• claque 1
  • А 31
  • а 56
  • авлији 1
  • авлију 1
  • адвокат 1
  • Ајаох 1
  • ако 13
  • Ала 1
  • ала 2
  • Али 34
  • али 55
  • Ама 2
  • анализирати 1
  • аналисао 1
  • аналишем 1
  • апелирају 1
  • апсолутним 1
  • аранђелу 1
  • аранђео 3
  • арњеве 1
  • асистент 1
  • атом 1
  • ауторитет 1
  • афере 1
  • ах 1
  • Ах 5
  • Б 1
  • бабама 1
  • бабе 1
  • бабица 1
  • бављења 1
  • Бадава 1
  • базен 1
  • бамбадава 1
  • Бар 2
  • бар 5
  • басна 1
  • Басне 1
  • батине 1
  • баци 1
  • бацим 1
  • бачванска 1
  • Баш 5
  • баш 7
  • бегенисавали 1
  • без 7
  • безутешан 1
  • безутешна 1
  • белегу 1
  • белим 1
  • бело 5
  • белом 1
  • Београд 2
  • београдски 1
  • бесконачност 1
  • Бестрага 1
  • беше 4
  • би 13
  • била 12
  • Била 2
  • биле 2
  • били 1
  • било 17
  • Било 4
  • Био 2
  • био 20
  • бити 8
  • биће 1
  • бих 13
  • блага 1
  • благим 1
  • благо 1
  • благослова 1
  • благословим 1
  • бледи 2
  • бледог 1
  • блеште 1
  • блешти 1
  • Блешти 1
  • ближе 1
  • ближио 1
  • близини 1
  • близу 1
  • Бог 10
  • бог 3
  • Бога 3
  • бога 6
  • Богами 2
  • богами 3
  • Богати 1
  • богати 3
  • богатства 1
  • богзна 1
  • Богзна 1
  • богом 2
  • богу 4
  • божанске 1
  • Боже 2
  • боже 4
  • Божићу 1
  • божја 1
  • Бојао 1
  • болан 2
  • болесник 1
  • Болесник 1
  • болесника 2
  • болеснике 1
  • болесникове 1
  • болеснику 1
  • болесници 4
  • болест 3
  • болести 2
  • болећега 1
  • боли 1
  • болнице 2
  • болници 7
  • болницу 5
  • болничар 1
  • болнички 1
  • болном 1
  • болом 1
  • болујем 1
  • боља 1
  • Боље 1
  • боље 5
  • бољку 1
  • боцом 1
  • боцу 1
  • браде 1
  • бради 1
  • брат 4
  • брата 2
  • брате 8
  • брзо 2
  • бригајте 1
  • бригу 1
  • брижљиво 1
  • брисали 1
  • Број 2
  • бројеви 2
  • броји 1
  • бубрегом 1
  • будаласте 1
  • будалаштина 1
  • будан 1
  • буде 1
  • будем 3
  • будеш 1
  • будите 1
  • буквару 1
  • Бућ 1
  • вади 1
  • важан 1
  • Ваздух 1
  • ваздуху 2
  • вајде 1
  • Ваљало 1
  • ваљана 1
  • ваљаног 1
  • ваљда 4
  • вам 7
  • варошици 1
  • вас 9
  • Васкрс 1
  • васкрснуо 1
  • ватра 3
  • ватри 1
  • ватру 2
  • ваши 1
  • везао 1
  • везикатор 2
  • везикатора 1
  • везује 1
  • вели 1
  • велика 2
  • велике 3
  • Велики 1
  • великим 1
  • велико 3
  • великог 1
  • великој 1
  • Великом 1
  • велику 2
  • велим 1
  • величанственим 1
  • величанственом 1
  • велиш 1
  • вересија 2
  • верује 1
  • Верујте 1
  • веселим 1
  • весело 3
  • ВЕТАР 1
  • ветар 7
  • ветрењачама 1
  • већ 15
  • већег 1
  • Већи 1
  • већу 1
  • вече 1
  • вечера 2
  • вечерамо 2
  • вечерао 1
  • вечерас 1
  • вечерасмо 1
  • вечере 2
  • вечерњу 1
  • вечеру 1
  • ви 7
  • вид 1
  • Виде 1
  • виде 2
  • видевши 1
  • видело 2
  • видео 16
  • Видео 8
  • видесмо 1
  • видех 3
  • види 10
  • видим 11
  • Видим 3
  • видите 1
  • Видите 1
  • Видиш 2
  • видиш 3
  • визитама 1
  • визиту 1
  • вијор 3
  • викати 1
  • викнути 1
  • викнух 1
  • вина 2
  • вино 1
  • вином 1
  • вири 1
  • високим 1
  • високо 2
  • високу 1
  • витез 1
  • виче 1
  • вичем 1
  • више 15
  • владика 1
  • владици 1
  • влажно 1
  • вода 1
  • воде 2
  • води 1
  • воду 2
  • волела 1
  • Волела 1
  • Волео 2
  • волим 4
  • волиш 1
  • воља 1
  • воље 1
  • вољу 2
  • врага 1
  • врат 1
  • врата 13
  • врати 1
  • вратима 2
  • вратио 1
  • вратити 2
  • вреди 1
  • време 5
  • времена 2
  • времену 1
  • врстан 1
  • вртети 1
  • врту 1
  • врућ 1
  • врућа 1
  • вукао 1
  • вукло 2
  • вукући 1
  • вуче 2
  • га 44
  • газда 1
  • галичљивом 1
  • Гатке 1
  • где 16
  • гиба 2
  • гипке 1
  • гипки 1
  • главе 5
  • глави 2
  • главно 1
  • главом 2
  • главу 4
  • глас 1
  • гласно 1
  • гласом 4
  • гласу 1
  • гле 1
  • Гле 4
  • гледа 8
  • гледају 2
  • гледајући 5
  • гледали 1
  • гледало 2
  • гледам 2
  • Гледао 1
  • гледао 5
  • гледати 1
  • гледах 1
  • гледаше 1
  • глуп 1
  • глупости 1
  • говор 4
  • говора 1
  • говорећи 1
  • говори 3
  • говорила 2
  • говорио 2
  • Говорисмо 1
  • говорити 3
  • говориш 1
  • год 1
  • година 6
  • години 1
  • голицао 1
  • голишава 1
  • гора 3
  • горе 5
  • гори 1
  • горњег 1
  • горњи 1
  • Господе 2
  • господин 3
  • господина 2
  • господине 1
  • госпођице 2
  • готово 1
  • грабе 1
  • грандиозан 1
  • гране 1
  • грану 1
  • грди 1
  • грешна 1
  • грле 1
  • грло 2
  • грлом 1
  • грозница 1
  • гроша 1
  • груди 4
  • грудима 1
  • грцати 1
  • грчевито 1
  • губи 1
  • гужву 1
  • гујама 1
  • гура 1
  • гурала 1
  • Густав 1
  • гутала 1
  • гуши 1
  • Да 11
  • да 243
  • Дабогме 1
  • дабогме 3
  • давала 1
  • давао 1
  • давно 3
  • даде 1
  • дајеш 2
  • дају 1
  • дакако 2
  • дакле 3
  • Дакле 5
  • далеко 3
  • даље 8
  • даљини 2
  • дам 1
  • дан 4
  • дана 6
  • данас 3
  • Данашњи 1
  • данашњи 2
  • Дао 1
  • дао 3
  • даску 1
  • дати 4
  • даће 1
  • дах 2
  • даха 1
  • два 9
  • двадесет 3
  • дванаест 1
  • две 1
  • двоје 2
  • двојицу 1
  • дебео 1
  • девет 1
  • Девојка 2
  • девојка 3
  • девојке 3
  • девојком 1
  • девојку 5
  • Девојци 1
  • девојци 3
  • делио 1
  • десет 1
  • деси 1
  • десити 1
  • десно 1
  • десператно 1
  • десператну 1
  • детао 1
  • дете 4
  • детета 1
  • дететом 1
  • детету 1
  • детињства 3
  • детињство 2
  • деца 1
  • деце 2
  • децембарско 1
  • децу 2
  • дивота 1
  • дигнем 1
  • дигнутим 1
  • дигох 1
  • дигоше 1
  • Дигоше 1
  • диже 2
  • дижем 1
  • дижи 1
  • дизало 1
  • дијете 3
  • дим 6
  • дирнем 1
  • дисати 1
  • диспут 1
  • дише 1
  • дна 2
  • дну 1
  • до 6
  • доба 3
  • добар 1
  • добива 1
  • добио 1
  • добро 11
  • Добро 4
  • доброга 1
  • доброј 1
  • добру 1
  • добу 1
  • доведем 1
  • довео 1
  • Доврага 1
  • довуче 1
  • додавала 1
  • дође 2
  • дођем 1
  • Дођосмо 1
  • дођох 1
  • дођоше 2
  • Док 1
  • док 9
  • доказе 1
  • доказивала 1
  • доказивати 1
  • докле 1
  • докопа 1
  • доктор 3
  • доктора 2
  • докторе 1
  • доктори 3
  • доктором 1
  • доктору 2
  • долазе 1
  • долази 2
  • долазио 1
  • доле 1
  • донекле 2
  • донео 1
  • донесе 1
  • доноси 1
  • доносио 1
  • допада 1
  • Доситијеве 1
  • доспео 1
  • доста 1
  • Доста 1
  • дотакне 1
  • дотле 1
  • доћи 1
  • дохвати 3
  • доцне 1
  • дошао 3
  • Дошло 1
  • драга 1
  • дражђанском 1
  • дрв 1
  • дрва 1
  • држала 1
  • држале 1
  • држаше 1
  • држи 1
  • Дроз 1
  • друга 4
  • други 2
  • другима 1
  • друго 1
  • другог 2
  • другога 1
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 4
  • друкчија 1
  • друкчије 4
  • друкчији 1
  • друштва 1
  • дубоко 1
  • дувана 3
  • дувао 2
  • дуга 1
  • дугачким 1
  • дугме 1
  • дугмета 1
  • дуго 2
  • дуката 1
  • дућан 1
  • духну 1
  • душе 2
  • душу 1
  • ђаво 1
  • Ђока 1
  • Ђоко 4
  • Ђоку 1
  • Ђорђа 11
  • Ђорђе 20
  • Ђорђева 1
  • Ђорђеве 1
  • Ђорђевог 1
  • Ђорђевој 1
  • Ђорђевом 1
  • Ђорђеву 1
  • Ђорђем 4
  • Ђорђу 7
  • ђубре 1
  • Е 4
  • Ево 1
  • ево 2
  • Еда 1
  • еластично 1
  • електришем 1
  • електришете 1
  • емфатично 1
  • Ено 1
  • ето 4
  • Ето 5
  • Ех 2
  • жаљаше 1
  • жао 1
  • ждрепчаник 1
  • желео 1
  • жељи 1
  • Жељна 1
  • жена 1
  • Жена 1
  • жене 2
  • жени 1
  • женидби 2
  • женидбу 1
  • жените 1
  • женским 1
  • женско 1
  • жива 1
  • живели 1
  • Живели 1
  • живело 1
  • живео 1
  • живети 1
  • живим 1
  • живих 1
  • живо 1
  • живости 1
  • живот 2
  • живота 3
  • животан 1
  • животворне 1
  • животу 1
  • живца 1
  • жигице 1
  • жуч 1
  • За 1
  • за 37
  • забава 1
  • забога 1
  • заборавити 1
  • забрађена 1
  • заваравамо 1
  • зави 1
  • завирити 1
  • загледа 1
  • загрлио 1
  • загушљив 1
  • загушљиво 1
  • задатак 1
  • задатка 1
  • задимисмо 1
  • задовољан 1
  • задовољна 1
  • задовољно 1
  • задржа 1
  • задржати 1
  • задржи 1
  • задркта 1
  • заједљиво 1
  • закачке 1
  • заклетва 1
  • закова 1
  • заковане 1
  • закованим 1
  • закон 1
  • закопати 1
  • залепи 1
  • залепили 1
  • залогаји 1
  • залупити 1
  • заљубио 1
  • заљубљено 1
  • заљубљујете 1
  • замазивати 1
  • замириса 1
  • замишљен 1
  • замишљено 1
  • заната 1
  • занос 1
  • заноси 1
  • заношљиво 1
  • запалим 1
  • запевши 1
  • запрегнута 1
  • зар 6
  • Зар 6
  • заседе 1
  • заспах 1
  • застидела 1
  • затвара 1
  • затварач 1
  • затворена 1
  • Затворише 1
  • затворише 2
  • затеже 1
  • зато 3
  • заувек 1
  • заушћујући 1
  • зачињавала 1
  • зачкиљи 1
  • зачудих 1
  • зачуђен 1
  • зашто 4
  • збива 1
  • Због 1
  • збогом 1
  • Збогом 2
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • звао 1
  • звечи 1
  • звижди 1
  • звони 1
  • звонким 1
  • здравља 1
  • здравог 2
  • здравој 1
  • здроби 1
  • здрпи 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • зеленило 4
  • зеленилу 1
  • земљане 1
  • земљишту 1
  • земљу 1
  • зиду 2
  • зла 1
  • златан 1
  • злу 1
  • зна 1
  • знају 1
  • Знала 2
  • знало 1
  • знам 27
  • Знам 6
  • знао 1
  • Знате 1
  • знате 3
  • знати 1
  • знато 1
  • значаја 1
  • Значајан 1
  • значајан 2
  • значајне 1
  • значајније 1
  • значајно 2
  • знаш 2
  • Знаш 2
  • зној 1
  • знојио 1
  • зове 1
  • зовете 1
  • зовнем 1
  • зрак 1
  • зубима 1
  • зуји 1
  • И 28
  • и 398
  • иако 1
  • играло 1
  • иде 1
  • идеала 1
  • идем 1
  • Идем 2
  • идемо 1
  • идете 1
  • Иди 7
  • Из 2
  • из 24
  • избелела 1
  • избија 1
  • изброја 1
  • извадио 1
  • Извадише 1
  • Изволи 1
  • изволите 1
  • изврте 1
  • извуче 1
  • изглед 1
  • изгледи 1
  • изгњечим 1
  • изгорела 1
  • изгрди 1
  • изгуби 1
  • изгубио 1
  • изгубљено 1
  • издавати 1
  • издашност 1
  • издизати 1
  • издише 1
  • издувам 1
  • изиђе 2
  • изиђем 2
  • изиђосмо 1
  • изиђох 1
  • изјаве 1
  • између 2
  • изненада 1
  • израз 4
  • израза 2
  • изразе 1
  • изузимајући 1
  • икаке 1
  • или 15
  • Или 3
  • илиџар 1
  • има 6
  • имају 2
  • имала 2
  • имале 1
  • имам 3
  • имао 4
  • имате 1
  • име 1
  • иначе 3
  • индиферентност 1
  • интензивне 1
  • интересовале 1
  • интерпретише 1
  • ио 1
  • ипак 13
  • иронијом 1
  • исецкати 1
  • искаче 1
  • искриви 1
  • искупали 1
  • исписани 1
  • исплази 1
  • исплакано 1
  • испод 7
  • исправи 1
  • исправих 1
  • испред 1
  • испречи 1
  • испричати 1
  • испрси 1
  • испруженим 1
  • испуштала 1
  • истакне 1
  • исти 3
  • истина 2
  • истинске 1
  • истинским 1
  • исто 2
  • истој 1
  • истока 1
  • исту 1
  • исувише 1
  • исцедим 1
  • итд 1
  • ићи 1
  • Их 1
  • их 11
  • ишао 1
  • ишло 2
  • Ја 46
  • ја 85
  • јабука 1
  • јави 1
  • јавим 1
  • јад 1
  • јадни 1
  • јадно 1
  • јајима 1
  • јак 3
  • јака 1
  • јако 2
  • Јан 2
  • Јанка 1
  • Јанко 3
  • јао 1
  • Јао 1
  • Јаој 6
  • јасније 1
  • јасно 3
  • јаучеш 1
  • јаче 1
  • је 261
  • Је 5
  • Јеврем 1
  • јед 1
  • један 10
  • Један 2
  • једанпут 3
  • једва 6
  • једине 1
  • једино 1
  • једна 3
  • једне 2
  • једним 2
  • Једно 1
  • једно 2
  • једног 2
  • једној 1
  • једном 1
  • једну 11
  • једрине 1
  • једу 1
  • језик 3
  • Јер 1
  • јер 2
  • јеспапом 1
  • јест 3
  • Јест 3
  • Јесте 1
  • јецања 1
  • Јешу 1
  • јој 16
  • Јоца 23
  • Јоце 2
  • Јоци 3
  • Јоцина 1
  • Јоцино 2
  • Јоцо 1
  • Јоцом 1
  • Јоцу 9
  • још 36
  • Још 7
  • ју 1
  • јунак 1
  • јуначки 1
  • јутро 2
  • јуче 2
  • јучерашњи 1
  • к 1
  • каве 1
  • кад 35
  • Кад 6
  • каже 15
  • Каже 4
  • кажем 10
  • кажипрстом 1
  • Кажу 1
  • кажу 2
  • Казао 1
  • казао 6
  • казати 3
  • казаше 1
  • кајао 1
  • кака 1
  • Кака 1
  • Какав 1
  • какав 3
  • какво 1
  • каке 3
  • Како 5
  • како 54
  • каком 1
  • Каку 1
  • каку 2
  • калдрму 1
  • калуђера 1
  • калфа 1
  • камен 1
  • каменити 1
  • камену 1
  • камоли 1
  • канцеларији 1
  • канцеларију 1
  • Као 4
  • као 60
  • капак 1
  • капетанским 1
  • капије 2
  • капију 2
  • капута 1
  • Каролине 1
  • кас 3
  • Касију 1
  • кат 1
  • ката 1
  • катанама 1
  • кафану 2
  • квака 1
  • кецељама 1
  • кидати 1
  • километра 1
  • кињио 1
  • кифле 1
  • клавиром 1
  • клела 1
  • клецати 1
  • клупи 1
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кљуца 1
  • књига 2
  • књиге 1
  • Ко 2
  • ко 9
  • ковчег 1
  • ковчега 1
  • ког 1
  • кога 2
  • код 12
  • која 4
  • које 3
  • којекаких 2
  • којечему 1
  • Којешта 1
  • којешта 2
  • који 26
  • којих 1
  • којој 3
  • којом 1
  • коју 1
  • кокетним 1
  • кола 3
  • колена 1
  • Колико 1
  • колико 7
  • колима 1
  • комбинације 1
  • коме 4
  • комендија 1
  • конак 1
  • копкало 1
  • копрцајући 1
  • копрцати 1
  • кораке 1
  • корача 1
  • корачим 2
  • коса 1
  • Коса 1
  • коси 1
  • коштано 1
  • кошуља 2
  • кошуљу 1
  • Крај 1
  • крај 3
  • крајевима 1
  • крајичак 1
  • красна 1
  • Красно 1
  • красној 1
  • кратак 3
  • кратко 3
  • крвава 1
  • кревет 4
  • кревета 7
  • кревети 1
  • кревету 5
  • крепко 1
  • кретање 1
  • крећући 1
  • кречом 1
  • криви 1
  • криво 2
  • крило 2
  • крилу 1
  • Кроз 1
  • кроз 8
  • кроза 1
  • крупно 1
  • крути 1
  • кћери 1
  • куд 2
  • Куждраво 1
  • кука 2
  • кукавица 2
  • Куку 1
  • кукуљицом 1
  • купања 1
  • купање 1
  • Купање 1
  • Купао 1
  • куповао 1
  • куражим 1
  • куражно 2
  • куртоазије 1
  • кутија 1
  • кућа 1
  • кућаници 1
  • куће 3
  • кући 3
  • кућу 2
  • кухао 1
  • Лабу 1
  • лавина 1
  • лагање 1
  • Лазара 1
  • лаик 1
  • лако 3
  • лактовима 1
  • лакту 1
  • Лакше 2
  • лакше 3
  • латинским 2
  • Леви 1
  • лево 1
  • леву 1
  • легао 1
  • Легосмо 1
  • леденица 1
  • леденог 1
  • леђа 3
  • лежали 1
  • лежао 1
  • лежемо 1
  • лежи 1
  • Лези 1
  • лека 1
  • лекар 1
  • Лекар 1
  • лекара 2
  • лекари 1
  • Лекари 1
  • лекарима 1
  • лекару 1
  • лековима 1
  • ленштино 1
  • лепа 2
  • лепо 4
  • летиш 1
  • лећи 1
  • лешкарио 2
  • ли 17
  • либадету 1
  • ливадом 1
  • лимун 1
  • лимунацију 1
  • линије 1
  • липа 1
  • липе 1
  • лист 1
  • листовима 1
  • листу 1
  • лица 3
  • лице 2
  • лицем 1
  • лицу 4
  • лични 1
  • личностима 1
  • луд 1
  • лудовање 1
  • лупи 1
  • лупу 1
  • лутријска 1
  • луфтови 1
  • љубави 2
  • љубавно 1
  • љубе 1
  • љубим 1
  • љубичастом 1
  • љубоморан 1
  • људе 1
  • људи 3
  • људима 1
  • љут 1
  • љушкан 1
  • м 1
  • ма 2
  • Ма 2
  • магазе 1
  • магази 1
  • мада 2
  • мађионичким 1
  • мађионични 1
  • мазила 1
  • мајка 4
  • мајке 2
  • мајкино 1
  • мајко 2
  • мајком 4
  • мајку 2
  • мајци 2
  • макох 1
  • мале 1
  • мали 3
  • малим 1
  • Мало 1
  • мало 10
  • малом 1
  • малтретисати 1
  • малу 2
  • мама 11
  • Мама 5
  • мами 1
  • мамин 1
  • мамину 1
  • мамо 4
  • Мамо 6
  • мамом 3
  • маму 3
  • манастир 1
  • манастиру 1
  • маневром 1
  • мање 4
  • Марије 1
  • марила 1
  • маску 1
  • мастило 1
  • матер 4
  • матере 4
  • материјал 1
  • материје 1
  • мати 14
  • матором 1
  • махну 1
  • махом 2
  • машина 1
  • машину 1
  • машући 1
  • ме 46
  • медицинама 1
  • медицине 1
  • медом 1
  • мекано 1
  • меким 1
  • мене 12
  • Мене 2
  • мени 19
  • Мени 3
  • мења 1
  • мере 1
  • месеца 1
  • места 4
  • место 1
  • месту 2
  • метну 2
  • метнуо 1
  • Мећем 1
  • Ми 1
  • ми 92
  • мила 1
  • милијун 1
  • мило 2
  • министарству 1
  • минут 2
  • мирис 2
  • мирисао 1
  • мирише 3
  • миришљав 2
  • мисао 3
  • мисли 4
  • мислим 8
  • мислио 8
  • мислити 1
  • мислиш 3
  • мистериозно 1
  • мистериозности 1
  • мишицу 1
  • мишке 1
  • мишком 3
  • мишљење 1
  • мишљу 1
  • Мишу 1
  • младића 1
  • младићи 2
  • младићу 1
  • млатајући 1
  • млатати 1
  • Много 4
  • много 6
  • многоме 1
  • мном 7
  • мог 2
  • мога 3
  • могао 4
  • могу 6
  • могућне 1
  • могућно 3
  • можда 1
  • Може 1
  • може 16
  • можете 1
  • Можете 1
  • мозгу 1
  • мој 11
  • моја 14
  • Моја 4
  • Моје 1
  • моје 19
  • моји 2
  • мојим 3
  • мојих 1
  • мојој 4
  • мојом 1
  • Мојсијем 1
  • Мојсило 1
  • моју 5
  • молим 3
  • Молим 4
  • молитвама 1
  • мом 1
  • момак 1
  • Момак 1
  • моме 6
  • Момци 1
  • монету 1
  • мора 2
  • морал 1
  • морала 2
  • моралом 1
  • морамо 1
  • морао 3
  • морати 1
  • Море 2
  • море 6
  • моћ 1
  • моћну 1
  • мраморасто 1
  • мрачна 2
  • мрачније 1
  • мрачно 1
  • мртав 1
  • мртвац 1
  • мртвог 1
  • му 31
  • мука 1
  • муке 1
  • муком 2
  • муци 1
  • мучи 1
  • мучио 1
  • Мучио 1
  • Н 2
  • На 6
  • на 84
  • навијала 1
  • навлачи 2
  • нагласити 1
  • Наговорио 1
  • Над 1
  • нада 1
  • надао 1
  • наде 2
  • надом 1
  • наду 1
  • нађем 4
  • називљујући 1
  • назидао 1
  • назире 1
  • назоре 1
  • наизвесно 1
  • највише 1
  • најзад 1
  • најновијег 1
  • најпре 1
  • налик 2
  • нам 3
  • нама 2
  • намери 1
  • наместио 1
  • намештају 1
  • намргодивши 1
  • наниже 1
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • напео 1
  • напипава 1
  • напољу 1
  • Напослетку 3
  • напослетку 6
  • напред 3
  • напредовање 1
  • напротив 1
  • Напротив 1
  • напуни 1
  • наравно 2
  • Наравно 3
  • нареди 1
  • нарочито 1
  • Нарочито 1
  • нас 12
  • насело 1
  • насловном 1
  • настојањем 1
  • наступи 1
  • Натраг 2
  • натраг 4
  • наумио 1
  • науче 1
  • начелниковим 1
  • начинио 2
  • начином 1
  • наш 3
  • нашао 1
  • Нашао 1
  • наше 3
  • нашег 1
  • нашли 1
  • нашој 3
  • нашто 1
  • Нашто 3
  • нашу 1
  • Не 17
  • не 79
  • неба 1
  • небеске 1
  • небо 2
  • невешта 1
  • невиђен 1
  • невиђена 1
  • невоља 1
  • невољи 1
  • невреме 1
  • негде 3
  • него 10
  • недеља 1
  • недостаје 1
  • нежењен 2
  • нежно 1
  • неизлечива 1
  • неискусан 1
  • нејакоме 1
  • нејасно 1
  • нека 5
  • Нека 5
  • некад 1
  • Некака 1
  • некаке 1
  • некаких 1
  • некако 1
  • некакој 1
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 9
  • неким 3
  • Неких 1
  • Неко 1
  • неко 5
  • неког 1
  • некога 1
  • неком 10
  • некоме 1
  • неку 5
  • нема 4
  • немају 3
  • немам 1
  • немачком 1
  • Немој 1
  • немој 2
  • немоћи 1
  • необично 2
  • неодољиво 1
  • неодољивој 1
  • неодређено 1
  • непобитне 1
  • непрестано 2
  • неразговетно 1
  • неразумљиво 1
  • нерв 2
  • нерви 1
  • нервозан 1
  • неспавање 1
  • неспавањем 1
  • несрећан 1
  • несреће 2
  • несрећним 1
  • несрећу 1
  • нестрпљив 1
  • Неће 1
  • неће 2
  • нећеш 1
  • Нећеш 1
  • Нећу 2
  • нећу 5
  • нечим 2
  • нечувену 1
  • нечујно 1
  • нечух 1
  • Нешто 3
  • нешто 35
  • Ни 1
  • ни 22
  • низашто 1
  • није 16
  • Није 8
  • ниједан 1
  • ниједанпут 1
  • никад 5
  • никаке 1
  • никако 1
  • никаког 1
  • нико 1
  • нимало 1
  • нисам 10
  • Нисам 4
  • ниси 1
  • нису 1
  • нихати 1
  • ништа 12
  • Ништа 4
  • но 1
  • новаца 2
  • ново 1
  • новорођено 1
  • ноге 3
  • ногом 1
  • ногу 1
  • нокат 1
  • нос 1
  • носи 1
  • носио 1
  • носом 2
  • ноћ 3
  • ноћи 1
  • ноћиште 1
  • ње 9
  • њега 11
  • Њега 2
  • његов 6
  • његова 2
  • његове 6
  • његовим 3
  • његовог 3
  • његовој 3
  • његовом 1
  • његову 2
  • њезиним 1
  • њезиних 1
  • Њему 1
  • њему 11
  • њен 2
  • њена 1
  • Њене 1
  • њене 4
  • њеним 2
  • њених 1
  • њено 1
  • њеног 1
  • њеној 1
  • њеном 1
  • њену 4
  • њим 2
  • њима 2
  • њиме 4
  • њих 7
  • њиха 2
  • њихове 1
  • њиховој 1
  • њој 8
  • њојзи 2
  • њом 2
  • њоме 1
  • њу 8
  • О 2
  • о 45
  • обамрло 1
  • обамро 1
  • обвезница 1
  • обе 3
  • обема 2
  • обесели 1
  • обешено 1
  • обиђе 1
  • обиђи 1
  • обичаја 1
  • Обично 1
  • обично 3
  • објаснио 1
  • облак 2
  • облаке 1
  • обле 1
  • облину 1
  • облу 1
  • обоје 1
  • обојица 1
  • оборене 1
  • образа 1
  • образу 1
  • обрва 2
  • обрве 2
  • обриса 1
  • обрте 2
  • обузе 1
  • обуку 1
  • обучем 2
  • обучени 1
  • Ова 1
  • ова 3
  • овај 1
  • оваки 1
  • оваким 1
  • овако 3
  • овде 4
  • ове 3
  • овима 1
  • ових 1
  • ово 4
  • оволишно 1
  • огледао 1
  • огромније 1
  • огромно 1
  • огуглају 1
  • Од 3
  • од 40
  • одавна 1
  • одапевши 1
  • Одатле 1
  • одведе 1
  • одвих 1
  • одвраћала 1
  • одвуче 1
  • одговара 1
  • одговарали 1
  • одговори 3
  • оде 2
  • одемо 1
  • Одлазак 1
  • одлетео 1
  • одлучим 1
  • одлучио 1
  • одмах 14
  • Одмах 3
  • одмену 1
  • одмотавати 1
  • однекуд 1
  • Однекуд 1
  • однети 1
  • однос 1
  • односи 2
  • Одох 1
  • одреши 1
  • одржи 1
  • одскакало 1
  • одсудно 3
  • одсутно 1
  • одушевљен 1
  • одшкринуо 1
  • оженио 1
  • оживи 1
  • оживљава 1
  • оживљавању 1
  • озарена 1
  • озбиљан 2
  • озбиљна 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 2
  • озбиљности 1
  • озбиљношћу 1
  • озго 2
  • оздравити 1
  • оздрављење 1
  • ока 3
  • окамењен 1
  • Око 2
  • око 7
  • окрени 1
  • окренут 1
  • окрете 2
  • окречена 1
  • окупан 1
  • окупану 1
  • олтар 1
  • он 28
  • Он 33
  • Она 11
  • она 38
  • Онај 1
  • онај 15
  • онако 5
  • онда 13
  • Онда 6
  • Оне 1
  • оне 7
  • Они 3
  • они 4
  • оним 2
  • Оно 1
  • оно 16
  • оног 1
  • Онога 1
  • онога 8
  • оној 3
  • оном 2
  • ономе 1
  • ону 5
  • опажа 1
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазио 3
  • оперисати 1
  • опет 31
  • опирала 1
  • описати 1
  • описујем 1
  • опишем 1
  • опкопе 1
  • опрости 2
  • опростили 1
  • Опростим 2
  • опток 1
  • општине 1
  • општини 1
  • орган 1
  • организам 1
  • орману 1
  • ортаци 1
  • ортачки 1
  • освајаше 1
  • осветљена 1
  • освртосмо 1
  • Осетим 1
  • осетио 2
  • осећа 1
  • Осећам 1
  • осећам 4
  • осећање 1
  • осећањем 3
  • Осећао 2
  • осећао 4
  • осећаш 1
  • ослободим 1
  • основ 1
  • основи 1
  • оста 2
  • остави 1
  • оставили 1
  • оставио 1
  • оставити 1
  • остављају 1
  • остављам 1
  • остављао 1
  • остављеној 1
  • остадоше 1
  • остало 1
  • остане 1
  • остао 1
  • Остари 1
  • остати 1
  • осушила 1
  • осушио 1
  • отарасим 1
  • отац 2
  • отварати 1
  • отворен 1
  • отворена 1
  • отворено 1
  • отвори 3
  • отворим 1
  • Отворим 1
  • отворио 1
  • отворише 2
  • Отиди 2
  • отићи 1
  • отишао 1
  • откачи 1
  • откопали 1
  • Откуд 1
  • откуд 6
  • отпуштам 1
  • отргне 1
  • отрчим 1
  • Ох 4
  • оца 3
  • оцем 1
  • оцу 1
  • очајања 1
  • очајно 1
  • Очи 1
  • очи 16
  • очију 3
  • очима 8
  • очњег 1
  • оштрије 1
  • оштро 1
  • Па 25
  • па 49
  • падати 1
  • падаше 1
  • Паде 1
  • паде 4
  • падну 1
  • пажљиво 2
  • пажње 1
  • пазуха 2
  • пазухом 1
  • паклу 1
  • паковање 1
  • палили 1
  • Палим 2
  • палио 1
  • палца 1
  • паљевину 1
  • памет 4
  • памети 1
  • паметноме 1
  • пао 1
  • пар 4
  • Париза 1
  • Паризу 1
  • париска 1
  • парче 3
  • парчета 1
  • парчетарити 1
  • пасти 2
  • патос 2
  • пауза 1
  • педаљ 1
  • перчин 1
  • петак 1
  • пешеве 1
  • пиво 1
  • пиркаше 1
  • писали 1
  • писаћем 1
  • пита 1
  • Питај 1
  • питања 1
  • пити 1
  • пиха 1
  • плаве 1
  • плаветнило 1
  • плави 3
  • плакала 1
  • плакати 1
  • планова 1
  • пластичност 1
  • плата 1
  • плате 1
  • платну 1
  • плату 1
  • плаче 1
  • плачем 2
  • плачеш 2
  • плашљиво 1
  • плашњом 1
  • племенитости 1
  • плетеницу 1
  • пљесну 2
  • пљуваоницама 1
  • пљуваоницу 1
  • пљускају 1
  • По 1
  • по 24
  • побаучке 1
  • побегох 1
  • победа 1
  • победио 1
  • поведе 1
  • поведем 1
  • поверење 1
  • поверењем 1
  • Поверљиво 1
  • поверљиво 2
  • повија 1
  • повијајући 1
  • повисоко 1
  • повољно 1
  • Поврх 1
  • поврх 2
  • погдешто 1
  • Погдешто 1
  • поглади 1
  • поглед 13
  • погледа 2
  • погледао 1
  • погледах 2
  • Погледом 1
  • погледом 2
  • погледу 1
  • погурен 1
  • под 10
  • подвлачи 1
  • подиграваш 1
  • подједнако 1
  • подмлађивање 1
  • подне 1
  • подносио 1
  • подоста 1
  • поду 1
  • пођох 1
  • позелене 1
  • позна 1
  • познавајући 1
  • познавао 1
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајем 6
  • Познајете 1
  • познам 4
  • познанства 1
  • позната 1
  • познате 1
  • познати 1
  • познатим 1
  • познатом 1
  • поимам 1
  • појави 1
  • поједини 1
  • показа 2
  • показује 1
  • поклони 1
  • Поклоним 1
  • поклопи 1
  • покојној 1
  • покоју 1
  • покрај 2
  • покривао 1
  • покривач 1
  • покривен 1
  • покупи 2
  • покупљена 1
  • покушавао 3
  • покушавати 1
  • покушам 1
  • Покушао 1
  • покушати 1
  • покушах 1
  • пола 1
  • Пола 1
  • полако 1
  • полусаном 1
  • пољубим 1
  • пољубити 1
  • пољубих 1
  • помагао 1
  • помади 1
  • Помакни 1
  • помогнем 1
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • Помоћник 3
  • помоћник 8
  • помоћника 4
  • помоћниковој 1
  • помоћнику 3
  • понавља 2
  • понеки 1
  • понеко 1
  • понела 2
  • поновим 1
  • поново 1
  • поноса 1
  • поносом 1
  • понуд 1
  • понудама 1
  • Понудили 1
  • попили 1
  • попови 1
  • поправити 1
  • поред 4
  • порцуланско 1
  • посао 1
  • поскочих 1
  • послао 1
  • после 12
  • После 4
  • последње 1
  • послеподне 4
  • послова 1
  • послужи 1
  • послушно 1
  • послушност 1
  • постављена 1
  • постао 2
  • потенцисало 1
  • потклобучену 1
  • потпуно 1
  • Потреса 5
  • потресао 1
  • потрпа 2
  • потрча 1
  • поузданим 1
  • поуздање 3
  • поуздањем 3
  • поцрвенео 1
  • поче 12
  • почела 1
  • почело 1
  • почео 6
  • почесто 1
  • почех 1
  • почеше 1
  • Почињао 1
  • почиње 1
  • пошао 1
  • пошље 1
  • поштапа 2
  • поштедео 1
  • поштен 1
  • поштено 1
  • поштеној 1
  • пошто 1
  • Пошто 1
  • поштовањем 1
  • прави 1
  • правио 1
  • правиш 1
  • празан 3
  • празна 1
  • празнине 1
  • празног 1
  • праосновне 1
  • пратили 1
  • пратим 1
  • пратио 2
  • прашина 1
  • прашине 2
  • прве 1
  • први 1
  • прво 3
  • првога 1
  • Пре 1
  • пре 4
  • пребацио 1
  • преводу 1
  • преврћући 1
  • прегази 1
  • пред 10
  • преда 7
  • предавао 1
  • предаје 1
  • предајем 1
  • предано 1
  • преданост 1
  • предишући 1
  • предлогом 1
  • предмету 1
  • предсобље 1
  • прекиде 1
  • преко 7
  • према 1
  • препире 1
  • прерано 1
  • пресецати 1
  • престрављено 1
  • пресуда 1
  • претварање 1
  • претурисмо 1
  • прибирао 1
  • приближавасмо 1
  • прибрасмо 1
  • приђе 1
  • пријатно 1
  • приклопи 1
  • приликама 1
  • прилику 1
  • прилици 1
  • пример 6
  • приметио 1
  • приметно 1
  • принципа 1
  • принципе 1
  • припаде 1
  • приповедака 1
  • приповетке 1
  • прирастао 1
  • природе 3
  • Природи 1
  • природи 3
  • природом 1
  • природу 1
  • прискочи 2
  • прискочим 1
  • пристаде 1
  • пристајао 1
  • пристаје 1
  • притискује 1
  • Прича 1
  • прича 5
  • Причала 1
  • причала 4
  • причањем 1
  • причао 5
  • причати 1
  • приче 6
  • пришивала 1
  • пробудио 2
  • провео 4
  • провлачи 1
  • провлачио 1
  • прогута 1
  • продаде 1
  • прозор 4
  • прозором 1
  • пролеће 1
  • промаха 1
  • промену 1
  • промењен 1
  • пропало 1
  • пропасти 1
  • просипа 1
  • просте 1
  • прости 1
  • простирком 1
  • просто 1
  • простотом 1
  • Протеглим 1
  • против 2
  • проћеретати 1
  • прохујало 1
  • прочитам 1
  • прошаптах 1
  • прст 1
  • Прсте 1
  • прсте 2
  • прстију 1
  • пружа 1
  • пруженим 1
  • пружену 1
  • пружи 1
  • пруживши 1
  • пружим 1
  • псовала 1
  • пуне 2
  • пуни 1
  • пуних 1
  • пуно 2
  • пуста 1
  • пусте 1
  • пустим 1
  • пустош 1
  • пут 6
  • пута 3
  • путујете 1
  • пуцао 1
  • пуше 1
  • пушили 1
  • Пушили 1
  • пушио 1
  • Пуштате 1
  • пушћул 1
  • равница 1
  • раде 2
  • ради 3
  • радим 2
  • радио 5
  • радите 1
  • радити 3
  • Радојловића 1
  • Радојловићем 2
  • Радојловићу 1
  • рађању 1
  • разабрао 1
  • Разабрао 1
  • разбери 1
  • разбија 1
  • разбијао 1
  • разбио 1
  • разболео 1
  • разбуди 1
  • разбудио 1
  • разгалио 1
  • разговарала 1
  • Разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговор 3
  • раздвоји 1
  • Разиђе 1
  • размишљао 1
  • размишљати 1
  • разортачисмо 1
  • разрађујем 1
  • разум 1
  • разуме 1
  • Разуме 1
  • разумевао 1
  • разумем 1
  • разумео 1
  • рају 1
  • ракијом 1
  • рамена 1
  • раменима 2
  • раније 1
  • рано 1
  • раног 1
  • рањено 1
  • распиње 1
  • распитивати 1
  • расположењу 3
  • раставити 1
  • раставља 1
  • расте 1
  • растумачим 1
  • рве 1
  • ред 1
  • Редом 1
  • редом 2
  • рези 1
  • Рекао 1
  • рекао 2
  • рекла 2
  • рекне 2
  • рекнем 1
  • Рекох 1
  • рекох 10
  • рекоше 2
  • религиозним 1
  • ресица 1
  • реституише 1
  • реч 3
  • Рече 1
  • рече 15
  • реченицама 1
  • речи 4
  • речима 2
  • речитошћу 1
  • решава 2
  • реше 1
  • ровитим 1
  • рођак 2
  • Роткве 1
  • ружно 1
  • рука 1
  • рукав 1
  • рукама 7
  • руке 9
  • руковао 1
  • руком 7
  • руку 16
  • рупицу 1
  • рупу 1
  • руци 4
  • ручица 1
  • ручка 2
  • ручку 1
  • С 4
  • с 68
  • са 22
  • сабљом 1
  • сав 1
  • Сав 1
  • савест 1
  • савете 1
  • саветовали 1
  • савијају 1
  • савила 1
  • Саву 1
  • сагорела 1
  • сад 19
  • Сад 9
  • салону 1
  • сам 140
  • сама 3
  • само 26
  • Само 4
  • самој 1
  • самоубилачкој 1
  • самохране 1
  • самрти 1
  • сан 4
  • санћим 1
  • сањајући 1
  • Сањао 1
  • сањао 2
  • сањаш 1
  • сањиви 1
  • сарафа 1
  • Сасвим 2
  • сасвим 9
  • саслушах 1
  • састанак 1
  • састати 1
  • сата 2
  • сати 2
  • сахат 1
  • сахрањивању 1
  • сва 1
  • свадби 1
  • свађа 1
  • сваке 1
  • сваки 2
  • сваком 1
  • Све 4
  • све 54
  • свега 3
  • свежем 1
  • свеједно 3
  • свемогући 1
  • свет 6
  • света 1
  • светле 1
  • светлост 1
  • светлошћу 1
  • светлу 1
  • светом 2
  • светски 4
  • свету 1
  • свећа 1
  • свећу 2
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечане 1
  • свечано 1
  • свечаном 1
  • Сви 3
  • сви 6
  • свијало 1
  • свирала 1
  • свирку 1
  • свиће 1
  • свја 2
  • свога 2
  • сводове 1
  • свој 4
  • своја 1
  • својаку 1
  • своје 1
  • Своје 1
  • својим 1
  • својима 1
  • својом 3
  • своју 3
  • свом 1
  • сврбе 1
  • свршавало 1
  • свршено 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 2
  • се 255
  • себе 4
  • себи 4
  • севајући 1
  • севала 1
  • севале 1
  • седам 1
  • седамнаест 1
  • седате 1
  • седе 2
  • седела 1
  • седело 1
  • седео 3
  • седећи 2
  • Седи 1
  • седи 2
  • седим 2
  • седнете 1
  • седну 1
  • седох 3
  • сеђаше 1
  • сека 2
  • секутић 1
  • сену 1
  • сестра 1
  • Сестра 1
  • сестром 1
  • сестру 1
  • сетим 1
  • Сетих 2
  • Сећам 2
  • сећам 5
  • сећања 1
  • сећање 1
  • сече 1
  • си 13
  • силан 1
  • силније 1
  • силно 4
  • силом 1
  • син 1
  • сине 1
  • Сине 1
  • сину 1
  • Сиромах 1
  • сиромаха 1
  • Сирото 1
  • сироту 1
  • систем 1
  • систематски 1
  • ситне 1
  • ситно 2
  • ситуације 1
  • сјај 1
  • скачу 1
  • скидајући 1
  • скиде 2
  • скину 1
  • склапају 1
  • склопим 1
  • скочи 1
  • скочио 1
  • скочих 2
  • скупа 1
  • слабо 1
  • слагао 1
  • сладак 1
  • слазио 1
  • сласт 1
  • слатка 1
  • слатким 1
  • слатко 6
  • слаткој 1
  • слатком 1
  • слеже 2
  • слепа 1
  • слепац 1
  • слепаца 1
  • слепу 1
  • слике 2
  • сличност 1
  • слободно 3
  • службу 2
  • слусас 1
  • слуха 1
  • случаја 1
  • случају 1
  • Случају 1
  • слуша 1
  • слушали 1
  • слушао 3
  • сљуби 1
  • смеј 1
  • смејао 2
  • смеје 2
  • смео 2
  • смета 1
  • смешећи 1
  • смо 13
  • смрти 1
  • сна 1
  • снаге 1
  • снажнија 1
  • снажног 1
  • сну 1
  • снурати 1
  • со 1
  • Соба 1
  • собе 8
  • соби 5
  • собом 1
  • собу 7
  • Сока 2
  • Соко 1
  • сокола 1
  • сомун 3
  • сомуна 1
  • сонату 1
  • софра 1
  • спава 1
  • Спава 1
  • спавао 1
  • спомен 1
  • спремити 1
  • спремно 1
  • спуштају 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • срамота 1
  • Србију 1
  • срдачно 1
  • срдиш 1
  • сребрењацима 1
  • среди 1
  • средњег 1
  • срести 1
  • сретосмо 1
  • срећан 2
  • срећи 1
  • срећна 1
  • срећни 2
  • срећној 1
  • срж 1
  • сруших 1
  • срца 2
  • Срце 1
  • срце 7
  • срцем 1
  • срцу 2
  • стаде 1
  • стаза 2
  • стазе 1
  • стајала 2
  • стајале 1
  • стајало 1
  • стајаше 1
  • стакло 1
  • стала 1
  • стан 1
  • стане 1
  • станем 1
  • Станке 1
  • стања 1
  • стање 1
  • стара 3
  • стари 1
  • старински 1
  • старих 1
  • стару 2
  • стас 1
  • Стаса 1
  • ствар 1
  • ствари 3
  • створење 1
  • створише 1
  • сте 2
  • стегнем 1
  • стеже 1
  • стигнеш 1
  • стид 3
  • стидим 1
  • стискам 1
  • стискао 1
  • стиснутим 1
  • стићи 1
  • сто 2
  • стога 3
  • стоји 1
  • стола 1
  • столици 1
  • столицу 1
  • столу 1
  • стотину 2
  • стотињак 1
  • сточић 1
  • стравом 1
  • стражу 1
  • стране 4
  • страни 1
  • страну 3
  • страсти 1
  • Страховита 1
  • страшан 1
  • Страшне 1
  • страшно 3
  • стреле 1
  • стресе 1
  • стрицу 1
  • струже 1
  • ступају 1
  • ступим 1
  • ступио 1
  • су 39
  • суботом 1
  • судбина 3
  • судбине 1
  • судбином 1
  • судећи 1
  • судим 1
  • суду 1
  • суза 2
  • сузама 1
  • сузе 3
  • сумње 2
  • сутра 1
  • Сутра 3
  • сутрадан 1
  • суха 1
  • Сушење 1
  • суши 1
  • схватању 1
  • та 6
  • Та 8
  • табли 1
  • таблу 1
  • таван 2
  • таваница 1
  • тавану 1
  • тада 8
  • Тада 9
  • тај 12
  • тајанствен 1
  • тајанственим 1
  • тајанственост 1
  • така 1
  • таквих 1
  • таквом 1
  • Таки 1
  • тако 36
  • Тако 4
  • такође 1
  • таласи 1
  • тама 1
  • тамно 1
  • тамо 6
  • тапету 1
  • тати 1
  • татом 1
  • твога 1
  • твој 1
  • твоја 1
  • твоје 1
  • твом 1
  • тврдо 1
  • Те 1
  • те 26
  • тебе 1
  • теби 3
  • тежак 2
  • тежина 1
  • тежину 2
  • тек 7
  • телеграфску 1
  • темену 1
  • тера 1
  • терет 2
  • тетка 1
  • тетки 1
  • тетком 1
  • тешење 1
  • тешке 2
  • тешких 1
  • тешко 5
  • тешкоћама 1
  • ти 36
  • Ти 5
  • тим 2
  • тих 1
  • тиха 1
  • тихе 1
  • тихо 1
  • тишина 1
  • тишину 1
  • то 62
  • То 7
  • тобом 4
  • тог 2
  • Тога 4
  • тога 8
  • толико 2
  • том 1
  • томе 7
  • топал 2
  • топио 1
  • топло 1
  • топовско 1
  • трава 1
  • тражим 4
  • тражио 1
  • тражити 1
  • трговац 1
  • треба 6
  • требало 1
  • требао 1
  • тренут 1
  • тренутак 1
  • тресе 1
  • трже 1
  • три 2
  • трипут 1
  • трља 1
  • троје 1
  • трпа 1
  • трпао 1
  • трудила 1
  • трудити 1
  • Ту 1
  • ту 5
  • туге 1
  • тугом 1
  • туђим 1
  • тужан 1
  • тужим 1
  • тужне 2
  • тужно 2
  • Турао 1
  • тури 1
  • ће 25
  • ћемо 1
  • ћери 1
  • ћерком 2
  • ћерку 2
  • ћерци 1
  • ћеш 4
  • Ћорђа 1
  • Ћорђе 3
  • Ћорђем 1
  • Ћорђу 1
  • ћу 10
  • Ћутали 1
  • ћутали 2
  • У 10
  • у 168
  • убедљивије 1
  • убија 1
  • убио 1
  • убрзава 1
  • Убрзо 1
  • увек 9
  • уверење 1
  • увијају 1
  • увијао 1
  • уво 1
  • угасити 1
  • углу 1
  • угљеном 1
  • угнуше 1
  • уграбио 1
  • угуши 1
  • Удавих 1
  • удављеник 1
  • удар 1
  • удари 1
  • удариле 1
  • удову 1
  • уђе 4
  • уђем 1
  • уђи 1
  • Уђосмо 1
  • уђох 1
  • Уђох 1
  • ужа 1
  • ужасна 1
  • уз 3
  • узвик 1
  • узвицима 1
  • узврдао 1
  • уздизале 1
  • узе 6
  • узео 2
  • узимала 1
  • узимаш 1
  • узме 1
  • узмем 1
  • узми 1
  • узмите 1
  • ујести 1
  • укочено 2
  • укочи 1
  • укратко 1
  • улицу 1
  • уљудим 1
  • уме 1
  • умела 1
  • умем 3
  • умијем 1
  • умири 2
  • умор 1
  • уморан 2
  • умре 3
  • умрети 1
  • умрлих 1
  • умро 1
  • унакрст 1
  • унеколико 1
  • унутра 3
  • уобичајио 1
  • уозбиљи 1
  • уосталом 1
  • упамтим 1
  • упамтио 1
  • упија 1
  • упитам 1
  • упитах 1
  • уплашен 1
  • упола 1
  • упоредити 2
  • управљен 1
  • управо 2
  • упрли 1
  • упрт 1
  • упуштам 1
  • урадио 1
  • усиљавање 1
  • усиљавао 1
  • Усиљавао 1
  • ускоро 1
  • услужени 1
  • усне 1
  • успављује 1
  • успети 1
  • успеха 1
  • успомена 1
  • усрећи 1
  • усрећити 2
  • уста 2
  • устала 1
  • устумара 1
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утешљивије 1
  • утешљиво 1
  • утисак 4
  • утиске 2
  • утуткивао 1
  • Ућутасмо 1
  • Ух 1
  • ухвати 2
  • ухватим 1
  • учи 1
  • учини 1
  • учинило 2
  • учинио 1
  • учинити 1
  • учиниш 1
  • учињено 1
  • Ушао 1
  • ушима 2
  • ушинуо 1
  • уштеђевине 1
  • уштипака 1
  • уштиркана 1
  • фамилијарни 1
  • фаталиста 2
  • фијакеру 1
  • филозоф 2
  • филозофијом 1
  • филозофисање 1
  • филозофисао 1
  • фириза 1
  • фишек 1
  • фосфорастом 1
  • фуруне 1
  • хај 1
  • Хај 2
  • хајд 1
  • Хајд 2
  • хајде 1
  • Хајде 4
  • хајдемо 1
  • хаљина 1
  • хапсу 1
  • хартија 1
  • хартије 2
  • Хвала 1
  • хвала 4
  • хват 1
  • хеј 1
  • Хеј 1
  • хиљаду 2
  • хитати 1
  • Хич 1
  • хладан 2
  • хладни 1
  • хладно 3
  • хладноћом 1
  • хлебац 1
  • хлебом 1
  • ходником 1
  • ходнику 3
  • хоће 2
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • Хоћу 1
  • хоћу 4
  • храни 1
  • хранити 1
  • хтеде 3
  • хтедох 1
  • Хтео 2
  • хтео 6
  • хуји 1
  • цакле 1
  • царицу 1
  • цвокотати 1
  • цеди 1
  • целим 1
  • цело 1
  • целога 1
  • целу 1
  • цео 2
  • цигаре 1
  • цигару 4
  • цимнуо 1
  • ципелама 1
  • цицвара 1
  • црва 4
  • Црвено 2
  • црна 1
  • црне 1
  • црнило 1
  • цупкао 1
  • чађ 1
  • чак 5
  • чамову 1
  • чардак 1
  • чаробну 1
  • час 2
  • часак 1
  • чашама 1
  • чаше 1
  • чврсте 1
  • чврсто 1
  • чега 1
  • чека 1
  • чекај 1
  • чекају 1
  • чекам 1
  • чекао 1
  • чело 1
  • челу 1
  • чемер 1
  • чему 2
  • честита 1
  • честито 1
  • честитој 1
  • Често 3
  • четири 1
  • Четири 1
  • четка 1
  • чешка 1
  • чешкала 1
  • Чим 1
  • чим 7
  • чиме 2
  • чини 5
  • Чини 5
  • чинила 1
  • чинило 4
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чином 1
  • чисте 1
  • Чисто 1
  • чисто 5
  • чистом 1
  • чисту 1
  • читав 3
  • читавих 1
  • читавог 1
  • читају 1
  • читаоници 1
  • чича 12
  • човек 13
  • човека 3
  • човеку 1
  • чувала 1
  • чуваш 1
  • чуда 1
  • чудесну 1
  • чудим 1
  • чудио 1
  • Чудно 1
  • чудновато 1
  • чује 1
  • Чујем 2
  • чујем 3
  • Чујеш 3
  • Чуо 1
  • чуо 4
  • чусмо 1
  • чух 3
  • џефердара 1
  • шалила 1
  • шаље 1
  • Швабицу 1
  • Шекспиру 1
  • шетајући 1
  • шеталица 1
  • шеталицу 1
  • шетао 1
  • шетати 1
  • шетњи 1
  • шиљбочи 1
  • шири 2
  • широм 4
  • шишарком 1
  • школе 1
  • школу 1
  • шкрипнула 1
  • Шта 11
  • шта 34
  • штаке 1
  • штапом 2
  • што 56
  • Штогод 1
  • штогод 2
  • шума 1
  • Шума 1
  • шупу 1
  • шушти 2
8751 matches
“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Го 
и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у хо 
} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S 
nd="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst" 
ekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми  
омоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — реч 
.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њ 
} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend=" 
чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са свет 
 њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде 
гледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је 
ху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње изб 
четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се ос 
Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да 
end="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi 
у, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> 
ажим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб 
 да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p r 
 изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала 
/p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам з 
але.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много пр 
иш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свј 
и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим де 
ли смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили  
 Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Te 
} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} 
отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. 
и задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолут 
ти!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ п 
уди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје 
сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је 
?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да 
t">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богам 
 Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи 
а су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут н 
олим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на пра 
} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је о 
пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води ко 
d="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">—  
мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти ко 
 rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">—  
="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend=" 
бешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко п 
х тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка  
, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео ст 
е што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно  
ну телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу 
 већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напо 
nd="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tek 
ка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко 
ekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед,  
ципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поно 
{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару;  
{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „морало 
 хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво 
 у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и нев 
d="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам  
е нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то  
ет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код 
а! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> 
 један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пр 
ekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst" 
S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те поз 
 тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтов 
удио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се про 
">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој  
да од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио 
И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својак 
нај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гл 
кле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst"> 
љиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="T 
сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час по 
kst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О  
ekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно,  
 као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки с 
а ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми р 
Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у 
 гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tek 
ака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти з 
те се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Ш 
 која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! 
?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у к 
облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?.. 
да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, ис 
ише ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем ва 
ја камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одгов 
њу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она  
затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа.  
 дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја из 
.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрст 
е једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у  
оста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> 
јући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате 
i> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стај 
њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p>  
и оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. 
? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу 
е ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мо 
м може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом 
је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се  
 муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ак 
ршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она м 
рани?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се и 
 Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst"> 
зен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто 
 ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да с 
а:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </ 
д рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и пон 
 и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила неве 
е: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случ 
S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам пос 
боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А п 
 кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као м 
 да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке к 
еч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично  
емена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. 
— Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног друго 
е.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело н 
из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежн 
 те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лек 
ћам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, с 
ечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да 
цу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати  
S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано  
его се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Се 
Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{ 
по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено 
} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас в 
јзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај 
м како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мисл 
 <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а ч 
о.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, преда 
овим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst" 
е, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се п 
 И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у 
едах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, 
ли у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштов 
p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор с 
емо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> < 
 <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се 
анем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{ 
ан човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst 
 име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, повер 
овори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спу 
 гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И  
у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Te 
о на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, раз 
орђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с дев 
 се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџ 
о! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам с 
амбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опаз 
не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и њ 
ј, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче п 
ам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, м 
на, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата  
и и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било сврш 
ише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен по 
а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив 
м вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим п 
олници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ? 
јом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван к 
еш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да 
огами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда с 
иру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst"> 
вљеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претвара 
хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не? 
е она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала  
 и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. 
ила је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме ру 
за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срц 
ећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{ 
 и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуб 
о да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом ви 
рку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио  
акав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по гл 
чи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је 
: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као д 
 остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тад 
 а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то  
Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим д 
гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не 
етету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додав 
д узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематск 
што ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже рук 
, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то  
} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја се 
јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, блед 
">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти с 
ђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан 
а „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна  
 поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и  
м слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И 
="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем п 
ам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst 
да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђев 
ар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него јед 
ете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина док 
сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја ож 
/p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend=" 
а ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам јо 
 ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па  
а још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо њего 
оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и ис 
 женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од 
 каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Госп 
а?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врс 
. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране б 
епчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добр 
>Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише 
из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и  
о којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешт 
мао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео  
и не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је  
да ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим др 
 слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”,  
ечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од в 
 Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend 
жете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим пор 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако прича 
 га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто м 
лушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, 
еоградски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају” 
послетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више н 
 везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице м 
илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто  
на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећ 
к уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p re 
ретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је  
Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">По 
ио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане 
 да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?. 
ди, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам г 
на ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend= 
ије бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места и 
у </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јо 
ати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још 
d="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се ос 
пно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло о 
kst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да ми 
Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Te 
м свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="T 
 велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Te 
>— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телегр 
 је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме  
тири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p r 
p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума  
t">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tek 
екога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend= 
врћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, позна 
еца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} 
 где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљат 
ј, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi ren 
 једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend=" 
рироде, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се 
све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком 
предовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери 
{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде 
ило свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта гово 
, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећа 
ву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива  
дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац 
, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се д 
нама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и 
да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се та 
, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да 
живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само  
да казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, и 
снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линиј 
, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, 
ки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, н 
ортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p re 
 само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још уте 
ивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни 
italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S 
ан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкр 
видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми в 
 </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па за 
аше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без 
 гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио 
а бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: 
о стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина,  
â, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с м 
н ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше изда 
а је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </ 
н не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и 
/p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? 
једини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах 
>Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу  
S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Teks 
ло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео с 
и као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био м 
nd="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом  
нко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, к 
 и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Шваб 
с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Ка 
хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног к 
на решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена нек 
се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! 
ек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао д 
чајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто  
ста крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговар 
— не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко  
вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао  
зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изг 
иђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром 
укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црн 
 </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чв 
дојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави 
 се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се поче 
„Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. 
ства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би п 
м ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како  
инио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто уч 
у и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или т 
ојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје 
 зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi ren 
као за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара шт 
> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — п 
као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био т 
а вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend= 
 <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p 
ристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа 
кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћ 
ити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који с 
д сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих  
исто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу,  
 том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с ка 
е, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибира 
 отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше 
 али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању с 
да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с му 
стрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто пр 
/p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с  
ло, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је по 
st">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S}  
ственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Б 
ричати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су 
t">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутр 
давала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере  
т, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p>  
оворити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почес 
лела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни  
”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, ка 
ара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} 
! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се о 
ћној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме о 
ог питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S}  
ам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, 
 су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио,  
се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и м 
к!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим сво 
 томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то л 
е!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод ру 
удем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну мо 
боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он 
 је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задр 
ако је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења  
st">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Te 
спођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, су 
же господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче м 
то, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> 
шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала 
а усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst" 
 те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst"> 
спах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst" 
 то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend= 
а пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst" 
 да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а  
.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао 
„диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као д 
 и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај  
о онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је 
, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бо 
rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Teks 
, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала с 
чије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно,  
е срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благослов 
лова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми  
 шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најно 
<p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи  
 велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и ш 
ска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однек 
ла у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје св 
но, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она  
 је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на  
 више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему  
стаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p 
лницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свр 
<p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама 
а имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!. 
аздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tek 
свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш 
нио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби  
 ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју 
а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен 
ва црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле о 
ност... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна м 
 је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p  
p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бл 
.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било  
у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ств 
t">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? 
тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! —  
теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела 
имер, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајк 
 <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Ид 
тарих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у ње 
 узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту  
ислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p  
="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} 
мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњ 
и ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend 
атраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је го 
м расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и 
е псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила  
м ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио  
Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плат 
а, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћ 
че у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле 
е она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:< 
идајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га оч 
”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p 
d="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч 
е се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упам 
утра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна вели 
!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, с 
ење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин пом 
, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} А 
а не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућута 
</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend 
 окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он глед 
ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара 
е нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипа 
овор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па 
од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су им 
а она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI>  
же бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код б 
ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па  
end="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Даб 
ekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! < 
rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари н 
ако си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, покл 
у? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— В 
а код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p r 
нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p r 
st">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а 
{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како  
роди</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А 
три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе 
никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, 
вати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по 
се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али 
егов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S}  
ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, а 
како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати  
авао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао 
к они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али она 
Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревет 
 ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја с 
а! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он с 
де је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му 
 док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} 
руго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан 
мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <h 
 <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам д 
ражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у 
>— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> 
обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ до 
 близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га  
 хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{ 
слити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бо 
а уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst"> 
 влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ај 
 </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} 
ekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, пл 
 наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здр 
у и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p 
ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим,  
авање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме  
дина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој пла 
 Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{ 
. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује инд 
ин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљ 
Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада  
ироди” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за 
 сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих 
 мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је не 
ако да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S}  
ло!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде  
у руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно 
ег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример 
p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око  
rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst"> 
ежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манасти 
и он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да 
st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога. 
st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </ 
је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј с 
 бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас  
 кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене к 
 и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} 
Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Ј 
/p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради” 
!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са  
лиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </ 
чала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кра 
</p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на 
ина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p re 
цао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом  
и погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у на 
азивљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ј 
е да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао б 
} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином. 
он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео,  
 важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — 
то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не да 
ивих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву  
огу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не бо 
е Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Виде 
{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак чо 
 га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да  
— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је,  
ла богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Te 
: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова 
осте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало коке 
и лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S 
к удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја 
end="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише 
<p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку ру 
е прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради 
 ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, и 
рио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болн 
надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, 
>— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst" 
 чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гл 
.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много прича 
">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама  
 господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Нем 
ест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, так 
Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> 
 — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше г 
на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јак 
 усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар 
 њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо,  
 се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински 
ка, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас ов 
” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то 
а, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика у 
"Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим  
ад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна у 
раде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обр 
ку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже,  
едно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{ 
 али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, м 
 шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! 
као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та  
други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала 
 боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} 
.. али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати ч 
е у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из 
 пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно д 
у што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади о 
ри на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирн 
end="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја  
 ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, 
ењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и 
ница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање 
ке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлеба 
асвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја са 
 што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог в 
зикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам 
што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> 
} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је сед 
 <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, 
kst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека пром 
ед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак д 
ље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана не 
али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у 
оја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку 
јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst 
е, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо в 
о, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као  
м лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да  
а. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кре 
ати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="T 
е укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да  
} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година 
ако се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... 
пазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> < 
пет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох т 
да почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и 
italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst" 
ирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не  
рђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst" 
 па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} 
е отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и у 
<p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћ 
д пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око м 
 испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и 
чи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву 
смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм от 
 пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о  
="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S}  
га дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозо 
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="18">ВЕТАР</hi> <hi meTypesetSize="18"> </hi> </head> <p ren 
 она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и о 
да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је бил 
ве је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас 
х: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p  
S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така 
да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где че 
у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна 
ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јо 
авати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде  
е судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} И 
 на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па 
ко је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори савето 
ојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на 
но, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он 
хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend 
 и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменим 
Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослоб 
/p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати < 
, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, 
то сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике с 
} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S 
ан слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p>  
но — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замиш 
, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изг 
> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком рас 
е знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не  
ара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> < 
!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Ид 
 и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у 
ипаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да и 
ом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чуд 
 не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} 
и да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Ме 
је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p>  
c">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви,  
ворити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не  
<hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трж 
и!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљ 
дно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по  
сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви свет 
 службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковч 
шао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је поч 
а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p ren 
?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за чи 
, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала к 
мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни м 
лавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући  
о, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао  
што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на  
 и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупиц 
то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађен 
t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича 
да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend= 
st">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула 
„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стрел 
p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљно 
сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно п 
 га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајан 
остао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја с 
t">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, з 
ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао 
м како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и тавани 
 се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под  
е, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против 
Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племен 
 </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend 
..{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам  
">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S}  
 исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до п 
 </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснут 
и преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! 
">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: < 
а изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и ј 
рђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S}  
 који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и 
 А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог мес 
, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у гр 
 места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, 
тока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам  
Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филоз 
овој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја  
јају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја ви 
>онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан по 
дим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помо 
<p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— 
ледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте!  
болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико 
мо тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </ 
ако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм с 
 се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она  
сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она  
је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ип 
а погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „бо 
">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p 
, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав све 
 се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> о 
 је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испр 
"Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опе 
ао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је о 
 чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">О 
ekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ј 
да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одем 
="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затвори 
истајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао са 
а је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „мал 
увао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклоб 
в ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и 
ар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам  
 девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Она 
d="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то мо 
огућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошапт 
rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањ 
идео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у рук 
уо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst 
 једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S 
роз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног. 
олутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend=" 
глед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче кле 
писани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез  
"Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом про 
 поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања 
st">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</h 
о је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окре 
пуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и р 
и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало к 
се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На  
ав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се ш 
кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао  
а, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву 
итав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. < 
{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и 
 обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе  
епаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њег 
d="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господ 
 „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу 
p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латински 
оје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је 
ља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, 
ако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по лист 
 вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег к 
собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде ј 
се ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди 
ји си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> < 
о где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су 
 само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како с 
со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S 
 био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смеја 
 да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао 
ик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је 
ским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst"> 
а слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам п 
т! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ј 
 </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно п 
ао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Наша 
им вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је р 
d="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти  
и још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{ 
је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јунач 
зофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим 
 ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и  
rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та ов 
kst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке ка 
 у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S}  
t">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи!  
<p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi 
ј момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, све 
 само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији 
м њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — стр 
чајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, п 
и се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} М 
end="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата ш 
н поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени 
и ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим 
Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога  
видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек  
Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом  
им визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским 
"Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред  
причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству  
о је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењ 
ега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двад 
p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, це 
 послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан  
ај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе  
што јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао ј 
</p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, и 
је матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. 
е он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам заш 
</p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не мак 
му време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем о 
у се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гл 
 данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па пос 
у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Ла 
p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на  
сица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лиму 
 с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неод 
 — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње т 
 да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео о 
те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој 
и то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нис 
S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак т 
жим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају 
лим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе дале 
лупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, ко 
атка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним т 
p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. 
 пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретиса 
 мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p  
а га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пр 
 је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га 
е на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, 
мову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и п 
инут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим 
време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти оп 
ући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Te 
е, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија ка 
оји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst"> 
че издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он ј 
 га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био  
 његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p 
аже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који  
а неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p>  
не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарим 
о што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако бри 
ekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитв 
а уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова 
 има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца  
> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш ви 
а и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно посл 
о сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, уч 
ем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, срето 
на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун  
 пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога ве 
о лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао  
та? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се  
мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждр 
еч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске ме 
о, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми  
аљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и з 
rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо 
не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до креве 
својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а док 
ли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено де 
м тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престравље 
... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца 
уке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће би 
м слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечер 
амо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека 
мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend= 
, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купањ 
<p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километр 
>И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p>  
о, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто 
свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због  
бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p re 
 купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио  
 ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разгова 
ла већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе  
но.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ћ 
ленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога ди 
 одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шета 
ицу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти  
лозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с  
шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не  
раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу,  
д ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у 
о бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} С 
едао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама д 
трану и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одгов 
есуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки зано 
d="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским реч 
{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини м 
убити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверењ 
м у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти с 
 неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p re 
 више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зел 
е ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом вр 
једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и го 
>Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе 
раховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — 
 како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћнико 
st">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> < 
 ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он н 
.. </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p 
kst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуз 
едајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу  
н, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“  
 обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко  
десет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не  
> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и на 
м.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S 
што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S 
ном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хар 
ио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се проси 
рва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p re 
на нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руц 
>Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да н 
nd="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ пов 
рси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је он 
 је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед бе 
о је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено  
Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта ј 
и под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Једа 
ипелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам 
оћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече  
искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини 
о да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме 
ну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да 
ма, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћуј 
е у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не зна 
рђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је неш 
је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим д 
ао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, 
а!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из 
ик је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S}  
орена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас ка 
вана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S}  
ек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> 
="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништ 
не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он  
зати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S}  
али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је је 
 као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} 
знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата  
о!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код  
н израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање не 
чане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, таја 
end="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S 
, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке ми 
ом, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p re 
 и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Ал 
?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> 
 Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само не 
ца.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шт 
н, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку ка 
о.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас ма 
 изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за 
ј муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај тв 
="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњ 
 разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, 
ој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данаш 
 каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан  
</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је ч 
аке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значаја 
или ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу д 
овор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је орт 
атраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и  
веним молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или 
 удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, бо 
рђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, 
и мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би 
донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све 
ривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима  
} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И 
а један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет 
иво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и  
их послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} 
Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="ital 
е кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она  
итав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И 
њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и  
о уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам 
 што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу 
лео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Teks 
А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје мате 
узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично по 
">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p 
у! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми 
реба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p 
иш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају 
а што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они ка 
изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну с 
 <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst" 
евојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У ов 
ла се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја ма 
ш вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> < 
 фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме ос 
 богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабам 
ешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p>  
st">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у 
елу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут! 
оси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво  
емљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Н 
 рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?... 
о сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу 
мена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и 
ак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{ 
распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се н 
врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, 
 она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара 
st">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и с 
Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни ми 
су удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извад 
дао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао 
та је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога 
на: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све поч 
вљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то  
 који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик 
 и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је до 
 прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претур 
 о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима наче 
S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно до 
да срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S}  
ило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је 
ерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко вр 
nd="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно  
осле, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја  
лим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Teks 
јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је,  
кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање 
черамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та  
тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у р 
абица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо  
.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталиц 
слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како  
р!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Ј 
м, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, ил 
теглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе д 
је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен 
p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{ 
end="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленш 
ије, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка  
ваца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владик 
зухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst" 
 с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рек 
чи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!. 
те, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакш 
сто је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је бил 
, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! < 
акне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу не 
и знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> < 
нам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend=" 
иш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учи 
абогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђ 
 много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао би 
еј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто 
н глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, 
Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — 
t">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назир 
p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, 
Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављењ 
t">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не нау 
nd="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Мол 
, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам с 
?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим 
о одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Te 
аједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позе 
задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутни 
 телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу з 
знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерко 
„утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медиц 
она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда к 
ен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар 
ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пр 
ној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! 
d="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута 
rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с мес 
 за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} 
исам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И  
а неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи т 
наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш  
 се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где  
сутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакак 
.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче х 
же учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци крас 
ити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. 
да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p 
 хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend 
p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, 
 </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгал 
откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ни 
уштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то  
st">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Д 
д онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и с 
t">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млата 
прли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и  
бу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: < 
судно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само за 
сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend=" 
 га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">—  
подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у 
ти свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен н 
ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не з 
а конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tek 
равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се  
н, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас 
јеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још  
ђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p>  
мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. 
, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учини 
Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S 
око лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само са 
а и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај  
ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад 
 тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">—  
а? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад поглед 
 казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је оп 
 rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ  
јку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су 
 је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се 
ледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се 
ипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино че 
и сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зн 
би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава:  
шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst" 
х.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. 
ви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго 
 га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтрет 
ви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Р 
робудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну вел 
да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што баб 
.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ј 
ле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chap 
леди, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве 
што крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није 
 да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p>  
о да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и 
само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">П 
шици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу беог 
nd="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он  
а, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је  
ечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено ста 
у му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њ 
е браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између  
сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону ис 
 на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљиви 
о срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </ 
ћу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак 
и рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p>  
атер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени  
е главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му приско 
м се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже к 
амо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојиц 
и јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Б 
она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће 
>— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто  
еда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Ј 
kst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно сме 
ико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио о 
и се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и ин 
 се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори,  
ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш!  
оф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе 
о је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозо 
а, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. < 
ило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала  
и језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купањ 
инуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом 
још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешт 
дим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, а 
поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="ita 
и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто л 
е видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога 
нутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се  
rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, 
 везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам 
 да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам  
ти и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар...  
: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример,  
даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без 
 било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Te 
{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да 
боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја  
ом пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst"> 
 послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” м 
на књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу 
лога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело к 
ново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на ме 
и!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се м 
о лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, п 
начајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је об 
да мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p>  
као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> < 
е разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!  
.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји,  
п!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst" 
ене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме дру 
шта није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Te 
као, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те 
и очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе н 
е замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да с 
капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их нос 
kst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе гово 
вање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео 
то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S}  
Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Та 
ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му ма 
онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко г 
 играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стак 
алеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразго 
 остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе 
непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом 
ог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа 
ог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда  
а се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја в 
 чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак  
 Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{ 
им. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} 
идео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћн 
го сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам с 
мевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst"> 
чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p r 
 сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто,  
а минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тра 
мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у 
учио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми ч 
} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам  
ле, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, п 
t">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{ 
оворила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало  
 девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах  
и виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу 
љење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} В 
 умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом 
ца </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка им 
 где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из 
ћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих сту 
 сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина  
, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до 
кало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекн 
вно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где  
знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend 
 још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p 
омоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буд 
 <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p re 
 онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео  
м ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад  
end="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{ 
ик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично  
ору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести 
ма? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, к 
ишта говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. 
да мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станк 
ветски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па и 
а то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, о 
ко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти 
">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно,  
омоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tek 
 био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брз 
могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на 
 се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „отк 
хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p r 
S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S}  
 те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</ 
стем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове ту 
тајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend= 
у. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу пра 
леште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с ку 
Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто з 
правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави 
ога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — ч 
и пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је вели 
и општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у ма 
ед матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бит 
ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизл 
 само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? 
о викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! < 
 се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">—  
и ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви  
ене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tek 
 Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала  
чно после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситије 
d="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и по 
 да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревет 
} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја 
и нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хлад 
ниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његов 
 дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, 
че из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мисте 
вати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све т 
е...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. 
 слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме 
јете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „свет 
кар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, 
ећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она до 
сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартиј 
ам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш ње 
 мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије 
ало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је о 
неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак 
им и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Кароли 
рашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p r 
 ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све  
ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напре 
рас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend 
 — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не з 
ену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у да 
жати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо 
 животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом 
 с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то 
у.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи вет 
е око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst" 
 „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем  
 сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала.  
возан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека му 
ок је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што 
уних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дош 
биђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена и 
богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. 
етра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S 
ознанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто 
боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{ 
и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она 
 </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох вес 
 </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши 
бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви 
} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну 
</p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни 
ао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан у 
 и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и ре 
лести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су п 
ађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а 
спод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и оног 
ињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам пос 
... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао 
="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, ка 
нај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst" 
они — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</h 
утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковч 
ор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је о 
пет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p r 
, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђо 
 обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесни 
етке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа пред 
аоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тиши 
море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </d 
еду коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или...  
 је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана п 
осмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{ 
ра“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Т 
та како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет 
 година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S}  
 наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и рад 
раг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича 
величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео  
 јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових т 
се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени ниј 
штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви 
силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она покл 
од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се оп 
— кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под ми 
 се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти 
Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p re 
 издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дув 
 Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох  
 бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да с 
ари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљу 
ekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви 
, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код о 
да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S}  
тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и по 
а, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ј 
вљају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе прич 
је наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и 
овлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исп 
кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; а 
еде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p  
оштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први  
а ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!. 
ам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему  
p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дије 
а срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tek 
но мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога ср 
о се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод па 
есело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено.  
дговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst 
 и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе  
копали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од 
тала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и  
 девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нек 
">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђ 
стинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У кака 
ена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру  
а чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се  
размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, виде 
 тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зат 
могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није  
уга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Че 
подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, пр 
њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају с 
 самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ донос 
метноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се  
вотан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и л 
"Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако 
говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја уз 
 баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend= 
 по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како 
 као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понављ 
т и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускор 
ком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се јо 
 и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уп 
на, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео 
ест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само нав 
nd="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигар 
/p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како 
егов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце п 
 rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо 
ној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на пам 
но дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све 
">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао 
!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше 
шљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend 
"Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, ја 
а као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости. 
 ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очи 
 детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозн 
о промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и ка 
и мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све 
о свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем! 
деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива  
сконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један 
штовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је 
а није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми  
е очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим 
а закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потр 
шећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S 
 једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">П 
е!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описује 
он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега 
 колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из м 
ети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала 
н.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс у 
kst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од  
а је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речит 
ешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и  
end="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S}  
епу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и бе 
ужим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p re 
а-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка 
 насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, има 
ета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно н 
ом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а нарав 
 се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. 
Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине,  
разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан п 
> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна 
 људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, е 
!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend= 
 мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка  
S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! —  
треса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помог 
еби.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стог 
И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Ни 
моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни 
ички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа 
">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и  
 се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p 
ка с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело  
! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем:  
/p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Ј 
d="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би пос 
 и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у 
све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се н 
 да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут ц 
 Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н 
о, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати 
пао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су м 
егова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може  
— каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Teks 
st">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста  
а обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана 
мун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија  
ту на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуј 
да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда 
 леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Ко 
о и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Доб 
="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S 
пет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend=" 
рат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се он 
S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало 
анским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем,  
тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад 
лачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ва 
="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме 
к са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим  
ећ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напосл 
јаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктор 
а ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуг 
ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о  
 некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђу 
, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види как 
видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и та 
и каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у ус 
к како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му 
друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и сла 
Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, к 
и</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даљ 
аки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о не 
сте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... 
вину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и зало 
ада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А 
<p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ 
> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! 
hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак иш 
 је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </ 
 имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, бу 
, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али 
а фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала ч 
 пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја 
оји ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком:  
се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с раки 
давих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p r 
!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} 
. </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али  
ебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спрем 
ћи ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, с 
 колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} О 
 лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав је 
а говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="T 
ам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе 
а-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена 
не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све  
вет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу  
пе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносо 
ојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој  
грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два ме 
{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо де 
рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> 
Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кол 
</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и м 
е са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар 
ли ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велик 
 Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јес 
 кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покр 
оже оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он 
 била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се позна 
очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако м 
ма вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било 
само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и 
вити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопа 
ки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst 
p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, 
лази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те 
укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с п 
у лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десперат 
nd="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене глав 
, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око  
у је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, кура 
на то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако 
тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, уве 
.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина 
орђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послепо 
поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледај 
пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је 
 сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као н 
и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst 
"Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно ци 
а је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укоч 
ана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не зна 
ама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступај 
 како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи  
ботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила с 
м њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто  
а и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о прир 
 продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекош 
ком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше дв 
t">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као  
ео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у он 
о онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Te 
 како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{ 
а! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па так 
то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: 
/p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ак 
у: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пруж 
/p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код 
 rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе  
"Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њег 
кочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p 
не речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да  
г помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе 
, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизал 
 шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком н 
} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубо 
st">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш  
онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што  
... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам би 
енада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опиш 
rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам св 
вешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S 
ј мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, 
</p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом 
морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао 
о смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласо 
ави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — в 
 тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ће 
/p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило,  
о његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p 
о пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мрт 
авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак  
е. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend=" 
 видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћни 
ут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Веруј 
/p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе  
t">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, оп 
е, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извади 
ла кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је  
и јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> 
о се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вере 
 поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али  
ино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ један 
у.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух дв 
 је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину њего 
вој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у нек 
ја у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем  
 је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађ 
ма — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као н 
ло — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да ва 
d="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да 
ну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо мн 
ворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — 
p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не 
ве оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити  
а кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се р 
се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсут 
{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу  
се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, ст 
се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се 
t">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу п 
али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst" 
end="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p ren 
мите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по стари 
ам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као в 
 мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђор 
ње очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао  
то заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости 
st">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, 
ва машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, ш 
 </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће  
{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опа 
и су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су  
} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да ва 
И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти каж 
 или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Рот 
тогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p r 
— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли он 
... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док  
rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се зат 
 је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја вид 
 поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар д 
 сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су  
{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очи 
и, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, бу 
ком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} К 
ед олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив 
 дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам  
еди, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му  
вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у  
дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, с 
{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањ 
детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед с 
 либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој  
е на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све 
} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свеча 
ну да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и и 
кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend= 
ти.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову 
>На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} 
доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Г 
д моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка  
</p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и 
 хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend=" 
рбију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине 
вели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Он 
мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке с 
и”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: с 
о голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="T 
о се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, изд 
 да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича- 
удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њ 
ко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли  
{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и  
х очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бел 
сну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско ј 
варавамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend= 
е приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се т 
ечима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — р 
одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија к 
е дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао 
е он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend=" 
p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Te 
 кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </ 
ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S}  
 врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам ј 
p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је гово 
 теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.< 
 приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гле 
војку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, бож 
знатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p re 
 да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мен 
ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пу 
 тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, п 
 </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек 
м бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, 
тензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном  
ање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — р 
х ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а  
и стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачи 
, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аран 
сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца п 
г у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој ј 
д то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend= 
!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tek 
> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухва 
 увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговар 
ше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучераш 
то.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несре 
стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> < 
орамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати св 
а.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено 
..{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и  
ли кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женск 
да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више прибли 
е био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут,  
м га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим;  
ви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах д 
али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на тем 
репире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, прави 
. тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђос 
а сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада 
ам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у 
 је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и  
ве штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно та 
{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило  
знаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p>  
. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: 
 <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, мо 
сам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дува 
 петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S 
 сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах 
и вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече м 
ити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто н 
довољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, 
е мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што 
 ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ход 
еленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> < 
е, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без ус 
ти! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћни 
ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, мо 
на, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране,  
тив ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p ren 
ла, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта  
ћао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и  
 с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чус 
данпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не приста 
ктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читав 
а ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама  
ога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено  
-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интен 
мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим ши 
/p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази м 
није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам св 
 а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst"> 
ком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачно 
ека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало 
изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пра 
</p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као 
.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Teks 
 <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мен 
се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! 
аса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свија 
rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало 
p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми з 
Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам гд 
! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p  
ори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </ 
ећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А  
њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан  
нути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викн 
м тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па С 
а, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst" 
тах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже рам 
о.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар  
} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане 
ивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега б 
 преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, п 
иди ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му 
љубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао 
 ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек 
} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се ис 
тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их про 
љиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз  
врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и 
а... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје  
нт, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну в 
а било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати при 
 нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — 
се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра 
 доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке бо 
плашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али 
и преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ј 
гим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи 
nd="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се раз 
nd="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему 
не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам ка 
{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити све 
, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој каза 
е! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем  
ем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су боле 
се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst"> 
 ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разго 
м се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити! 
 ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst"> 
мири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна д 
и мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде  
шава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у 
едног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграби 
дан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих  
ао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чи 
="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S}  
н, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину,  
<p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tek 
атке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравит 
закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопал 
кама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да  
огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи ру 
ам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залеп 
акачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча  
 а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука  
 ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и 
kst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава  
"Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, тра 
. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћ 
сподин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим 
више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско. 
} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су ј 
о кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле  
и би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже  
и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми м 
у некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нерво 
ekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p ren 
 и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он 
та погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он,  
Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! 
S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је једа 
 ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, 
вати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчета 
о гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који 
 с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледал 
d="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљн 
ољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </ 
 те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пра 
st">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?.. 
ини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је 
 помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да с 
кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој 
 доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Ч 
је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре д 
 изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су 
оцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у др 
ринципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре  
к, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Ра 
”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад уз 
 фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кр 
да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличн 
ука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше 
t">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће д 
а се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болни 
та кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да г 
цу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и  
Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво —  
„Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и 
д наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како  
спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, 
Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заје 
Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Би 
 се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као  
ре њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе 
p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је он 
дајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још г 
же човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза 
 Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! 
Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, 
 младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари 
потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где 
од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној  
ртија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих с 
ске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зи 
овор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила 
 што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укоч 
мљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или  
Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суш 
, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег 
ознам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци  
та!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> 
мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кре 
... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с 
, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се д 
пет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не  
ч!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клуп 
а патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као ледени 
">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа. 
 </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се еле 
х, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">А 
лед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад  
ekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{ 
Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав с 
, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније,  
 Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је 
о слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је не 
и саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природ 
ешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. 
 и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђ 
зутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Ва 
rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене 
ичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало висок 
пуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача. 
та, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она к 
ако да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било! 
<p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend= 
да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтр 
вати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке ка 
аму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и ре 
дим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шир 
 опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} 
end="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Б 
р и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с 
х, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуст 
о мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем 
устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. < 
с, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и к 
ука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али  
тити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— И 
лести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а 
 сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} 
Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и 
тер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем 
еком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опе 
д већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што  
ле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то вре 
га је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком 
и не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и св 
{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројев 
 кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам 
ј чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед б 
исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што 
оче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада 
аљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар  
тенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и од 
ишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње 
лени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам о 
kst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и 
="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком с 
 шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што 
и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је 
с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет зас 
 И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све ви 
 пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну в 
гушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p re 
ела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руков 
рљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба  
а сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p  
љишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и н 
зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да ст 
о, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да с 
Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још 
нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам ра 
то смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света 
и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с  
у „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пи 
 и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам 
е, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о ср 
S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити 
мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње  
бично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај ис 
и да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што б 
end="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: < 
нам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешт 
о је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим 
/p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени  
у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебе 
 треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. < 
 сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа 
ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је  
ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда ј 
ке, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну 
 од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму 
чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре 
ло, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва примет 
 Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљава 
="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам  
ма и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам гор 
рачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се пров 
регнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано 
ада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али он 
ам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али 
.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst"> 
одина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам ко 
а поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поре 
{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки живот 
 тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу,  
небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p>  
ут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се  
аче некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се о 
пету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини х 
 гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја по 
огао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчет 
ча-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје инт 
 сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче е 
Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није н 
че хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то 
 корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива 
уке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обеше 
свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она 
{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напун 
моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst 
је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спушта 
мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Ја 
 рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хла 
 којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и са 
о опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Ред 
а сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену 
 мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није 
ли је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен 
} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам  
 шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мно 
 беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више б 
твори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како  
 </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црв 
p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много м 
>— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од 
за очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi ren 
акле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као ch 
 се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше,  
>Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами! 
им послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на праза 
ма ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који 
едан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пров 
амо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови  
Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој ув 
вља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, позна 
та у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што  
ког у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој 
 збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за  
гове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> < 
риш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst"> 
ј жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја 
тављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе пр 
и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам  
ислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину ду 
Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву њего 
је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваз 
им настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Бе 
/p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам 
Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слуш 
јао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Д 
е девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S 
покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шт 
акеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p  
 Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија 
 почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брат 
 се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p ren 
а се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме 
дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема н 
.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледај 
Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p>  
овек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </ 
очић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и мек 
 чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остад 
p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">—  
малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све по 
ажђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуц 
t">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Teks 
ни.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{ 
 мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: пре 
рдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље зна 
астиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst 
} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p 
 морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђ 
о море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у  
а Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искуп 
 свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одр 
хвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало 
е све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се 
дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широ 
ekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипну 
доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и чит 
г дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слеп 
, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам 
како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и ст 
ћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чич 
kst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко 
ледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену 
ом тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио 
задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је  
ли га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто 
<p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упит 
оре!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко  
"Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! 
затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{ 
грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто  
 у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био ј 
о, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Teks 
атом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђо 
што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак и 
end="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се  
а, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p  
ладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозо 
.{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детет 
дим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога б 
а се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем  
гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластич 
а његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко оби 
е бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко раме 
о да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Он 
ам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се  
есно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова су 
езиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хт 
ину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst" 
очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојк 
ло, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњ 
Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">о 
е то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p re 
Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend=" 
и, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, н 
егов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жа 
ијска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми одн 
утра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки от 
, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напре 
стина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећа 
љубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да 
о ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђе 
 да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућу 
ту седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет год 
 Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend=" 
">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">о 
ца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав с 
d="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу  
а мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{ 
а кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је п 
 и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници 
збудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га  
упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па 
ашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и  
ству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно! 
, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим 
 ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, д 
двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји пр 
и, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам ње 
алом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто  
и ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издават 
S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и  
ило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас  
е само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „ 
е то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег  
рис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо 
еже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с ма 
ође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве су 
end="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасм 
ета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја ве 
оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре ш 
еку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!.. 
 је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам 
свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> 
ха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити теж 
да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто к 
Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се  
и ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој п 
ући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај па 
!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још  
е чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесни 
ђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S}  
деала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се в 
ик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не 
де их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и сту 
к утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst 
 бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обр 
е се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љуб 
м провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем 
па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу ли 
> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само  
и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке  
а с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе.  
м и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој  
и болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p 
 добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један чов 
ја се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан 
="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Teks 
</p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> 
 сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим врати 
је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено каја 
 гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси  
лима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви  
дноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и неп 
 будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински бла 
ак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и њего 
 и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је  
 сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се 
е.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити с 
о се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту 
нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то ни 
авно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове аф 
аја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад н 
Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend 
ару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола 
чала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешт 
rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим 
што је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> < 
ни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија 
 намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом ф 
не.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукл 
<p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну  
тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">М 
цинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду 
о! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Teks 
ам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p 
 се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а у 
черао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе 
p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Ниса 
ена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S}  
мо наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца з 
 кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољ 
е код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта ј 
ајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан 
 ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не у 
 штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам поч 
евљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ припове 
ћа у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам 
елио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао врем 
и ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{ 
ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто и 
д сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспава 
 сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добив 
лесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S 
 узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ст 
ој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези 
ве јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и мој 
мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{ 
 испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и он 
ко бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је  
као да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам 
nd="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ј 
/p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја м 
уји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудим 
е интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему  
доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам је 
 познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руц 
ко је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости 
се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на пам 
јим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о  
ађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о том 
х послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, д 
 његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S 
ан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S}  
 било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта го 
.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Teks 
ко он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале  
знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А 
са ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње,  
„болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми жи 
.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој 
м како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и 
м га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлог 
ш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стисн 
лест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти 
S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем сл 
било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа,  
лико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је  
асловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значаја 
ератно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци ви 
ако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и 
нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од ду 
ене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна ш 
аш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу о 
end="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена! 
 се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и 
ешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живос 
d="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и п 
намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оц 
е и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који ј 
н паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више,  
nd="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — уз 
Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што 
што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend= 
 оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто у 
ђак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опрости 
ји је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешењ 
вром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst"> 
st">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: 
, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend 
е се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело сн 
 Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђеви 
 и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране 
фијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним велики 
 ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојл 
чи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећ 
ве је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а н 
ђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђ 
зиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што  
савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst" 
та И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst" 
у обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати 
е дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну  
ару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мо 
”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случај 
лушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе не 
 изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у д 
, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst" 
} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, 
ких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека 
ic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд 
ана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњ 
о, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу” 
нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је 
} Тада он узе своју удову сестру у кућу