend="Tekst"> |
| од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њи |
| "Tekst">— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, ве |
| — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда мож |
| } Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај! |
| st">— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се |
| ekst">— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. |
| тински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на п |
| арешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, |
| вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни поглед |
| верљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не |
| мо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке... </p> <p rend="Tekst"> |
| — Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђ |
| "Tekst">— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате. </p> <p rend |
| цу онако лепо... </p> <p rend="Tekst">— Да спремимо једно прасенце мало? </p> <p rend="Tekst">— |
| е.{S} Он је дао. </p> <p rend="Tekst">— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} |
| — рече професор. </p> <p rend="Tekst">— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда. |
| не старије ђаке? </p> <p rend="Tekst">— Да, да — одговори професор. </p> <p rend="Tekst">— Е да |
| за то у варош. </p> <p rend="Tekst">— А да ли ће ваљати? </p> <p rend="Tekst">— Како не би ваља |
| же да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керин |
| се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би с |
| ио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш. </p> <p rend="Tekst">— Мучно, бо |
| !{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде? </p> <p rend="Tekst">— Налазио |
| а.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола. </p> <p rend="T |
| аљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера |
| ла као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба с |
| признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање |
| знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет на |
| те да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком |
| kst">Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: </p> <p rend="Tekst">— Одкако |
| на, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да |
| апетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, |
| у«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у |
| ничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђ |
| {S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управља |
| и кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади пар |
| p> <p rend="Tekst">— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, |
| а!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је |
| спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у зван |
| у се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му |
| Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира... </p> |
| се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, |
| > <p rend="Tekst">Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече: </p> <p rend="Tekst" |
| руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом. </p> <p rend="Tek |
| , Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Ид |
| инио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дук |
| {S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? </p> <p rend="Tekst">— Не могу ја, |
| шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита. </p> <p rend="Tekst">— А бога |
| другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ва |
| вори професор. </p> <p rend="Tekst">— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако с |
| целаријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћ |
| а му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!.. |
| и... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. </p> <p rend="Tekst">— Стани, брале |
| а деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да |
| њу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна |
| ђе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, н |
| знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — ку |
| t">— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара. </p> <p rend="Tekst |
| боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангу |
| окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола. </p> <p rend="Tek |
| р око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничн |
| Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуца |
| , оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и шт |
| них и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он |
| това их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевиц |
| а господин, радостан што Радан пристаје да прода. </p> <p rend="Tekst">— Две рубље. </p> <p ren |
| расло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« </p> <p rend="Tekst">— Баш лепо заиска? |
| и кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... </p> <p rend="Te |
| ише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиљ |
| много. </p> <p rend="Tekst">Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, ме |
| — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди... </p> < |
| поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева п |
| црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане.. |
| д, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају. |
| х разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на |
| и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и чит |
| ца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из |
| већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога. </p> <p rend= |
| д ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмур |
| те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Вир |
| вуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар |
| а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} |
| st">Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. </p> <p r |
| главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита: </p> <p rend |
| а срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и јед |
| ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо? </p> <p rend="Tekst">— А шта це |
| или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, је |
| промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако праз |
| </p> <p rend="Tekst">— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите |
| их се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говор |
| тани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало нао |
| о послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва доте |
| ца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио... </p> <p rend="Tekst">Уто |
| миће. </p> <p rend="Tekst">— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богат |
| потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Сн |
| ешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али |
| доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: </p> <p rend="Tekst">— |
| {S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако |
| изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио се |
| енем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко |
| и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. </p> <p rend="Tekst">— Је ли главу? |
| зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што м |
| p rend="Tekst">По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољи |
| ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш. </p |
| а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати. </p> <p rend="Tekst">— Је ли то |
| етанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од поглед |
| А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опра |
| рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо. </ |
| ам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, нег |
| и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после уд |
| оденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капет |
| ем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по |
| И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га т |
| авље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећн |
| а главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан т |
| нише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају. </p> <p rend="Tekst">Е |
| а Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. </p> <p rend="Tekst">3атим је настала |
| а и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с |
| ваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И б |
| , »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} С |
| дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — нем |
| овца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо |
| ћаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећ |
| га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их тол |
| ао ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. |
| е — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад м |
| и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су он |
| оноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди... </p> <p rend="Tekst">— Је |
| завадисте. </p> <p rend="Tekst">— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом |
| ранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се |
| где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја — |
| баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па ј |
| шао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Јок!{S |
| и можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке. </p> <p rend="Tekst">— |
| } Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо. </p> <p rend="Tekst">— Е, јадник! |
| е мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја зна |
| столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њ |
| однесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два д |
| пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви мо |
| овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Г |
| d="Tekst">— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{ |
| тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, |
| p> <p rend="Tekst">— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заг |
| да...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... </p> <p rend="Tekst">— Молим, фајерунт! — |
| није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако доч |
| шта не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете |
| откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — |
| Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и од |
| екаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празн |
| него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, |
| о је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о |
| у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало о |
| > <p rend="Tekst">Капетан климну главом да јесте. </p> <p rend="Tekst">— Понео сам...{S} Ех, го |
| — Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да уз |
| S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе |
| ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пут |
| st">— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... </p> <p rend="Tekst">— Не, |
| о могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују. </p> <p rend="Tekst">— Спремите ви њему н |
| вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... </p> <p rend="Tekst">— И сваке се год |
| е, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а он |
| оцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече |
| макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свис |
| колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S |
| тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жа |
| ешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио о |
| Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — |
| га, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, хеј, мој |
| га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: </p> < |
| груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} |
| али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нист |
| дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем... </p> <p rend="Tekst">— Напослетку и вред |
| } А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, б |
| Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натова |
| и што су вазда друштво Узловићево, него да nоменем само даљне госте који се потрудише да му на |
| аже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт сл |
| чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком. </p> <p rend="Tekst |
| ажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се к |
| рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало запи |
| данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бо |
| ли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију |
| > <p rend="Tekst">— Платио сам.{S} Како да бацим? </p> <p rend="Tekst">— Хе, мој куме — рече Ра |
| rend="Tekst">— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако |
| есто походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у |
| ану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа па |
| , па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, |
| d="Tekst">— Драге воље, господине, само да ми се докопати... </p> <p rend="Tekst">— Хм, и ти јо |
| и.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану ка |
| } Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди |
| "Tekst">— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака... </p> <p rend="Tekst">— Е није |
| ди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена. </p> <p rend="Tekst">— Баш, Ђуко, дост |
| > <p rend="Tekst">— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, тре |
| та друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«. </p> <p rend="Tekst">— Како би |
| ="Tekst">— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — |
| воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} При |
| ара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само |
| ... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, п |
| , бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, |
| nd="Tekst">— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се |
| тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу. </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли спремио |
| онео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем! </p> <p rend="Tekst">— Само штета што је |
| сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. </p> <p rend="Tekst">— Хоће, хо |
| nd="Tekst">— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини |
| дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да |
| Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру во |
| се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио |
| је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не |
| натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби... |
| тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад |
| си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда. </p> <p rend="Tekst">— Слуга сам! — рече о |
| сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богм |
| сподине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу |
| зио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план. </p> <p rend="Tekst">— Није до да |
| и и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, пра |
| и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му |
| {S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате... </p> <p rend="Tekst">Кмет извади из кесе |
| ољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград. |
| ромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези |
| p rend="Tekst">— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех... </p> <p rend="Tek |
| говори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи. </p> <p rend="Tekst">— Богами, пра |
| здравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу. </p> <p rend="Tekst">— Нека наздрави |
| малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њ |
| — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну. </p> <p rend="Tekst">— Ето ме, господине, |
| иком да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им |
| о време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — св |
| еро опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гости |
| м, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше! </ |
| ваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, |
| ти, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и н |
| оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насип |
| уни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у к |
| изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« О |
| упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш. </p> <p rend="Tekst">— М |
| . </p> <p rend="Tekst">— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда. </p> <p rend="T |
| ди се Пајо. </p> <p rend="Tekst">— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са |
| чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} |
| да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута |
| Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. </p> <p rend="Tekst">— |
| душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. </p> <p rend="Tekst">Капетан диже |
| есеље! </p> <p rend="Tekst">Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по изб |
| јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спрем |
| Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се |
| ! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капет |
| им помало, господине — одговара скромно давид. </p> <p rend="Tekst">— Само ако где запне — мени |
| жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га п |
| е бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у до |
| Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђ |
| ј се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири пом |
| таном квит! </p> <p rend="Tekst">— Јеси давно из Владимираца? </p> <p rend="Tekst">— Прекјуче с |
| погађао у каиш. </p> <p rend="Tekst">— Даде, не дао му бог весела дана! </p> <p rend="Tekst">— |
| шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић пр |
| гије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице ко |
| ан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну н |
| асти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто |
| х угарак у њу! </p> <p rend="Tekst">— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у к |
| st">Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— На, брат-Ђуко, и алал |
| Tekst">— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено. </p> <p |
| бавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Зв |
| а у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно |
| изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу. </p> <p rend="Tekst">— Е, хоћемо ли, |
| rend="Tekst">— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над глав |
| уци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногави |
| . </p> <p rend="Tekst">— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, |
| погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик! </p> <p rend="Tekst">— Баш си баксуз, Рада |
| ваља. </p> <p rend="Tekst">— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од |
| букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« р |
| оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша |
| ете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салет |
| а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« </p> <p rend="Tekst"> |
| st">— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »М |
| то глава шећера! </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте там |
| вајат Ђуки. </p> <p rend="Tekst">— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њи |
| да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да г |
| Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје. </p> <p rend="Tekst">— А баталио се, брате, дакак |
| наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад |
| {S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, о |
| <p rend="Tekst">— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, зн |
| бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво |
| ћа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа |
| ј буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради |
| из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален |
| ни прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи. </p> </div> </body> |
| весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па |
| какујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила пос |
| и...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира... </p> <p rend="Tekst">— Хајд |
| у им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уо |
| /p> <p rend="Tekst">— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетани |
| nd="Tekst">— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Пе |
| , Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетаниј |
| е испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капета |
| барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће по |
| га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и мног |
| руштво Узловићево, него да nоменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} |
| дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију... </p> <p rend="Tekst">— Их, Радане, |
| ој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се зн |
| ље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу |
| ај што разбацује, изврну карту, кад оно дама. </p> <p rend="Tekst">— Их, ороспију му очину! — в |
| нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене. </p> <p rend |
| ... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену |
| он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача. </p> <p rend="Tekst">— А би |
| ије било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађ |
| S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шеће |
| Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви не |
| ..{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. </p> <p rend="Tekst">— Ама к |
| nd="Tekst">— Даде, не дао му бог весела дана! </p> <p rend="Tekst">— А привали добар интерез, п |
| ви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква |
| — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по |
| еци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по |
| х га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и д |
| чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше |
| и дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су з |
| nd="Tekst">— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. |
| и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по |
| остали. </p> <p rend="Tekst">— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{ |
| са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, |
| ој план. </p> <p rend="Tekst">— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чеш |
| то каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка ка |
| док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми |
| ! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!. |
| мо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката |
| Tekst">— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем... |
| у? — упита Пајо. </p> <p rend="Tekst">— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{ |
| ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — пр |
| — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. </p> <p rend="Tekst">— Хм, х |
| почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Тру |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Није.{S} Он је дао. </p> <p rend="Tekst">— Да, да, за његове паре купи |
| отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово г |
| га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... </p> <p rend="Tekst">— И сваке се |
| у каиш. </p> <p rend="Tekst">— Даде, не дао му бог весела дана! </p> <p rend="Tekst">— А привал |
| /p> <p rend="Tekst">— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо. </p> <p rend="Tekst">— |
| са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, п |
| а ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћ |
| те.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село.. |
| ео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, са |
| д је баш и у реду, као на поласку да му дате... </p> <p rend="Tekst">Кмет извади из кесе дукат |
| ан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да |
| о за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле з |
| је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. </p> <p rend="Tekst">— А пошто прођ |
| ера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} О |
| луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све |
| ији онаке! </p> <p rend="Tekst">— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Х |
| st">— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бит |
| паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у к |
| <p rend="Tekst">— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? </p> <p rend="Tekst">— Хвала |
| rend="Tekst">— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, ко |
| пола чаше! </p> <p rend="Tekst">— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши |
| и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо? </p> <p rend="Tekst">На ову досетку попову осу се |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто |
| свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош |
| своје. </p> <p rend="Tekst">— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И та |
| донела. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капет |
| S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешк |
| т и четири села — равних десет дуката и два талира! </p> <p rend="Tekst">— Их, забога, господин |
| па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара. </p> <p rend="Tekst">— Ама ти ништа, Ђук |
| па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера. </p> <p rend="Tekst">— Г |
| {S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да в |
| ̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се зад |
| кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!... </p> <p rend="Tekst">Утом уђе у каф |
| t">— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва гла |
| на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав |
| истаје да прода. </p> <p rend="Tekst">— Две рубље. </p> <p rend="Tekst">Извади господин одмах д |
| Сармашевића. </p> <p rend="Tekst">Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим д |
| во певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што тр |
| > <p rend="Tekst">Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} |
| стим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се |
| има ли деце? </p> <p rend="Tekst">— Има двоје-троје... </p> <p rend="Tekst">— Па то сте њему ку |
| кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно д |
| хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара. </p> <p rend="Tekst">— И кмета зовни |
| Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље. </p> <p rend="Tekst">— Јок |
| ан хукне и рече: </p> <p rend="Tekst">— Девет пута, мој куме, није шала!... </p> <p rend="Tekst |
| броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... завр |
| е Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио! </p> <p rend="Tekst">— Зар ову главу |
| </p> <p rend="Tekst">Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом ре |
| а држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну. </p> <p rend="Tek |
| и ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто? </p> <p rend="Tekst">— Лако ћ |
| ини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи. </p> <p re |
| шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах у |
| пред поп-Пером. </p> <p rend="Tekst">— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну |
| ка.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згран |
| гли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... |
| оге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче н |
| иран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже и |
| т дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто? </p> <p rend="Tekst">— Осамд |
| ekst">— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!... </p> <p rend="Tekst">Диже се поп Перо и |
| наставише своје. </p> <p rend="Tekst">— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити |
| ло с врата... </p> <p rend="Tekst">— Па дела казуј, што допаде робије. </p> <p rend="Tekst">— С |
| празне руке. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га |
| »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, ја |
| Радан. </p> <p rend="Tekst">— Па куд их део, богати? — упиташе остали. </p> <p rend="Tekst">— Б |
| да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићује |
| сле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну |
| ијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хал |
| ничним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ет |
| и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати сво |
| Tekst">— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира! </p> <p rend="Tekst">— Их, з |
| том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали |
| пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, м |
| ани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је |
| чене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен канта |
| — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће |
| е?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к |
| t">— Ама шта је? </p> <p rend="Tekst">— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... |
| еко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете пл |
| е на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, не |
| Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли |
| вио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пу |
| се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: » |
| да опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га |
| у — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као |
| деца, куме? </p> <p rend="Tekst">— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан по |
| kst">— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће... </p> <p rend="Tekst">— Та оно воле, |
| и деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву... </p> <p rend="Tekst">— |
| прстом у теме. </p> <p rend="Tekst">— А деца, куме? </p> <p rend="Tekst">— Те, деца — моја деца |
| </p> <p rend="Tekst">— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снужде |
| че да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха |
| S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати... </p |
| то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало не |
| дан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све к |
| st">— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?... </p> <p rend="Tekst">— Хајде |
| у кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! </p> <p rend="Tekst">— И д |
| рпљења. </p> <p rend="Tekst">— А има ли деце? </p> <p rend="Tekst">— Има двоје-троје... </p> <p |
| ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш он |
| доше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке |
| не дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки сп |
| t">— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити нај |
| главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђено |
| епо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. </p> <p rend="Tekst">— Хоће, хоће да гра |
| . </p> <p rend="Tekst">— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им |
| за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Де |
| ра из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао ј |
| у... </p> <p rend="Tekst">— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да |
| од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: ја |
| овеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се |
| би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо... </p> <p rend="Tekst">— Да спремимо ј |
| где око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу |
| , мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет. </p> < |
| } Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да св |
| а је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита. </p> <p rend="Tekst">— А богати, |
| >Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. </p> <p rend |
| ekst">— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тиши |
| опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једн |
| диш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њ |
| лиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше с |
| опет се куцну. </p> <p rend="Tekst">Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: </p> <p rend="Tekst |
| жујући им. </p> <p rend="Tekst">Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. </p> <p rend |
| {S} Дела, попе!... </p> <p rend="Tekst">Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здра |
| дломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ов |
| м младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: </p> <p rend="Tekst">— Ето, због то |
| имљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изга |
| е вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису би |
| свој план. </p> <p rend="Tekst">— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили |
| здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако ст |
| } Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се м |
| а — рече Радан мерећи господина од пете до перчина. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда кад хоћете да |
| и до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај вин |
| а што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању сти |
| пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска меш |
| воје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, |
| печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — т |
| овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо |
| ену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S |
| о частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је дост |
| ндур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат. </p> <p rend="Tekst">— И ти ћеш са м |
| ем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, п |
| није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а |
| ала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан |
| еком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и оти |
| и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. |
| еним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибу |
| Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. </p> <p |
| како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један |
| ле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, |
| и помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, |
| и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{ |
| вир... </p> <p rend="Tekst">— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој |
| решине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи. </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, богме, господин |
| ише и уђе Радан. </p> <p rend="Tekst">— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. </p> <p ren |
| дана! </p> <p rend="Tekst">— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бац |
| срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, о |
| ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад |
| богу, да му није било мене, не би гроша добио!... </p> <p rend="Tekst">— Па је ли ти барем дао |
| н и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је поне |
| Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тр |
| <p rend="Tekst">Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако |
| слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »по |
| жња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, |
| па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!.. |
| Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош! </p> <p ren |
| S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош! </p> <p rend="Tekst">Напослетку и тај се џумбус |
| е запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш пар |
| ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни са |
| е стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја |
| реврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена... </p> <p rend=" |
| . </p> <p rend="Tekst">3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино |
| ан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а? </p> <p rend="Tekst">— Не брини се ти за њ, г |
| жите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм, Даш |
| kst">— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу и вла |
| знајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!... |
| о измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој |
| <p rend="Tekst">— Добро је, господине, добро! — одговара </p> <p rend="Tekst">Ђуко смешећи се. |
| ги пут! </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан |
| и се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Рад |
| реба мени сврдо. </p> <p rend="Tekst">— Добро ћу ти платити. </p> <p rend="Tekst">— Аја, не мог |
| ли Вучевчани, а? </p> <p rend="Tekst">— Добро је, господине, добро! — одговара </p> <p rend="Te |
| ћ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне |
| међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио к |
| т извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали н |
| ви, други пут! </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати к |
| ">— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где |
| послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирн |
| , ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре! |
| само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Т |
| црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио с |
| подине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо? </p> |
| дан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је до |
| ило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздреш |
| ну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи |
| бар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је |
| обре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи с |
| е радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу. </p> <p rend="Tekst">— Та оно ми кô хтедосм |
| ија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим у |
| но, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децо |
| анас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко ли први изм |
| > <p rend="Tekst">— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукотше се... |
| — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети? </p> <p rend |
| бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит |
| моли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарад |
| н, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и бо |
| p rend="Tekst">— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света. |
| де човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, |
| и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у |
| ије баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; бации опет |
| као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној |
| а како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужд |
| ослом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам |
| штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} |
| ом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи п |
| ">— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми |
| ка мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне |
| па гледати сехира. </p> <p rend="Tekst">Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; д |
| е дуго и за много. </p> <p rend="Tekst">Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало к |
| ко ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет б |
| ?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, ж |
| акле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћет |
| госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту в |
| е Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} |
| е, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па ишт |
| нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам |
| е да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} |
| и, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете |
| олове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца |
| ак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро |
| а у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице |
| {S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу |
| , ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан љу |
| он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа. </p> |
| опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже. |
| } Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је уз |
| хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а |
| волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари п |
| неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и у |
| еколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећер |
| орио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа |
| е, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се дон |
| и како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елб |
| а и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те |
| осто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а с |
| Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па |
| а — виргаз! </p> <p rend="Tekst">И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара |
| очијашем око кола. </p> <p rend="Tekst">Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ бе |
| апетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису ви |
| их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} |
| } Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не |
| ве законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »шт |
| st">— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по |
| је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и тук |
| ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да с |
| >— Драге воље, господине, само да ми се докопати... </p> <p rend="Tekst">— Хм, и ти још — само |
| ="Tekst">— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« |
| ас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један. </p> <p rend="Tekst">— |
| рви пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари |
| брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је |
| јазбен. </p> <p rend="Tekst">— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено |
| климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Кум |
| и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега. </p> <p re |
| а, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно доче |
| и почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог |
| жно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, |
| колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени д |
| је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати ода |
| лите — колико је бог дао и добра година донела. </p> <p rend="Tekst">— Хм, хм, Дашо! — поче чис |
| лањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро |
| nd="Tekst">— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће |
| — откуд ти овде? </p> <p rend="Tekst">— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капета |
| оду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се п |
| о седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чаш |
| воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па |
| д ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му |
| па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда |
| прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољ |
| p> <p rend="Tekst">— Па дела казуј, што допаде робије. </p> <p rend="Tekst">— Стани, полако!{S} |
| капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. </p> <p rend="Tekst">— А, молим, молим — у |
| куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: </p> <p rend="Tekst"> |
| умом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да |
| } Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду |
| — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио! </p> <p rend="Tekst">— Зар ову |
| ама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у см |
| утем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној |
| ">— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос |
| е ли, Дашо? </p> <p rend="Tekst">На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, |
| ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а ка |
| кнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега! |
| а заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. </p> <p rend="Tekst">Капетан диже чашу |
| ићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па св |
| девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, по |
| њена. </p> <p rend="Tekst">— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад зат |
| дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је |
| {S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попиј |
| хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака год |
| десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је |
| нисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе б |
| ">Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођ |
| као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и |
| кочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: </p> <p rend="Tekst">— А |
| процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу |
| »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод дец |
| ом каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, |
| {S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али о |
| окти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још |
| "Tekst">Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови |
| андарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ви'ш, сиро |
| дан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разгово |
| петан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту глав |
| једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, |
| ет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни |
| ше врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину... </p> <p rend="Tekst">Одатле |
| у махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китња |
| "Tekst">Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{ |
| е боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хв |
| они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и |
| овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина |
| тала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, |
| ате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, |
| их — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта. </p> <p rend |
| аву слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем од |
| до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један дру |
| тупити, вере ти? </p> <p rend="Tekst">— Драге воље, господине, само да ми се докопати... </p> < |
| бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши бр |
| се деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на |
| поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га |
| док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а |
| "Tekst">— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се ка |
| end="Tekst">— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прил |
| "Tekst">— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запе |
| почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и |
| и гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна |
| лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад |
| им што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је » |
| пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну |
| ам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо. </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ тако пра |
| "Tekst">— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Даш |
| е поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их |
| S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на |
| Tekst">— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик! </p> <p rend="Tekst">— Баш си |
| дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека |
| па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опуч |
| и почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по |
| дете боси? </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — не |
| о се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут! </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро... — З |
| ди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музик |
| је до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један. </p> <p rend= |
| д идемо у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Други пут идете боси? </p> <p rend="Tekst">— Јес̓, друг |
| дужи — нема му бела дана више! — додаде други. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко ли први измисли та |
| век, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки |
| Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?... </p> <p re |
| вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Му |
| њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. </p> <p rend="Tekst">— Како није! — поче даље Ђу |
| "Tekst">— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô |
| S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говор |
| лицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женс |
| а нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан тур |
| се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детет |
| потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ с |
| ура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандур |
| ље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па |
| се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу. </p> <p rend="Tekst">— Е, хоћ |
| стање да нису више ни разумевали један другога. </p> <p rend="Tekst">По неком истинкту пођоше |
| а, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије! </p> <p rend="Tekst">Вала само сести |
| била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне и |
| а једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столи |
| тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху |
| е...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!... </p> |
| е бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по сели |
| еће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије! </p> <p rend="Tekst">Вала само сести па гледа |
| ине бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. </p> <p rend="Tekst">— Вала и |
| јаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће ч |
| као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} |
| ра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео |
| већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује што |
| да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да nоменем само даљне госте ко |
| ве и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори |
| Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко |
| — Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Ње |
| kst">И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише г |
| о честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му л |
| р донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искрен |
| "Tekst">— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему д |
| једним маленим столом украју седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, з |
| у флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа |
| {S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о |
| завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине |
| еди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија |
| анама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много. </p> <p rend="Tekst">Дође време да се |
| а у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све |
| а извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцелариј |
| погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како |
| е је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела |
| озривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ да |
| аша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приље |
| опа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за своји |
| наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио п |
| апетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој. </p> <p rend="Tekst">Кад се већ врати |
| ш је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и |
| коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...« </p> <p rend="Tekst">Боже мој, каква ли |
| за три талира, него све као за пакост — дукат!... </p> <p rend="Tekst">Еле, као што видите, вел |
| па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна ш |
| p rend="Tekst">— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} |
| /p> <p rend="Tekst">Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— На, б |
| овако? </p> <p rend="Tekst">— Једва по дукат. </p> <p rend="Tekst">— А колико си их већ завеза |
| те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на |
| га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} |
| >— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира! </p> <p rend="Tekst">— Их, забога, |
| рорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!... </p> <p rend="Tekst">Утом уђе у кафану један |
| је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду |
| /p> <p rend="Tekst">— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш. </p> <p ren |
| И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није |
| оменимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигациј |
| ош онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци |
| обрве. </p> <p rend="Tekst">— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, |
| овиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља |
| пати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивути |
| по...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им |
| а!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, з |
| е Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S |
| шао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело |
| с капетаном. </p> <p rend="Tekst">— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужују |
| и, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо. </p> <p rend="Tekst">— Ко?{S} |
| {S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке? </p> <p rend="Tekst">— Да, да — одговори професор |
| вима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S |
| теса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу |
| капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и он |
| ога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан. </p> <p |
| Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. </p> <p rend="Tekst">Капетан климну главом да јес |
| у, па узех... </p> <p rend="Tekst">— Од Ђуке, је ли? </p> <p rend="Tekst">— Ја, он има однекуд. |
| ле су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у та |
| ечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били |
| ва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки. </p> <p rend="Tekst">— Е па дајде, Ђуко — рећи ће |
| је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} |
| } Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет н |
| p> <p rend="Tekst">— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу |
| само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, |
| тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разг |
| а Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко |
| н. </p> <p rend="Tekst">— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капета |
| е руке. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибив |
| верном Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а? </p> <p rend="Tekst"> |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих. </p> <p |
| ш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде? </p> <p rend="Te |
| ... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе иве |
| rend="Tekst">— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовн |
| а шећера! </p> <p rend="Tekst">— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, |
| уки. </p> <p rend="Tekst">— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ у |
| талира... </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше |
| зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се |
| </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца. </p> <p rend= |
| ава марва! </p> <p rend="Tekst">— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио. |
| ану. </p> <p rend="Tekst">— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола и |
| је окрњена. </p> <p rend="Tekst">— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти с |
| ограду... </p> <p rend="Tekst">— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу оп |
| па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети? </p> <p rend="Tekst">— Колик |
| једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко? </p> <p rend="Tekst">— Не шал̓те се главом! — иск |
| оћи.{S} Шта </p> <p rend="Tekst">велиш, Ђуко? </p> <p rend="Tekst">— О те још како, господине!{ |
| грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно |
| кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмет |
| ш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола. </p> <p rend="Tekst">Устаде |
| елнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишл |
| су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је |
| ахну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану. </p> <p rend="Tek |
| е, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала. </p> < |
| ожише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно и |
| гој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда |
| p rend="Tekst">— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ни |
| Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S |
| али, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на |
| kst">— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили |
| d="Tekst">— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је |
| "Tekst">— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и у |
| p rend="Tekst">— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате. </p> |
| ако бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваш |
| Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола. </p> <p |
| d="Tekst">— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за т |
| ој дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да |
| ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!« </p> <p rend=" |
| Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба п |
| сте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену. </p> <p rend="Tekst"> |
| st">— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто з |
| опали их. </p> <p rend="Tekst">— Живио Ђуко! — гракнуше гости. </p> <p rend="Tekst">— Хајд ову |
| S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па |
| p> <p rend="Tekst">— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, |
| nd="Tekst">— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам ба |
| равити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на ст |
| е ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план. </p> <p rend |
| њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље! </p> <p ren |
| е Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— На, брат-Ђуко, и алали! </p> <p rend="Tekst">— Нек ти је алал, б |
| ам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p rend="Tekst">мети кмет. — Скупо, ниј |
| добро! — одговара </p> <p rend="Tekst">Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Шт |
| где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом. </p> <p rend="Tekst">Све је опе |
| усти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све |
| то му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк. </p> <p rend="Tekst">— А немој |
| нуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према к |
| »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето м |
| — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — вино |
| ара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина |
| мет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— На, брат-Ђуко, и алали! </ |
| и деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... |
| ај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут |
| а кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку: </p> <p rend="Tekst">— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Ву |
| а ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. </p> <p rend="Teks |
| оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији |
| ић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи н |
| — Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати пор |
| већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно |
| Јес̓ — њему. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старе |
| азва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика |
| ами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p rend="Te |
| њему скоту — ја! </p> <p rend="Tekst">— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га с |
| а ви, други пут! </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати |
| упамо из шака... </p> <p rend="Tekst">— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао |
| ни у Београду... </p> <p rend="Tekst">— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону дво |
| е за вајат Ђуки. </p> <p rend="Tekst">— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас |
| изгубих цванцик. </p> <p rend="Tekst">— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан. </p |
| — примети Пајо. </p> <p rend="Tekst">— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} |
| и памећу шенуо. </p> <p rend="Tekst">— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га |
| говори професор. </p> <p rend="Tekst">— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако |
| иретима у главу. </p> <p rend="Tekst">— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан |
| ">— Јес̓ — њему. </p> <p rend="Tekst">— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје ст |
| према капетану. </p> <p rend="Tekst">— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан ка |
| Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да н |
| нају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако ку |
| ...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира! |
| ..{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово? </p> <p rend="T |
| ..{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крннћа измиче |
| Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... </p> <p rend="Tekst">И та |
| цу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух |
| , а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их |
| да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене. < |
| ет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила н |
| пакост — дукат!... </p> <p rend="Tekst">Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{ |
| који су гледали... </p> <p rend="Tekst">Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страш |
| халачу солдати... </p> <p rend="Tekst">Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — |
| удевенија збивају. </p> <p rend="Tekst">Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак д |
| ду; учи гимназију. </p> <p rend="Tekst">Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно к |
| ...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!... </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је? </ |
| што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре во |
| kst">— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше |
| е, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако г |
| ну они око њега. </p> <p rend="Tekst">— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве свако |
| — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!... </p> <p rend="Tekst">— Ама шт |
| ораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!.. |
| а вам је то? </p> <p rend="Tekst">— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек |
| p> <p rend="Tekst">— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е |
| цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у |
| па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по д |
| Пајо. </p> <p rend="Tekst">— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и |
| се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капе |
| ерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо? |
| ако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... </p> <p re |
| узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Ја |
| љем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нарашт |
| мах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан од |
| ешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не о |
| ="Tekst">— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају |
| ма Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, шт |
| забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик. </p> <p rend="Te |
| си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} |
| попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, |
| ату да га зовну. </p> <p rend="Tekst">— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали |
| ном усне и рече: </p> <p rend="Tekst">— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!.. |
| ти је брале ово? </p> <p rend="Tekst">— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беш |
| ати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај вин |
| астук предњи. </p> <p rend="Tekst">— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да див |
| ћу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуп |
| — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и |
| а после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет св |
| ове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па ви |
| </p> <p rend="Tekst">— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем! </p> <p rend="Te |
| ви по пола чаше! </p> <p rend="Tekst">— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опа |
| </p> <p rend="Tekst">Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} |
| без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!... </p> <p r |
| сече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан р |
| уги те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: |
| : »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају |
| хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала пор |
| ма, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пођ |
| {S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни о |
| ћ, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка |
| ћи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не дад |
| окице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... |
| вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, |
| Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, |
| Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — м |
| ирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, |
| е оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш |
| ом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати... </p> <p rend="Tekst">Еле н |
| ије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циган |
| особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најп |
| p> <p rend="Tekst">Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи |
| с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооо |
| А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? </p> <p rend="Tekst">— Хвала богу и власти, г |
| петан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом. </p> <p rend="Tekst">Све је опет пошло својим п |
| ти му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: </p> <p rend="Te |
| имо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| це само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају. </p> <p |
| подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!... </p> <p rend="Tekst">— А зар је он ма |
| оорт!« опали их. </p> <p rend="Tekst">— Живио Ђуко! — гракнуше гости. </p> <p rend="Tekst">— Ха |
| м био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. </p> <p rend="T |
| вирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много. </p> |
| ине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ |
| на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видет |
| га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му н |
| </p> <p rend="Tekst">— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам мук |
| ко добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Как |
| ве стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао так |
| и оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се в |
| њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Даш |
| </p> <p rend="Tekst">— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде не |
| > <p rend="Tekst">Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степа |
| Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... </p> <p rend="Tekst">— Аох |
| је дао. </p> <p rend="Tekst">— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он |
| каву ваљда? </p> <p rend="Tekst">— Ја, за каву. </p> <p rend="Tekst">— И градите слатко, штруд |
| ">— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији о |
| раше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о |
| гу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на |
| е униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пи |
| ренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом украју седи један дугајлија у |
| пи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара. </p> <p rend="Tekst">— |
| уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио |
| а страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркв |
| оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!... </p> |
| уче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта ви |
| дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, |
| авид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрав |
| ув левом руком фес с кићанком до рамена за врат. </p> <p rend="Tekst">— И ти ћеш са мном...{S} |
| , те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он п |
| е, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. » |
| t">— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} |
| баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо? </p> <p rend="Tekst">— А шта цените, брале |
| невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара. </p> <p r |
| ротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Ци |
| ко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзн |
| а и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али |
| е ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднес |
| хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош. </p> <p rend="Tekst">— А да ли ће ваљати |
| езан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне вод |
| хвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима |
| алогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости |
| Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Је |
| t">Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки. </p> <p rend="Tekst">— Е па дајде, Ђуко |
| је. </p> <p rend="Tekst">— А купили сте за ваше паре? </p> <p rend="Tekst">— Није.{S} Он је дао |
| што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се и |
| Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад |
| ивота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много. </p> <p rend="Tekst">Дође време да се полази. |
| х речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера. </p> <p rend="Tek |
| ко се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад |
| ама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пи |
| те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи |
| Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не б |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро |
| ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетан |
| ући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, |
| Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p |
| , нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. </p> <p rend="Tekst"> |
| .{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја |
| и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат |
| да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!... </p> <p rend="Tekst">Еле, као што |
| задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, |
| на, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћ |
| и погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало ше |
| ити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама... </p> <p rend="Teks |
| ше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, п |
| е... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, б |
| столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако ж |
| глава шећера! </p> <p rend="Tekst">— То за каву ваљда? </p> <p rend="Tekst">— Ја, за каву. </p> |
| шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо... </p> <p rend="Tekst">— Да спремим |
| нув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља. |
| де.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише |
| разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу зви |
| S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гос |
| јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и |
| и »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме до |
| а нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто! </p> <p |
| си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? </p> <p rend="Teks |
| ука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и |
| си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погл |
| во доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. </p> <p rend="Tekst |
| у... </p> <p rend="Tekst">— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих уп |
| два талира! </p> <p rend="Tekst">— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој |
| нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша как |
| о сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем! </p> <p rend="Tekst">— Само штета што је она |
| ном. </p> <p rend="Tekst">— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. < |
| н тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном. |
| st">— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте. </p> <p rend="Tekst">— Стани да ти кажем...{ |
| а леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шап |
| ан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђук |
| p> <p rend="Tekst">— А колико си их већ завезао? </p> <p rend="Tekst">— Онолико колико смо села |
| о пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многа |
| учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вираун |
| ага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита: </p> |
| ни пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт |
| мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто |
| — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!... |
| а, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: </p> <p rend="Tekst"> |
| пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па |
| као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде |
| </p> <p rend="Tekst">Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочи |
| ић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што |
| жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. </p> <p |
| шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисл |
| жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, д |
| ва, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак |
| прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи. </p> <p rend="Tekst">— Па ето |
| >— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука |