| “, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Го |
| и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у хо |
| } Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S |
| nd="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst" |
| ekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми |
| омоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — реч |
| .{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њ |
| } На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend=" |
| чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са свет |
| њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде |
| гледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је |
| ху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње изб |
| четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се ос |
| Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да |
| end="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi |
| у, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> |
| ажим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб |
| да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p r |
| изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала |
| /p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам з |
| але.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много пр |
| иш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свј |
| и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим де |
| ли смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили |
| Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Te |
| } Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} |
| отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. |
| и задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолут |
| ти!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ п |
| уди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје |
| сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је |
| ?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да |
| t">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богам |
| Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи |
| а су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут н |
| олим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на пра |
| } На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је о |
| пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води ко |
| d="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— |
| мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти ко |
| rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— |
| ="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend=" |
| бешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко п |
| х тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка |
| , јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео ст |
| е што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно |
| ну телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу |
| већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напо |
| nd="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tek |
| ка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко |
| ekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, |
| ципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поно |
| {S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; |
| {S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „морало |
| хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво |
| у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и нев |
| d="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам |
| е нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то |
| ет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код |
| а! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> |
| један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пр |
| ekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst" |
| S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те поз |
| тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтов |
| удио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се про |
| ">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој |
| да од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио |
| И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својак |
| нај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гл |
| кле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst"> |
| љиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="T |
| сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час по |
| kst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О |
| ekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, |
| као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки с |
| а ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми р |
| Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у |
| гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tek |
| ака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти з |
| те се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! |
| ?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у к |
| облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?.. |
| да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, ис |
| ише ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем ва |
| ја камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одгов |
| њу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она |
| затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. |
| дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја из |
| .{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрст |
| е једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у |
| оста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> |
| јући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате |
| i> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стај |
| њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> |
| и оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу |
| е ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мо |
| м може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом |
| је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се |
| муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ак |
| ршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она м |
| рани?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се и |
| Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst"> |
| зен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто |
| ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да с |
| а:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </ |
| д рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и пон |
| и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила неве |
| е: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случ |
| S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам пос |
| боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А п |
| кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као м |
| да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке к |
| еч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично |
| емена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. |
| — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног друго |
| е.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело н |
| из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежн |
| те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лек |
| ћам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, с |
| ечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да |
| цу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати |
| S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано |
| его се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Се |
| Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{ |
| по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено |
| } Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас в |
| јзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај |
| м како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мисл |
| <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а ч |
| о.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, преда |
| овим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst" |
| е, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се п |
| И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у |
| едах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, |
| ли у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштов |
| p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор с |
| емо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> < |
| <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се |
| анем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{ |
| ан човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst |
| име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, повер |
| овори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спу |
| гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И |
| у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Te |
| о на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, раз |
| орђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с дев |
| се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџ |
| о! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам с |
| амбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опаз |
| не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и њ |
| ј, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче п |
| ам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, м |
| на, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата |
| и и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било сврш |
| ише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен по |
| а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив |
| м вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим п |
| олници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ? |
| јом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван к |
| еш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да |
| огами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда с |
| иру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst"> |
| вљеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претвара |
| хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не? |
| е она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала |
| и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. |
| ила је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме ру |
| за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срц |
| ећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{ |
| и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуб |
| о да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом ви |
| рку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио |
| акав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по гл |
| чи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је |
| : „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као д |
| остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тад |
| а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то |
| Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим д |
| гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не |
| етету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додав |
| д узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематск |
| што ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже рук |
| , немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то |
| } Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја се |
| јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, блед |
| ">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти с |
| ђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан |
| а „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна |
| поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и |
| м слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И |
| ="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем п |
| ам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst |
| да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђев |
| ар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него јед |
| ете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина док |
| сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја ож |
| /p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend=" |
| а ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам јо |
| ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па |
| а још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо њего |
| оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и ис |
| женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од |
| каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Госп |
| а?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врс |
| . — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране б |
| епчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добр |
| >Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише |
| из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и |
| о којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешт |
| мао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео |
| и не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је |
| да ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим др |
| слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, |
| ечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од в |
| Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend |
| жете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим пор |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако прича |
| га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто м |
| лушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, |
| еоградски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају” |
| послетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више н |
| везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице м |
| илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто |
| на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећ |
| к уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p re |
| ретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је |
| Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">По |
| ио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане |
| да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?. |
| ди, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам г |
| на ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend= |
| ије бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места и |
| у </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јо |
| ати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још |
| d="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се ос |
| пно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло о |
| kst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да ми |
| Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Te |
| м свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="T |
| велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Te |
| >— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телегр |
| је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме |
| тири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p r |
| p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума |
| t">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tek |
| екога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend= |
| врћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, позна |
| еца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} |
| где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљат |
| ј, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi ren |
| једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend=" |
| рироде, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се |
| све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком |
| предовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери |
| {S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде |
| ило свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта гово |
| , шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећа |
| ву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива |
| дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац |
| , онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се д |
| нама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и |
| да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се та |
| , као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да |
| живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само |
| да казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, и |
| снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линиј |
| , чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, |
| ки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, н |
| ортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p re |
| само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још уте |
| ивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни |
| italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S |
| ан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкр |
| видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми в |
| </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па за |
| аше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без |
| гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио |
| а бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: |
| о стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, |
| â, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с м |
| н ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше изда |
| а је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </ |
| н не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? |
| једини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах |
| >Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу |
| S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Teks |
| ло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео с |
| и као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био м |
| nd="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом |
| нко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, к |
| и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Шваб |
| с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Ка |
| хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног к |
| на решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена нек |
| се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! |
| ек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао д |
| чајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто |
| ста крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговар |
| — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко |
| вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао |
| зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изг |
| иђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром |
| укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црн |
| </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чв |
| дојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави |
| се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се поче |
| „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. |
| ства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би п |
| м ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како |
| инио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто уч |
| у и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или т |
| ојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје |
| зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi ren |
| као за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара шт |
| > <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — п |
| као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био т |
| а вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend= |
| <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p |
| ристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа |
| кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћ |
| ити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који с |
| д сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих |
| исто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, |
| том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с ка |
| е, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибира |
| отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше |
| али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању с |
| да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с му |
| стрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто пр |
| /p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с |
| ло, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је по |
| st">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} |
| ственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Б |
| ричати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су |
| t">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутр |
| давала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере |
| т, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> |
| оворити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почес |
| лела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни |
| ”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, ка |
| ара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} |
| ! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се о |
| ћној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме о |
| ог питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} |
| ам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, |
| су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, |
| се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и м |
| к!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим сво |
| томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то л |
| е!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод ру |
| удем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну мо |
| боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он |
| је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задр |
| ако је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења |
| st">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Te |
| спођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, су |
| же господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче м |
| то, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> |
| шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала |
| а усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst" |
| те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst"> |
| спах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst" |
| то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend= |
| а пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst" |
| да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а |
| .{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао |
| „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као д |
| и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај |
| о онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је |
| , богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бо |
| rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Teks |
| , опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала с |
| чије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, |
| е срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благослов |
| лова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми |
| шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најно |
| <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи |
| велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и ш |
| ска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однек |
| ла у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје св |
| но, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она |
| је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на |
| више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему |
| стаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p |
| лницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свр |
| <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама |
| а имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!. |
| аздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tek |
| свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш |
| нио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби |
| ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју |
| а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен |
| ва црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле о |
| ност... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна м |
| је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p |
| p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бл |
| .{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било |
| у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ств |
| t">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? |
| тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — |
| теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела |
| имер, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајк |
| <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Ид |
| тарих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у ње |
| узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту |
| ислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p |
| ="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} |
| мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњ |
| и ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend |
| атраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је го |
| м расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и |
| е псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила |
| м ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио |
| Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плат |
| а, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћ |
| че у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле |
| е она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:< |
| идајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га оч |
| ”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p |
| d="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч |
| е се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упам |
| утра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна вели |
| !</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, с |
| ење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин пом |
| , па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} А |
| а не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућута |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend |
| окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он глед |
| ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара |
| е нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипа |
| овор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па |
| од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су им |
| а она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| же бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код б |
| ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па |
| end="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Даб |
| ekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! < |
| rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари н |
| ако си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, покл |
| у? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— В |
| а код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p r |
| нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p r |
| st">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а |
| {S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како |
| роди</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А |
| три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе |
| никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, |
| вати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по |
| се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али |
| егов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} |
| ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, а |
| како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати |
| авао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао |
| к они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али она |
| Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревет |
| ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја с |
| а! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он с |
| де је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му |
| док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} |
| руго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан |
| мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <h |
| <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам д |
| ражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у |
| >— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> |
| обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ до |
| близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га |
| хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{ |
| слити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бо |
| а уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst"> |
| влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ај |
| </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} |
| ekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, пл |
| наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здр |
| у и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p |
| ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, |
| авање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме |
| дина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој пла |
| Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује инд |
| ин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљ |
| Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада |
| ироди” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за |
| сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих |
| мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је не |
| ако да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} |
| ло!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде |
| у руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно |
| ег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример |
| p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око |
| rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst"> |
| ежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манасти |
| и он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да |
| st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога. |
| st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </ |
| је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј с |
| бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас |
| кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене к |
| и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} |
| Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Ј |
| /p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради” |
| !{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са |
| лиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </ |
| чала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кра |
| </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на |
| ина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p re |
| цао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом |
| и погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у на |
| азивљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ј |
| е да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао б |
| } Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином. |
| он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, |
| важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — |
| то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не да |
| ивих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву |
| огу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не бо |
| е Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Виде |
| {S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак чо |
| га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да |
| — Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, |
| ла богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Te |
| : мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова |
| осте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало коке |
| и лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S |
| к удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја |
| end="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише |
| <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку ру |
| е прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради |
| ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, и |
| рио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болн |
| надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, |
| >— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst" |
| чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гл |
| .{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много прича |
| ">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама |
| господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Нем |
| ест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, так |
| Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> |
| — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше г |
| на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јак |
| усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар |
| њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, |
| се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински |
| ка, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас ов |
| ” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то |
| а, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика у |
| "Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим |
| ад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна у |
| раде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обр |
| ку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, |
| едно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{ |
| али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, м |
| шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! |
| као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та |
| други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала |
| боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} |
| .. али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати ч |
| е у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из |
| пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно д |
| у што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади о |
| ри на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирн |
| end="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја |
| ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, |
| ењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и |
| ница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање |
| ке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлеба |
| асвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја са |
| што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог в |
| зикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам |
| што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> |
| } Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је сед |
| <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, |
| kst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека пром |
| ед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак д |
| ље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана не |
| али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у |
| оја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку |
| јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst |
| е, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо в |
| о, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као |
| м лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да |
| а. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кре |
| ати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="T |
| е укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да |
| } Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година |
| ако се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... |
| пазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> < |
| пет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох т |
| да почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и |
| italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst" |
| ирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не |
| рђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst" |
| па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} |
| е отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и у |
| <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћ |
| д пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око м |
| испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и |
| чи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву |
| смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм от |
| пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о |
| ="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} |
| га дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозо |
| etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="18">ВЕТАР</hi> <hi meTypesetSize="18"> </hi> </head> <p ren |
| она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и о |
| да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је бил |
| ве је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас |
| х: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p |
| S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така |
| да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где че |
| у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна |
| ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јо |
| авати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде |
| е судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} И |
| на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па |
| ко је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори савето |
| ојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на |
| но, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он |
| хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend |
| и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменим |
| Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослоб |
| /p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати < |
| , мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, |
| то сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике с |
| } А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S |
| ан слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> |
| но — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замиш |
| , — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изг |
| > <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком рас |
| е знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не |
| ара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> < |
| !“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Ид |
| и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у |
| ипаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да и |
| ом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чуд |
| не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} |
| и да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Ме |
| је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> |
| c">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, |
| ворити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не |
| <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трж |
| и!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљ |
| дно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по |
| сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви свет |
| службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковч |
| шао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је поч |
| а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p ren |
| ?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за чи |
| , да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала к |
| мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни м |
| лавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући |
| о, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао |
| што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на |
| и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупиц |
| то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађен |
| t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича |
| да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend= |
| st">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула |
| „Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стрел |
| p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљно |
| сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно п |
| га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајан |
| остао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја с |
| t">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, з |
| ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао |
| м како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и тавани |
| се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под |
| е, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против |
| Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племен |
| </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend |
| ..{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам |
| ">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} |
| исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до п |
| </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснут |
| и преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! |
| ">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: < |
| а изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и ј |
| рђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} |
| који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и |
| А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог мес |
| , да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у гр |
| места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, |
| тока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам |
| Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филоз |
| овој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја |
| јају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја ви |
| >онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="T |
| p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан по |
| дим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помо |
| <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— |
| ледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! |
| болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико |
| мо тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </ |
| ако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм с |
| се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она |
| сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она |
| је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ип |
| а погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „бо |
| ">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p |
| , и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав све |
| се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> о |
| је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испр |
| "Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опе |
| ао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је о |
| чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">О |
| ekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ј |
| да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одем |
| ="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затвори |
| истајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао са |
| а је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „мал |
| увао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклоб |
| в ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и |
| ар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам |
| девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Она |
| d="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то мо |
| огућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошапт |
| rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањ |
| идео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у рук |
| уо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst |
| једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S |
| роз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног. |
| олутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend=" |
| глед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче кле |
| писани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез |
| "Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом про |
| поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања |
| st">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</h |
| о је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окре |
| пуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и р |
| и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало к |
| се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На |
| ав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се ш |
| кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао |
| а, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву |
| итав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. < |
| {S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и |
| обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе |
| епаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њег |
| d="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господ |
| „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу |
| p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латински |
| оје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је |
| ља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, |
| ако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по лист |
| вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег к |
| собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде ј |
| се ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди |
| ји си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> < |
| о где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су |
| само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како с |
| со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S |
| био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смеја |
| да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао |
| ик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је |
| ским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst"> |
| а слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам п |
| т! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ј |
| </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно п |
| ао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Наша |
| им вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је р |
| d="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти |
| и још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{ |
| је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јунач |
| зофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим |
| ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и |
| rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та ов |
| kst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке ка |
| у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} |
| t">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! |
| <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi |
| ј момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, све |
| само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији |
| м њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — стр |
| чајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, п |
| и се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} М |
| end="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата ш |
| н поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени |
| и ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим |
| Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога |
| видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек |
| Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом |
| им визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским |
| "Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред |
| причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству |
| о је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењ |
| ега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двад |
| p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, це |
| послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан |
| ај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе |
| што јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао ј |
| </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, и |
| је матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. |
| е он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам заш |
| </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не мак |
| му време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем о |
| у се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гл |
| данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па пос |
| у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Ла |
| p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на |
| сица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лиму |
| с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неод |
| — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње т |
| да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео о |
| те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој |
| и то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нис |
| S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак т |
| жим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају |
| лим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе дале |
| лупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, ко |
| атка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним т |
| p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. |
| пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретиса |
| мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p |
| а га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пр |
| је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га |
| е на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, |
| мову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и п |
| инут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим |
| време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти оп |
| ући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Te |
| е, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија ка |
| оји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst"> |
| че издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он ј |
| га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био |
| његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p |
| аже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који |
| а неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> |
| не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарим |
| о што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако бри |
| ekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитв |
| а уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова |
| има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца |
| > <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш ви |
| а и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно посл |
| о сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, уч |
| ем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, срето |
| на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун |
| пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога ве |
| о лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао |
| та? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се |
| мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждр |
| еч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске ме |
| о, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми |
| аљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и з |
| rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо |
| не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до креве |
| својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а док |
| ли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено де |
| м тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престравље |
| ... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца |
| уке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће би |
| м слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечер |
| амо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека |
| мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend= |
| , потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купањ |
| <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километр |
| >И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> |
| о, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто |
| свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због |
| бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p re |
| купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио |
| ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разгова |
| ла већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе |
| но.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ћ |
| ленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога ди |
| одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шета |
| ицу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти |
| лозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с |
| шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не |
| раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, |
| д ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у |
| о бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} С |
| едао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама д |
| трану и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одгов |
| есуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки зано |
| d="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским реч |
| {S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини м |
| убити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверењ |
| м у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти с |
| неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p re |
| више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зел |
| е ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом вр |
| једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и го |
| >Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе |
| раховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — |
| како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћнико |
| st">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> < |
| ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он н |
| .. </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p |
| kst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуз |
| едајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу |
| н, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ |
| обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко |
| десет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не |
| > <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и на |
| м.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S |
| што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S |
| ном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хар |
| ио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се проси |
| рва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p re |
| на нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руц |
| >Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да н |
| nd="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ пов |
| рси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је он |
| је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед бе |
| о је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено |
| Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта ј |
| и под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Једа |
| ипелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам |
| оћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече |
| искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини |
| о да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме |
| ну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да |
| ма, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћуј |
| е у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не зна |
| рђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је неш |
| је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим д |
| ао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, |
| а!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из |
| ик је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} |
| орена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас ка |
| вана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} |
| ек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> |
| ="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништ |
| не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он |
| зати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} |
| али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је је |
| као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} |
| знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата |
| о!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код |
| н израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање не |
| чане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, таја |
| end="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S |
| , и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке ми |
| ом, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p re |
| и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Ал |
| ?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> |
| Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само не |
| ца.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шт |
| н, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку ка |
| о.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас ма |
| изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за |
| ј муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај тв |
| ="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњ |
| разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, |
| ој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данаш |
| каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан |
| </p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је ч |
| аке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значаја |
| или ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу д |
| овор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је орт |
| атраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и |
| веним молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или |
| удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, бо |
| рђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, |
| и мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би |
| донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све |
| ривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима |
| } И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И |
| а један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет |
| иво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и |
| их послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} |
| Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="ital |
| е кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она |
| итав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И |
| њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и |
| о уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам |
| што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу |
| лео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Teks |
| А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје мате |
| узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично по |
| ">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p |
| у! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми |
| реба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p |
| иш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају |
| а што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они ка |
| изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну с |
| <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst" |
| евојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У ов |
| ла се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја ма |
| ш вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> < |
| фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме ос |
| богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабам |
| ешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> |
| st">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у |
| елу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут! |
| оси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво |
| емљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Н |
| рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?... |
| о сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу |
| мена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и |
| ак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{ |
| распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се н |
| врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, |
| она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара |
| st">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и с |
| Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни ми |
| су удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извад |
| дао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао |
| та је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога |
| на: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све поч |
| вљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то |
| који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик |
| и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је до |
| прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претур |
| о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима наче |
| S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно до |
| да срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} |
| ило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је |
| ерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко вр |
| nd="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно |
| осле, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја |
| лим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Teks |
| јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, |
| кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање |
| черамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та |
| тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у р |
| абица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо |
| .{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталиц |
| слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како |
| р!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Ј |
| м, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, ил |
| теглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе д |
| је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен |
| p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{ |
| end="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленш |
| ије, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка |
| ваца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владик |
| зухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst" |
| с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рек |
| чи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!. |
| те, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакш |
| сто је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је бил |
| , састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! < |
| акне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу не |
| и знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> < |
| нам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend=" |
| иш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учи |
| абогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђ |
| много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао би |
| еј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто |
| н глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, |
| Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — |
| t">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назир |
| p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, |
| Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављењ |
| t">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не нау |
| nd="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Мол |
| , а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам с |
| ?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим |
| о одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Te |
| аједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позе |
| задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутни |
| телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу з |
| знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерко |
| „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медиц |
| она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда к |
| ен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар |
| ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пр |
| ној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! |
| d="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута |
| rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с мес |
| за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} |
| исам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И |
| а неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи т |
| наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш |
| се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где |
| сутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакак |
| .{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче х |
| же учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци крас |
| ити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. |
| да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p |
| хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend |
| p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, |
| </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгал |
| откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ни |
| уштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то |
| st">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Д |
| д онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и с |
| t">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млата |
| прли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и |
| бу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: < |
| судно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само за |
| сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend=" |
| га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— |
| подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у |
| ти свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен н |
| ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не з |
| а конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tek |
| равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се |
| н, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас |
| јеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још |
| ђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> |
| мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. |
| , опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учини |
| Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S |
| око лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само са |
| а и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај |
| ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад |
| тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— |
| а? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад поглед |
| казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је оп |
| rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ |
| јку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су |
| је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се |
| ледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се |
| ипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино че |
| и сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зн |
| би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: |
| шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst" |
| х.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. |
| ви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго |
| га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтрет |
| ви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Р |
| робудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну вел |
| да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што баб |
| .{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ј |
| ле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chap |
| леди, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве |
| што крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није |
| да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> |
| о да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и |
| само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">П |
| шици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу беог |
| nd="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он |
| а, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је |
| ечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено ста |
| у му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њ |
| е браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између |
| сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону ис |
| на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљиви |
| о срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </ |
| ћу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак |
| и рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> |
| атер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени |
| е главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му приско |
| м се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже к |
| амо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојиц |
| и јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Б |
| она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће |
| >— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто |
| еда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Ј |
| kst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно сме |
| ико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио о |
| и се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и ин |
| се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, |
| ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! |
| оф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе |
| о је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозо |
| а, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. < |
| ило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала |
| и језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купањ |
| инуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом |
| још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешт |
| дим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, а |
| поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="ita |
| и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто л |
| е видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога |
| нутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се |
| rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, |
| везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам |
| да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам |
| ти и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... |
| : да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, |
| даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без |
| било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Te |
| {S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да |
| боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја |
| ом пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst"> |
| послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” м |
| на књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу |
| лога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело к |
| ново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на ме |
| и!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се м |
| о лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, п |
| начајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је об |
| да мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> |
| као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> < |
| е разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! |
| .{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, |
| п!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst" |
| ене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме дру |
| шта није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Te |
| као, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те |
| и очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе н |
| е замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да с |
| капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их нос |
| kst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе гово |
| вање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео |
| то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} |
| Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Та |
| ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му ма |
| онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко г |
| играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стак |
| алеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразго |
| остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе |
| непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом |
| ог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа |
| ог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда |
| а се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја в |
| чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак |
| Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{ |
| им. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} |
| идео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћн |
| го сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам с |
| мевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst"> |
| чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p r |
| сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, |
| а минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тра |
| мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у |
| учио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми ч |
| } Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам |
| ле, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, п |
| t">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{ |
| оворила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало |
| девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах |
| и виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу |
| љење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} В |
| умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом |
| ца </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка им |
| где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из |
| ћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих сту |
| сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина |
| , али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до |
| кало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекн |
| вно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где |
| знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend |
| још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p |
| омоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буд |
| <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p re |
| онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео |
| м ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад |
| end="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{ |
| ик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично |
| ору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести |
| ма? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, к |
| ишта говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. |
| да мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станк |
| ветски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па и |
| а то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, о |
| ко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти |
| ">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, |
| омоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tek |
| био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брз |
| могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на |
| се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „отк |
| хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p r |
| S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} |
| те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</ |
| стем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове ту |
| тајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend= |
| у. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу пра |
| леште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с ку |
| Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто з |
| правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави |
| ога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — ч |
| и пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је вели |
| и општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у ма |
| ед матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бит |
| ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизл |
| само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? |
| о викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! < |
| се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— |
| и ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви |
| ене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tek |
| Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала |
| чно после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситије |
| d="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и по |
| да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревет |
| } Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја |
| и нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хлад |
| ниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његов |
| дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, |
| че из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мисте |
| вати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све т |
| е...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. |
| слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме |
| јете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „свет |
| кар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, |
| ећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она до |
| сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартиј |
| ам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш ње |
| мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије |
| ало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је о |
| неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак |
| им и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Кароли |
| рашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p r |
| ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све |
| ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напре |
| рас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend |
| — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не з |
| ену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у да |
| жати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо |
| животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом |
| с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то |
| у.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи вет |
| е око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst" |
| „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем |
| сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. |
| возан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека му |
| ок је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што |
| уних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дош |
| биђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена и |
| богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. |
| етра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S |
| ознанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто |
| боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{ |
| и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох вес |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши |
| бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви |
| } Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну |
| </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни |
| ао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан у |
| и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и ре |
| лести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су п |
| ађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а |
| спод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и оног |
| ињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам пос |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао |
| ="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, ка |
| нај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst" |
| они — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</h |
| утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковч |
| ор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је о |
| пет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p r |
| , с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђо |
| обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесни |
| етке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа пред |
| аоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тиши |
| море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </d |
| еду коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... |
| је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана п |
| осмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{ |
| ра“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Т |
| та како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет |
| година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} |
| наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и рад |
| раг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича |
| величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео |
| јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових т |
| се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени ниј |
| штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви |
| силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она покл |
| од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се оп |
| — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под ми |
| се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти |
| Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p re |
| издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дув |
| Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох |
| бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да с |
| ари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљу |
| ekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви |
| , видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код о |
| да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} |
| тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и по |
| а, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ј |
| вљају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе прич |
| је наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и |
| овлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исп |
| кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; а |
| еде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p |
| оштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први |
| а ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!. |
| ам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему |
| p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дије |
| а срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tek |
| но мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога ср |
| о се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод па |
| есело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. |
| дговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst |
| и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе |
| копали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од |
| тала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и |
| девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нек |
| ">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђ |
| стинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У кака |
| ена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру |
| а чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се |
| размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, виде |
| тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зат |
| могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није |
| уга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Че |
| подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, пр |
| њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају с |
| самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ донос |
| метноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се |
| вотан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и л |
| "Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако |
| говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја уз |
| баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend= |
| по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како |
| као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понављ |
| т и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускор |
| ком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се јо |
| и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уп |
| на, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео |
| ест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само нав |
| nd="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигар |
| /p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како |
| егов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце п |
| rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tek |
| </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо |
| ној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на пам |
| но дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све |
| ">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао |
| !{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше |
| шљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend |
| "Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, ја |
| а као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости. |
| ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очи |
| детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозн |
| о промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и ка |
| и мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све |
| о свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем! |
| деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива |
| сконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један |
| штовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је |
| а није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми |
| е очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим |
| а закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потр |
| шећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S |
| једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">П |
| е!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описује |
| он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега |
| колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из м |
| ети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала |
| н.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс у |
| kst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од |
| а је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речит |
| ешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и |
| end="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} |
| епу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и бе |
| ужим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p re |
| а-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка |
| насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, има |
| ета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно н |
| ом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а нарав |
| се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. |
| Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, |
| разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан п |
| > <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна |
| људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, е |
| !{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend= |
| мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка |
| S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — |
| треса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помог |
| еби.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стог |
| И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Ни |
| моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни |
| ички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа |
| ">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и |
| се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p |
| ка с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело |
| ! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: |
| /p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Ј |
| d="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би пос |
| и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у |
| све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се н |
| да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут ц |
| Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н |
| о, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати |
| пао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су м |
| егова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може |
| — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Teks |
| st">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста |
| а обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана |
| мун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија |
| ту на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуј |
| да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда |
| леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Ко |
| о и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Доб |
| ="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S |
| пет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend=" |
| рат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се он |
| S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало |
| анским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, |
| тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад |
| лачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ва |
| ="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме |
| к са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим |
| ећ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напосл |
| јаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктор |
| а ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуг |
| ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о |
| некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђу |
| , мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види как |
| видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и та |
| и каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у ус |
| к како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му |
| друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и сла |
| Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, к |
| и</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даљ |
| аки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о не |
| сте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... |
| вину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и зало |
| ада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А |
| <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ |
| > <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! |
| hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак иш |
| је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </ |
| имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, бу |
| , лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али |
| а фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала ч |
| пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја |
| оји ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: |
| се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с раки |
| давих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p r |
| !... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} |
| . </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али |
| ебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спрем |
| ћи ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, с |
| колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} О |
| лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав је |
| а говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="T |
| ам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе |
| а-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена |
| не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све |
| вет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу |
| пе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносо |
| ојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој |
| грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два ме |
| {S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо де |
| рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> |
| Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кол |
| </p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и м |
| е са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар |
| ли ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велик |
| Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јес |
| кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покр |
| оже оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он |
| била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се позна |
| очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако м |
| ма вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било |
| само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и |
| вити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопа |
| ки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst |
| p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, |
| лази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те |
| укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с п |
| у лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десперат |
| nd="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене глав |
| , сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око |
| у је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, кура |
| на то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако |
| тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, уве |
| .{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина |
| орђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послепо |
| поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледај |
| пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је |
| сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као н |
| и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst |
| "Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно ци |
| а је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укоч |
| ана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не зна |
| ама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступај |
| како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи |
| ботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила с |
| м њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто |
| а и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о прир |
| продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекош |
| ком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше дв |
| t">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као |
| ео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у он |
| о онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Te |
| како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{ |
| а! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па так |
| то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: |
| /p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ак |
| у: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пруж |
| /p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код |
| rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе |
| "Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њег |
| кочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p |
| не речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да |
| г помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе |
| , пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизал |
| шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком н |
| } Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубо |
| st">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш |
| онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што |
| ... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам би |
| енада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опиш |
| rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам св |
| вешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S |
| ј мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, |
| </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом |
| морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао |
| о смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласо |
| ави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — в |
| тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ће |
| /p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, |
| о његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p |
| о пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мрт |
| авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend=" |
| видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћни |
| ут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Веруј |
| /p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе |
| t">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, оп |
| е, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извади |
| ла кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је |
| и јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> |
| о се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вере |
| поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али |
| ино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ један |
| у.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух дв |
| је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину њего |
| вој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у нек |
| ја у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем |
| је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађ |
| ма — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као н |
| ло — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да ва |
| d="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да |
| ну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо мн |
| ворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — |
| p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не |
| ве оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити |
| а кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се р |
| се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсут |
| {S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу |
| се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, ст |
| се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се |
| t">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу п |
| али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst" |
| end="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p ren |
| мите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по стари |
| ам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као в |
| мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђор |
| ње очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао |
| то заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости |
| st">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, |
| ва машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, ш |
| </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће |
| {S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опа |
| и су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су |
| } Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да ва |
| И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти каж |
| или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Рот |
| тогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p r |
| — Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли он |
| ... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док |
| rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се зат |
| је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја вид |
| поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар д |
| сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су |
| {S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очи |
| и, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, бу |
| ком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} К |
| ед олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив |
| дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам |
| еди, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му |
| вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у |
| дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, с |
| {S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањ |
| детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед с |
| либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој |
| е на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све |
| } Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свеча |
| ну да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и и |
| кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend= |
| ти.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову |
| >На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} |
| доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Г |
| д моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка |
| </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и |
| хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend=" |
| рбију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине |
| вели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Он |
| мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке с |
| и”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: с |
| о голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="T |
| о се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, изд |
| да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича- |
| удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њ |
| ко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли |
| {S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и |
| х очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бел |
| сну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско ј |
| варавамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend= |
| е приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се т |
| ечима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — р |
| одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија к |
| е дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао |
| е он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend=" |
| p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Te |
| кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </ |
| ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} |
| врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам ј |
| p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је гово |
| теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.< |
| приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гле |
| војку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, бож |
| знатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p re |
| да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мен |
| ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пу |
| тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, п |
| </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек |
| м бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, |
| тензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном |
| ање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — р |
| х ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а |
| и стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачи |
| , и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аран |
| сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца п |
| г у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој ј |
| д то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend= |
| !...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tek |
| > <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухва |
| увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговар |
| ше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучераш |
| то.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несре |
| стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> < |
| орамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати св |
| а.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено |
| ..{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и |
| ли кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женск |
| да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више прибли |
| е био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, |
| м га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; |
| ви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах д |
| али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на тем |
| репире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, прави |
| . тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђос |
| а сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада |
| ам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у |
| је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и |
| ве штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно та |
| {S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило |
| знаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> |
| . </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: |
| <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, мо |
| сам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дува |
| петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S |
| сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах |
| и вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече м |
| ити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто н |
| довољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, |
| е мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што |
| ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ход |
| еленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> < |
| е, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без ус |
| ти! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћни |
| ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, мо |
| на, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, |
| тив ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p ren |
| ла, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта |
| ћао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и |
| с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чус |
| данпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не приста |
| ктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читав |
| а ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама |
| ога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено |
| -Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интен |
| мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим ши |
| /p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази м |
| није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам св |
| а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst"> |
| ком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачно |
| ека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало |
| изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пра |
| </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као |
| .{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Teks |
| <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мен |
| се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! |
| аса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свија |
| rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало |
| p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми з |
| Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам гд |
| ! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p |
| ори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </ |
| ећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А |
| њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан |
| нути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викн |
| м тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па С |
| а, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst" |
| тах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже рам |
| о.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар |
| } Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане |
| ивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега б |
| преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, п |
| иди ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му |
| љубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао |
| ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек |
| } Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се ис |
| тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их про |
| љиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз |
| врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и |
| а... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје |
| нт, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну в |
| а било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати при |
| нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — |
| се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра |
| доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке бо |
| плашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али |
| и преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ј |
| гим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи |
| nd="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се раз |
| nd="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему |
| не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам ка |
| {S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити све |
| , и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој каза |
| е! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем |
| ем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су боле |
| се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst"> |
| ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разго |
| м се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити! |
| ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst"> |
| мири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна д |
| и мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде |
| шава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у |
| едног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграби |
| дан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих |
| ао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чи |
| ="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} |
| н, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, |
| <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tek |
| атке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравит |
| закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопал |
| кама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да |
| огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи ру |
| ам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залеп |
| акачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча |
| а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука |
| ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и |
| kst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава |
| "Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, тра |
| . — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћ |
| сподин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим |
| више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско. |
| } Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су ј |
| о кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле |
| и би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже |
| и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми м |
| у некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нерво |
| ekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p ren |
| и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он |
| та погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, |
| Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! |
| S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је једа |
| ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, |
| вати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчета |
| о гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који |
| с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледал |
| d="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљн |
| ољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </ |
| те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пра |
| st">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?.. |
| ини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је |
| помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да с |
| кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој |
| доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Ч |
| је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре д |
| изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су |
| оцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у др |
| ринципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре |
| к, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Ра |
| ”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад уз |
| фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кр |
| да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличн |
| ука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше |
| t">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће д |
| а се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болни |
| та кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да г |
| цу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и |
| Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — |
| „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и |
| д наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како |
| спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, |
| Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заје |
| Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Би |
| се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као |
| ре њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе |
| p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је он |
| дајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још г |
| же човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза |
| Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! |
| Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, |
| младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари |
| потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где |
| од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној |
| ртија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих с |
| ске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зи |
| овор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила |
| што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укоч |
| мљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или |
| Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суш |
| , као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег |
| ознам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци |
| та!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> |
| мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кре |
| ... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с |
| , опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се д |
| пет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не |
| ч!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клуп |
| а патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као ледени |
| ">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа. |
| </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се еле |
| х, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">А |
| лед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад |
| ekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{ |
| Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав с |
| , и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, |
| Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је |
| о слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је не |
| и саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природ |
| ешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. |
| и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђ |
| зутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Ва |
| rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене |
| ичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало висок |
| пуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача. |
| та, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она к |
| ако да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било! |
| <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend= |
| да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтр |
| вати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке ка |
| аму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и ре |
| дим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шир |
| опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} |
| end="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Б |
| р и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с |
| х, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуст |
| о мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем |
| устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. < |
| с, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и к |
| ука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али |
| тити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— И |
| лести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а |
| сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} |
| Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и |
| тер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем |
| еком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опе |
| д већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што |
| ле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то вре |
| га је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком |
| и не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и св |
| {S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројев |
| кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам |
| ј чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед б |
| исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што |
| оче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада |
| аљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар |
| тенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и од |
| ишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње |
| лени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам о |
| kst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и |
| ="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком с |
| шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што |
| и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је |
| с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет зас |
| И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све ви |
| пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну в |
| гушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p re |
| ела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руков |
| рљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба |
| а сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p |
| љишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и н |
| зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да ст |
| о, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да с |
| Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још |
| нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам ра |
| то смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света |
| и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с |
| у „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пи |
| и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам |
| е, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о ср |
| S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити |
| мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње |
| бично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај ис |
| и да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што б |
| end="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: < |
| нам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешт |
| о је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим |
| /p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени |
| у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебе |
| треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. < |
| сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа |
| ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је |
| ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда ј |
| ке, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну |
| од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму |
| чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре |
| ло, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва примет |
| Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљава |
| ="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам |
| ма и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам гор |
| рачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се пров |
| регнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано |
| ада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али он |
| ам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али |
| .{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst"> |
| одина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам ко |
| а поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поре |
| {S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки живот |
| тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, |
| небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> |
| ут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се |
| аче некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се о |
| пету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини х |
| гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја по |
| огао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчет |
| ча-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје инт |
| сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче е |
| Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није н |
| че хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то |
| корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива |
| уке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обеше |
| свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она |
| {S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напун |
| моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst |
| је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спушта |
| мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Ја |
| рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хла |
| којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и са |
| о опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Ред |
| а сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену |
| мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није |
| ли је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен |
| } Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам |
| шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мно |
| беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више б |
| твори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како |
| </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црв |
| p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много м |
| >— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од |
| за очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi ren |
| акле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као ch |
| се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, |
| >Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами! |
| им послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на праза |
| ма ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који |
| едан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пров |
| амо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови |
| Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој ув |
| вља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, позна |
| та у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што |
| ког у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој |
| збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за |
| гове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> < |
| риш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst"> |
| ј жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја |
| тављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе пр |
| и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам |
| ислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину ду |
| Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву њего |
| је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваз |
| им настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Бе |
| /p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам |
| Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слуш |
| јао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Д |
| е девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S |
| покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шт |
| акеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p |
| Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија |
| почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брат |
| се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p ren |
| а се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме |
| дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема н |
| .{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледај |
| Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> |
| овек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </ |
| очић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и мек |
| чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остад |
| p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— |
| малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све по |
| ажђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуц |
| t">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Teks |
| ни.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{ |
| мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: пре |
| рдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље зна |
| астиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst |
| } Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p |
| морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђ |
| о море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у |
| а Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искуп |
| свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одр |
| хвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало |
| е све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се |
| дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широ |
| ekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипну |
| доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и чит |
| г дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слеп |
| , ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам |
| како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и ст |
| ћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чич |
| kst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко |
| ледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену |
| ом тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио |
| задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је |
| ли га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто |
| <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упит |
| оре!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко |
| "Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! |
| затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{ |
| грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто |
| у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био ј |
| о, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Teks |
| атом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђо |
| што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак и |
| end="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се |
| а, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p |
| ладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозо |
| .{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детет |
| дим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога б |
| а се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем |
| гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластич |
| а његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко оби |
| е бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко раме |
| о да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Он |
| ам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се |
| есно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова су |
| езиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хт |
| ину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst" |
| очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојк |
| ло, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњ |
| Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">о |
| е то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p re |
| Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend=" |
| и, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, н |
| егов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жа |
| ијска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми одн |
| утра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки от |
| , ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напре |
| стина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећа |
| љубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да |
| о ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђе |
| да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућу |
| ту седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет год |
| Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend=" |
| ">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">о |
| ца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав с |
| d="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу |
| а мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{ |
| а кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је п |
| и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници |
| збудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га |
| упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па |
| ашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и |
| ству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно! |
| , ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим |
| ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, д |
| двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји пр |
| и, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам ње |
| алом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто |
| и ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издават |
| S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и |
| ило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас |
| е само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „ |
| е то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег |
| рис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо |
| еже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с ма |
| ође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве су |
| end="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасм |
| ета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја ве |
| оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре ш |
| еку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!.. |
| је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам |
| свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> |
| ха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити теж |
| да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто к |
| Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се |
| и ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој п |
| ући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај па |
| !{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још |
| е чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесни |
| ђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} |
| деала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се в |
| ик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не |
| де их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и сту |
| к утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst |
| бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обр |
| е се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љуб |
| м провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем |
| па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу ли |
| > <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само |
| и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке |
| а с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. |
| м и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој |
| и болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p |
| добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један чов |
| ја се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан |
| ="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Teks |
| </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> |
| сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим врати |
| је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено каја |
| гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси |
| лима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви |
| дноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и неп |
| будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински бла |
| ак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и њего |
| и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је |
| сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се |
| е.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити с |
| о се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту |
| нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то ни |
| авно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове аф |
| аја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад н |
| Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend |
| ару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола |
| чала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешт |
| rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим |
| што је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> < |
| ни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија |
| намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом ф |
| не.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукл |
| <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну |
| тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">М |
| цинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду |
| о! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Teks |
| ам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p |
| се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а у |
| черао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе |
| p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Ниса |
| ена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} |
| мо наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца з |
| кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољ |
| е код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта ј |
| ајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан |
| ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не у |
| штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам поч |
| евљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ припове |
| ћа у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам |
| елио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао врем |
| и ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{ |
| ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто и |
| д сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспава |
| сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добив |
| лесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S |
| узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ст |
| ој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези |
| ве јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и мој |
| мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{ |
| испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и он |
| ко бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је |
| као да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам |
| nd="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ј |
| /p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја м |
| уји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудим |
| е интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему |
| доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам је |
| познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руц |
| ко је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости |
| се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на пам |
| јим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о |
| ађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о том |
| х послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, д |
| његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S |
| ан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} |
| било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта го |
| .{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Teks |
| ко он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале |
| знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А |
| са ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, |
| „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми жи |
| .</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој |
| м како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и |
| м га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлог |
| ш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стисн |
| лест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти |
| S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем сл |
| било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, |
| лико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је |
| асловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значаја |
| ератно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци ви |
| ако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и |
| нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од ду |
| ене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна ш |
| аш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу о |
| end="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена! |
| се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и |
| ешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живос |
| d="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и п |
| намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оц |
| е и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који ј |
| н паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, |
| nd="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — уз |
| Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што |
| што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend= |
| оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто у |
| ђак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опрости |
| ји је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешењ |
| вром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst"> |
| st">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: |
| , јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend |
| е се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело сн |
| Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђеви |
| и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране |
| фијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним велики |
| ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојл |
| чи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећ |
| ве је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а н |
| ђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђ |
| зиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што |
| савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst" |
| та И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst" |
| у обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати |
| е дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну |
| ару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мо |
| ”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случај |
| лушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе не |
| изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у д |
| , само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst" |
| } Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, |
| ких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека |
| ic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд |
| ана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњ |
| о, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу” |
| нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је |
| } Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с |
|