“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Го |
и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у хо |
} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S |
nd="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst" |
ekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми |
омоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — реч |
.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њ |
} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend=" |
чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са свет |
њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде |
гледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је |
ху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње изб |
четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се ос |
Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да |
end="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi |
у, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> |
ажим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб |
да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p r |
изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала |
/p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам з |
але.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много пр |
иш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свј |
и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим де |
ли смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили |
Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Te |
} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} |
отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. |
и задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолут |
ти!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ п |
уди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје |
сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је |
?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да |
t">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богам |
Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи |
а су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут н |
олим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на пра |
} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је о |
пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води ко |
d="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— |
мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти ко |
rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— |
="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend=" |
бешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко п |
х тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка |
, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео ст |
е што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно |
ну телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу |
већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напо |
nd="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tek |
ка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко |
ekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, |
ципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поно |
{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; |
{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „морало |
хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво |
у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и нев |
d="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам |
е нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то |
ет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код |
а! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> |
један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пр |
ekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst" |
S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те поз |
тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтов |
удио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се про |
">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој |
да од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио |
И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својак |
нај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гл |
кле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst"> |
љиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="T |
сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час по |
kst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О |
ekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, |
као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки с |
а ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми р |
Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у |
гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tek |
ака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти з |
те се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Ш |
која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! |
?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у к |
облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?.. |
да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, ис |
ише ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем ва |
ја камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одгов |
њу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она |
затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. |
дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја из |
.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрст |
е једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у |
оста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> |
јући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате |
i> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стај |
њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> |
и оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. |
? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу |
е ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мо |
м може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом |
је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се |
муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ак |
ршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она м |
рани?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се и |
Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst"> |
зен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто |
ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да с |
а:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </ |
д рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и пон |
и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила неве |
е: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случ |
S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам пос |
боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А п |
кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као м |
да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке к |
еч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично |
емена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. |
— Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног друго |
е.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело н |
из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежн |
те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лек |
ћам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, с |
ечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да |
цу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати |
S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано |
его се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Се |
Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{ |
по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено |
} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас в |
јзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај |
м како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мисл |
<p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а ч |
о.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, преда |
овим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst" |
е, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се п |
И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у |
едах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, |
ли у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштов |
p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор с |
емо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> < |
<p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се |
анем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{ |
ан човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst |
име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, повер |
овори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спу |
гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И |
у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Te |
о на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, раз |
орђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с дев |
се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџ |
о! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам с |
амбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опаз |
не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и њ |
ј, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче п |
ам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, м |
на, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата |
и и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било сврш |
ише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен по |
а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив |
м вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим п |
олници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ? |
јом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван к |
еш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да |
огами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда с |
иру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst"> |
вљеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претвара |
хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не? |
е она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала |
и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. |
ила је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме ру |
за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срц |
ећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{ |
и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуб |
о да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом ви |
рку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио |
акав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по гл |
чи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је |
: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као д |
остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тад |
а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то |
Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим д |
гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не |
етету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додав |
д узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематск |
што ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже рук |
, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то |
} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја се |
јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, блед |
">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти с |
ђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан |
а „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна |
поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и |
м слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И |
="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем п |
ам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst |
да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђев |
ар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него јед |
ете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина док |
сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја ож |
/p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend=" |
а ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам јо |
ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па |
а још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо њего |
оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и ис |
женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од |
каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Госп |
а?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врс |
. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране б |
епчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добр |
>Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише |
из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и |
о којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешт |
мао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео |
и не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је |
да ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим др |
слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, |
ечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од в |
Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend |
жете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим пор |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако прича |
га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто м |
лушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, |
еоградски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају” |
послетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више н |
везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице м |
илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто |
на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећ |
к уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p re |
ретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је |
Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">По |
ио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане |
да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?. |
ди, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам г |
на ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend= |
ије бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места и |
у </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јо |
ати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још |
d="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се ос |
пно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло о |
kst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да ми |
Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Te |
м свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="T |
велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Te |
>— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телегр |
је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме |
тири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p r |
p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума |
t">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tek |
екога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend= |
врћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, позна |
еца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} |
где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљат |
ј, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi ren |
једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend=" |
рироде, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се |
све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком |
предовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери |
{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде |
ило свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта гово |
, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећа |
ву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива |
дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац |
, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се д |
нама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и |
да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се та |
, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да |
живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само |
да казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, и |
снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линиј |
, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, |
ки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, н |
ортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p re |
само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још уте |
ивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни |
italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S |
ан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкр |
видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми в |
</p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па за |
аше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без |
гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио |
а бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: |
о стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, |
â, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с м |
н ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше изда |
а је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </ |
н не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и |
/p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? |
једини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах |
>Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу |
S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Teks |
ло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео с |
и као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био м |
nd="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом |
нко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, к |
и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Шваб |
с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Ка |
хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног к |
на решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена нек |
се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! |
ек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао д |
чајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто |
ста крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговар |
— не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко |
вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао |
зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изг |
иђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром |
укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црн |
</p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чв |
дојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави |
се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се поче |
„Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. |
ства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би п |
м ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како |
инио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто уч |
у и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или т |
ојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје |
зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi ren |
као за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара шт |
> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — п |
као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био т |
а вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend= |
<p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p |
ристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа |
кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћ |
ити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који с |
д сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих |
исто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, |
том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с ка |
е, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибира |
отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше |
али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању с |
да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с му |
стрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто пр |
/p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с |
ло, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је по |
st">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} |
ственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Б |
ричати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су |
t">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутр |
давала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере |
т, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> |
оворити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почес |
лела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни |
”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, ка |
ара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} |
! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се о |
ћној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме о |
ог питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} |
ам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, |
су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, |
се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и м |
к!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим сво |
томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то л |
е!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод ру |
удем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну мо |
боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он |
је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задр |
ако је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења |
st">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Te |
спођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, су |
же господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче м |
то, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> |
шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала |
а усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst" |
те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst"> |
спах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst" |
то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend= |
а пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst" |
да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а |
.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао |
„диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као д |
и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај |
о онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је |
, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бо |
rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Teks |
, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала с |
чије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, |
е срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благослов |
лова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми |
шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најно |
<p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи |
велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и ш |
ска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однек |
ла у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје св |
но, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она |
је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на |
више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему |
стаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p |
лницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свр |
<p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама |
а имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!. |
аздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tek |
свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш |
нио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби |
ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју |
а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен |
ва црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле о |
ност... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна м |
је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p |
p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бл |
.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било |
у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ств |
t">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? |
тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — |
теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела |
имер, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајк |
<p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Ид |
тарих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у ње |
узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту |
ислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p |
="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} |
мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњ |
и ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend |
атраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је го |
м расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и |
е псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила |
м ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио |
Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плат |
а, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћ |
че у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле |
е она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:< |
идајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га оч |
”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p |
d="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч |
е се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упам |
утра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна вели |
!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, с |
ење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин пом |
, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} А |
а не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућута |
</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend |
окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он глед |
ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара |
е нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипа |
овор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па |
од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су им |
а она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
же бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код б |
ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па |
end="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Даб |
ekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! < |
rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари н |
ако си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, покл |
у? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— В |
а код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p r |
нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p r |
st">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а |
{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како |
роди</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А |
три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе |
никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, |
вати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по |
се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али |
егов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} |
ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, а |
како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати |
авао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао |
к они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али она |
Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревет |
ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја с |
а! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он с |
де је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му |
док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} |
руго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан |
мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <h |
<p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам д |
ражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у |
>— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> |
обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ до |
близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га |
хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{ |
слити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бо |
а уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst"> |
влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ај |
</p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} |
ekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, пл |
наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здр |
у и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p |
ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, |
авање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме |
дина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој пла |
Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{ |
. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује инд |
ин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљ |
Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада |
ироди” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за |
сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих |
мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је не |
ако да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} |
ло!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде |
у руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно |
ег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример |
p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око |
rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst"> |
ежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манасти |
и он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да |
st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога. |
st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </ |
је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј с |
бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас |
кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене к |
и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} |
Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Ј |
/p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради” |
!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са |
лиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </ |
чала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кра |
</p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на |
ина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p re |
цао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом |
и погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у на |
азивљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ј |
е да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао б |
} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином. |
он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, |
важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — |
то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не да |
ивих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву |
огу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не бо |
е Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Виде |
{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак чо |
га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да |
— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, |
ла богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Te |
: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова |
осте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало коке |
и лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S |
к удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја |
end="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише |
<p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку ру |
е прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради |
ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, и |
рио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болн |
надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, |
>— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst" |
чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гл |
.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много прича |
">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама |
господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Нем |
ест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, так |
Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> |
— каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше г |
на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јак |
усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар |
њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, |
се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински |
ка, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас ов |
” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то |
а, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика у |
"Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим |
ад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна у |
раде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обр |
ку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, |
едно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{ |
али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, м |
шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! |
као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та |
други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала |
боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} |
.. али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати ч |
е у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из |
пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно д |
у што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади о |
ри на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирн |
end="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја |
ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, |
ењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и |
ница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање |
ке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлеба |
асвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја са |
што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог в |
зикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} |
</p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам |
што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> |
} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је сед |
<p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, |
kst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека пром |
ед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак д |
ље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана не |
али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у |
оја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку |
јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst |
е, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо в |
о, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као |
м лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да |
а. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кре |
ати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="T |
е укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да |
} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година |
ако се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... |
пазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> < |
пет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох т |
да почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и |
italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst" |
ирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не |
рђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst" |
па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} |
е отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и у |
<p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћ |
д пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око м |
испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и |
чи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву |
смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм от |
пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о |
="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} |
га дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозо |
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="18">ВЕТАР</hi> <hi meTypesetSize="18"> </hi> </head> <p ren |
она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и о |
да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је бил |
ве је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас |
х: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p |
S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така |
да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где че |
у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна |
ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јо |
авати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде |
е судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} И |
на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па |
ко је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори савето |
ојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на |
но, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он |
хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend |
и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменим |
Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослоб |
/p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати < |
, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, |
то сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике с |
} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S |
ан слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> |
но — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замиш |
, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изг |
> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком рас |
е знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не |
ара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> < |
!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Ид |
и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у |
ипаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да и |
ом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чуд |
не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} |
и да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Ме |
је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> |
c">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, |
ворити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не |
<hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трж |
и!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљ |
дно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по |
сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви свет |
службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковч |
шао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је поч |
а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p ren |
?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за чи |
, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала к |
мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни м |
лавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући |
о, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао |
што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на |
и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупиц |
то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађен |
t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича |
да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend= |
st">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула |
„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стрел |
p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљно |
сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно п |
га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајан |
остао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја с |
t">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, з |
ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао |
м како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и тавани |
се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под |
е, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против |
Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племен |
</p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend |
..{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам |
">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} |
исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до п |
</p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснут |
и преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! |
">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: < |
а изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и ј |
рђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} |
који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и |
А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог мес |
, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у гр |
места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, |
тока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам |
Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филоз |
овој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја |
јају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја ви |
>онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="T |
p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан по |
дим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помо |
<p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— |
ледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! |
болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико |
мо тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </ |
ако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм с |
се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она |
сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она |
је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ип |
а погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „бо |
">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p |
, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав све |
се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> о |
је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испр |
"Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опе |
ао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је о |
чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">О |
ekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ј |
да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одем |
="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затвори |
истајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао са |
а је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „мал |
увао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклоб |
в ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и |
ар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам |
девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Она |
d="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то мо |
огућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошапт |
rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањ |
идео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у рук |
уо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst |
једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S |
роз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног. |
олутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend=" |
глед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче кле |
писани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез |
"Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом про |
поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања |
st">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</h |
о је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окре |
пуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и р |
и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало к |
се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На |
ав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се ш |
кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао |
а, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву |
итав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. < |
{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и |
обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе |
епаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њег |
d="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господ |
„природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу |
p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латински |
оје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је |
ља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, |
ако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по лист |
вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег к |
собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде ј |
се ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди |
ји си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> < |
о где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су |
само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како с |
со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S |
био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смеја |
да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао |
ик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је |
ским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst"> |
а слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам п |
т! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ј |
</p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно п |
ао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Наша |
им вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је р |
d="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти |
и још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{ |
је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јунач |
зофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим |
ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и |
rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та ов |
kst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке ка |
у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} |
t">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! |
<p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi |
ј момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, све |
само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији |
м њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — стр |
чајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, п |
и се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} М |
end="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата ш |
н поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени |
и ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим |
Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога |
видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек |
Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом |
им визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским |
"Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред |
причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству |
о је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењ |
ега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двад |
p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, це |
послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан |
ај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе |
што јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао ј |
</p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, и |
је матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. |
е он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам заш |
</p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не мак |
му време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем о |
у се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гл |
данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па пос |
у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Ла |
p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на |
сица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лиму |
с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неод |
— но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње т |
да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео о |
те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој |
и то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нис |
S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак т |
жим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају |
лим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе дале |
лупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, ко |
атка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним т |
p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. |
пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретиса |
мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p |
а га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пр |
је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га |
е на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, |
мову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и п |
инут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим |
време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти оп |
ући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Te |
е, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија ка |
оји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst"> |
че издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он ј |
га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био |
његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p |
аже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који |
а неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> |
не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарим |
о што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако бри |
ekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитв |
а уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова |
има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца |
> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш ви |
а и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно посл |
о сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, уч |
ем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, срето |
на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун |
пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога ве |
о лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао |
та? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се |
мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждр |
еч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске ме |
о, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми |
аљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и з |
rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо |
не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до креве |
својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а док |
ли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено де |
м тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престравље |
... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца |
уке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће би |
м слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечер |
амо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека |
мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend= |
, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купањ |
<p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километр |
>И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> |
о, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто |
свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због |
бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p re |
купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио |
ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разгова |
ла већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе |
но.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ћ |
ленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога ди |
одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шета |
ицу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти |
лозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с |
шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не |
раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, |
д ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у |
о бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} С |
едао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама д |
трану и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одгов |
есуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки зано |
d="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским реч |
{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини м |
убити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверењ |
м у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти с |
неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p re |
више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зел |
е ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом вр |
једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и го |
>Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе |
раховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — |
како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћнико |
st">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> < |
ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он н |
.. </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p |
kst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуз |
едајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу |
н, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ |
обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко |
десет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не |
> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и на |
м.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S |
што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S |
ном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хар |
ио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се проси |
рва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p re |
на нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руц |
>Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да н |
nd="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ пов |
рси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је он |
је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед бе |
о је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено |
Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта ј |
и под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Једа |
ипелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам |
оћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече |
искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини |
о да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме |
ну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да |
ма, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћуј |
е у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не зна |
рђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је неш |
је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим д |
ао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, |
а!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из |
ик је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} |
орена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас ка |
вана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} |
ек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> |
="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништ |
не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он |
зати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} |
али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је је |
као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} |
знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата |
о!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код |
н израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање не |
чане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, таја |
end="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S |
, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке ми |
ом, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p re |
и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Ал |
?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> |
Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само не |
ца.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шт |
н, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку ка |
о.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас ма |
изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за |
ј муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај тв |
="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњ |
разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, |
ој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данаш |
каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан |
</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је ч |
аке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значаја |
или ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу д |
овор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је орт |
атраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и |
веним молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или |
удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, бо |
рђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, |
и мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би |
донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све |
ривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима |
} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И |
а један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет |
иво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и |
их послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} |
Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="ital |
е кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она |
итав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И |
њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и |
о уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам |
што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу |
лео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Teks |
А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје мате |
узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично по |
">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p |
у! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми |
реба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p |
иш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају |
а што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они ка |
изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну с |
<p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst" |
евојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У ов |
ла се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја ма |
ш вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> < |
фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме ос |
богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабам |
ешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> |
st">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у |
елу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут! |
оси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво |
емљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Н |
рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?... |
о сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу |
мена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и |
ак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{ |
распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се н |
врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, |
она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара |
st">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и с |
Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни ми |
су удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извад |
дао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао |
та је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога |
на: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све поч |
вљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то |
који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик |
и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је до |
прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претур |
о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима наче |
S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно до |
да срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} |
ило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је |
ерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко вр |
nd="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно |
осле, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја |
лим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Teks |
јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, |
кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање |
черамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та |
тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у р |
абица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо |
.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталиц |
слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како |
р!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Ј |
м, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, ил |
теглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе д |
је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен |
p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{ |
end="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленш |
ије, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка |
ваца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владик |
зухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst" |
с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рек |
чи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!. |
те, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакш |
сто је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је бил |
, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! < |
акне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу не |
и знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> < |
нам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend=" |
иш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учи |
абогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђ |
много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао би |
еј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто |
н глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, |
Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — |
t">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назир |
p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, |
Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављењ |
t">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не нау |
nd="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Мол |
, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам с |
?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим |
о одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Te |
аједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позе |
задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутни |
телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу з |
знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерко |
„утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медиц |
она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда к |
ен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар |
ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пр |
ној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! |
d="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута |
rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с мес |
за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} |
исам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И |
а неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи т |
наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш |
се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где |
сутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакак |
.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче х |
же учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци крас |
ити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. |
да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p |
хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend |
p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, |
</p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгал |
откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ни |
уштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то |
st">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Д |
д онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и с |
t">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млата |
прли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и |
бу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: < |
судно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само за |
сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend=" |
га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— |
подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у |
ти свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен н |
ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не з |
а конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tek |
равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се |
н, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас |
јеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још |
ђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> |
мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. |
, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учини |
Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S |
око лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само са |
а и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај |
ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад |
тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— |
а? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад поглед |
казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је оп |
rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ |
јку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су |
је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се |
ледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се |
ипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино че |
и сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зн |
би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: |
шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst" |
х.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. |
ви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго |
га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтрет |
ви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Р |
робудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну вел |
да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што баб |
.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ј |
ле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chap |
леди, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве |
што крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није |
да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> |
о да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и |
само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">П |
шици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу беог |
nd="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он |
а, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је |
ечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено ста |
у му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њ |
е браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између |
сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону ис |
на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљиви |
о срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </ |
ћу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак |
и рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> |
атер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени |
е главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му приско |
м се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже к |
амо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојиц |
и јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Б |
она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће |
>— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто |
еда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Ј |
kst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно сме |
ико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио о |
и се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и ин |
се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, |
ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! |
оф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе |
о је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозо |
а, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. < |
ило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала |
и језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купањ |
инуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом |
још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешт |
дим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, а |
поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="ita |
и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто л |
е видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога |
нутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се |
rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, |
везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам |
да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам |
ти и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... |
: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, |
даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без |
било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Te |
{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да |
боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја |
ом пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst"> |
послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” м |
на књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу |
лога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело к |
ново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на ме |
и!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се м |
о лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, п |
начајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је об |
да мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> |
као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> < |
е разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! |
.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, |
п!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst" |
ене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме дру |
шта није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Te |
као, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те |
и очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе н |
е замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да с |
капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их нос |
kst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе гово |
вање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео |
то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} |
Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Та |
ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му ма |
онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко г |
играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стак |
алеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразго |
остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе |
непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом |
ог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа |
ог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда |
а се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја в |
чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак |
Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{ |
им. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} |
идео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћн |
го сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам с |
мевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst"> |
чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p r |
сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, |
а минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тра |
мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у |
учио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми ч |
} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам |
ле, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, п |
t">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{ |
оворила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало |
девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах |
и виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу |
љење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} В |
умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом |
ца </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка им |
где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из |
ћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих сту |
сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина |
, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до |
кало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекн |
вно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где |
знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend |
још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p |
омоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буд |
<p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p re |
онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео |
м ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад |
end="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{ |
ик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично |
ору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести |
ма? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, к |
ишта говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. |
да мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станк |
ветски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па и |
а то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, о |
ко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти |
">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, |
омоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tek |
био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брз |
могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на |
се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „отк |
хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p r |
S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} |
те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</ |
стем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове ту |
тајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend= |
у. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу пра |
леште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с ку |
Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто з |
правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави |
ога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — ч |
и пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је вели |
и општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у ма |
ед матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бит |
ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизл |
само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? |
о викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! < |
се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— |
и ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви |
ене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tek |
Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала |
чно после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситије |
d="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и по |
да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревет |
} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја |
и нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хлад |
ниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његов |
дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, |
че из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мисте |
вати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све т |
е...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. |
слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме |
јете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „свет |
кар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, |
ећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она до |
сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартиј |
ам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш ње |
мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије |
ало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је о |
неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак |
им и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Кароли |
рашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p r |
ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све |
ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напре |
рас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend |
— нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не з |
ену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у да |
жати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо |
животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом |
с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то |
у.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи вет |
е око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst" |
„Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем |
сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. |
возан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека му |
ок је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што |
уних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дош |
биђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена и |
богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. |
етра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S |
ознанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто |
боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{ |
и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она |
</p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох вес |
</p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши |
бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви |
} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну |
</p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни |
ао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан у |
и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и ре |
лести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су п |
ађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а |
спод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и оног |
ињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам пос |
... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао |
="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, ка |
нај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst" |
они — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</h |
утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковч |
ор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је о |
пет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p r |
, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђо |
обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесни |
етке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа пред |
аоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тиши |
море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </d |
еду коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... |
је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана п |
осмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{ |
ра“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Т |
та како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет |
година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} |
наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и рад |
раг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича |
величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео |
јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових т |
се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени ниј |
штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви |
силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она покл |
од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се оп |
— кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под ми |
се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти |
Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p re |
издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дув |
Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох |
бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да с |
ари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљу |
ekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви |
, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код о |
да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} |
тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и по |
а, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ј |
вљају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе прич |
је наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и |
овлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исп |
кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; а |
еде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p |
оштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први |
а ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!. |
ам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему |
p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дије |
а срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tek |
но мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога ср |
о се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод па |
есело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. |
дговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst |
и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе |
копали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од |
тала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и |
девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нек |
">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђ |
стинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У кака |
ена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру |
а чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се |
размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, виде |
тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зат |
могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није |
уга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Че |
подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, пр |
њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају с |
самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ донос |
метноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се |
вотан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и л |
"Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако |
говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја уз |
баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend= |
по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како |
као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понављ |
т и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускор |
ком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се јо |
и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уп |
на, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео |
ест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само нав |
nd="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигар |
/p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како |
егов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце п |
rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tek |
</p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо |
ној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на пам |
но дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све |
">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао |
!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше |
шљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend |
"Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, ја |
а као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости. |
ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очи |
детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозн |
о промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и ка |
и мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све |
о свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем! |
деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива |
сконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један |
штовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је |
а није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми |
е очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим |
а закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потр |
шећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S |
једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">П |
е!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описује |
он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега |
колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из м |
ети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала |
н.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс у |
kst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од |
а је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речит |
ешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и |
end="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} |
епу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и бе |
ужим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p re |
а-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка |
насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, има |
ета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно н |
ом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а нарав |
се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. |
Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, |
разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан п |
> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна |
људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, е |
!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend= |
мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка |
S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — |
треса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помог |
еби.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стог |
И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Ни |
моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни |
ички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа |
">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и |
се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p |
ка с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело |
! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: |
/p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Ј |
d="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би пос |
и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у |
све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се н |
да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут ц |
Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н |
о, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати |
пао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су м |
егова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може |
— каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Teks |
st">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста |
а обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана |
мун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија |
ту на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуј |
да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда |
леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Ко |
о и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Доб |
="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S |
пет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend=" |
рат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се он |
S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало |
анским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, |
тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад |
лачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ва |
="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме |
к са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим |
ећ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напосл |
јаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктор |
а ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуг |
ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о |
некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђу |
, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види как |
видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и та |
и каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у ус |
к како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му |
друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и сла |
Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, к |
и</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даљ |
аки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о не |
сте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... |
вину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и зало |
ада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А |
<p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ |
> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! |
hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак иш |
је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </ |
имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, бу |
, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али |
а фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала ч |
пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја |
оји ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: |
се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с раки |
давих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p r |
!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} |
. </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али |
ебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спрем |
ћи ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, с |
колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} О |
лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав је |
а говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="T |
ам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе |
а-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена |
не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све |
вет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу |
пе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносо |
ојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој |
грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два ме |
{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо де |
рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> |
Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кол |
</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и м |
е са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар |
ли ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велик |
Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јес |
кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покр |
оже оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он |
била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се позна |
очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако м |
ма вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било |
само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и |
вити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопа |
ки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst |
p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, |
лази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те |
укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с п |
у лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десперат |
nd="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене глав |
, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око |
у је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, кура |
на то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако |
тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, уве |
.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина |
орђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послепо |
поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледај |
пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је |
сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као н |
и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst |
"Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно ци |
а је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укоч |
ана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не зна |
ама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступај |
како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи |
ботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила с |
м њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто |
а и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о прир |
продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекош |
ком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше дв |
t">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као |
ео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у он |
о онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Te |
како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{ |
а! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па так |
то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: |
/p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ак |
у: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пруж |
/p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код |
rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе |
"Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њег |
кочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p |
не речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да |
г помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе |
, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизал |
шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком н |
} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубо |
st">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш |
онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што |
... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам би |
енада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опиш |
rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам св |
вешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S |
ј мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, |
</p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом |
морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао |
о смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласо |
ави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — в |
тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ће |
/p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, |
о његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p |
о пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мрт |
авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак |
е. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend=" |
видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћни |
ут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Веруј |
/p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе |
t">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, оп |
е, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извади |
ла кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је |
и јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> |
о се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вере |
поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али |
ино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ један |
у.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух дв |
је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину њего |
вој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у нек |
ја у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем |
је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађ |
ма — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као н |
ло — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да ва |
d="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да |
ну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо мн |
ворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — |
p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не |
ве оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити |
а кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се р |
се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсут |
{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу |
се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, ст |
се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се |
t">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу п |
али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst" |
end="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p ren |
мите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по стари |
ам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као в |
мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђор |
ње очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао |
то заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости |
st">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, |
ва машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, ш |
</p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће |
{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опа |
и су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су |
} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да ва |
И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти каж |
или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Рот |
тогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p r |
— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли он |
... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док |
rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се зат |
је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја вид |
поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар д |
сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су |
{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очи |
и, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, бу |
ком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} К |
ед олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив |
дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам |
еди, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му |
вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у |
дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, с |
{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањ |
детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед с |
либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој |
е на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све |
} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свеча |
ну да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и и |
кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend= |
ти.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову |
>На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} |
доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Г |
д моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка |
</p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и |
хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend=" |
рбију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине |
вели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Он |
мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке с |
и”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: с |
о голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="T |
о се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, изд |
да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича- |
удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њ |
ко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли |
{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и |
х очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бел |
сну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско ј |
варавамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend= |
е приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се т |
ечима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — р |
одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија к |
е дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао |
е он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend=" |
p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Te |
кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </ |
ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} |
врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам ј |
p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је гово |
теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.< |
приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гле |
војку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, бож |
знатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p re |
да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мен |
ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пу |
тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, п |
</p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек |
м бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, |
тензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном |
ање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — р |
х ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а |
и стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачи |
, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аран |
сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца п |
г у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој ј |
д то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend= |
!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tek |
> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухва |
увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговар |
ше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучераш |
то.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несре |
стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> < |
орамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати св |
а.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено |
..{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и |
ли кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женск |
да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више прибли |
е био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, |
м га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; |
ви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах д |
али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на тем |
репире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, прави |
. тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђос |
а сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада |
ам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у |
је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и |
ве штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно та |
{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило |
знаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> |
. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: |
<p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, мо |
сам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дува |
петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S |
сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах |
и вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече м |
ити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто н |
довољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, |
е мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што |
ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ход |
еленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> < |
е, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без ус |
ти! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћни |
ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, мо |
на, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, |
тив ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p ren |
ла, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта |
ћао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и |
с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чус |
данпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не приста |
ктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читав |
а ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама |
ога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено |
-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интен |
мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим ши |
/p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази м |
није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам св |
а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst"> |
ком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачно |
ека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало |
изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пра |
</p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као |
.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Teks |
<p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мен |
се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! |
аса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свија |
rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало |
p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми з |
Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам гд |
! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p |
ори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </ |
ећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А |
њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан |
нути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викн |
м тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па С |
а, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst" |
тах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже рам |
о.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар |
} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане |
ивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега б |
преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, п |
иди ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му |
љубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао |
ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек |
} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се ис |
тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их про |
љиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз |
врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и |
а... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје |
нт, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну в |
а било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати при |
нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — |
се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра |
доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке бо |
плашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али |
и преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ј |
гим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи |
nd="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се раз |
nd="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему |
не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам ка |
{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити све |
, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој каза |
е! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем |
ем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су боле |
се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst"> |
ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разго |
м се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити! |
ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst"> |
мири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна д |
и мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде |
шава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у |
едног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграби |
дан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих |
ао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чи |
="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} |
н, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, |
<p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tek |
атке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравит |
закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопал |
кама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да |
огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи ру |
ам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залеп |
акачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча |
а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука |
ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и |
kst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава |
"Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, тра |
. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћ |
сподин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим |
више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско. |
} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су ј |
о кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле |
и би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже |
и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми м |
у некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нерво |
ekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p ren |
и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он |
та погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, |
Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! |
S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је једа |
ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, |
вати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчета |
о гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који |
с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледал |
d="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљн |
ољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </ |
те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пра |
st">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?.. |
ини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је |
помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да с |
кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој |
доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Ч |
је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре д |
изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су |
оцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у др |
ринципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре |
к, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Ра |
”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад уз |
фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кр |
да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличн |
ука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше |
t">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће д |
а се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болни |
та кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да г |
цу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и |
Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — |
„Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и |
д наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како |
спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, |
Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заје |
Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Би |
се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као |
ре њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе |
p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је он |
дајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још г |
же човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза |
Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! |
Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, |
младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари |
потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где |
од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној |
ртија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих с |
ске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зи |
овор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила |
што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укоч |
мљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или |
Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суш |
, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег |
ознам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци |
та!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> |
мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кре |
... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с |
, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се д |
пет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не |
ч!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клуп |
а патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као ледени |
">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа. |
</p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се еле |
х, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">А |
лед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад |
ekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{ |
Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав с |
, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, |
Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је |
о слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је не |
и саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природ |
ешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. |
и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђ |
зутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Ва |
rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене |
ичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало висок |
пуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача. |
та, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она к |
ако да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било! |
<p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend= |
да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтр |
вати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке ка |
аму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и ре |
дим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шир |
опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} |
end="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Б |
р и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с |
х, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуст |
о мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем |
устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. < |
с, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и к |
ука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али |
тити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— И |
лести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а |
сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} |
Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и |
тер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем |
еком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опе |
д већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што |
ле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то вре |
га је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком |
и не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и св |
{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројев |
кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам |
ј чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед б |
исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што |
оче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада |
аљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар |
тенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и од |
ишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње |
лени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам о |
kst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и |
="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком с |
шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што |
и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је |
с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет зас |
И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све ви |
пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну в |
гушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p re |
ела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руков |
рљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба |
а сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p |
љишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и н |
зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да ст |
о, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да с |
Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још |
нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам ра |
то смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света |
и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с |
у „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пи |
и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам |
е, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о ср |
S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити |
мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње |
бично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај ис |
и да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што б |
end="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: < |
нам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешт |
о је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим |
/p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени |
у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебе |
треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. < |
сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа |
ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је |
ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда ј |
ке, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну |
од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму |
чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре |
ло, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва примет |
Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљава |
="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам |
ма и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам гор |
рачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се пров |
регнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано |
ада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али он |
ам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али |
.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst"> |
одина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам ко |
а поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поре |
{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки живот |
тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, |
небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> |
ут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се |
аче некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се о |
пету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини х |
гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја по |
огао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчет |
ча-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје инт |
сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче е |
Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није н |
че хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то |
корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива |
уке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обеше |
свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она |
{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напун |
моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst |
је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спушта |
мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Ја |
рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хла |
којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и са |
о опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Ред |
а сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену |
мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није |
ли је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен |
} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам |
шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мно |
беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више б |
твори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како |
</p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црв |
p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много м |
>— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од |
за очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi ren |
акле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као ch |
се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, |
>Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами! |
им послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на праза |
ма ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који |
едан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пров |
амо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови |
Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој ув |
вља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, позна |
та у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што |
ког у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој |
збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за |
гове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> < |
риш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst"> |
ј жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја |
тављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе пр |
и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам |
ислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину ду |
Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву њего |
је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваз |
им настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Бе |
/p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам |
Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слуш |
јао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Д |
е девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S |
покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шт |
акеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p |
Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија |
почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брат |
се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p ren |
а се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме |
дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема н |
.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледај |
Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> |
овек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </ |
очић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и мек |
чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остад |
p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— |
малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све по |
ажђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуц |
t">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Teks |
ни.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{ |
мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: пре |
рдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље зна |
астиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst |
} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p |
морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђ |
о море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у |
а Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искуп |
свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одр |
хвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало |
е све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се |
дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широ |
ekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипну |
доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и чит |
г дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слеп |
, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам |
како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и ст |
ћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чич |
kst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко |
ледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену |
ом тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио |
задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је |
ли га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто |
<p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упит |
оре!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко |
"Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! |
затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{ |
грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто |
у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био ј |
о, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Teks |
атом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђо |
што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак и |
end="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се |
а, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p |
ладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозо |
.{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детет |
дим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога б |
а се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем |
гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластич |
а његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко оби |
е бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко раме |
о да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Он |
ам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се |
есно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова су |
езиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хт |
ину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst" |
очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојк |
ло, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњ |
Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">о |
е то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p re |
Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend=" |
и, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, н |
егов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жа |
ијска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми одн |
утра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки от |
, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напре |
стина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећа |
љубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да |
о ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђе |
да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућу |
ту седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет год |
Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend=" |
">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">о |
ца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав с |
d="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу |
а мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{ |
а кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је п |
и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници |
збудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га |
упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па |
ашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и |
ству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно! |
, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим |
ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, д |
двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји пр |
и, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам ње |
алом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто |
и ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издават |
S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и |
ило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас |
е само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „ |
е то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег |
рис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо |
еже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с ма |
ође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве су |
end="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасм |
ета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја ве |
оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре ш |
еку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!.. |
је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам |
свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> |
ха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити теж |
да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто к |
Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се |
и ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој п |
ући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај па |
!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још |
е чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесни |
ђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} |
деала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се в |
ик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не |
де их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и сту |
к утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst |
бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обр |
е се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љуб |
м провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем |
па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу ли |
> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само |
и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке |
а с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. |
м и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој |
и болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p |
добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један чов |
ја се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан |
="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Teks |
</p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> |
сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим врати |
је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено каја |
гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси |
лима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви |
дноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и неп |
будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински бла |
ак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и њего |
и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је |
сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се |
е.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити с |
о се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту |
нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то ни |
авно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове аф |
аја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад н |
Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend |
ару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола |
чала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешт |
rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим |
што је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> < |
ни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија |
намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом ф |
не.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукл |
<p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну |
тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">М |
цинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду |
о! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Teks |
ам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p |
се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а у |
черао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе |
p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Ниса |
ена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} |
мо наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца з |
кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољ |
е код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта ј |
ајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан |
ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не у |
штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам поч |
евљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ припове |
ћа у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам |
елио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао врем |
и ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{ |
ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто и |
д сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспава |
сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добив |
лесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S |
узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ст |
ој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези |
ве јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и мој |
мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{ |
испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и он |
ко бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је |
као да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам |
nd="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ј |
/p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја м |
уји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудим |
е интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему |
доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам је |
познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руц |
ко је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости |
се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на пам |
јим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о |
ађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о том |
х послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, д |
његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S |
ан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} |
било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта го |
.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Teks |
ко он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале |
знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А |
са ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, |
„болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми жи |
.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој |
м како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и |
м га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлог |
ш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стисн |
лест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти |
S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем сл |
било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, |
лико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је |
асловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значаја |
ератно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци ви |
ако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и |
нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од ду |
ене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна ш |
аш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу о |
end="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена! |
се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и |
ешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живос |
d="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и п |
намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оц |
е и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који ј |
н паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, |
nd="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — уз |
Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што |
што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend= |
оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто у |
ђак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опрости |
ји је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешењ |
вром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst"> |
st">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: |
, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend |
е се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело сн |
Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђеви |
и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране |
фијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним велики |
ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојл |
чи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећ |
ве је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а н |
ђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђ |
зиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што |
савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst" |
та И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst" |
у обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати |
е дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну |
ару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мо |
”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случај |
лушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе не |
изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у д |
, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst" |
} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, |
ких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека |
ic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд |
ана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњ |
о, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу” |
нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је |
} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с |
и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи |
ржала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана б |
ишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још м |
и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у |
е, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те ув |
лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаки |
и а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! < |
д! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p |
nd="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А дев |
јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку д |
ервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека |
изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружи |
него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Teks |
да?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком л |
њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је ма |
гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? |
нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он |
ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авли |
Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме |
а као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с не |
говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се од |
то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покуш |
алим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p re |
м Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst" |
у ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у вазду |
обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад |
о — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и |
и!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима |
ану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за р |
девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно д |
..{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она |
а, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! |
мем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено |
гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам |
среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли |
орђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и м |
а дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не |
ије вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја! |
бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим г |
чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, |
вадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба мо |
ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ј |
раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод |
<p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро |
што тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само |
као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог оч |
је могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Ни |
ле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси ње |
но, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афер |
> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? < |
исам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажн |
о о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне соб |
да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био ба |
м га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} О |
тим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха |
дићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја парис |
еки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отвор |
оме.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tek |
н под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: |
јка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говори |
">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што ј |
од ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, м |
тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на мо |
p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се л |
и управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Беог |
S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти на |
ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> |
"Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко мој |
! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези л |
видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики пета |
и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви |
у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корач |
ј руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tek |
p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је |
. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте |
ему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, р |
d="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="T |
ошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше |
ге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, |
врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или |
то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег по |
> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је |
Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он прек |
ан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме |
ко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али |
— страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. |
е познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијак |
јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђ |
и иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидб |
t">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми |
озна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком |
ити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја |
Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стр |
ни да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздањ |
ере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој жен |
тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и ка |
друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком пла |
а! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страст |
и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{ |
видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> |
де, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с |
е као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако |
и по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али |
апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки |
глед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напосле |
ким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, |
и поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би о |
да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, д |
о оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспи |
у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не |
d="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим мо |
а те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ |
урао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подост |
стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{ |
олитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она |
а јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. |
а паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p |
неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Д |
ао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипа |
врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{ |
ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p r |
и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њено |
rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто |
нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себ |
„канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задрж |
ви се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на |
и су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све |
искује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} |
Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак уср |
! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки |
о су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су испис |
, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да |
видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика зак |
, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се |
ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама сле |
вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он р |
огати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала |
у, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ј |
е он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја п |
во махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, |
ако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што с |
но умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судб |
з реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је |
Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо уси |
д њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне з |
има, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљ |
свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p |
адатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: |
јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стот |
е, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја |
тасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим |
иферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Бо |
е!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, не |
Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> < |
?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, |
све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огл |
везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме ј |
ве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На |
ом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} |
о налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Воле |
Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! |
и; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после |
послетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, приј |
end="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече |
ла и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и оп |
сновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поу |
о? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да ниј |
Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слуш |
мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат |
им грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S |
/p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди |
собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи сло |
опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, |
каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим н |
лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Вид |
ојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже мој |
а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p |
оју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tek |
јсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех неш |
читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је |
ироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> < |
љен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетк |
кала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p |
и је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича как |
о онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друк |
ек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, по |
јем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и ком |
од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још з |
груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они не |
е се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам |
шкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Мој |
nd="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И о |
о рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, |
сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како с |
"Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаве |
на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> |
Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника |
Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер |
донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело т |
ога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам с |
дмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst |
ekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре |
и преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналиса |
који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напо |
а руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим |
ekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и к |
ни видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове |
њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу |
а нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Te |
е већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на |
исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као вит |
р... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као |
i rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На жени |
м стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив |
и „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend=" |
им је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ј |
равој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а о |
а седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend= |
ђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безу |
им чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам неср |
а тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâ |
зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! < |
ли, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и вре |
алисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд |
им сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, |
а мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на к |
аног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласт |
<p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је н |
">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врат |
неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst" |
ер, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти |
едан „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт и |
што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, |
{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочит |
{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш |
ом за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што |
, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом |
, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинац |
о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само |
пак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst"> |
емену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! |
управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: |
шта, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: |
ате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! |
â?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Ви |
ак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно суд |
електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад тр |
м очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Teks |
чуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је |
ва и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, |
d="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} |
еда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гл |
м што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst" |
ако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањ |
p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео |
тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материја |
била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грче |
коше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p ren |
а и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја п |
ућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве о |
и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос з |
силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> |
у сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, |
> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ј |
егде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однеку |
Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} |
смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили см |
уза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води коли |
st">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и |
p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео |
огами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну |
свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на д |
ут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика |
што се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} О |
иба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и |
"Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>и |
е све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и поз |
бо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешк |
ена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, |
ог гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То ј |
по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на |
кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два цр |
">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та ми |
ло детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и о |
лу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота |
о с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђ |
о!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у б |
<p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја м |
је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама р |
и, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб |
детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је о |
смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{ |
ад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емф |
/p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвен |
мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од < |
ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који с |
</p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p r |
="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девој |
ме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајк |
озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се з |
и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} О |
мам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће |
ми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски ра |
kst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по он |
е то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва п |
="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече д |
желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје мат |
кој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, д |
час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је украт |
а дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем г |
се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — зат |
е није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни |
човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим |
се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је |
индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— |
болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и пада |
цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="T |
о у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С мали |
?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрс |
, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то о |
е га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tek |
, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није |
ва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свејед |
разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, м |
пац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа |
. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Х |
. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} |
p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Te |
дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће |
d="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама |
. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерам |
”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p |
да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући |
и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стиска |
опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њ |
ва је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем |
Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни к |
... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst"> |
њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, га |
болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће |
ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми |
е се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо |
Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </ |
ним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећ |
ћи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="T |
еш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, бога |
>— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. им |
т кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каж |
одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tek |
љиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из |
ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред п |
је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пр |
орисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic |
rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу. |
ишљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гор |
">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо п |
ако да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини |
ам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао са |
слушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео дети |
ицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мр |
чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све |
slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад |
екиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека- |
м, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам |
ну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само |
ко на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend=" |
ско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p r |
е у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — |
а ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} |
е хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, |
в и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига ж |
више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!. |
а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> |
оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је би |
</p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic |
егов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало |
ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, мо |
Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав ј |
евима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend=" |
подина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу. |
end="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало д |
а ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, |
томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти |
После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним нес |
дбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена |
оде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се п |
еће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p |
а једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца угр |
ој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко |
е, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мат |
тко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање бо |
ом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— |
Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, |
а рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у |
ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад |
и очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и бле |
</p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> |
у сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p |
удио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику |
м да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање |
на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу |
, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S |
него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> |
и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под |
о врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом за |
нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто б |
Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да ва |
а понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копр |
ицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пуст |
ајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку |
амишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се о |
ко седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко глав |
рестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — |
о сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник |
рила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да |
војка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухв |
е су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из де |
о да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: |
ћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде п |
ио задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништ |
и, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му н |
учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто |
асвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени |
и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и т |
силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањају |
на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, |
зао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које раст |
ме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењац |
ах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свеча |
<p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> |
г с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</ |
ешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се |
</p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њем |
и твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шт |
rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене г |
<p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, |
асити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, споме |
жнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, |
S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је |
ом. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам |
их.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио |
, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут |
ко страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услуже |
!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и пом |
ега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све ње |
бе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} В |
њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по м |
увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушава |
туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако |
рво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} |
ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, |
значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморас |
већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш им |
кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p |
.. </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред |
е, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S |
?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слат |
Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојлови |
/p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S |
а одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и |
ом било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће |
м казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и изди |
једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с |
Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{ |
а и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; вид |
p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко н |
ам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... < |
и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бр |
т; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И |
азоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и |
иљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање |
свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, т |
ао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где |
о! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаз |
еје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не н |
rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend |
сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрп |
rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... |
</p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авл |
. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tek |
end="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од |
оја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p r |
проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend=" |
и, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о мом |
p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себ |
з дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ сп |
ња да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p re |
њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, |
м јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, |
њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу |
моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што ј |
сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да њ |
о да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да |
за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро к |
} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, приши |
како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћа |
ац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно б |
подне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет |
то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам |
иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> |
, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, |
.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљ |
вао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер |
поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два ил |
то осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у ко |
прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и |
ање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци |
зио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у ф |
се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе! |
кла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља |
руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог пр |
ко то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, |
ај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у зем |
nd="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно |
тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар ц |
ече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његов |
а марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако |
аће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се |
блу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење |
нам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу с |
опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму |
у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то ум |
вечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се |
срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> |
ну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова |
извесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова |
оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај |
било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, |
м мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недост |
ати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi |
е” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да ма |
д чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с н |
шко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће |
хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртва |
јанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S |
нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам но |
а добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима |
ако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то |
ја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бриг |
тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и п |
ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам |
естио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђ |
"Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, ч |
на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, от |
вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара |
... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох |
им: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пружи |
Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па |
онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку пако |
p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi re |
то сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроз |
орђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их |
end="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и н |
ди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </ |
овој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend=" |
опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао мој |
на је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако |
н њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам |
и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене! |
вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </ |
мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме кој |
гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сат |
<hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p r |
жем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и |
</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио |
је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине пон |
празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, б |
или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одг |
друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано су |
, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђ |
Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p ren |
шна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима |
с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend=" |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> < |
, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са са |
ам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком |
љив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припад |
<p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђ |
и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед |
н, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан |
о је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су |
>Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”. |
end="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је |
="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. < |
стави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест |
она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије не |
е причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како |
ља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ћ |
уцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да |
а здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком д |
неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико из |
је „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и ка |
? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst"> |
од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су п |
у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко |
поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и с |
st">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене. |
простили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела сп |
... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједи |
стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, |
то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, сл |
им у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, ода |
за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђ |
-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је |
а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда м |
ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је |
и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} По |
ајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер |
Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Отку |
ем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може |
а је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај |
етнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... м |
хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти |
ивели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Па |
расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плаш |
ду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке |
то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у |
онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и м |
но, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst" |
и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се |
ају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, |
тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз про |
{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да |
зор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и |
ебрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорел |
равно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то |
те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим |
е. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend=" |
. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, |
основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега |
оре и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све |
њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје г |
стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе |
рђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањен |
њеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак |
rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напос |
p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend= |
ти пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зелени |
што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у |
</p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати |
аљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} Пос |
остима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, |
друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде |
{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју р |
nd="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, |
џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али |
дем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а |
ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p r |
у собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео л |
л, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрач |
ани, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали |
о да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пус |
ој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али |
d="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љуб |
?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} |
а кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао |
nd="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећа |
р — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још н |
Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Teks |
иљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво ш |
Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило. |
дбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или м |
амо као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба |
. </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tek |
{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ниш |
и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти |
ме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га |
кнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар |
ест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> < |
S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, |
х тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негд |
хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а |
="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Из |
ог детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод рук |
.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst" |
тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога |
се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе свој |
у. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — |
се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви |
а сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} |
асити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у |
па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, ред |
пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та т |
, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне |
атак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> |
е! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на |
обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше с |
е врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стра |
моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p r |
их будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би с |
не слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један |
м се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још |
она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала с |
им и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још |
ну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се у |
пке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластично |
ма је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па он |
ти и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst |
rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разгов |
де начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst" |
“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си б |
абио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} К |
т из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} |
трењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тад |
е зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} |
тављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и ф |
у ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p re |
ника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Довраг |
но што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животво |
а идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми с |
воју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Мој |
кованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео уш |
ј отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у х |
још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта |
{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S |
крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није иш |
зује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам ка |
и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не |
едно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један |
их се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Велико |
за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чароб |
} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рука |
ђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета |
рочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме |
израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме |
лу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као |
стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p |
ла.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по |
сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они |
end="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и оти |
падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходн |
истериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени |
</p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} |
време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болес |
к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће |
капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Позна |
ихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вук |
d="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослет |
и ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да с |
. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p r |
d="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и |
има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осуши |
сти у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко |
идиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend |
Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend |
оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећа |
усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно д |
>— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави |
?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он |
Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда поглед |
нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секу |
— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{ |
ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> |
} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. |
ао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он к |
говарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, о |
о. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно оз |
од мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p |
е мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не |
е на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судб |
адимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним |
а сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио |
rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с |
мо да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и |
<p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу виш |
не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да се |
е нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима поку |
черњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, |
ила тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} |
ако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — |
. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост бил |
"Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче |
ног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро |
ли му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пра |
nd="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још |
Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Te |
епо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у б |
о каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто пре |
молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време |
ми!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и |
упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, п |
јкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Ос |
ки лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> |
ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид |
н је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивал |
јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> |
и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде н |
не на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, ал |
пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило |
! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који т |
и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst"> |
к!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мам |
крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p re |
их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да |
сподин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени о |
и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и |
д Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, |
м је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре о |
дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и |
у; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мора |
<p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим нач |
о се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она |
{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се н |
наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао. |
ље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми ме |
не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту |
аш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича |
седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим |
једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича |
им пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је о |
го, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на |
!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не |
се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend=" |
р о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tek |
Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје ра |
i rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend |
ом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p |
у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си |
уку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Te |
ци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја и |
ј исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} |
т цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Пон |
брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту |
ијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="T |
ока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади п |
рата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих |
за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки зна |
ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, |
помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> < |
ритет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{ |
ње.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака |
">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата |
а.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, |
епа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али |
ко чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да |
се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто де |
добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога |
увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после |
по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме |
стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „ана |
ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend=" |
ити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јо |
ишта говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој |
kst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанско |
ио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времен |
ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, п |
t">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Ж |
трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено |
ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, |
ођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна таја |
памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски чо |
е поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} |
тавио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим |
ала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машин |
орђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било? |
ех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, р |
/p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењ |
хујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу |
озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још |
Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи |
ме где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто |
редити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па ка |
је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори кап |
е на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и |
н је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у ми |
ља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврд |
д школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и ку |
амо моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђ |
ко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису ударил |
шта!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst" |
урен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда |
ца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушил |
обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Teks |
end="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, |
ко! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зелен |
Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">З |
ете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати |
оран? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштв |
искочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах пре |
st">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Ка |
ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред! |
спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али |
и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не |
Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље |
учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној |
.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица д |
м мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, сти |
х пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека м |
е низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично |
глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi ren |
ича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S |
ећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја |
ам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто н |
} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p |
, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, |
кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Teks |
крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише ја |
тора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме |
могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst"> |
тку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</h |
кло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази |
ли да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу ј |
много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам |
. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend |
ечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све |
} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — реч |
— и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човек |
</p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео са |
у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да |
S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала |
ће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, о |
">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, |
ут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у на |
</p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме |
ам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне |
и чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу |
> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу |
end="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о |
рача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво |
ну лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и д |
Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке по |
"Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као маст |
и негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога |
амрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се ост |
његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећ |
не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> |
враћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосн |
ђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много |
">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Д |
ило је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се |
rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог |
им! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у |
. тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, так |
се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и бо |
и је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчи |
ткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да с |
d="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чич |
ворио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код к |
ећ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, |
> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend= |
t">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не ви |
ако се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — |
d="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом |
, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попо |
и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докоп |
d="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> |
"Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти |
е ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипав |
ло никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не р |
к, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— До |
даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар ње |
навља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохр |
} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Зн |
S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа з |
и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend= |
ада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, не |
ан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео |
кле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек |
оје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прст |
је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто коп |
ма, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви на |
убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о не |
чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио коли |
а радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „р |
се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа |
она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност н |
">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је |
ако се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пр |
це шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је в |
инације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, |
видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на ли |
су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом |
Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је б |
арала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тог |
са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево |
p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ди |
м се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у п |
st">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче коп |
оца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђ |
, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај |
е може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако! |
адовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> |
} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју соб |
о да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. |
еговог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на не |
је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месе |
те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих ста |
ица се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја са |
достаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега |
едом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је в |
болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново. |
на била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се умор |
, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете |
е добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познава |
— Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонки |
а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далек |
дно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике |
читам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и нераз |
ки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да ј |
огледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: < |
еки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграв |
о могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „ап |
ајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Teks |
p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу г |
о, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког пи |
st">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само |
е је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири г |
је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. |
, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </ |
да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хај |
вао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо |
израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замази |
врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зу |
аких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не и |
глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Te |
>И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у в |
а би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али |
кавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не зна |
оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме |
ласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со |
и ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend |
цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима |
орђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као |
S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а |
те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, |
и раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљи |
да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже з |
но истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У |
„светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклон |
nd="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. |
ти с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди |
чкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стре |
ио је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао |
ори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их |
ртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прега |
="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе |
еспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам в |
је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. |
у: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: |
кочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха |
ао идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавиц |
што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на |
сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити |
убави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионичн |
о, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се |
рај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја м |
с овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по |
се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући пре |
ешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као |
о, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, нер |
ј се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ |
т и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, р |
видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, мор |
другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро заг |
рђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па о |
рђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише оп |
о јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Te |
ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} |
Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="it |
олико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах |
end="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{ |
авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини вид |
ао да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут |
траг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу |
дају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! < |
, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не ви |
штају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више |
дака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Бас |
умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мал |
у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је |
шао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скоч |
"italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, на |
ажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Се |
х, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> < |
понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљи |
д сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја пос |
опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после |
бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је ба |
Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала м |
ата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој |
<p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио |
у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али |
се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чи |
{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне |
се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снур |
зе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само |
дао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дув |
ја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst"> |
цу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој |
рвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих п |
p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта |
нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је |
t">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Бо |
се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта |
камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговар |
дна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тет |
но море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је |
сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачни |
м шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је |
ину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, по |
последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? |
г!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да |
а ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познај |
је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па |
ецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што с |
њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> |
kst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, д |
p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ет |
, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната |
тео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у чита |
ачајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, |
то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све |
о мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком |
само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај |
ли је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да |
ekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. < |
ако сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесник |
седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седн |
је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које |
од сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи |
у, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој с |
она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} |
орела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смеја |
и је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst |
рањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну мо |
ekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удавље |
кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај ча |
не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Са |
се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst" |
rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. |
, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад |
} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то л |
Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под н |
н и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tek |
и тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Teks |
орио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен пов |
але праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их висок |
i rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. |
ха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} |
вемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреш |
ам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који с |
kst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио |
нам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. |
кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу ко |
>Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p re |
је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прог |
t">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опр |
неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке |
Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а |
броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишк |
сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те по |
осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој |
тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и к |
иозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је мог |
што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао го |
велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје |
у!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска |
и”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и де |
шивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али ка |
Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђо |
Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један |
; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мис |
држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Ни |
<p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> |
ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још ве |
а фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p |
ст година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене |
сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега |
ше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах |
ко, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе р |
о. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мисли |
тачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадес |
— У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима |
зиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво |
свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, |
гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се поб |
да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој |
поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А |
показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend= |
реко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост |
ило дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену с |
еса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? |
чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где оп |
буку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим |
сим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у |
p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tek |
ше.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p |
мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на |
ра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учи |
воје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђ |
мах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одск |
а и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слат |
">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p ren |
ам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу ш |
и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су паж |
ије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst |
давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи |
. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слат |
е стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медици |
емој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и њег |
шност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет |
озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отвори |
едва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} П |
естито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, |
ада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби. |
па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девој |
кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету |
бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек ко |
Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код |
— Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету |
још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца поку |
во гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га |
носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви |
руне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, т |
ао оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> < |
</p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="T |
рпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, ка |
је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежал |
у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} О |
ала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p ren |
га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} П |
p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> |
ане кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама |
вањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то |
лу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић |
бема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лека |
">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst |
аком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и |
по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tek |
Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш ра |
а ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она |
се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материј |
се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што ч |
све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их |
Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на пом |
, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би м |
бе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узми |
окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а ка |
у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила ка |
{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас |
Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — г |
бе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришља |
књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу ст |
лица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да |
nd="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним |
моубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је ради |
иромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг |
t">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— |
тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топо |
олазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам |
ао на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „ |
лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Ње |
, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежин |
бом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасв |
ези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле неч |
по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и з |
јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — а |
чна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као гово |
и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али ис |
ора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „ |
="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не ви |
куд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоц |
разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу |
одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га на |
поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p |
="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо |
доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не |
"Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хр |
исати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно |
ам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А о |
е је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја |
док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем сто |
} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јо |
јци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си |
акијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком |
да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаониц |
игу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га н |
ца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет” |
првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље |
оду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, на |
ту.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни |
који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> |
заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> |
нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја глед |
г ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази н |
а комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто д |
који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти |
бро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући |
чким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби |
не.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Пог |
ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама узди |
је видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђ |
у руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис |
мем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрет |
ки човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из ко |
што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се пре |
и не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца |
„светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очиј |
а.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам |
аве болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живц |
{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца |
о њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и р |
ка промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је з |
S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глав |
а хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја |
ухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се изд |
говог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огром |
p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше |
ти руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чини |
осле те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао |
ва или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и прек |
аролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} |
се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tek |
м шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком у |
} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— |
д очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше љу |
што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од |
једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} |
о дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гл |
дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може |
чи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и у |
очеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, |
о тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дак |
; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању |
не речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку м |
ekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Прич |
Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој поглед |
читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га зал |
ј, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend= |
е и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задово |
али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? |
тро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дот |
ме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га |
> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p |
окривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако об |
есет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се с |
Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче |
у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend= |
целарији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а |
ашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, к |
/p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> |
ина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... |
="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало дети |
пак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а и |
ме да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти јо |
ле задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећ |
е.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак пра |
rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} |
— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема свој |
ала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред боле |
опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила |
ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове љу |
е причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри ко |
ањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто ми |
а као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под |
!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно |
то и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на |
то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора |
.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — |
А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да ви |
крст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско |
на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео с |
с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца го |
>Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и |
сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — |
е ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам |
} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „ве |
а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, кака |
рише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан из |
о, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео |
</p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се на |
од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто |
ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме |
све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересо |
— рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за |
t">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ х |
ао да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </ |
ма се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Te |
у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, т |
су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибр |
ије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, ал |
утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst"> |
осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и ги |
ов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, |
лно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући |
на... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! |
<p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђо |
ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они нем |
варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу |
е је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по |
у!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш |
страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени |
”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се ус |
ан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мисли |
имам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред ње |
било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто н |
Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу с |
ц!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на д |
="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понел |
есет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућ |
ишта!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу |
еријал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то |
сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, |
ловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих дво |
жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пус |
јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута |
јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па |
о лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза как |
задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа м |
у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се |
S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко |
идео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, |
покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да |
звик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче |
лници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="T |
ога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем |
ересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он |
. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје с |
сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели |
ео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна |
макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро |
бу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао п |
некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та к |
ам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p r |
живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нар |
ети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понуда |
ла: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја з |
ича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p r |
а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут ми |
еденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девој |
} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо |
ару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Teks |
си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља |
> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да |
у; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{ |
ћањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја би |
су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руц |
дби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... |
{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не зна |
многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љу |
ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као |
кам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S |
ке! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан |
шао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био от |
p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батин |
Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софр |
nd="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио ц |
и оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам |
брва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и |
зао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опази |
гнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> |
оја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вук |
ашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле суз |
мо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала |
end="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. |
> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђе |
st">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је ј |
у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </ |
де везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радит |
, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понек |
ам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, |
} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да с |
се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одма |
> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде |
а мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чу |
стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> < |
рим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад и |
о па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend= |
ве је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend=" |
све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="T |
их се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend=" |
t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па |
осле вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, |
оро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst"> |
спављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом |
у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини |
рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „сав |
малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би уве |
о сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p |
алуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику д |
rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити |
е?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, |
савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада |
— умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је с |
t">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst" |
мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst"> |
раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} С |
.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год |
и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst |
пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с к |
Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{ |
обро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек |
хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, к |
ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем чо |
тив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам св |
дговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, |
од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који с |
kst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте прин |
мачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно |
па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. < |
”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, са |
идео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетени |
} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Рад |
да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p |
име било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше |
ажити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у |
узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме глед |
оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима |
сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајт |
м осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана |
</p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао на |
ekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, |
добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је |
да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта са |
даласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је |
у долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко |
ричао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, |
пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да |
Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па |
подин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p re |
— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> |
ио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао д |
како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само |
амо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та кој |
сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја |
сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео |
што, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене на |
, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар ос |
седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, д |
{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме |
њи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја |
сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добр |
?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пр |
...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отв |
ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, п |
па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потре |
ни и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто |
утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помаг |
тно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потрес |
онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страш |
навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа |
тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије |
од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обр |
ро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвр |
богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да |
! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нар |
их јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „К |
ст, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му |
знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на |
обро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима |
, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сет |
Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Ј |
не собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи |
в моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободн |
тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst |
невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину с |
ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p ren |
а, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пушта |
сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „кан |
rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. |
испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је |
лебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудн |
љесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, |
то човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Д |
е ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја |
о, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо б |
и!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! |
ета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кец |
не без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> |
овори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> |
У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с |
S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају |
, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја |
оји га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоц |
ка?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкар |
>— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме |
моћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> |
на се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“. |
трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ј |
е ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладно |
липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је с |
ше; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и кре |
који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли |
и руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — види |
створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од |
ојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, б |
могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Ба |
ропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— К |
ве више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} |
и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да |
"Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Ма |
зуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везик |
о замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маск |
је.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у мој |
Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! < |
шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог |
м човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али |
да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви |
неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— |
</p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме |
rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми |
помен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покој |
е мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: < |
ки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оста |
ам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она ци |
ко! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p |
st">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ни |
анпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше |
бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и д |
свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је |
и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S |
цу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{ |
и“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да при |
</p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p re |
гао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tek |
ам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате |
орњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу |
и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштип |
о загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, |
ко има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитн |
по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} |
Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} |
rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То |
<p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} |
астати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> |
леграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за р |
} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћ |
лаве, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим |
е, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео ма |
ио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend |
а говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} |
ћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst" |
л и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као д |
м.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се |
ваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то |
је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по к |
, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши |
за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... < |
метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и зако |
је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њо |
ем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Са |
лим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она |
лим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ кој |
наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и њег |
она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ |
у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Пи |
је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који мин |
н? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Ње |
оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме нед |
да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки |
јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти изр |
котати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и < |
шта! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекне |
ат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зн |
, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „ |
ро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам с |
та! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лек |
ле. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао |
Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док ј |
им у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: |
знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али |
а читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану |
{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из |
је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вече |
чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутр |
ад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састат |
rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што м |
тумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p |
е пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и св |
<p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за раз |
се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости |
Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да |
ј бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p |
, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst |
ам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесн |
де сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа |
</p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти |
и.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болн |
повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, с |
е ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst"> |
и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Teks |
ања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tek |
<p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то |
чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p re |
о од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам |
моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми ст |
ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На таб |
тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да |
то хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мр |
сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и ка |
е већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јави |
љбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода в |
вирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно |
тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут” |
мо теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није кл |
ло у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотават |
— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је при |
ије нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам |
е себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „с |
а! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мат |
">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људи |
то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пр |
овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је |
своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не б |
. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они има |
="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богат |
има, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше |
ени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом |
ekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst |
те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицо |
ослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао |
ас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst |
у махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили |
и сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама |
настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Беогр |
ар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, оп |
м загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тра |
ени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ет |
о прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам с |
атио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене |
а нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да |
hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Б |
Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини |
цу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, ре |
твеним осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га дон |
, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што о |
лешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Та |
ве се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја н |
орен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — |
S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S |
<p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p |
е је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се |
а га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих |
се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чи |
"Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у |
буњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тр |
е се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „не |
а срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="T |
ница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се нос |
у да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend |
ој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно |
ктришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба |
</p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S |
то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на п |
еш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с |
оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, з |
ност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео |
иним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео |
ктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једв |
тором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење |
ан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После с |
— гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао би |
велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком |
ушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али |
уче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог |
омоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи |
А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да |
е чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убиј |
и!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца |
облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам не |
ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настоја |
да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </ |
{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим |
ео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једв |
к: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде пово |
нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, |
иђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и од |
коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му ј |
велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком п |
rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта рад |
к”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су |
rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам |
и чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— |
о сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много |
ишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам та |
е тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога з |
м причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, |
ана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и |
а из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После |
ислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, |
и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није вид |
И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да |
а се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се |
а стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, |
st">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она неч |
е сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталиц |
том.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни |
е њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно вел |
се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу исприча |
о поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али |
а ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Te |
удите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благо |
ост.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство |
ом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у крев |
е! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе. |
и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тог |
.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend=" |
дравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком друг |
да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: |
t">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као |
друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим с |
ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{ |
{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Си |
упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она |
и свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад |
се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица јо |
Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем как |
и и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а |
то ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што м |
а, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „ср |
утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам |
ити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је |
и?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend |
не понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које |
Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме исп |
да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат |
тате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да с |
у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати |
и” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> < |
сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино |
одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се |
рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи |
ци. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... |
д ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па |
и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим мо |
да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за јед |
сећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, а |
ао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле |
</p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђор |
као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болниц |
а се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend=" |
озности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако т |
да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али |
пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то т |
га одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале п |
rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем |
„откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како |
туације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па м |
и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> |
ренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst" |
ије вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S |
бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешк |
лан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота |
у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p re |
бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S |
фисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медо |
о — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику пл |
ли смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париз |
се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била |
ли она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије |
у с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и реко |
о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о среб |
italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам та |
ом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђ |
ласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </ |
е с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те |
затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— П |
ио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не м |
лигиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у годи |
ко ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме |
ет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се |
м да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја |
у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и |
аји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас п |
верљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам |
м Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жен |
као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни пог |
моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад не |
само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она за |
Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али с |
сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикат |
p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о |
е!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адво |
тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам |
и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела |
на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто |
овео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре |
t">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, |
"Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад |
врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз к |
реса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потре |
а предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан |
јем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест |
пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох |
мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је |
ти натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања |
по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је пр |
омагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто св |
који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, |
аве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и |
д другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с |
p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда |
је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{ |
S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да |
јете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са с |
тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесни |
долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослет |
омену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и траж |
рој кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само |
, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеп |
та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га поз |
ришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим |
t">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, госп |
м вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на |
ладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дак |
, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном по |
у, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу |
ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p re |
t">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би |
но и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђ |
кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких посл |
у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, дес |
во и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутал |
што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове не |
табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst |
пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, ла |
овек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p ren |
ет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{ |
.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва |
испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова дв |
> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему з |
игару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпрет |
прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми |
st">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мој |
ари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једно |
да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се из |
kst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао |
га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ћ |
под руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p ren |
а: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> |
нем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исп |
у, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, бр |
Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче |
рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане |
ма. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица исп |
опи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико с |
судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оз |
алаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то с |
средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, |
ијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавиц |
погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био |
нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све |
Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и ди |
кочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мо |
уо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма.. |
м рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина пад |
<p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, на |
уд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, |
ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су дв |
и диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београд |
о сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чист |
.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> |
нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми ма |
рафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја са |
же да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта |
ија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету |
жи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога |
<p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али ј |
> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p re |
а месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће |
ини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастир |
стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да |
о озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p |
рло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Te |
<p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p |
} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на ок |
да у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што |
су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило |
и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам |
аже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </ |
алим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражи |
орати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зел |
d="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> < |
упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио |
глу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је |
ако су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на |
се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се |
ке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и од |
ко тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим м |
ен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне |
оше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога |
? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам |
нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар |
за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да |
... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници н |
оград и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала ра |
е.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p ren |
op_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">К |
а места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те у |
а ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски чов |
е ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми |
тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{ |
мер... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Он |
тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије |
око? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... та |
о!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример |
показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу |
афану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам |
су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нам |
љуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била т |
у чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, свет |
каких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. |
слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на ко |
ецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Te |
ако је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три м |
ла, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одр |
с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стри |
ам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Д |
rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend= |
дине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника |
је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> |
медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше |
{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву |
м стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којече |
нашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} |
</p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледа |
ћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> |
о ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена |
хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда |
м и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отв |
italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p |
</p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбуд |
њао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уш |
p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</ |
ву, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је и |
Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tek |
исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без изра |
живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи |
обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је сев |
лио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе |
провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, |
и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија с |
јасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он п |
није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у |
кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге |
</p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се з |
јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic |
ш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми рад |
/p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend= |
ком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли зд |
у обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку л |
и.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи |
свим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како |
ос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија |
kst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Te |
ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има |
творише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан |
цедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst |
орођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о |
дам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких п |
.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад |
p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрли |
ражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам св |
м штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљи |
ти о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му |
S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да |
заше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, к |
о, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чист |
ада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руко |
м и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га |
м се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим |
С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошљ |
де чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где |
Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{ |
е моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче |
тих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и |
бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p ren |
да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђор |
или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас сле |
облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, ми |
илозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мис |
о из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче |
ој обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаш |
тар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог |
двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} |
м каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, |
ећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са |
сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло п |
и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигош |
ли му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да |
кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брат |
nd="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хт |
га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим |
а је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошт |
о да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S |
ушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, за |
ине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Teks |
невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитат |
сом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ћ |
<p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} |
у даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по њ |
и где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. < |
е</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам |
реко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај |
се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p re |
ст неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. |
ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време” |
лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе не |
интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је |
ала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ |
дише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дан |
end="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати |
сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем |
под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да сн |
о да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како |
ћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p re |
чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покуп |
end="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst |
дан човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед |
нама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав н |
гу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто игр |
чке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, к |
е много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима |
о лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p r |
омакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ниш |
ајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узи |
гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst"> |
ини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах од |
она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњ |
оје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно у |
као да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „пр |
аветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом |
а, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх св |
моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и |
гару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале п |
прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му |
S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst" |
зрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред о |
на чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај. |
„Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом с |
е Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} З |
е као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> |
е Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и |
чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите |
стати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „с |
а ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет |
нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније |
оме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и |
и тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} |
и ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, |
!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ при |
е. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике позна |
их да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, ни |
ине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам дов |
зивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном пис |
оба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у о |
жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја з |
Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупал |
све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она |
упи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао н |
па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се |
t">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{ |
оглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт |
седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Te |
ему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не о |
у поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се св |
та је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су |
тогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво. |
куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортач |
а, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко ми |
Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја |
дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној |
а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној |
> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет год |
е још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </ |
га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} |
пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати в |
Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то |
риче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној |
васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p ren |
="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „ан |
моћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? |
едећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година |
kst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „п |
ко с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера н |
дем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако туж |
жне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може у |
d="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте |
<p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ вод |
целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам о |
ekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас |
ета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано о |
ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Со |
или смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сат |
немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му |
сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми ч |
ајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лага |
ли не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend= |
лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест ос |
ао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, с |
њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из бо |
естру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те |
да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих |
чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p |
с електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, |
дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја |
ецу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?< |
е — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst |
овог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђо |
ик, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </ |
</p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то |
је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ј |
p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љ |
да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, да |
kst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? |
>— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Х |
ст?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— |
је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> |
ио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пр |
ена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где |
причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако |
S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме |
е!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, |
у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у |
се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни |
з принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назо |
к, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоц |
{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог |
ако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у |
ао да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте |
S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кре |
а вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} |
да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све |
тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох |
ехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине |
онак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst" |
иде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, б |
сао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад |
ком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На |
ен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сл |
е кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд п |
о могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прош |
ekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ћ |
а ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да |
шњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши ст |
Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам д |
rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд |
истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео с |
ве 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend= |
е да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у бо |
је у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покуш |
е!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађуј |
а сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> < |
дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше и |
S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „фи |
kst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јо |
роди” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p |
ти.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад |
гнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано д |
његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обича |
ом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто на |
rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну ци |
што упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је о |
стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p |
у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако |
Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем |
: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво |
и: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштај |
дава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила |
ој мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, |
ободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тад |
са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све |
да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и јед |
се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми |
>Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа ка |
аже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледа |
} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш |
ала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар ни |
приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ ми |
Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени бил |
о седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он |
</p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} На |
моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </ |
јор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њи |
тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се сво |
не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> < |
убрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst" |
и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на |
ећ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на кон |
али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу |
} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин г |
d="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му з |
d="Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} |
ају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам к |
море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђо |
довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја с |
етно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник ј |
nd="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p |
оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још |
ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у г |
то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче св |
овој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата ш |
st">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздање |
слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из њего |
<p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да |
nd="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја о |
ни као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам отк |
а грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, н |
те стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и види |
не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst"> |
ника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не сам |
Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мој |
кари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба |
м и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било |
ам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим дел |
{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и п |
ео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих припо |
ла да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако п |
женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мам |
</p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се |
ванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна |
Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам с |
="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој дов |
ариска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све |
Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће |
како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не |
а помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме.. |
па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу |
ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам |
криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, е |
:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства |
p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом |
>— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бо |
"Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend=" |
о сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем |
, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{ |
ш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Он |
а ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Te |
моћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потрес |
ли кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми |
зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се |
е писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Н |
ети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S |
ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} |
вор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени с |
аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Та |
их — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде и |
{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим” |
његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Л |
што лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мис |
чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембар |
рне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу |
је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је гов |
</p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а н |
ику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из |
е ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седо |
Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њ |
чима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока |
им да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, |
а кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мам |
о је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да |
преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али |
азна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је пови |
, и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље б |
, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, |
?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја ско |
rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме |
, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Е |
а... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни са |
лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на |
сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху не |
. озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p ren |
оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и |
.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су г |
!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бе |
end="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим она |
је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изр |
st">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слуша |
де у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend |
очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend=" |
уд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! |
бином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишко |
па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам |
е!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, ут |
да мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, д |
терије и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — |
ма сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> < |
ћи очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом |
ју ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај чо |
свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="T |
имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... м |
ећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици |
мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и о |
нају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задр |
d="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p re |
у си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами |
добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејаком |
ак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако |
кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се |
е то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невољ |
се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан б |
м из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болн |
бе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst"> |
но нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто уте |
њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала ду |
мо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Te |
ловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан |
st">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend |
p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још неш |
у машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и м |
е!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко св |
м себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је п |
е се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који |
ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и |
, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја ва |
nd="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па |
— рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Te |
видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја види |
д зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и |
"Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да нећ |
ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отво |
да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људ |
да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дај |
и ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми п |
и ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да |
еврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра с |
и месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магаз |
доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џеферда |
ојави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације |
дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен |
ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst" |
Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и |
асти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало с |
. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам о |
рише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и с |
="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштин |
аше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим |
</p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвал |
{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се |
нам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но может |
то гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, он |
стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим дево |
ек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала |
ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела |
ачајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и |
. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} В |
и колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити |
што, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блеш |
тано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — По |
али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ак |
а је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је |
као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то мет |
ио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђ |
ледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед до |
Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хла |
предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; |
оме нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако |
аталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава |
а, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и |
то силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, нек |
аље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: |
као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p re |
е, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у |
rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па вес |
есници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: |
ски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче |
болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са |
држи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било ув |
.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње |
а мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> |
же моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано |
{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сас |
а као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва |
rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином |
р и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта ј |
т, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да |
ом, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, |
ога сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне од |
те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иак |
> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако |
иза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољ |
ре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мно |
ћи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi r |
ило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst" |
и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет |
а тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tek |
, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао изме |
па желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје |
орастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету |
Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде |
доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо увер |
та што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У |
ех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — реч |
седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао д |
Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, |
умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend |
о уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али |
ан по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p re |
с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа |
> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више н |
што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лека |
сом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он |
ару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ип |
да, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства |
лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у |
ну”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — |
нтерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, ал |
"Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам |
език. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, |
ушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гур |
</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобич |
е један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> |
хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ј |
ијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа же |
„богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, |
или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим |
ше грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека |
е смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је |
део стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Ј |
ла је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а п |
ицу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку про |
м који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p r |
нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend=" |
rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> |
бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био |
шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Т |
тично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">стар |
kst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим из |
ше и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато |
има покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом манев |
рце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, |
итез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, |
— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> |
ле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нек |
Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврд |
nd="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, |
уо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу |
ледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни |
Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. < |
капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глу |
ђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — ка |
ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није по |
а.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend |
Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и |
и ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми |
ини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугм |
тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је |
то је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њ |
во рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и |
мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> |
ане гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p re |
често навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из пр |
и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим |
ekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљи |
ткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst"> |
да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у пам |
каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од |
шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — |
збио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може |
потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију нема |
ас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам ј |
ного пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактови |
а му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, д |
не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. < |
лела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио ка |
истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! < |
у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Ода |
ам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у бол |
свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш |
нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако |
и“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из |
прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „ |
им да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шт |
на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетк |
али.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће |
ело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш |
Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста |
Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Х |
лом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна |
видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове шта |
<p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? |
оја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину нек |
младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S |
дамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до з |
реће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — с |
.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадо |
онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је |
грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе |
о у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени |
о немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али |
што предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мириш |
„неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, |
, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} О |
испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал |
о натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у кр |
а осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S |
како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов |
ци?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? |
рђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг |
о доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Te |
гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!. |
">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним |
на мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! |
nd="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Te |
н и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно |
чно ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске |
сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у |
и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме сх |
којној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта |
иш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst" |
Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Зат |
</p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tek |
ност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо |
дркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је ми |
ипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али |
на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докто |
е некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одл |
</p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак д |
хватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S |
аније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst" |
и људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мо |
ер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па |
требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хте |
ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у обла |
м вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Во |
после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S |
мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се |
да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очаја |
ло исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, не |
Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., |
одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли |
сто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, |
а начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега |
Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га докт |
rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у кри |
њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али |
ј чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} М |
чи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћу |
очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе |
ану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије опи |
све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакл |
Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву во |
победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам ви |
је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако н |
а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S |
орђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се |
спитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео па |
трашно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме ву |
имајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} |
маш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме ср |
d="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог |
о она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак иде |
као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој п |
навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S |
чни, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, |
ком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоуб |
ву и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S |
t">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! диж |
, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачиња |
ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, с |
ао обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као |
ша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми |
="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst" |
p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} |
руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је са |
з дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, н |
се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{ |
играваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али как |
уче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p re |
{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, |
S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, в |
<p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst"> |
} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из со |
сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чам |
оће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p |
ослеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на |
С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао д |
Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} М |
унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео |
имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и |
гима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкар |
еди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли мо |
ким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он к |
шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач |
d="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом с |
} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом |
тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с |
се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у п |
сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend |
lic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p ren |
и поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! |
, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, о |
укчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано субот |
слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро |
>Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доси |
чевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишав |
е је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што ср |
ве више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само |
опрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хл |
ћити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада |
з Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био за |
им сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Е |
но, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки |
и, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима |
се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно ј |
м несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз |
а доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај ист |
редавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и ж |
д не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек |
ле вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег |
сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у с |
прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гут |
се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мил |
ету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади |
филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним |
ете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањив |
сту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару ку |
је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри |
о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{ |
ла својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршава |
све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудит |
ата кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се |
мо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi re |
живљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се т |
пток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема с |
но, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види к |
е тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о ож |
е, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче. |
томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. |
На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он |
<p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S |
-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу с |
твен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S |
година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о |
као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине |
се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, ми |
распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео |
слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери с |
ао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета |
ежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> о |
ковима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких |
ри.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су |
.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — |
је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њо |
је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се |
као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљиш |
ати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао ње |
омоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „ |
>Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињств |
ванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, к |
припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да |
з који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мал |
зјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен |
све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и сам |
на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупа |
за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по |
поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет |
хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва |
елику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета |
љиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била |
прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне дока |
? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране глед |
t">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако д |
/p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми |
е на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као |
едим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он пре |
ш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз |
а ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем ше |
њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и |
="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја |
оварали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све т |
е!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi re |
се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђе |
добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="T |
е се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после |
е о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо дале |
чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мири |
спод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чу |
ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Ос |
ио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар вра |
.. хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид |
кчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у н |
цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! < |
зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, |
е добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је при |
} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде д |
ачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи |
ати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало о |
и. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се |
Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </ |
око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене |
/p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у х |
а о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да пог |
/p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах |
.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. |
о седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико |
nd="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S |
nd="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> < |
иповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа |
S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија мес |
твар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледо |
c">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири |
Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здр |
да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хлад |
i>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „о |
во вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакр |
ата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем |
нов мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је |
="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако! |
и му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p r |
срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и ж |
што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они |
st">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа |
је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, |
{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна |
зутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја оч |
Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst |
сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p re |
ога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и |
нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече о |
нела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и |
ајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. |
. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p ren |
науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p r |
!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је |
нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све ми |
напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто виш |
о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о |
квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка леш |
d="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend= |
икој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> |
rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто ја |
лицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух |
ка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати |
да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и ве |
другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко леш |
дрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред |
ко „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, а |
говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мен |
">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она |
, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега поз |
Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех |
с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с му |
— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">оно |
nd="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то пл |
сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се см |
обично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне ути |
тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, а |
су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S |
мо зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који |
који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p |
ају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p ren |
ло пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам |
Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, ка |
о, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Te |
сто у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо леп |
и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend=" |
тину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и не |
ачајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst |
Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми |
>Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” < |
знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне |
ке што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, |
S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> |
врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst"> |
је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како |
лу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево |
подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику |
ом, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Не |
кле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењача |
м, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцел |
ета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} |
пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле |
еру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p re |
њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она |
ина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми |
тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="T |
е се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: |
ра, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну над |
е да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Teks |
ама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причал |
же Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">С |
Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола |
отклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се к |
о је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p |
на!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} |
дио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспава |
lic">Одмах?</hi> </p> <p rend="Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опрости |
ekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p r |
ма на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="ita |
њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве |
вота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћам |
во моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам |
твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пи |
у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више |
тару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чуј |
је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми |
у.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, |
и мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{ |
људим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је ве |
па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и |
, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p rend="Tekst">— Одмах! </p> <p rend= |
ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама |
мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам |
чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници |
м откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и |
се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и |
S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} |
ије — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји |
моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју до |
однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај |
и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих |
к од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend= |
пирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, |
е биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасни |
/p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! |
јем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">она |
тко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с |
се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме.. |
оје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испружени |
но управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унут |
теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, |
о искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend=" |
вега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чуд |
абљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срц |
окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не зн |
моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о м |
познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам |
е била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је мн |
амргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом фил |
ам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до в |
<p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, д |
један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p |
е крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угн |
ва.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав |
</p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео |
човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом док |
ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Te |
S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све |
nd="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно |
же... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех гот |
капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} |
ве као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, |
а клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и дет |
st">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је |
е људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као |
<p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћни |
</p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Teks |
иду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све |
ушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном |
ле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не мог |
а... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам |
ругом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је т |
="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти п |
е трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend= |
шава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фо |
којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њези |
>Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледо |
едем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењ |
арчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с |
пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пу |
од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> < |
/p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледају |
и је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend=" |
{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти |
кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јуна |
">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вра |
p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама шт |
ога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А |
ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „ |
end="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, п |
ло је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине |
е гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говоре |
и, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, |
им броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под м |
гу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи м |
дан празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох |
ђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми |
d="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени |
етосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо |
ако друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано |
обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била д |
> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам заг |
естра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Teks |
тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је |
st">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, не |
ој тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у о |
им женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест год |
му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst"> |
</p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, |
ам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p ren |
ћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tek |
о све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и |
покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Мој |
е ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанк |
мфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">с |
е види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и |
сти, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђ |
е опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада о |
и је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док |
S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашин |
.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после |
покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар |
ично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се |
како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлач |
каког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{ |
S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на |
он! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} |
кав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед |
— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па она |
као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну |
узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући |
ко само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо |
и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стаја |
тах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На |
} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну |
си, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst"> |
мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: |
, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући рамен |
олико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непоб |
ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако |
Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њ |
уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред св |
ку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко к |
е собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{ |
ред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, |
нђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, з |
ред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећи |
син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете |
и.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје с |
} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а |
} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ |
м ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час поку |
лио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепч |
идим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја |
би, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> |
део сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам к |
rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p |
ком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празн |
да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само |
орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела |
причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него |
у дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израз |
и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све виш |
зи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груд |
ми!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад |
тра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с |
јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Кужд |
али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђо |
то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} |
<p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш! |
м само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, |
а кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не |
ора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја позн |
а се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S |
уго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с |
у цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стаја |
ило све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> |
створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор |
е шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је |
погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или |
еће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју |
ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја т |
видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! |
Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И |
је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или не |
и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море ње |
">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца |
та. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовал |
. мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуч |
<p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="T |
ђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> |
rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic" |
end="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend= |
моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса |
мају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толи |
атор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је сла |
и тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше |
се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздањ |
nd="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> < |
Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио |
ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То |
да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с м |
Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није н |
м на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је |
nd="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst"> |
о пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољу |
иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има п |
ekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет б |
не. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе |
не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога ф |
за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да ск |
и, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од о |
па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто |
-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend |
служени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно |
ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док |
Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и о |
ај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p r |
слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешт |
топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, |
ви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа с |
упу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хлада |
тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од |
нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за |
анашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох |
колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим |
чео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га |
ош чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је о |
но дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто |
ој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који с |
а живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешк |
нику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Н |
То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </ |
е интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угље |
све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором н |
ионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осе |
па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} |
ве и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p ren |
притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа |
груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног |
моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” |
доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... даб |
Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају. |
познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дван |
Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p ren |
овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет |
исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— |
ко ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> < |
згледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала с |
лаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... |
добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватањ |
причати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу. |
отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} |
t">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се о |
чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био |
остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да ј |
ематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано иск |
њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са у |
јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и знача |
Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заварава |
спуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца |
агазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да опи |
е она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се |
сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш |
p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} |
.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Teks |
о сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне дев |
е се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} А |
.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} |
брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђ |
иметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под нос |
ича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с тато |
а ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да |
А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} |
тости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш |
а кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два цр |
е осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend=" |
а Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе |
да и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! |
сећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде н |
} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан |
несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и |
провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, миши |
у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо |
е тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да дол |
Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишар |
end="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си |
ази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју ц |
и озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Нарав |
град.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али |
нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија |
ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? |
а ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним |
"Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мен |
снио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак |
ва: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се буб |
спод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми |
да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако |
срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tek |
је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја с |
видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и вид |
сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали |
ко се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном |
, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено с |
Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: |
удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst" |
м огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, по |
ти, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним |
ионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како |
, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као |
је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком т |
љу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње м |
ири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што т |
сли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње ра |
е држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено |
> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с |
ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати. |
, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа |
у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; |
<p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, |
ављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је не |
ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој аут |
нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па д |
ућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на ка |
а не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о т |
какало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стас |
да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p ren |
p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И зап |
/p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мр |
, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, |
е. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, |
етање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема су |
nd="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, м |
е кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend |
осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам |
уку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— |
нај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њ |
вићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се к |
е мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су год |
те, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му т |
"Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичаст |
опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с ру |
ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p ren |
је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, |
што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У ме |
ер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још |
и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутеш |
, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље |
и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од |
оље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфск |
њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, а |
исак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао |
плакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ |
својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо |
трасти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} |
у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објас |
о сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — ка |
шицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као |
те очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али |
р?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном рас |
ош за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ног |
живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показ |
тства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би б |
дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мо |
дно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, б |
ки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је мо |
пет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он у |
алили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов р |
е био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали |
"Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пив |
их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступи |
end="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку дон |
оћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непре |
кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „ |
у који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{ |
м, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и бо |
а задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ств |
ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, б |
мери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем |
же мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је |
ар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ј |
сушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гла |
<p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... |
ла та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући |
="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радо |
уд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је т |
Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако |
седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах |
.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам ј |
је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је тако |
хвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм |
зиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљ |
<p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Teks |
ити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="T |
а ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде |
/p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су |
, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst |
p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са |
иди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде. |
уздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави м |
nd="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend=" |
како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. |
ада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све сил |
и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: |
молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="T |
Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинит |
знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да |
p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да |
укавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше вета |
">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво |
м у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пу |
кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки |
тио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се |
{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близ |
ицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он |
у руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци г |
а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Ла |
твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је |
сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, з |
еже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, |
t">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не зн |
на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на ст |
највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те |
о стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније нан |
{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори |
се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p |
би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, |
љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слат |
да ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко |
споде!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен |
охвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружн |
="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека |
кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда |
, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{ |
S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска о |
војку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза < |
о, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да |
</p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми |
љено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као |
и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не |
спречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни овол |
т, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај |
е, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја |
говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој вар |
мрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је |
тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате |
! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таб |
да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} |
t">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, ка |
за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” |
еш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслуша |
и се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом |
се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет |
ским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш бољ |
део доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чува |
сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али на |
оситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором |
ју? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дак |
био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно ко |
ј нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst" |
} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основ |
реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послепод |
ли наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учин |
људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, |
тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се с |
као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у к |
о срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље |
{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p |
ет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „ |
ко!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и рести |
S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку |
анашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши |
S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао са |
рема предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиоз |
манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Te |
учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце ње |
дно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутр |
и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падн |
.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим |
их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, ма |
шарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше |
} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог |
у вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој го |
уме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток мате |
упљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у шко |
а весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочен |
А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Повер |
ему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то побед |
.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: |
} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </ |
ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не п |
>— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Te |
апео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашин |
е прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{ |
би.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно вика |
два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p r |
да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одма |
ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али г |
"Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрза |
">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али кака |
руживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га с |
, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућ |
<p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="ital |
вета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на г |
p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два килом |
м без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога п |
ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и |
ве је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам |
"Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се |
очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје |
аке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а |
<p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и |
вато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, з |
но, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно. |
па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштен |
онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну об |
S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> |
st">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </ |
аседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> |
рискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он б |
овек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— |
има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="T |
ужбу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример |
} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бе |
иде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, |
st">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаи |
а.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам заш |
i> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама |
ревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшн |
е и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђ |
и по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар |
ткачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двој |
огати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да |
главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другом |
на поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам к |
оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћо |
обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад |
рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{ |
меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — |
нам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, ал |
{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S |
ати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасв |
{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам |
га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва д |
, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је дана |
<p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S |
су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на при |
ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} |
и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} |
послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да |
ца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> |
сећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича |
и си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек” |
p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збун |
<p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p |
љаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој ж |
као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, |
<p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ћ |
Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Teks |
{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, ш |
ки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати |
ео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици |
ушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруж |
била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити” |
де ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срц |
у севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” < |
d="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Te |
ја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли |
а је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, |
другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здрав |
/p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет з |
сто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ћ |
е ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <h |
ар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, то |
снутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p r |
p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само г |
у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, |
.{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst" |
Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, п |
ох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као |
га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом |
клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend= |
чаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, |
ја које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, |
ва жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се ца |
.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умиј |
га доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га |
обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst" |
сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком пог |
еву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што |
} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је де |
="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте! |
ом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? |
<p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види |
d="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала ре |
д тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му |
сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео |
е.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов по |
ог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али с |
нистарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задо |
ко њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бе |
о, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паме |
т њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим бр |
rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend= |
</p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какв |
ојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и |
м баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо |
о тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена к |
<p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам |
сетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што |
брађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Т |
">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у |
ладићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја |
.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачк |
у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места к |
ам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мо |
оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове |
о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и с |
t">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у кри |
На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Te |
шено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко поч |
kst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p |
авом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, т |
пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али |
ам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима |
било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те бра |
чи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже м |
она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али ниј |
ом погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; |
вама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два |
ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p |
иликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим |
p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан |
ак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било д |
p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бо |
атер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се јо |
аза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати |
и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} |
унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланс |
кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с об |
ропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остал |
он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, |
Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кр |
ко неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме |
о је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се |
астумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, |
ог тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу |
ме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p r |
ш ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend=" |
м шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се р |
ем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скуп |
само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Ја |
и стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољиво |
о сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам ј |
њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подј |
ино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам |
тку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топа |
али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед |
врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки зат |
ло је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или б |
ре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом ра |
то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате |
.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst"> |
али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у |
сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза м |
} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада |
ко сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, |
е гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И та |
био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управ |
Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чи |
!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чуди |
ekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га |
а седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала. |
едао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се |
у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му |
асак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде н |
— рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, |
атко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} |
у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанств |
ха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разу |
овијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао с |
гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само |
у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јеца |
ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у |
еђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде |
осталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова ба |
и, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином |
кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је јед |
изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину |
само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљувао |
ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он |
уку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, |
донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора |
едог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуљ |
уже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!. |
напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају |
ецембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, |
шкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам прим |
ала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али |
</p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио ви |
{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, |
све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> |
ељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе с |
па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst" |
море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Вид |
као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва б |
, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не н |
— То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца из |
зног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у про |
а њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми |
како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед |
р!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљ |
! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} |
ра, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> |
га познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болни |
. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим вели |
d="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку |
ише упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој с |
и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и зна |
ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не м |
а ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али |
еличанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је т |
="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— |
е приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђор |
а читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетан |
нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst |
икаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и |
чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећа |
ци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упу |
али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стар |
Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је ста |
st">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах |
е? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипа |
копа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да ј |
au claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Te |
дроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезини |
иковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о |
ко мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуш |
зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се за |
тлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је г |
о и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава дец |
кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам прове |
лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко |
е је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му |
брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p |
све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајк |
е вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, а |
провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како |
— затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на |
Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и |
удио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га уп |
лници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да б |
ерисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он прист |
ав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> |
Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и оз |
<p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њ |
став Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Сп |
сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам |
И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— |
и на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме д |
на, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> |
моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S |
оја је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често ј |
— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не |
р.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и о |
<p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђ |
</p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p re |
чио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ћ |
</p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у |
му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење |
биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Te |
! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst"> |
d="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у |
, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем вазду |
орао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, |
rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је њ |
болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ват |
послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend=" |
а „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst |
ше јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његов |
} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четир |
Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болни |
дну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помо |
гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изго |
оузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо ана |
свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Ал |
Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Бро |
ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео |
звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко с |
цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” |
слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је по |
радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, а |
?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је |
е.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао |
можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо ни |
зраза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањ |
их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било н |
ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу каза |
ић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким |
н, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, |
е до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p |
познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда |
тиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst"> |
по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и у |
end="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А |
рђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— |
есрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њег |
товима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, ја |
p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">На |
<p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено м |
rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јес |
Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам |
ти. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући он |
ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске мо |
чао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету |
од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио т |
од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Ниј |
ивши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврб |
о мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти! |
сто сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитам |
чљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици шт |
ије за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се |
p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да см |
о, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="ita |
а парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га пре |
а, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — |
а рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Пали |
p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p |
Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, |
, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. |
све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме |
nd="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио |
м столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетк |
t">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S |
rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И |
да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друг |
Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst"> |
т, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с х |
ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је |
— сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се |
лно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; |
рироде, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p |
, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични о |
односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{ |
акоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{ |
андиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који |
о, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S |
тотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, |
ег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштен |
оста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у по |
ране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: |
d="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p |
ца, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет ка |
је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. |
и израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Оти |
а светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја |
ваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога добр |
му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У |
а ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти? |
, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </ |
искочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tek |
> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно |
</p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже |
ајпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа |
ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; п |
горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик |
/p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend |
боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Ра |
етарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с је |
, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом ма |
ажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад |
оби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те |
че, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу |
Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног де |
ало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче |
сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису |
је, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод |
</p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је |
по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, беск |
љан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није |
осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И м |
опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не |
але под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло |
јка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озби |
ече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену с |
ме, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општи |
кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — св |
поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p |
га, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да м |
ле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и и |
нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи чов |
срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разб |
љења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити |
опал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да |
ам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. < |
егом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Ус |
Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пу |
p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом |
ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p |
.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем о |
к код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски |
м колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њи |
прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — |
авно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p |
иле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у |
инило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па |
а нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред |
! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p ren |
, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од не |
ах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у обл |
у, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њи |
и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst"> |
же!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као |
разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам ш |
ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрт |
каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан по |
су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о |
ећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то |
о су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! |
ром не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је ов |
урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> |
оме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан |
и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и |
="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наме |
је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Е |
рнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема ник |
падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tek |
/p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи |
у, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, с |
{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанств |
и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његови |
kst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа б |
творише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst |
е чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">А |
</p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Te |
а ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве |
ј доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати |
d="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како о |
а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Te |
се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури м |
мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем ш |
са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једн |
тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огром |
држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби |
опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно шт |
твара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} |
и мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајк |
ли не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и |
ам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! |
ме тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно |
опили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајд |
и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни |
S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворе |
.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле |
сници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} |
ео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо п |
главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми |
н.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{ |
иди има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и ста |
ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући бо |
мо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као |
кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамили |
било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> < |
здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; |
ekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала |
лепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанствени |
">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> < |
...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst |
оз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли |
то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко |
педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> < |
! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровити |
Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му р |
очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, |
kst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p |
дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој па |
ир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „мора |
е ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си св |
еста истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео |
и се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се |
о што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} |
... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно ј |
? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако. |
S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, к |
обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог |
о да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> < |
вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} |
Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су |
дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја с |
/p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију ц |
еним кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва? |
Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио |
} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке |
исак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто ј |
ећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрав |
ем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оно |
природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S |
>може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и |
ожја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може ради |
етку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Teks |
, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са сво |
Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати |
трпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мис |
то одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама. |
али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а о |
м једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и д |
p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напос |
p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, исти |
и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уостало |
е и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке |
свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </ |
аму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох |
још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми |
још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који о |
ну? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да |
цем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p |
прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се |
а о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} |
озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, нам |
з дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, |
и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме о |
end="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{ |
ја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је в |
уртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је при |
е ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у |
екле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, |
, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти |
махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мај |
им благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о |
много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, |
{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! |
ожењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој на |
рестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и |
морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам |
ђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мат |
мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску |
S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, нев |
</p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да рад |
<p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и |
све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, дево |
ма десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну обли |
овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унекол |
Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше |
лачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с м |
једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> < |
но плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он |
> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="T |
Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зид |
ости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи кр |
о да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Ко |
ао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја |
ност била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био ј |
nd="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... доп |
е, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да за |
е она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, |
ре!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а др |
S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове при |
у собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљува |
он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су |
уби, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend=" |
Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растум |
{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!... |
и осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу. |
ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S |
и то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склоп |
аки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насло |
не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ и |
еда у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — реко |
{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> < |
ви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад на |
рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с |
е! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа |
етну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="T |
е широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p re |
<p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на к |
с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђок |
</p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче |
корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, |
аче никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p |
стично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће |
е утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали |
опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди ст |
Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с к |
кова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="T |
ео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p |
н јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука |
сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта |
м”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, |
ео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, |
еш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да |
е с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се |
га, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend=" |
ри се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што пр |
окушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} |
о време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирот |
</p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — |
> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! |
си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, сед |
— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p rend="T |
Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем |
— али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти ли |
, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој велико |
о цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и |
kst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушал |
оглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек н |
Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Teks |
ага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> |
рафску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рука |
су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његов |
ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се ост |
чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне ј |
де повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је |
nd="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{ |
слеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме ј |
х, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао |
га!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја |
и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умр |
ина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам коли |
.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло |
Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="it |
ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је |
д брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p ren |
се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дет |
з кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend= |
га вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионички |
ц на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, |
што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да буд |
тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о ожив |
Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ћ |
rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се |
еститој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео! |
г шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за |
дом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену о |
да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорит |
адио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, |
а, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто с |
страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да |
ем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе |
о учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам |
падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде |
rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да каже |
p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек ка |
ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чу |
и, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био |
Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко |
st">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост с |
а после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи |
м ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јо |
њем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и по |
{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, м |
е је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама н |
ам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем |
иљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, |
Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба са |
очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ће |
век разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend= |
болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти |
дак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше |
под руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болесник |
е? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend=" |
вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини чове |
нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере с |
де ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште |
томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и |
зало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се пошт |
е она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, |
nd="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: < |
дем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p |
У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „ |
ђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта |
искусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те |
бавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се в |
и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао так |
се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко |
те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи |
><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p r |
угог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа п |
о утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и |
је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — к |
у, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. |
љу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, |
светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито |
kst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, б |
ку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend= |
е гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак |
у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још |
ма сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше |
памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљуби |
> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p re |
rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се н |
</p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p re |
ишљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} |
<p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst" |
<p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку |
</p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти коли |
ме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да в |
длогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p r |
и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </ |
вест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Б |
ећ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим п |
ођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шт |
дизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати |
<p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна |
то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend |
ене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она ма |
е мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај |
брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остан |
ву и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се чети |
купи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му ј |
<p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше |
стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> |
> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник уд |
</p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако |
у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p r |
. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, |
прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Te |
p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентн |
p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледају |
м ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="T |
што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или у |
st">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било и |
дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с м |
>У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијет |
лтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подн |
четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од шк |
амо је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend= |
гзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! |
говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од |
сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам |
икове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> < |
да кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже |
чајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... н |
> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми |
жак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим |
.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend |
роду”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </ |
евом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом п |
ер, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А ј |
p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу |
а има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} |
</p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да г |
тас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио и |
есник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко |
као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> |
орђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, |
st">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш |
у. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> |
идесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос |
d="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, ка |
јан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Н |
rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још н |
, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно! |
тију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, |
свајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи |
аше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у |
рећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже |
А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на |
е угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и |
кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, |
очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли |
е ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p ren |
рва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давн |
ко га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи п |
... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешн |
зе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и о |
p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим |
дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst" |
и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја |
м напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђо |
то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збого |
у тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одгово |
се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="T |
ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране |
. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а |
, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с |
ленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о |
</p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткив |
аробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао |
збиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> < |
"Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету т |
о врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="T |
и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у сал |
љу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се зн |
ђено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о са |
ор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, со |
а под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била |
ој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одви |
пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, ви |
е! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајд |
rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обој |
не.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а |
видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за пат |
естрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао |
, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p r |
сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога до |
у у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли је |
ео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на ч |
велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревет |
знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. |
и мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и |
вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а |
говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </ |
и све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо и |
а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник |
а се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе св |
ано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већ |
и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драг |
хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју дец |
се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пут |
идео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: < |
очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ок |
шљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отрг |
хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> < |
било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да |
о се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опе |
о држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соб |
„из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био |
ишта! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> |
и да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S |
end="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи |
слим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако шт |
поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред |
ардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадош |
оредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па ј |
ао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с |
ад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољуб |
код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је |
у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је |
ац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били |
адоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мо |
ку, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашам |
и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — реко |
толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледа |
скоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst |
некуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Ј |
rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим о |
ба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје |
и је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове и |
успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљиво |
же у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чи |
ио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живел |
на цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! |
упу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе |
ра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst"> |
послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим н |
Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати |
ао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим |
S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао |
{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из |
ци што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђор |
страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S |
ажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три би |
И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала |
простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци |
аест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелен |
а. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, т |
у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђ |
у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” |
ле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и |
ом једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља. |
рећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тад |
могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="T |
е, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут |
бема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, к |
ђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се |
Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испр |
м сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак ост |
ар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. |
него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} А |
је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њих |
ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst"> |
тапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео |
слетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда жи |
у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с |
и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p |
, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мис |
ишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst" |
тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend= |
Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ је |
а скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Te |
и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па |
S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> < |
цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познај |
мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању |
не деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жи |
ло, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умр |
гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се н |
мо небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и о |
м под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом |
још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којо |
или, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, ка |
је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а неш |
} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, |
стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst" |
његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте к |
d="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> |
ђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, < |
а ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду |
ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p r |
nd="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi |
ажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти |
>Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи |
ју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их з |
од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време |
, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst"> |
у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо пок |
шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не |
ање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и ра |
двих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви |
онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и |
чно јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти |
очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend= |
Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> |
е будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што |
руга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута п |
каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу |
} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и |
етати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst" |
nd="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за чита |
Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је к |
ло, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend |
цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он |
с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst"> |
кту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сеч |
<p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да |
срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} Пос |
на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, п |
, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка мој |
је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — |
ого да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих ј |
d="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, |
та ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам |
ком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми |
на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau |
о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту |
">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећ |
ски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњ |
st">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто знач |
д их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја |
доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као |
сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док |
о су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с т |
А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам |
Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? < |
его — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и к |
<p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да |
а понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевит |
слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос зако |
онату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, ду |
о их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, |
у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, |
kst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или |
/p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болн |
било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разг |
ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка п |
треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко |
мају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне |
ве да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао р |
ет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихо |
ха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галич |
е диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S |
великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и |
већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су вр |
је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по ј |
огати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем. |
тијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S |
— Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, |
еницама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне |
} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим виз |
склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим |
} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одм |
ича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је м |
>Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Ве |
ила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда |
је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и мо |
т што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек! |
другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и поку |
овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у минист |
Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Са |
ла богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а н |
ам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p r |
</p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти вели |
јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову д |
ед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле к |
ује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Teks |
главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... < |
девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је би |
онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је! |
све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? |
} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао |
стом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету по |
, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећа |
а судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помо |
ам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега |
а не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао |
се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону ч |
мре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и |
е и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад |
а га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и речени |
е познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, п |
S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се л |
ушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много |
„разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим са |
век ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, вид |
nd="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као |
носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла н |
t">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> |
још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спре |
еларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио сво |
ош како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам с |
ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у деце |
илозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне при |
ироде.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упореди |
у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била вр |
чинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „фи |
галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владиц |
али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и н |
ањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и каза |
{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не зна |
ише не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на ме |
добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Ж |
дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јуч |
м.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за |
Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да вид |
кад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђ |
бијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на л |
ветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држ |
та, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чи |
Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како ч |
орише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе |
зи ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после к |
ечима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно |
а послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео |
ге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми т |
љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате |
удбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли |
ад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје п |
Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили |
ешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново |
="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend |
>С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га т |
е и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у |
и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам ми |
сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, |
говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било с |
и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, св |
идела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst |
ако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бле |
а доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свеча |
с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и д |
ош не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из |
је клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst" |
не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, |
собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који |
rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој |
чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мисл |
подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али |
Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S |
е је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога би |
наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његов |
ач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да |
сећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, оп |
еједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst |
су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и |
{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </ |
нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како |
рдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам ја |
ко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S |
оци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p ren |
дједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у оног |
о копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она |
гословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А |
— коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, б |
ма је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах |
ично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личност |
е главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо |
га!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — |
ва: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке теш |
тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> |
и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза ј |
{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну |
'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Te |
ан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се се |
пет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ј |
, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно |
</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst" |
ли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> < |
амо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, |
а не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p |
ојој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, как |
ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} |
удити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да з |
шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, пос |
t">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, зав |
ке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекар |
t">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један чо |
о смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затвори |
као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </ |
приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и |
ђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га |
о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му пал |
почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне |
живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо |
свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме м |
="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим ш |
и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је |
и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и |
<p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелен |
ешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Св |
иди! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где |
="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} А |
не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Е |
може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час |
адни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="T |
ко је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst" |
} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend |
дио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што |
и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечи |
послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам ве |
ег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, те |
— не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад ј |
заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа |
к му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазух |
у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, |
ајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као |
вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} По |
то десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш д |
ј соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p |
опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто |
сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком ј |
="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </ |
ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав |
вима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких бу |
S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себ |
="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим |
апослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Te |
Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пош |
стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. |
на је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штог |
сте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и ма |
е сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена верес |
д видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају сво |
, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хај |
ве!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очиј |
е напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни |
дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам |
Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише |
а у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и т |
ан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и |
није, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то ш |
, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још |
ао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негд |
онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрл |
<p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p |
ињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао не |
образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> < |
во, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tek |
ам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини |
нај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећ |
г лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте п |
азнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари |
ме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећит |
орђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви трој |
дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешк |
шти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нима |
му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} |
">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простот |
Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а н |
том леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и з |
то блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S |
тешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васк |
штају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S |
а спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао |
> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се |
S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ва |
а и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам |
е прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо |
у испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојлов |
алогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за н |
ко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend=" |
глед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} |
да у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам |
ама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја с |
са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Ј |
и напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и к |
ма. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="it |
а њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је |
” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела |
> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред велича |
клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у |
на сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет |
његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А он |
а из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу |
једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Teks |
у?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота |
е прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, поз |
т, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „до |
а сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак |
а, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за |
ка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе ј |
м постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те |
оћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „ко |
сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени ј |
одне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ умора |
end="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p |
p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од |
дам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто |
ебо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах |
тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, ал |
ан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредит |
то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — н |
или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по |
једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви вид |
то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су |
е се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> < |
частом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича- |
<p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с б |
асвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављ |
с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су |
кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па как |
ам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био |
опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, мла |
амет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claq |
он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних |
да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tek |
доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, |
st">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} |
зимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ства |
ма!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} П |
Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојо |
мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} |
ћао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst |
rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из |
с — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се |
а.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кра |
обаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, ка |
Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може |
} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви |
хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то л |
ити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не зна |
едан крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге |
мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и јед |
тле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, к |
аш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је |
d="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да |
м ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога бол |
се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у |
ањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни за |
па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">А |
t">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p ren |
<p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој! |
се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је |
Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоц |
н и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судби |
јих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати прич |
м и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ |
ајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, |
” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред |
Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p |
<p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући |
ним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и |
напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p ren |
ро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst |
ким дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не |
ало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то од |
м, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако |
} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend=" |
издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је т |
о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја |
ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја |
{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем |
а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и н |
за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} |
Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих |
ојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и |
екох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, |
ам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се ма |
да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је би |
} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица о |
</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци |
наш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p r |
} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а |
дљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелен |
} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче харт |
му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p re |
нога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стал |
а у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} |
ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p |
троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго по |
виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Река |
и, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве ди |
у палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њего |
рце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> |
ече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p |
О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто она |
е емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic |
учио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакш |
пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или |
.. </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени |
да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p r |
није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst |
чима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешт |
драво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако |
чега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати |
рало пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло |
ко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговет |
празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у |
</p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И |
</p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала |
м фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина реш |
да је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сас |
асне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нис |
код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд |
виш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жу |
матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити ј |
значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечи |
ло као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог |
{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек |
нђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">О |
ут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tek |
и младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта |
кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским |
ука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купа |
rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њ |
и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да |
е, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend=" |
је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си с |
мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разра |
тај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве |
лест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ус |
ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Teks |
већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, |
ам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећн |
лебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „зб |
c">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако зб |
зним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години да |
ко бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути |
} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> < |
е, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; |
уљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто уч |
се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да п |
d="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине кој |
! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и |
и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем |
девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже |
се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њ |
— Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала шт |
{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: |
љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све с |
не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак |
до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији корак |
р. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред |
с, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањ |
у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да |
једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не и |
— жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене |
орђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена |
Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих |
што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице! |
срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако |
ам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде ку |
азу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p re |
у и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Та |
гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђ |
ашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом се |
расно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и |
онела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцај |
је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу. |
едино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} |
сте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљив |
и и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, как |
е; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p re |
зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вече |
ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љуб |
робудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а нес |
казивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... с |
о се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сј |
ца, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати |
из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst" |
отив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благос |
и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо |
стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p |
авом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче |
лопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, |
жву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио но |
у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у |
t">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — ре |
p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> |
p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме ч |
d="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> |
болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога с |
е радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи к |
а да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p |
rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме |
овек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— |
”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, |
е тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да ви |
Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобо |
ати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p |
оворити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Св |
S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се мо |
она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи |
а.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз |
Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из ње |
нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, |
d="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми т |
ијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— |
не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно у |
сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа гов |
p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад |
S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице |
високо лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само |
учка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У т |
са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst"> |
, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst" |
м даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже |
чи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућ |
ити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S |
у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати ч |
ахом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од |
ад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с |
о: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно |
... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се раз |
и ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? < |
ачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео п |
...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у н |
доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} С |
ати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, |
м?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, о |
м сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p |
шек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више |
о руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p r |
ипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провл |
м се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као он |
на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p |
Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје ј |
весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно |
укама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну о |
i rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку |
су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ров |
иди. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се об |
а зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и |
е за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као лед |
а те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, |
сам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах с |
Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја |
о ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Па |
гу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам |
ко причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарст |
а њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како |
сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, |
дбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{ |
свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад пог |
чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама |
ум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је |
Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p |
сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити |
ију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој ум |
он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болн |
рио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све н |
ктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном |
е нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће |
анке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S |
kst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а о |
тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво с |
ан читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га |
разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да |
и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— До |
доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице |
p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће до |
у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренут |
две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи јед |
ао неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно |
end="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што т |
} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, п |
кушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар па |
да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну пр |
та ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима |
о копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у |
дан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” |
ој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, |
му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да л |
rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и |
о се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} |
„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божић |
мен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара а |
, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрв |
же упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} |
е нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се |
/p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орман |
kst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђор |
е побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, |
kst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом прос |
alic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви в |
кле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато! |
ако он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намешта |
, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу мо |
тране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} |
</p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не |
Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јо |
<p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав пед |
и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи |
! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и |
во, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и |
ка забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да |
ла распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада поч |
је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, д |
} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не о |
и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако с |
ладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам |
иже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски |
игнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће |
rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p ren |
Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p r |
т за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тав |
да, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: < |
S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> |
— „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, о |
мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако |
у Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може |
дима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и оп |
шка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} К |
да је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сам |
гати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с |
} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и и |
лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend |
ти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени |
"Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђан |
леко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у |
киде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst |
дија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плаче |
<p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Д |
ао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — |
">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорит |
рата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту пр |
о сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, |
ао што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту |
кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је при |
Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку |
ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана |
игице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћ |
н узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена |
оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">О |
господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћ |
време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала |
су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Виде |
nd="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало |
азан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже |
ак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се |
главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али ниса |
ену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у |
е ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. |
ечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор |
ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{ |
издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је |
S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не вид |
.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још |
јала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p ren |
</p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио |
еде на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Te |
чима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst"> |
дни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор |
p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све |
ћи и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мам |
Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то |
том маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend= |
nd="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend=" |
а да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем |
p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и |
Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да |
сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући н |
од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави |
rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у д |
еде далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом л |
моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађ |
прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје |
Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој к |
причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свем |
...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера |
собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна |
сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили |
адесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о |
у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре дваде |
с који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо с |
да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — О |
додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вече |
и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувен |
ући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши јез |
</p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак |
Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино! |
t">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије ст |
д сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „ |
х прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је с |
<p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Teks |
жи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срд |
/p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, |
девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш д |
мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја не |
леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроб |
то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{ |
ише, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на гр |
ко хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћ |
ак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену |
ра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отво |
S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још не |
очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst |
.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">К |
у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="T |
понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst" |
ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан |
шући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каж |
rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на стол |
ачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срц |
а се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто н |
у неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ |
мунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и до |
у!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није |
дом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос пре |
ато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чу |
увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у п |
ру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не |
мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p |
мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} С |
око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије |
ав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио |
детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет |
ш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојлов |
о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту |
то звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— |
тра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> |
благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst"> |
/p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој л |
руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће за |
Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — реко |
ина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао |
да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је |
мео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у бол |
ина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам |
то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина си |
што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брис |
је. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слат |
силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, |
исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, |
ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њ |
ући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тад |
рао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе п |
ћ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p |
би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже |
верење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мо |
мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоц |
ове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког г |
коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог |
</p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S |
с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </ |
то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и с |
згњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим |
</p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst"> |
у.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да ко |
оже радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је после |
е у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} Н |
ла као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер |
њем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао п |
.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend=" |
то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљ |
али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја” |
уштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце ши |
Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се |
, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштед |
ице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипа |
саном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о |
нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле ш |
рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто |
е сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимуна |
коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво п |
што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, а |
је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим |
знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја ма |
иком.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чи |
м руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно п |
и стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” < |
пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар |
о сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим пре |
трпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање ож |
крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цу |
ом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p |
плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била за |
у у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђо |
Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби |
дмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у со |
листа! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети |
вио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није |
уза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса |
не за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend |
ађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гу |
Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледај |
ало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, п |
басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на приме |
ло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и |
ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, |
ако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су |
S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, |
ја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... оза |
папом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешки |
ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме |
сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за |
ињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p |
</p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јао |
м ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, |
ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен |
зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо |
смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се ла |
у по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. д |
ва места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и од |
или.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштат |
е! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замир |
ше, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чин |
етио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, |
ати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, |
="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад п |
, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жи |
/p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а н |
S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио |
сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Кр |
ekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта им |
S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе |
— смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, си |
кетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, |
оји је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина г |
нда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомун |
то је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет њег |
о га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Б |
ам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах виде |
сели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задим |
исмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами м |
те? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па |
/p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј |
о волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако м |
есту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да |
е опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају |
шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање |
поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} |
рачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! |
човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Дево |
rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с ма |
о? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако сед |
p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јо |
и гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао њего |
рве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала |
је вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, |
се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на |
p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, пот |
вој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ниш |
p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет |
својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало |
d="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p ren |
жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта с |
ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ев |
и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет |
.{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја по |
> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њ |
Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p r |
ах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега велико |
S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и муч |
сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} П |
d="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе |
аки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тр |
соко горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на |
уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди? |
— чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, чести |
и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” к |
је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно |
во „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу д |
мрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенциса |
смо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се |
ра, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, |
чније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провла |
м Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у у |
</p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је о |
празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, гос |
етку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам |
више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење оч |
увана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупн |
с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лав |
девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} |
Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. |
ди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико в |
а задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нис |
ез ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога прво |
е такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај г |
све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао |
шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, |
морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвене |
тра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — |
та радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а ка |
мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Са |
дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, |
трицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. |
јор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео |
ам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и |
ије и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мр |
ном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа |
!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend |
ез успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао наглас |
з, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је |
вету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али та |
неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно пла |
, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја |
е говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па |
ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да |
то чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљи |
! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, |
ао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... ка |
е пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> |
се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здрав |
ата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабо |
е моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг |
руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла |
његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али н |
е.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још ви |
рди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чује |
сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једн |
су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, |
пако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њем |
шту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и нај |
опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема н |
осле тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми |
<p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Te |
> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „праза |
су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — св |
м на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на го |
а из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више |
а сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари |
белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S |
очиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајев |
лопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, |
а својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као |
седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, |
у, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали |
гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су |
ост, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајич |
оју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се |
омаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар ти |
rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим |
олико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљ |
Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та |
<p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, |
образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу |
куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на м |
ко вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли |
{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S |
а очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је тв |
азбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p |
Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу наз |
стило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} |
и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је б |
е напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не уме |
све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tek |
и на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га |
ичностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, |
лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам п |
S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">То |
ли не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кр |
у, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад мат |
те, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљ |
ekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један |
знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од |
. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и п |
а још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — |
мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — |
и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — т |
невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клави |
ли никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто теш |
ан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога |
отавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући |
ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p |
напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињ |
су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као |
е.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.< |
целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, |
како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су ис |
а дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} |
} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, |
раосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с |
ћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи |
} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја |
ди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лек |
, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „ |
ом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а |
ате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девој |
ла. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, |
слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четк |
Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет годи |
раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, |
нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено |
ећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престра |
Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштирк |
увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на ко |
о прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да |
ешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окреч |
она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуње |
беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на т |
неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S |
аким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја |
волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природ |
илозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним в |
rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="T |
а, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </ |
ртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом заковани |
е, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као |
ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Teks |
ekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благи |
е и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — реко |
мње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p ren |
ки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> |
скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </ |
а?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи јед |
знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на н |
ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каж |
море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у оч |
о латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осе |
и: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад јо |
Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће |
ици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да са |
д ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — Т |
">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p |
rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало |
безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја |
ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добр |
е то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} М |
грди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="T |
н одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Бил |
одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. да |
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Te |
отреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе са |
мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам |
се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих |
аза таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „ |
</p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало ла |
је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме |
бацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је н |
Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, |
риближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било |
а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе! |
од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомен |
чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом ле |
се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и ду |
е бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разби |
ана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом де |
једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаес |
и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у |
му знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он |
орачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, |
оме мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тиши |
пају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без |
одољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио |
екар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, |
тра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Је |
ећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски |
talic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p |
ти, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их |
="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то |
ви „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и д |
о из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... |
орђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Ј |
нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао |
болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p r |
но је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} |
ујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p |
у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ух |
ћ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прил |
е слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом |
ој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе гд |
трављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао п |
х Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењ |
се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, |
о ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">К |
то поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.< |
— узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћет |
ле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме о |
фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу ж |
е!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долаз |
kst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — К |
у правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа |
азати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Te |
д општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати |
ео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистер |
рачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „ди |
је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад ни |
е је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као |
живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поим |
д год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да ј |
а да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Teks |
у, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... |
обро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима доб |
kst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини |
давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуш |
st">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— |
задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време |
нцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмо |
а се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још н |
јом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим |
го Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst" |
на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад |
/p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, |
{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> < |
p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p ren |
Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, |
на решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођ |
и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао |
е хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> |
/p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p ren |
та ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њ |
све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и |
носа, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слу |
S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње растави |
ама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па г |
сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, |
застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend=" |
ање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе им |
t">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{ |
још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — реч |
ко ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору ко |
у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бо |
у болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињ |
ку: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p r |
болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени как |
пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно |
од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> |
озором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око |
а и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплака |
а сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати ск |
нам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, об |
Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... |
ојих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно ср |
воја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта т |
о разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, бра |
слио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа по |
да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситн |
ди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се |
ану.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз з |
мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра |
е звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, ј |
— како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{ |
зница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд позна |
ио је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о в |
може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се к |
Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута .. |
ати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то зна |
он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па н |
— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} |
је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелникови |
зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} |
ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеш |
з раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tek |
ости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате |
p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ |
t">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </ |
у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свир |
и, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... т |
а тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Не |
ћаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој |
њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао? |
ош кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Он |
у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово |
Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p |
дим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без но |
д прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва! |
м, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p re |
st">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави бо |
итања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над |
.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој од |
гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара |
евој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђер |
kst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка и |
ну са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познај |
нула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који о |
тога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљо |
S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лиц |
и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с м |
у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан пог |
м кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви |
т у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда са |
оља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слеп |
ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">м |
акше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. |
end="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, |
” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </ |
ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и |
, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече |
види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исе |
као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само т |
ада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна гроз |
ко тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плаш |
све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке са |
— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми с |
ије то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p ren |
.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о док |
ако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским рел |
сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и кој |
орила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, |
а опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p |
ekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије |
</p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> |
"Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начин |
си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p |
и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? |
">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, |
како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је |
</p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... |
није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфати |
мин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi |
t">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst" |
кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ј |
d="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало ошт |
дмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била ј |
, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рек |
видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пр |
екакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно |
па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па |
рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S |
село. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно ми |
забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се |
ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p |
ка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— |
т сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спав |
ј кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже |
војци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ј |
.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чин |
х њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и ру |
знам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после |
леда преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедак |
море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још |
, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу |
се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку п |
!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосм |
а њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па |
.{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — |
се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично |
— „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје |
матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар ј |
са и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опк |
бија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један |
Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми |
асположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачк |
p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испушта |
рвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали м |
ој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p r |
рај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје |
а, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји пред |
моћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Дов |
Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то |
а што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велик |
цом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} |
у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и ма |
d="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} О |
о оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине живо |
огута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">О |
најем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не мо |
Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у ов |
му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица |
е осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља |
ћу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давн |
то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми |
чала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густ |
Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку рук |
rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и гос |
о метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма.. |
це.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била пон |
а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево св |
дух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише орга |
кара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче |
и шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом м |
ветом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест! |
анпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И |
чи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште |
</p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред вел |
} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко |
<p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Т |
гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело |
end="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечи |
надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради |
? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађе |
дно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{ |
и га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одгово |
ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слага |
Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не |
а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми |
че опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија сави |
ај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, |
у и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми |
, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend= |
и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом |
ешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим |
, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p re |
руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски ле |
р, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? |
већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се |
избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда јед |
беске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p |
ојој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам |
опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом |
.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је |
и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ |
ekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињст |
тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак |
на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед |
ацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> < |
те, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад |
</p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је |
rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и ра |
налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необич |
ље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући |
нам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра и |
шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезни |
ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад маторо |
че ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове |
о ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег |
без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга |
анити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу |
е то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута |
та! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> < |
орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... < |
не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга врем |
ао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чис |
маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила ка |
ри и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, |
дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су |
е: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још |
дио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p |
иким богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не |
и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати. |
километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљ |
јег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Пог |
руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцелар |
човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па |
а пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се |
— Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толи |
ок материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сум |
ме нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. < |
ен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} |
S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — а |
сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој |
аш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, |
нска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, как |
сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак в |
тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ б |
е ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend |
</p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини |
е опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто |
А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћни |
; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у |
ости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код б |
т милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у |
ло о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst |
ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам к |
ише не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да |
st">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојлови |
ом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tek |
ао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Д |
што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех |
">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, |
же не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с |
ну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком про |
а је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ра |
осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме |
у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи |
поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— М |
</p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и |
</p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, о |
ешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништ |
ане — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Н |
ако их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све |
p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђок |
адише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може опер |
ко ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, т |
зио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она на |
а на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ |
адојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бит |
олницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, |
г. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен |
е је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не |
?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком лив |
ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне буда |
астир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „м |
у на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот |
ко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S |
његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим лат |
но, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је |
kst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову |
им”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икак |
је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и з |
Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </ |
Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S |
} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све м |
и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком х |
, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Нат |
ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} С |
ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја |
S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} |
да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоц |
е на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад |
е, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе |
а кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, сас |
, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми |
пштини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манас |
ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом б |
све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! |
не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну н |
>— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, |
ет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p ren |
end="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, |
уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино |
ећ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље |
м који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојко |
Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више сти |
е онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tek |
помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? < |
еданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешн |
, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се ме |
ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао |
— што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он |
да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него |
ом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цв |
болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе |
е.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} |
Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с п |
рамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј к |
{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим о |
н је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала |
поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p r |
олишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — И |
<p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гл |
, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код д |
ала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низ |
али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега |
трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били о |
ред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{ |
кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или т |
к кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чуј |
за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми |
орђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само мо |
.. </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео |
p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја т |
иљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затв |
м латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend=" |
p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не |
о...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! |
м с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. < |
јичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао |
</p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око |
да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst" |
— кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био по |
неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и ос |
} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S |
сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте ста |
у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта |
ицама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступ |
.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отво |
ци, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је да |
олесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> |
чност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крај |
rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја |
обом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па |
ећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају о |
S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по з |
ekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слу |
сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она |
ају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. |
где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли |
p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с |
а показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p ren |
недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја ње |
ију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи в |
ујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} |
kst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас |
поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упр |
оца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај и |
а је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њи |
/p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend= |
ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, |
="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао |
рише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и к |
но!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и |
ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шуп |
умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенци |
p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} |
, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може р |
а. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се |
ања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, |
Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала |
дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с пред |
је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле |
и у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, |
вде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p r |
нитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује на |
ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погле |
осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекан |
магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да о |
е. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а |
клопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико |
здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, |
и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ |
> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> |
у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам г |
ује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео посл |
е последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко |
два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и |
је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend=" |
стили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спушт |
хе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор |
Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не |
d="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, ка |
неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, |
>старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у |
о илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешт |
јком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба |
ј пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— |
сту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш |
оглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најза |
ушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од с |
да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend |
о, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{ |
ан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам про |
пи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="T |
господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мисл |
ј пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та |
ек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете |
хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој |
о да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њ |
ом ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, |
} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни |
ала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана бил |
калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику |
аке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо да |
друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе ст |
промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тр |
азортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p |
знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра |
и, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, |
била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S |
— рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?. |
врсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и |
ишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, ка |
а мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па |
е. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још то |
днику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе и |
и се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, |
ету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одго |
ам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је там |
ћно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, д |
дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се ум |
ући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — ви |
ма и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд |
ле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвез |
> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат |
удбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под миш |
p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам |
ладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, |
бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа јед |
покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покуш |
и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пун |
тра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећ |
ан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја |
rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ј |
отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био |
е затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа |
ом узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, т |
ете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све зам |
ешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“ |
тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, |
ку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а |
и. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p |
ам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне |
т у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила |
урати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ј |
приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под н |
преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу предано |
ристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> |
? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он |
ребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је |
е!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око на |
предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и |
животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и |
е прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” |
d="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, |
мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} |
м се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у |
="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш |
Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје с |
се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Teks |
страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме |
о створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији |
сто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} |
кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— |
аких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би |
i rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправит |
ђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад пом |
ашне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Једа |
, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организ |
је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, |
вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њен |
јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја од |
у немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да |
на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. < |
лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и с |
тао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и дол |
како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> |
ати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада |
лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико |
t">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </ |
а да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с |
се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend |
свртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закова |
побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе с |
ју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброј |
вету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан н |
мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> < |
{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара |
узимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{ |
о у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покрива |
не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно доб |
испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни ов |
ја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend= |
nd="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад |
онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о |
већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној пр |
оје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапо |
ога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst |
у, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђ |
!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оз |
Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Бил |
о, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе |
осмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend |
у живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, д |
смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затвор |
арила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако не |
дну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не инте |
ога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких |
ао да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали |
је могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом м |
end="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да тре |
кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено |
а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушно |
качу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у ч |
ући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан к |
отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срц |
end="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то в |
угме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда |
пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Ч |
S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих |
би у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напос |
, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{ |
воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за пер |
планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузи |
носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у |
. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да |
, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p re |
тетом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скида |
стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где с |
t">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и с |
st">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов поса |
ајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај м |
ту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што са |
ке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tek |
{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{ |
напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </ |
<p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу ка |
се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко ко |
их успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде вези |
а, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме |
и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она |
зглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задата |
Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p |
ва деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не |
е стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, |
то не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним о |
самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, д |
бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена |
.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болни |
женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година |
ознајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, |
донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на сам |
прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне д |
и да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми н |
увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, |
ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што |
ји долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси н |
све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам. |
о, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог |
де, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p re |
глед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо |
атно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци виде |
ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој пла |
ајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tek |
духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог ка |
nd="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у |
вео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам |
а о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав |
S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, бл |
дно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада м |
Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати |
Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, не |
шком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја о |
сници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком њего |
разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, |
.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор |
ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он сед |
де у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него |
де су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто пове |
, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S |
ати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прира |
ци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто к |
м оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о мн |
тарински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S |
огледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже |
рата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залуп |
„са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита |
јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} |
богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни инач |
"Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бо |
увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Ни |
ј сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p ren |
<p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео с |
све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерк |
рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst |
је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком |
p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар |
">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, |
што је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу оч |
о је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет |
и, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а |
="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену |
ирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки сто |
тије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутри |
о се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више п |
д нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ват |
оказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом с |
ст и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала |
је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend |
а знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst |
Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Оп |
добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја с |
плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов по |
t">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко в |
ад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, |
овање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђор |
ли с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S |
к да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ћ |
и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био сре |
ве несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p |
ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред |
собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја |
дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — В |
d="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. |
ге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако вол |
е, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без |
екари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p r |
скаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса |
а да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Н |
на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болесник |
и односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје |
станак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут |
су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи |
се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Кој |
овање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” |
едицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познаје |
слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја м |
из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, мор |
вао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле с |
раво довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </ |
р никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне |
ле купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p ren |
Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја |
м кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кр |
вој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — |
нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па даје |
не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чист |
добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и док |
овео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су би |
мо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst |
да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! |
мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен |
сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито |
моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на в |
мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p r |
дмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утиса |
олујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живе |
Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно |
з болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на |
kst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше |
алишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утис |
ма.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако да |
nd="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу |
<p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати |
да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, |
!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и з |
е!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам како |
">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> |
, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали< |
оћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегениса |
Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!.. |
ку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— |
још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја с |
да ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с нема |
ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак с |
ли! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и |
е нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели |
и ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> |
Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p |
</p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tek |
и човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да |
е тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, |
ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Бле |
а сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у |
ад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да |
="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend=" |
плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао д |
за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господ |
већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика па |
сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а |
спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу |
поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Ос |
нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим |
rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као |
ом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — |
уздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад |
за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S |
е знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мал |
у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. |
ти: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на јед |
..{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </ |
ладика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо по |
ки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне |
ед!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам о |
, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко г |
неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” ум |
из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завири |
<p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из |
пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Х |
обегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сла |
м који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} |
акше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така заб |
и сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како |
диш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад |
ољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> |
ње”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу |
а сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жени |
е мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви |
н „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из о |
и тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем с |
<p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не гов |
варач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити м |
легу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно уста |
="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче |
гоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар зау |
е књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или |
сам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад и |
х, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор |
седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе м |
Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам за |
му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да г |
одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p |
ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst"> |
ас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам |
Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одуш |
сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi> |
<p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било с |
и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох |
у с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{ |
ко даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, пред |
шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отар |
и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те |
дина или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или |
.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни |
и, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у н |
kst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафан |
зи у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не |
д стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну |
и прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити |
ар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету |
ци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу |
све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p |
: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се |
, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> |
коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек |
и и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господ |
ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том |
х вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха руч |
ко таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и стру |
rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и |
плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајниј |
} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да зви |
шао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необ |
е, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још ка |
; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! |
, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим в |
ош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа |
d="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” креве |
вео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па |
опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па |
влачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, |
била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, ал |
једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком |
вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у |
остирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, |
> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким п |
аше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буква |
г.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пун |
ца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је |
амо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, бога |
">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих |
S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће су |
атим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати |
и и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га прати |
черу. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — |
<p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, |
њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе? |
ре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и слу |
окривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушав |
а?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се ина |
d="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S |
ој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, мо |
д које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја уве |
ислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристај |
по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод |
гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!... |
<p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад оп |
брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што |
nd="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </ |
легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво |
оцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах |
мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах т |
е дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С |
и се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p r |
м, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме |
едити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још |
сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чи |
а, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на ф |
им:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом |
st">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> |
да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наи |
али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја н |
рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а шт |
помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из |
ко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео ка |
после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Te |
као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену |
ного сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, о |
ма; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под п |
стром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend= |
или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе |
ни је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његов |
у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Г |
едну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим |
p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Te |
d="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То је |
а стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: |
нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како за |
ђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, |
нда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend=" |
све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци |
се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки те |
још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу |
ебе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „сист |
о га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим |
} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{ |
Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком. |
гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближав |
је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену |
kst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога |
мо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја |
ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је |
се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројев |
а га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— |
ђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он |
?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога |
онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја с |
нога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога! |
м изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да |
чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од |
ћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и |
</p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, |
> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећ |
дина!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђ |
"Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све до |
е „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробуди |
брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си има |
</p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, га |
унио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Париз |
мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} |
сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и сло |
а после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухо |
ке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њем |
kst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако |
тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме др |
ета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у |
асна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{ |
Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> |
а откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да каже |
детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од нек |
пали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst" |
Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово! |
реса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној |
еле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, б |
носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она при |
е двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило |
део сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мир |
а небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој |
ему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се |
но Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном |
<p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се |
о даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> |
рата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе п |
о да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Посл |
} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ј |
ом је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан- |
и ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим |
. у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Х |
мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! |
ом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео |
иш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свир |
и те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} |
нтност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, х |
е моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> |
избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осети |
патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он |
капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се |
">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend= |
мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа |
описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамба |
rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао г |
штедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и |
љна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p re |
а два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, |
сници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у |
нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео |
стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и |
>Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично с |
а, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео |
уго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природ |
ој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе р |
дмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силн |
ет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, |
!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, |
дсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао |
</p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред соб |
тавити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Ал |
магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с це |
што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, дон |
ом дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и |
онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, в |
ван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. |
о срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била |
зао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише п |
аклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — |
>Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети |
аца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека |
S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један в |
> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... |
пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} |
лед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да жи |
ком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану |
"Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S |
говим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p re |
више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ства |
нај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и с |
овек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво |
Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p |
nd="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радој |
="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... о |
="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти. |
ekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} |
ekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу х |
амо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} |
</p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> < |
оја је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! < |
као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она дв |
ekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела т |
а. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груд |
кочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо |
и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије |
те ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, |
еви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувиш |
о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и кур |
арији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја |
мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад х |
нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и |
{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend |
ами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S |
не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S |
одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и повер |
, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубав |
ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и сави |
тупи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га он |
ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који |
редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” |
и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од п |
врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p |
> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чу |
} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да ст |
ekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је |
S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар |
p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господин |
ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћерет |
тири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освр |
Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољ |
а така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти зна |
су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно ти |
морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада |
наш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад |
сле нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новоро |
чњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да п |
д није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Te |
упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора |
} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не |
ри, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љуби |
ређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Te |
ако не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао |
по сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео пре |
ица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам |
.. да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да |
ом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p |
равно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ће |
не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Ј |
еше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више бли |
у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам д |
њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз |
егнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих јед |
"Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај |
, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган |
алу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед |
мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда |
!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва |
м будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и испра |
<p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да |
гу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелир |
Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су с |
зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло |
менима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина п |
закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било |
="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасви |
ример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тоб |
вим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми |
ива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, и |
ати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} |
рати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они |
покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвиц |
17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо г |
пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, т |
ш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћн |
rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Б |
прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболе |
под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на дв |
о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је саг |
ао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; |
Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Мож |
t">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих |
окушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном лист |
енило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја |
у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде |
Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспап |
и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле |
тар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је са |
ек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, п |