| идао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела к |
| имао свога звао „црквено” и „народно”, а све што је сеоско „наше”.{S} Могао је он ићи у коју х |
| и у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву. </p> <p rend="Tekst">Не |
| кућу. дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата, и авл |
| екиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљк |
| st">Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа |
| d="Tekst">Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: </p> <p rend="Tekst">— А што си ти море |
| која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака |
| оду на проваљено место.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од |
| залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} Наспрам тих |
| не и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, |
| ва-три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталис |
| дрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег |
| људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко погл |
| <p rend="Tekst">Павао опали из пиштоља, а запаљена се сукија устави пред школском стрехом, а у |
| ољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. </p> <p rend="Tekst"> |
| ћ, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе. </p> <p rend="Tekst">Учитељ се |
| смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечера |
| дио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом: </p> <p r |
| rend="Tekst">Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: </p> <p rend="Tekst">— Како си, оче |
| аре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и лако му, као да се окупао. </p> |
| а.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари п |
| ни, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч проговорио.{S} Кад би у недј |
| сјала; уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа |
| лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице |
| је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некака страшљива спокојност.{S} О |
| могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова риј |
| ио у додир.{S} И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутиће |
| рт, убијена кишом и временом сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа. </p> <p rend="Tek |
| end="Tekst">— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! </p> <p rend="Tekst">Двоја т |
| бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: </p> <p rend="Tekst">— Боли ли те?{S} Осјећ |
| се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, |
| Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа. </p> |
| S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили унаоколо. </p> <p rend="Tekst">Слабим |
| а миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: </p> <p rend="Tekst">— Не може н |
| х чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} П |
| а се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче |
| аха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе. </p> <p rend="Tekst">Мара стала н |
| ета!{S} Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је и било. </p> <p rend="Tekst">Поо |
| и. </p> <p rend="Tekst">Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је |
| почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати.{ |
| те у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене |
| но око.{S} Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти к |
| јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну со |
| end="Tekst">И тако Мара остаде код оца, а пође у школу. </p> <p rend="Tekst">На једно по године |
| арчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њ |
| и.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо |
| е на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, не задржав |
| смо куд треба.{S} Поп не може од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио наро |
| и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се и разбира.{S} Јечи само и моли се б |
| у.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.{S} Н |
| је кичма! </p> <p rend="Tekst">Он оде, а владика се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Оче, |
| е и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан |
| е. </p> <p rend="Tekst">Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: </p> <p rend="Tekst">— |
| ле!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и је |
| еба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао. </p> <p rend="Tekst">— А ти уз |
| па од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друг |
| ову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, nриђе столу; заврати шешир, наже |
| ригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Н |
| d="Tekst">Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче. </p> <p rend="Tekst" |
| — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.{S} Него дајте ви мени дије |
| шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босоног лежи и чита некаку купус |
| } Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: „Погинули |
| ли кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још... </p> <p rend="Tekst">Поп нест |
| } Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!{S} Те |
| Tekst">Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука: </p> < |
| ш јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у плам |
| тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући ча |
| чио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. </p> <p rend="Tekst">— |
| Tekst">Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чи |
| небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце. </p> <p rend= |
| трепавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у |
| ити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се је |
| : </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно ж |
| kst">— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. </p> < |
| баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи с |
| змеђу двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати п |
| {S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. </p> <p rend="Tekst" |
| а троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух |
| е се и остали сељаци с попом, па одоше, а он оста сам као сухо дрво, и на срце му паде туга. </ |
| /p> <p rend="Tekst">Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа: </p> <p rend="Tekst">— |
| руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу и престрављ |
| ићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и |
| > <p rend="Tekst">— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да ради |
| рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом. </p> <p rend="Tekst">Или дође посл |
| но по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! </ |
| , па служи винском чашом.{S} Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Ш |
| е усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— |
| вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да ј |
| баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </p> <p rend="Tek |
| е вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија |
| <p rend="Tekst">— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. </p> <p rend=" |
| но је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу с |
| а, и лијево око сасвијем му се затвори, а онијем другијем погледа најприје кмета у опанке, па о |
| дих се раније, па кад не могох заспати, а ја викнух дијете да хвата </p> <p rend="Tekst">— Ходи |
| а зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије ста |
| а кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а |
| из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод креве |
| ијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она ступи на снагу.{S} Кад с |
| руком на нас, и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно |
| а који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. </p> <p rend="Tekst">Боло |
| у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо.{S} Уну |
| о прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих |
| испред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вел |
| Тако, оче владико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван |
| t">Поп се занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p rend="Tekst">У тај пар |
| нешто! — рече поп. — Смртан је човјек, а незнан му је час смрти.{S} Наш је гријех ако умре пор |
| остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи врат |
| оме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! </p> <p re |
| исто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубљ |
| дан стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење. </p> |
| истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посветила ти се!” Све |
| и поп, па разговарају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. </p> <p rend="Tekst">А друмо |
| d="Tekst">Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одвај |
| се сукија устави пред школском стрехом, а у врапчијем гнијезду. </p> <p rend="Tekst">Кола пођош |
| подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.{S} Прије, још дав |
| оруку за кола.{S} Али дође и Петровдан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову |
| је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред |
| е у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми см |
| ма.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може |
| бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове |
| S} Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гле |
| чио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио. </p> <p rend="Tek |
| еку цркавицу коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове. </p> <p rend="T |
| , вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни к |
| ема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, |
| nd="Tekst">Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. </p> <p rend="Tekst">И тако Мара о |
| читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке |
| . </p> <p rend="Tekst">Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари.{S} Она корачи јед |
| nd="Tekst">— Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме |
| у, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео. </p> <p rend="Tekst">— А што ти, |
| rend="Tekst">— Служи овоме! — рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прси |
| црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четвр |
| анас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује |
| rend="Tekst">Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним поглед |
| лицу усред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стран |
| шкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци |
| њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић, а за њим сви остали по реду и старјешинству, и сваки да |
| љ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који је начињен од кухинских врата |
| онијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су св |
| </p> <p rend="Tekst">Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир. </p> <p rend="Te |
| vo_Char">Н</hi>аше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је, опет, имао цркву, сел |
| S} Не волим људе који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље |
| м се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p> <p r |
| е дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете |
| пјесму.{S} Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју гла |
| тарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као нека |
| чело.{S} Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједна |
| рата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је уч |
| домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: </p> <p rend="Tekst">— Моли |
| S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је ка |
| >Мара одмах притрча, па владику у руку, а он њу у чело. </p> <p rend="Tekst">— Твоја? — пита вл |
| <p rend="Tekst">— Знам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tek |
| p rend="Tekst">Кад стигосмо пред школу, а она гори увелике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, ч |
| не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је |
| ски.{S} Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: мор |
| ријеч проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља |
| у.{S} Он паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега |
| а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место.{S} Чвркну в |
| nd="Tekst">Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и мол |
| ке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјес |
| .{S} Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле као да је од леда.{S} Псује Ј |
| Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета из собе.{S} Он кле |
| ослије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр!, па стадоше пред цркву.{S} Скочи ј |
| опов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао |
| у често устаје.{S} Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка.{S} Али поши, како која нед |
| ахранили.{S} Послије распустисмо дјецу, а школу затворисмо. </p> <p rend="Tekst">Сад смо се сви |
| д? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа </p> <p rend="Tekst">— Устани!...{S} С |
| о попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је.{S} Онда уђе један стар чов |
| е се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће в |
| на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ з |
| S} Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гро |
| ким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. </p> <p rend="Tekst" |
| затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне недјеље стаде пред олтар па отпоче проповиј |
| ј војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у |
| пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звон |
| ка: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| Српом! </p> <p rend="Tekst">— Знам оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан. </p> <p rend= |
| ече ковач. </p> <p rend="Tekst">— Знам; а што си стао на промаху? </p> <p rend="Tekst">— А? </p |
| а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и п |
| гови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} Уједанпут загрм |
| ече Мара </p> <p rend="Tekst">— Гле!{S} А откуд ти знаш? </p> <p rend="Tekst">— Прочитала сам о |
| — Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </p> <p rend="T |
| Ево ме! </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} А камо те у цркву да пјеваш? </p> <p rend="Tekst">— Ниј |
| нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. |
| дика. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио? |
| Тјерај у обор па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; ј |
| ст молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати ка |
| ће сваки човјек морати писати писма.{S} А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја |
| дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!” |
| па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету д |
| кад-тад учитељ заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно |
| амргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се н |
| вадити крштено писмо, и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, је |
| п не може од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би |
| а хајд Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих с |
| ладости морао оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најза |
| и школе, може, акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете. </p> <p re |
| и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они који се |
| а била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране. </p> <p rend="Te |
| а само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му ј |
| товска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} О |
| авили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада пр |
| ан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону |
| ви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу |
| нема ни преслице, а камоли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S |
| rend="Tekst">— Шта? — рече Аксентије. — А Мара? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p rend="Tekst"> |
| а — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала? </p> <p rend="Tekst">— Мара </p |
| к на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета, ни мачета!{S} |
| ељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! </p> <p ren |
| Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. </p> <p rend="Tekst">— Е, — рече вл |
| ака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не ради!...{S} Хоћу да пресвиснем гледајући |
| — Благослови! — каже ковач и иде руци — а шта ћу кад немам посла? </p> <p rend="Tekst">— А јеси |
| >— Затворена је! </p> <p rend="Tekst">— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом |
| по сањала, бабо! </p> <p rend="Tekst">— А шта си сањала, 'ћери? </p> <p rend="Tekst">— Сањала с |
| , оче! — У обор! </p> <p rend="Tekst">— А чије су? </p> <p rend="Tekst">— Ама не знам ни ја. </ |
| а ова учитељева. </p> <p rend="Tekst">— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља. |
| — рече владика. </p> <p rend="Tekst">— А шта ће то њој? </p> <p rend="Tekst">— Како шта ће, оч |
| купало у сузама. </p> <p rend="Tekst">— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа |
| нешто у грудима. </p> <p rend="Tekst">— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија. </p |
| иоград на науке. </p> <p rend="Tekst">— А колико то траје? </p> <p rend="Tekst">— Четири године |
| је власт запопи. </p> <p rend="Tekst">— А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио? </p> <p r |
| да сам инокосан. </p> <p rend="Tekst">— А моба? </p> <p rend="Tekst">— Треба убити брава и наба |
| ако сам страдао. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ра |
| још није пожњео. </p> <p rend="Tekst">— А што ти, Стјепане, не жањеш? </p> <p rend="Tekst">— Ка |
| гинуо на Косову. </p> <p rend="Tekst">— А шта је то Косово? </p> <p rend="Tekst">— Косово је по |
| дећи на кревету. </p> <p rend="Tekst">— А камо се ти, учитељу? — рече поп. </p> <p rend="Tekst" |
| јесам никакијех. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли правило службе како ваља и „обредословије”? < |
| љ зачкиљи очима: </p> <p rend="Tekst">— А који сам ја? </p> <p rend="Tekst">— Чивутин — рече Па |
| рекидано додаде: </p> <p rend="Tekst">— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам. |
| а он се окрете: </p> <p rend="Tekst">— А што си ти море, стао ту? </p> <p rend="Tekst">— Што с |
| ући се, настави: </p> <p rend="Tekst">— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, |
| о какав капетан: </p> <p rend="Tekst">— А што — вели — бијеш ту марву? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| ка се забезекну: </p> <p rend="Tekst">— А какав тебе гријех мори? </p> <p rend="Tekst">Поп слаб |
| кад немам посла? </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима? </p> |
| нтије. — А Мара? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p rend="Tekst">— И она с њим! </p> <p rend="Te |
| кад неће да иде? </p> <p rend="Tekst">— А што је не храниш добро, па би ишла? </p> <p rend="Tek |
| стао на промаху? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p rend="Tekst">— Што си, велим, стао ту, да те |
| му душу прости!” </p> <p rend="Tekst">— А... онај.. ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега? </p> < |
| ијете ислабило!” </p> <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — П |
| ! </p> <p rend="Tekst">Поп се занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p ren |
| здиже очи к небу, и кад год је ко хвали а њему иду сузе као малом дјетету.{S} Сасвим већ остари |
| p> <p rend="Tekst">Тако смо ми рачунали а учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ св |
| рт сахата и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви |
| омах поп чисто занесен и често хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам п |
| често хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам приповиједам како смо бил |
| и на сто.{S} Заврати се мало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. |
| е у руке и у уста. </p> <p rend="Tekst">А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и |
| кне и кад свањује. </p> <p rend="Tekst">А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једн |
| се силније цакле. </p> <p rend="Tekst">А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не мо |
| амаком куд стигне. </p> <p rend="Tekst">А тек учитељ пред њега као какав капетан: </p> <p rend= |
| се игра и весели. </p> <p rend="Tekst">А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један го |
| ву и узе шапутати. </p> <p rend="Tekst">А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: </ |
| шта ће село рећи. </p> <p rend="Tekst">А у селу ко смије рећи што против владичине воље и рије |
| ри као у грозници. </p> <p rend="Tekst">А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова пл |
| ја светкује петак. </p> <p rend="Tekst">А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половин |
| вели да не може никако оставити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конз |
| end="Tekst">Поп га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што б |
| га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије.{S} К |
| даље сједили.{S} Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола |
| p> <p rend="Tekst">У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицо |
| t">Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић који |
| просто шта да радим! — говори слика из авлије. </p> <p rend="Tekst">— Остани! — вели слика са |
| rend="Tekst">У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима! </p> <p rend="Tekst">— Сјед |
| п, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, |
| kst">А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ђери |
| а јој прича којешта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи |
| по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави |
| па.{S} Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, иако осл |
| рви дан духова.{S} Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Он |
| ћа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на ко |
| лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. </p> <p rend="Tekst">А тек учитељ |
| </p> <p rend="Tekst">— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до са |
| >— Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да г |
| дин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца |
| е! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић |
| ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву |
| Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> <p rend="Tekst">Зачу |
| ца у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде, и намјестићу М |
| којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијели |
| ћу га као своје! </p> <p rend="Tekst">— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је доб |
| е Нинко Вилотић. </p> <p rend="Tekst">— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хва |
| аче се напријед: </p> <p rend="Tekst">— Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо до |
| бојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; ва |
| е, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљ |
| ekst">— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} |
| ек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћ |
| езнан му је час смрти.{S} Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим |
| ="Tekst">— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао. </p> <p rend="Tek |
| упи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећ |
| ће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета. </p> <p r |
| језик завезао, и само гута пљувачку.{S} Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше |
| nd="Tekst">— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља. </p> <p rend="Tekst">— Лије |
| е?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу. </p> <p rend |
| пут! </p> <p rend="Tekst">— Шта? — рече Аксентије. — А Мара? </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p |
| главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић, а за њим сви остали по реду и старј |
| ко, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић истаче се напријед: </p> <p rend="Te |
| држаше на ногама. </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић позна га у мраку: </p> <p rend="Teks |
| </p> <p rend="Tekst">Учитељ се насмија, ал' само лијевим крајем уста, и лијево око сасвијем му |
| Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: </p> <p r |
| оп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп да вид |
| ји је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жми |
| хвалисати како га је учитељ научио.{S} Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије |
| ци и коњске плоче. </p> <p rend="Tekst">Ал' да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити |
| сине! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред по |
| се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, |
| чина који наздрави „црквеној попадији”, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом |
| се ближи богу! </p> <p rend="Tekst">Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. |
| прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала. </p> <p rend="Tekst">— Доб |
| читељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p> <p rend="Tekst">Тако ј |
| па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред ол |
| ="Tekst">Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} Аксен |
| ету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а |
| Tekst">Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. </p> <p rend="Teks |
| озор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. </p> <p rend="Tekst">У |
| да лежи.{S} Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце, и црне му мисли дол |
| d="Tekst">Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају. </p> <p rend="Teks |
| ви наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа п |
| је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често |
| Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!{S} |
| Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити — мора! </p> <p rend="Tekst">И послиј |
| ре.{S} Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и че |
| мислили смо сви да је он учеван човек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило што |
| ислио да поведе ријеч о томе с народом, али се опет деси нешто што промијени наше рачуне. </p> |
| е да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ипак увјек у послу.{S} Он води бригу о ц |
| је, богати... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, богати, с |
| је имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Т |
| S} Њој је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од ш |
| нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: „Нека, хвала, могу ја и из чиније” |
| rend="Tekst">Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. </p> <p rend="Tekst">— А |
| "Tekst">Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.{S} Мало после |
| ас пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пуш |
| .{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због м |
| ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А к |
| је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у су |
| евету и пипаше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан. </p> <p rend="Tekst">Он истрча |
| ину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у |
| ако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} Шта ћу ја, стар и нејак, с |
| ље” Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане о |
| ме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика! |
| одине, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некака н |
| оришту, а све прислушкује код капка.{S} Али поши, како која недјеља, све горе.{S} Мука, истина, |
| н ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петровдан, а писма од ње нема.{S} Једно вече |
| била годину двије млађа, јал' није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тије |
| људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван |
| је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет |
| х хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варн |
| <p rend="Tekst">— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса. </p> <p rend="Tekst">Станоје Гл |
| } А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што з |
| вљено викну: „Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Н |
| сине, некака буна! </p> <p rend="Tekst">Али из Марина кревета нико се не одазва. </p> <p rend=" |
| еки терет са срца. </p> <p rend="Tekst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред |
| и нека почне наук. </p> <p rend="Tekst">Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исп |
| ицу и уђе у цркву. </p> <p rend="Tekst">Али његова подјела имања оста.{S} И народ и данас зове |
| едан газда у селу. </p> <p rend="Tekst">Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље посл |
| да пробуди дијете? </p> <p rend="Tekst">Али кад прође једно четврт сахата и кад се с пласта поч |
| ва теби, господе!” </p> <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у |
| људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак. </p> <p rend="Te |
| и Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четвориц |
| — хајде ме води! </p> <p rend="Tekst">— Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет. </p> <p rend="T |
| st">— А чије су? </p> <p rend="Tekst">— Ама не знам ни ја. </p> <p rend="Tekst">— Је ли више кр |
| {S} Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. </p> <p rend="Tekst">Нико се ни |
| st">— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst"> |
| постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте! </p> <p rend="Tekst">Хоће они |
| иди, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак. </ |
| се не зна.{S} Једанпут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалисати како га је учитељ |
| дуго и на много! </p> <p rend="Tekst">— Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци. </p> <p rend= |
| ковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас |
| <p rend="Tekst">— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, о |
| t">— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљ |
| кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух. </p> < |
| Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>аше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп |
| њу воштаницу. </p> <p rend="Tekst">Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком |
| : </p> <p rend="Tekst">— Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову руку. </p> <p r |
| апта јој: </p> <p rend="Tekst">— Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” </p> <p rend |
| и свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село.{S} На пошљедњој стан |
| Tekst">Поп разбуди Мића који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. </p |
| ог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. </p> <p rend="Tekst">Кад се већ смрче, ра |
| добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. </p> |
| rend="Tekst">— Како сам лијепо сањала, бабо! </p> <p rend="Tekst">— А шта си сањала, 'ћери? </ |
| лијепо једно писмо у коме вели: „Слатни бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} |
| у сузама. </p> <p rend="Tekst">— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго |
| је као да га полијева неким животворним балсамом. </p> <p rend="Tekst">— Гледала сам природу — |
| једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи, а жене о |
| можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кме |
| отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, в |
| руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу |
| грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Нинко љосну н |
| и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и са некаквим поуздањем шапне: — Plantago lanceola |
| Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, |
| мо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће: |
| толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не |
| kst">Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто зан |
| их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: </p> <p rend="Tekst">— К |
| Tekst">— Гледала сам природу — рече она безазлено. </p> <p rend="Tekst">Поп протури прсте једне |
| </p> <p rend="Tekst">Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помо |
| квих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу. </p> <p r |
| вне још људе којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви |
| rend="Tekst">Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да |
| род.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих ће се нај |
| Побјеже учитељ! </p> <p rend="Tekst">— Бестрага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </ |
| распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да ди |
| .{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело с |
| них пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} М |
| редите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви кој |
| иограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети. </p> <p rend="Teks |
| ="Tekst">— А што је не храниш добро, па би ишла? </p> <p rend="Tekst">Павао исколачи очи: </p> |
| учи раду. </p> <p rend="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} О |
| смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас мол |
| ме није још ни ријеч проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте |
| же од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би њему би |
| ш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо отуд и добавио нама, ма на не |
| изгубљену, и да није старијих људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке |
| друга знања.. </p> <p rend="Tekst">— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, |
| проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рек |
| м.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида нар |
| {S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах |
| га, старца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам |
| им писмом отрчао владици. — Све то само би развлачило приповијетку, и све то само би онај разум |
| развлачило приповијетку, и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у ту |
| добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега, сиромаха, само још јаче цвијељало, јер он је з |
| мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и |
| си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">— 'Вако ја кад се озн |
| вља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља.{S} Неће он, сељаче, никад среће имати |
| А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, |
| усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| во лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним |
| , а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који ј |
| неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје шир |
| ; уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа роси |
| ширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. </p> <p ren |
| ом за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву. </p> <p rend="Tekst">Поп не скида с ње очи |
| ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву! </p> <p rend="Tekst">У то дође и поп из гр |
| етјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух. </p> <p rend="Tekst">Онда се с |
| уце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— Гори си |
| : </p> <p rend="Tekst">— А што — вели — бијеш ту марву? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу, кад н |
| з спавао.{S} Главна соба, управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледал |
| дна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва раза |
| село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије опет је с дјевојчицама на и |
| end="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава |
| сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе |
| <p rend="Tekst">У Богдана силна војска била... </p> <p rend="Tekst">— Стани! — рече владика. — |
| /hi> </head> <p rend="Tekst">Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једн |
| и сва!{S} Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} О |
| ако педесет година.{S} Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није.{S} Али обадвоје људ |
| >— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.{S |
| а.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеш |
| е у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитељ |
| ква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је к |
| а у руку... </p> <p rend="Tekst">Ноћ је била црна као мало која њена дрýга.{S} Нигдје се ништа |
| види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда |
| су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У |
| дмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, |
| S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни; какав је, такав је — наш је!{S} Не |
| го?{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад |
| на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна |
| то страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу. < |
| туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. |
| Поп изиђе на капију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне |
| Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, сиромах, некако прирастао за село.{S} |
| и тако даље” Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да |
| d="Tekst">Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чист |
| да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико д |
| поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме |
| Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кмет |
| биће им доста, а послије — народно је и било. </p> <p rend="Tekst">Поодавно је већ како поп не |
| га знања.. </p> <p rend="Tekst">— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, бра |
| слим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и пош |
| е ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах.{S} Шта |
| ти. </p> <p rend="Tekst">Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет се |
| но.{S} Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S |
| ца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S |
| коња на муштулук. </p> <p rend="Tekst">Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи тун |
| душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, сиромах, некако прирастао за село.{S} Лијепо см |
| кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што п |
| пружи руку. </p> <p rend="Tekst">— Жив био, сине! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Ал' господи |
| напоље. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан |
| погледати, и кмет истави колац којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим р |
| S} Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она с |
| попадијом. </p> <p rend="Tekst">Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али је она била по |
| м и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Никлићем у лову, и кад се вратисмо, умије |
| простих лопова као ја што сам.. што сам био...{S} Ућута и исхракну се, па једва чујно настави: |
| на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара у |
| попова.{S} Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе сп |
| у школу.{S} Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста н |
| дева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложи |
| ш свега видјети. </p> <p rend="Tekst">— Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му |
| ако је поп наврат-нанос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би |
| kst">— Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш све |
| ла у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tekst">Попа штрецну као да га не |
| врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени се некаком што прави шешире.{S} Остоја |
| инко сједе на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, н |
| и ме! </p> <p rend="Tekst">— Пошљи је у Биоград на науке. </p> <p rend="Tekst">— А колико то тр |
| ч из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош п |
| такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не м |
| крете оцу и престрављено викну: „Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу |
| се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је |
| и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то мо |
| {S} Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је |
| снагу.{S} Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека |
| ету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој |
| оме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све.{S} А она хода |
| шир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она одскаче на младом |
| ћурише, само их срце боли, али што мора бити — мора! </p> <p rend="Tekst">И послије мјесец дана |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма! </p> <p rend="Tekst">Он оде |
| ом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну |
| оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, п |
| ио за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, |
| људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само ш |
| ше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Ко ће бити кум? </p> <p rend="Tekst">Међу сељацима наста жаго |
| ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. </p> <p rend="T |
| одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета. </p> <p rend="Tekst">Не зна нико, па н |
| „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? </p> <p rend="Tekst">Што да ва |
| ставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити. </p> <p rend="Tekst">Господин човјек неспретно ск |
| чати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал' је била годи |
| кучета, ни мачета!{S} Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је и било. </p> <p r |
| но, сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имањ |
| љни; какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао да и он није имао удјела у М |
| kst">И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало г |
| — дрекну он. </p> <p rend="Tekst">Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још ја |
| поустајаше. </p> <p rend="Tekst">— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима — рече поп. |
| на једну врбу до самог шљемена, па, као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром |
| онда погледа на страну куда Марине очи бјеху управљене: </p> <p rend="Tekst">— Дуд? — рече она |
| едили.{S} Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мар |
| } Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу ис |
| ака на глави. </p> <p rend="Tekst">Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде, лијевом руком поку |
| а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и |
| end="Tekst">Он истрча напоље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше об |
| из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше об |
| „Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочи |
| ава још дијете! </p> <p rend="Tekst">То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробуд |
| а више не боли! </p> <p rend="Tekst">То бјеше пошљедња његова ријеч! </p> <p rend="Tekst">Прошл |
| аше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан. </p> <p rend="Tekst">Он истрча напоље.{S} |
| пет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала; уста су му непрестано развучена, а на б |
| рикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. </p> < |
| e="16">III</hi> </head> <p rend="Tekst">Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код за |
| ekst">— На поклон! </p> <p rend="Tekst">Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. |
| ститају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене ч |
| ekst">— Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо |
| st">— Мара </p> <p rend="Tekst">— Да је благословена! </p> <p rend="Tekst">Послије ручка много |
| пу и пружи руку: </p> <p rend="Tekst">— Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову |
| иш пред механом? </p> <p rend="Tekst">— Благослови! — каже ковач и иде руци — а шта ћу кад нема |
| да ћеш то, Луко? </p> <p rend="Tekst">— Благослови, оче! — У обор! </p> <p rend="Tekst">— А чиј |
| <p rend="Tekst">— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочи |
| нда попову руку и пољуби је; прошапта: „Благослови ме... и опрости!” Послије јој се, ваљда од б |
| st">— Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” </p> <p rend="Tekst">Она се наже из кол |
| о, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнан |
| </p> <p rend="Tekst">— Нека је с божјим благословом! </p> <p rend="Tekst">Иконија се врати у со |
| </p> <p rend="Tekst">— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро — рече кмет. |
| рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. </p> <p rend="Tekst"> |
| капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима е |
| : — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом. </p> <p rend="Tekst">Или дође послије п |
| смо кревету. </p> <p rend="Tekst">— Још ближе! — шапну поп. </p> <p rend="Tekst">Она на кољеним |
| rend="Tekst">Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. </p> <p ren |
| лика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу! </p> <p rend="Tekst">Да, али поп не зна од |
| тем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо поно |
| p rend="Tekst">На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а |
| а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе. </p> <p rend="Tekst">Мара |
| се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно упита |
| а.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и јо |
| асан глас, пјесму и ријечи: „... первје бо пришел јеси, светитељу Саво”... </p> <p rend="Tekst" |
| </p> <p rend="Tekst">— Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову руку. </p> <p ren |
| дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко исп |
| пут на који се иде затворених очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је |
| јете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети. </p> <p re |
| Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!{S} Тек |
| каком заносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. |
| е бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао |
| таде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале |
| Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и не |
| rend="Tekst">— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћа |
| здрава докле си ми живота поклонио!” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад п |
| купусару. </p> <p rend="Tekst">— Помози бог! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Учитељ занесе обј |
| и на пут. </p> <p rend="Tekst">— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи м |
| чита наше село. </p> <p rend="Tekst">— „Бог да му душу прости!” </p> <p rend="Tekst">— А... она |
| столу гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом: </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| rend="Tekst">— Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо |
| >— Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. </p> |
| ана и кум Нинко сједе на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: |
| ">Дуго се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на к |
| гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић иста |
| е сам језик поведе, те рекох: — шта је, богати, с Павлом Ђерићем? </p> <p rend="Tekst">— Е, сељ |
| упитам: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, богати... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик пов |
| : — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година? </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| ка. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио? </ |
| — Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан? </p> <p rend="Tekst">— Није он жив — рече Мара. |
| рац Југ-Богдане, </p> <p rend="Tekst">У Богдана силна војска била... </p> <p rend="Tekst">— Ста |
| <p rend="Tekst">Маче војску старац Југ-Богдане, </p> <p rend="Tekst">У Богдана силна војска би |
| етно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио.{S} |
| е.{S} Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” </p> <p rend="Tekst">Дршћемо ми као пр |
| уби Мару: </p> <p rend="Tekst">— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи! </p> <p rend="T |
| а све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски свет |
| ворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оц |
| се некаком што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер |
| кад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здр |
| .{S} У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене чему нау |
| лу, а она гори увелике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен |
| S} Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести к |
| бо се и разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими. </p> <p rend="Tekst">Шта да се ради? |
| о спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку н |
| е то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу! </p> <p rend="Tekst">Да, али поп не зна од колико |
| да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је |
| е.{S} Он клече на траву и узе се молити богу. </p> <p rend="Tekst">Још није поштено ни свануло, |
| ад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Как |
| ко селу? </p> <p rend="Tekst">— Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога зна |
| се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја |
| враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, сир |
| е ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи б |
| над нашим срцима. </p> <p rend="Tekst">Боже, кад она дође! </p> <p rend="Tekst">Поп ван себе о |
| ао, никад се уморио.{S} Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми |
| ријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, стајао на путу. </p> <p rend="Tekst">Да вид |
| ? — пита владика </p> <p rend="Tekst">— Божја, па моја! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">— Да ј |
| ам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледат |
| S} И то је њено! </p> <p rend="Tekst">— Божје, па њено! </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ми је — в |
| ели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје. </p> <p rend="Tekst">— Па кад ти се слави, а ти |
| мо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук. </ |
| >Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и т |
| не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старо |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, в |
| кмет. </p> <p rend="Tekst">— Нека је с божјим благословом! </p> <p rend="Tekst">Иконија се вра |
| ије пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њим |
| ти Рајковићу, ти Иванковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја |
| о дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће и мисли нешто, па |
| cіnіa phіlomela!{S} Па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић који је још као ди |
| .. и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осм |
| дигне се поп да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који |
| nd="Tekst">— Не! </p> <p rend="Tekst">— Боли ли те ма штогод? — рече доктор. </p> <p rend="Teks |
| аса, а све пита: </p> <p rend="Tekst">— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод? </p> <p rend="Tekst"> |
| е сасвим добро!{S} Сад ме ништа више не боли! </p> <p rend="Tekst">То бјеше пошљедња његова риј |
| стајаше. </p> <p rend="Tekst">— Шта те боли? — рече владика. </p> <p rend="Tekst">Поп с муком |
| и.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити — мора! </p> <p rend="Tekst">И |
| > <p rend="Tekst">Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се |
| ди некака страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече |
| ћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некаки болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп к |
| ет врати попадији. </p> <p rend="Tekst">Болови наступају све на махове и све чешће, али кад поп |
| неће.{S} Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца |
| да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} С |
| је недјеље шио капу и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, п |
| та лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме ј |
| ојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ |
| ам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове. </p> <p rend="Tekst">— Оче владико |
| st">— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. </p> <p rend="Tekst">Радој |
| „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људ |
| kst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она |
| ци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </p> <p rend="Tekst |
| ово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек з |
| о себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер ув |
| >— Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме! </p> <p |
| стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, |
| гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цвијећа; нова шареница простр |
| ма му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босоног лежи и чита некаку купусару. </p> <p rend="Teks |
| ред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох, није |
| га, јадника, и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: </p |
| оме другу: </p> <p rend="Tekst">„...{S} Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Зау |
| оба? </p> <p rend="Tekst">— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао. |
| р да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. </p> <p rend="Tekst">— Е, — рече влад |
| оји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз |
| да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— Ја, — вели |
| на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашч |
| ке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. </p> <p rend="Tekst |
| попову лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: </p> < |
| .{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је |
| ротија Ковачевића који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њ |
| p> <p rend="Tekst">— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте, хвала б |
| тар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад напошљетку |
| још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи |
| љи. </p> <p rend="Tekst">— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кљу |
| — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? — рече |
| nd="Tekst">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесе |
| настави: </p> <p rend="Tekst">— Ни ви, браћо, узимати попа који није учеван.{S} Школу одмах зи |
| , шта би оно, сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо |
| ">— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не в |
| ње, па поче да дршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани?{S} Какво је то зло ударило |
| твих: </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ј |
| пиштоља: </p> <p rend="Tekst">— Упомоћ, браћо, поведе се робље! </p> <p rend="Tekst">Поп се про |
| ра. </p> <p rend="Tekst">— Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако |
| Глувића и кмета. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцну |
| соби с дјететом. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио |
| end="Tekst">— Чуј ме, оче владико, и ви браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са |
| p> <p rend="Tekst">— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову. </p> <p rend="Tekst">Поп разбу |
| вели кмету: </p> <p rend="Tekst">— Дела брже, уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза |
| у. </p> <p rend="Tekst">Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком стара |
| nd="Tekst">Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде, лијевом руком покупи хаљину, десном смаче |
| жигицама која је пред попом стајала, и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци |
| Кад сан, који не може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад ц |
| јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу. </p> <p rend="Tekst">То је |
| послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се за |
| </p> <p rend="Tekst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде |
| то је он ипак увјек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној, час у другој |
| прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста о |
| од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даље, а ковач као оп |
| д господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Ч |
| п од радости ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи што је по штогод припит |
| мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.{S} И само још што |
| те најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му дра |
| ало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране рашчешљао, те су на кр |
| та јој: </p> <p rend="Tekst">— Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” </p> <p rend=" |
| ави колац којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пу |
| ати из протокола крштених који одсад не буде петком радио. </p> <p rend="Tekst">И вјерујте, људ |
| почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом. |
| стио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово и |
| слите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, |
| ође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљ |
| кли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} |
| се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају з |
| > <p rend="Tekst">— Устај, сине, некака буна! </p> <p rend="Tekst">Али из Марина кревета нико с |
| {S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио |
| ага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </p> <p rend="Tekst">Матија.{S} Павао му приђе |
| ">Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа, |
| ича којешта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб |
| рам, или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала. </ |
| тиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих |
| е све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух! </p> <p rend="Tekst">Иконија јој завири у очи, |
| љено настави:{S} Чисто сам гладна овога ваздуха </p> <p rend="Tekst">— Е, печем ја каву за тебе |
| из руку.{S} Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!” </p> <p |
| ва бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">— 'Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто з |
| тни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с |
| аву шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће |
| а воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? </p> |
| "Tekst">— А знаш ли правило службе како ваља и „обредословије”? </p> <p rend="Tekst">— Ја, оче |
| сам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, сми |
| рчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу. </p> <p |
| слови ме... и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као |
| rend="Tekst">То је она сентименталност, ваљда својствена њеним годинама и школи коју је учила.{ |
| у с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л' вам право? </p> <p rend="Tekst">— Како ти наредиш! </p> |
| причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто занесен и често хо |
| , мисли једно а говори друго?{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је ку |
| е не плаче? </p> <p rend="Tekst">Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам к |
| ам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи врат, хракн |
| те... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи |
| он сам кад се родио.{S} У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му |
| и ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} |
| ве горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и неср |
| не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте! </p> <p rend="Tekst" |
| цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. </p> <p rend="Tekst">Цијело је сел |
| е у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од |
| >И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говор |
| <p rend="Tekst">А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ. |
| ећи каву. </p> <p rend="Tekst">Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биогра |
| end="Tekst">— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам, а душа вам! </p> <p rend= |
| имите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полази |
| <p rend="Tekst">Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од двад |
| е једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што |
| кад она дође! </p> <p rend="Tekst">Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па |
| паде посред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену |
| јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламен |
| била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зо |
| народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За по |
| ам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. </p> <p rend="Tekst">Попа штрецну као |
| оли, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дје |
| колу? </p> <p rend="Tekst">— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Т |
| /p> <p rend="Tekst">Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и |
| народ.{S} Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник |
| и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам |
| end="Tekst">Те ноћи дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни |
| лу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио из вароши шарен ковчег, и у њега трпа Иконија силне чарапе |
| kst">— Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се воз |
| , акоће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете. </p> <p rend="Tekst">По |
| и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можда |
| о дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није р |
| утрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха |
| Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал' се мирите |
| м, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу |
| зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако |
| ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда |
| ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. </p> <p ren |
| из мртвих: </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекне |
| nd="Tekst">— Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="T |
| творица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде, и намјест |
| сироче, онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имање од |
| } Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, |
| нку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! </p> <p rend="Tekst">— Шта то? — рече Мојсил |
| его ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! </p> <p rend="Tekst">Загл |
| та против тога, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита учити се кућевном послу.{S} |
| Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као |
| шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!” Па |
| } Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!” Па опет пуш |
| ољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробу |
| ти!” </p> <p rend="Tekst">— А... онај.. ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега? </p> <p rend="Teks |
| чунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, |
| а својега имања, ни дај боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одред |
| то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и пок |
| ату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: </p> <p rend="Tekst" |
| ekst">Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. </p> <p rend="Tekst">Поп је |
| по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као нека госпођа!{S} Па каке |
| хвала му! — као својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих |
| ељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало помало, само осташе попови |
| м пушком старац Матија Ђенадић који је, веле, још под Милошем ратовао. </p> <p rend="Tekst">— У |
| тајала се и с учитељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p> <p rend |
| рече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени се некаком што прави шешире |
| ак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручк |
| о и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона |
| ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски да стигнем друге, и тако да |
| . </p> <p rend="Tekst">— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају! < |
| стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код т |
| но прича како се растао с њоме: „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? |
| пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено п |
| ако оставити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!” </ |
| па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио. </p> <p rend="Tekst">Мара одмах п |
| предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и са Маром ку |
| му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: „Нека, хвала, могу ја и из чиније”, те ниј |
| обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.{S} Кад случај |
| гледаш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје. </p> <p |
| влије. </p> <p rend="Tekst">— Остани! — вели слика са улице. </p> <p rend="Tekst">— Одмах си се |
| пô заигра. </p> <p rend="Tekst">— Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{ |
| г добра. </p> <p rend="Tekst">— Куме, — вели кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја |
| ибука: </p> <p rend="Tekst">— Зар ти, — вели — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово ди |
| кмета. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме |
| у капу: </p> <p rend="Tekst">— Нећу, — вели — хајде ме води! </p> <p rend="Tekst">— Ама сједи |
| цркавицу коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове. </p> <p rend="Tekst |
| на рукама. </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи. |
| је година? </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет. < |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ми је — вели — лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца. |
| а отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава каквих мало има.{S} Није се она родила да |
| кашља </p> <p rend="Tekst">— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то л |
| је горе неголи у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, |
| чио? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца који је поповао у стара врем |
| руку: </p> <p rend="Tekst">— Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак |
| учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а ка |
| може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!” Теретан јој сваки рад |
| раду. </p> <p rend="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је |
| да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да з |
| окамени. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову. </p> <p rend="Tekst |
| и новци? </p> <p rend="Tekst">— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката |
| крчмом: </p> <p rend="Tekst">— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом? </p> <p rend="T |
| а ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њ |
| попу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда о |
| капетан: </p> <p rend="Tekst">— А што — вели — бијеш ту марву? </p> <p rend="Tekst">— Ја шта ћу |
| д моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свеви |
| ши, закла нас лијепо једно писмо у коме вели: „Слатни бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не |
| о га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због мене једн |
| еста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: </p> <p rend="Tekst">— Дела брже, уморан са |
| аду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну шк |
| {S} Тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу! < |
| у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} |
| ајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо. |
| он! </p> <p rend="Tekst">Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. </p> <p rend="T |
| rend="Tekst">Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кро |
| екој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се |
| Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледа |
| ô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колим |
| отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: </p> <p rend="Te |
| аском груну о земљу и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа кући.{S} Из уста и но |
| rend="Tekst">— Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ј |
| st">— А? </p> <p rend="Tekst">— Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p |
| — Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро — рече кмет. </p> <p rend="Tekst">— |
| , господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошк |
| е људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. </p> < |
| rend="Tekst">— Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се к |
| t">— Кажи-де! </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, д |
| оме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. </p> <p re |
| она бити и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироч |
| >— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па д |
| е се сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш, куме? — рече Нинко попу. </p> <p rend="Tekst">— |
| ке плоче да се мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу „не труцка зорли”. </p> <p rend |
| <p rend="Tekst">— Је ли више крмача или вепрова? </p> <p rend="Tekst">— Крмача. </p> <p rend="T |
| ислабило!” </p> <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гура |
| , сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртви |
| намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе да не |
| на да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љуб |
| агледају. </p> <p rend="Tekst">Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Би |
| ају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. </p> <p rend="Tekst">А друмом за наше село иду |
| оистиха, па крепко, милостивно и сетно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А |
| ивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране. </p> <p rend="Tekst">Пуна и крчма |
| дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! </p> <p rend="Tekst">— Амин, |
| на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, не задржавај |
| е.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати |
| не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на |
| /p> <p rend="Tekst">Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу |
| ве у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у п |
| као што рекох, нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, п |
| шено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка р |
| мој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си т |
| и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: </p> <p rend="Tekst">— Дела брже, |
| запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.{S} Ре |
| дали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и вл |
| ако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који |
| ратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} К |
| p> <p rend="Tekst">Он истрча напоље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх б |
| d="Tekst">Много смо штошта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, наби |
| пу да изиђе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан духова.{S} Сио поп на клуп |
| у бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пр |
| а сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а по |
| d="Tekst">Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч прогово |
| сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али |
| {S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун |
| ="Tekst">Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} В |
| во лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Јед |
| > <p rend="Tekst">И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут. </p> <p rend="Tekst">Силне |
| мо недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, |
| није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита учити се кућев |
| е се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{ |
| било. </p> <p rend="Tekst">Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотик |
| она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је |
| пет у школу.{S} Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распус |
| ба Стевана. </p> <p rend="Tekst">Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише п |
| је га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p> <p rend="Tekst">Тако је то ишло мјесе |
| главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок! |
| се разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Ни |
| добро надају.{S} Попадија се опоравља и већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко |
| ика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају. </p> <p rend="Teks |
| није хтио прљати тањира — Знали смо ми већ унапријед да нас он неће осрамотити! </p> <p rend=" |
| ју обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже ко |
| аче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћута |
| у иду сузе као малом дјетету.{S} Сасвим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад |
| м правцем. </p> <p rend="Tekst">Дођосмо већ у прво село. </p> <p rend="Tekst">Преметнусмо школу |
| реће имати! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди. |
| бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и пред |
| ze="16">IV</hi> </head> <p rend="Tekst">Већ се приближаваше Петровдан.{S} Сваки дан ишчекивасмо |
| ако се кола крећу. </p> <p rend="Tekst">Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ |
| и дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и ко |
| end="Tekst">Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је |
| , па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође. </ |
| Петровдан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, |
| ећа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: </p> <p rend="Tekst">„ |
| осподе!” </p> <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијест |
| код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој |
| е попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија с |
| мобу. </p> <p rend="Tekst">Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. </p> < |
| велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, |
| ла чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачун |
| а. </p> <p rend="Tekst">— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не зна |
| е васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а т |
| st">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца поба |
| балите, ви жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и |
| > <p rend="Tekst">— Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му плати |
| ела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије |
| завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали кад се родила.{S} И то је њено! </p> <p ren |
| око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријеши |
| од мене једном у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а, |
| Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако до |
| во! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? — |
| p rend="Tekst">— Чуј ме, оче владико, и ви браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} |
| p rend="Tekst">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два м |
| nd="Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијет |
| > <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> < |
| ршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани?{S} Какво је то зло ударило, да је горе нег |
| ице и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газ |
| ујно настави: </p> <p rend="Tekst">— Ни ви, браћо, узимати попа који није учеван.{S} Школу одма |
| Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом |
| исила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот к |
| rend="Tekst">— Каку школу?{S} Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? </p> <p rend="Tekst |
| имао удјела у Маријину отхрањивању.{S} Видећете како! </p> <p rend="Tekst">Лијепо пазе Мару у |
| рмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко пр |
| ијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прили |
| о био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша. |
| нема!{S} Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а |
| Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара |
| ту, и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Па |
| Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некака страшљива спокојност.{S} Онда болови наново |
| ајеца. </p> <p rend="Tekst">Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу. </p> <p |
| а да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец |
| њиме долазио у додир.{S} И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра |
| у, а што могу неће.{S} Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље се врати па читај сентименталне рома |
| с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, пр |
| оја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи. </p> <p rend="Tekst">А у селу к |
| се Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Про |
| че владико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек |
| је да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени |
| свијету.{S} Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару ве |
| посла? </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима? </p> <p rend="T |
| стајао на путу. </p> <p rend="Tekst">Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. </p> </div |
| аспитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то б |
| и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује.{S} Још мало па |
| ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </p> <p rend="Tekst">Па опет се извали |
| — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева. </p> <p rend="Tekst">— |
| лачи очи: </p> <p rend="Tekst">— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па д |
| ову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико н |
| смо механу; питасмо узбуњене сељаке; не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати. </p |
| е марва! </p> <p rend="Tekst">Сељаци су видјели, истина, да је овај учитељ сасвијем нешто друго |
| па воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p> <p rend="Tekst">Тада Станоје Исаков |
| осмо, чусмо поново пушке у нашем селу и видјесмо како се црвени небо. </p> <p rend="Tekst">— У |
| и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети. </p> <p rend="Tekst">— Биоград? — рече дијете |
| рош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и так |
| kst">— Чивутин — рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само ч |
| се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима. </p> <p rend="Tekst">Опет као да се чуј |
| засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао |
| њу, па поиздалека, окренув се учитељу, викну: — Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је мар |
| end="Tekst">— Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. </p |
| има! </p> <p rend="Tekst">— Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити! </p> <p rend="Tekst"> |
| товао. </p> <p rend="Tekst">— Упомоћ! — викну Павао потрчавши њему. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| t">А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: </p> <p rend="Tekst">— Ошини! </p> <p r |
| и.{S} Мара се окрете оцу и престрављено викну: „Нећу у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гл |
| кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу: </p> <p rend="Tekst">— Добар ко |
| ” </p> <p rend="Tekst">— „Одакле је?” — викнусмо ми сви. </p> <p rend="Tekst">Он прочита наше с |
| е раније, па кад не могох заспати, а ја викнух дијете да хвата </p> <p rend="Tekst">— Ходи у ку |
| <p rend="Tekst">— Да узмемо Иконију! — викнуше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Добро! — рече по |
| ekst">— Бестрага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </p> <p rend="Tekst">Матија.{S} Па |
| цима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. </p> <p rend="Tekst">— Ако сам ти прав, оче, д |
| а нешто прошапуташе међу собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му п |
| } Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи, а жене отхукују и уздишу, |
| д и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вј |
| уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л' вам право? </p> <p |
| а.{S} И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. |
| ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је.{S |
| вучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа роси кад јој се мркне и кад сва |
| ли хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била ј |
| амим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели ка |
| з уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем |
| наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. </p> <p ren |
| бићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црк |
| ку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ни |
| може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некака неспокојна |
| Сад ми је сасвим добро!{S} Сад ме ништа више не боли! </p> <p rend="Tekst">То бјеше пошљедња ње |
| а, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима. </p> <p rend="Tekst">Опет као д |
| end="Tekst">Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у доди |
| у, и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже, и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Удари |
| ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и изв |
| и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос д |
| опа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе. </p> <p rend="Tekst">Нама жива срца попуцаш |
| nd="Tekst">Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас, и ми одосмо њего |
| рце.{S} Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчад |
| све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад |
| та.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!” Тако опет наступи вјечност, посли |
| нам ни ја. </p> <p rend="Tekst">— Је ли више крмача или вепрова? </p> <p rend="Tekst">— Крмача. |
| шти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p> <p rend="Tekst">Тада Станој |
| на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих лопова као ја што сам.. што сам био...{S} |
| и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! </p> <p rend="T |
| капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у |
| ије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу ј |
| едјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као |
| ла брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јас |
| мељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чар |
| ице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и |
| а сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се пов |
| да што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом вла |
| са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села. </p> <p rend= |
| де петком радио. </p> <p rend="Tekst">И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама н |
| — 'Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије опет узме |
| рам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу и хлади знојава ковача. </p> <p r |
| велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">— 'Вако ја кад се ознојим! |
| вала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће п |
| оја се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на |
| је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школ |
| више од ње одвајати!” Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце. </p |
| И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац који и не сањаше о својој моћи над нашим срцим |
| /p> <p rend="Tekst">Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах |
| ладика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а н |
| лабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у |
| Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија. </p> <p rend="Tekst">— Лијеп |
| е кичма! </p> <p rend="Tekst">Он оде, а владика се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Оче, — |
| </p> <p rend="Tekst">Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: </p> <p rend="Tekst">— О |
| } Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. </p> <p rend="Tekst">К |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Твоја? — пита владика </p> <p rend="Tekst">— Божја, па моја! — рече п |
| d="Tekst">Послије ручка много се штошта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у кон |
| то му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола |
| угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук. </p> <p rend="Tekst |
| тањир. </p> <p rend="Tekst">Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршу |
| е, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се |
| Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу |
| се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. </p> <p rend="Tekst">— Шта те боли? — |
| d="Tekst">— Да је жива и здрава! — рече владика милујући дијете. </p> <p rend="Tekst">Сједоше о |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан? </p> <p rend="Tekst">— |
| st">— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај код куће! </p> <p ren |
| p rend="Tekst">— Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш!{S} А богати, оч |
| дрхта. </p> <p rend="Tekst">— Е, — рече владика — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па |
| rend="Tekst">— Од тебе се, оче, — рече владика — има и матор човјек чему да научи. — А како ти |
| обу. </p> <p rend="Tekst">— Оче, — рече владика — желиш ли штогод? </p> <p rend="Tekst">— Да се |
| <p rend="Tekst">— Како то, оче? — рече владика. </p> <p rend="Tekst">— Тако, оче владико!{S} Ј |
| > <p rend="Tekst">— Шта те боли? — рече владика. </p> <p rend="Tekst">Поп с муком подвуче руку |
| чи? </p> <p rend="Tekst">— Науке — рече владика. </p> <p rend="Tekst">— А шта ће то њој? </p> < |
| владике. </p> <p rend="Tekst">Онда поче владика једног по једног питати: како се зове, одакле ј |
| kst">Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече |
| </p> <p rend="Tekst">— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — ве |
| војом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, |
| есте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика! </p> <p rend="Tekst">Кад је поп стигао у варош |
| Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="Tekst">Сједе п |
| ekst">Те ноћи дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону т |
| ту ништа од школе! </p> <p rend="Tekst">Владика се мало искашља </p> <p rend="Tekst">— Ласно је |
| ="Tekst">— Умијем. </p> <p rend="Tekst">Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} |
| једим! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Владика се забезекну: </p> <p rend="Tekst">— А какав те |
| у положисмо икону. </p> <p rend="Tekst">Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: </p> <p r |
| зисторије у село!” </p> <p rend="Tekst">Владика се добродушно и лако насмија. </p> <p rend="Tek |
| почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове |
| јет мало помало, само осташе попови код владике. </p> <p rend="Tekst">Онда поче владика једног |
| опу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо отуд и добавио на |
| ловије”? </p> <p rend="Tekst">— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крсти |
| кухар! </p> <p rend="Tekst">— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њ |
| rend="Tekst">— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци? </p> <p rend="Tekst"> |
| ћам! </p> <p rend="Tekst">— Чуј ме, оче владико, и ви браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учи |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Не чу ти, оче владико, свршила је! </p> <p rend="Tekst">— Знам, сврши |
| смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих лопова као ја што сам.. шт |
| оме? </p> <p rend="Tekst">— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. |
| адика. </p> <p rend="Tekst">— Тако, оче владико!{S} Ја затварам очи, а дивно видим да је други |
| лике од ове. </p> <p rend="Tekst">— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само |
| ом поче поп: </p> <p rend="Tekst">— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио? </p |
| ијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо. < |
| <p rend="Tekst">Мара одмах притрча, па владику у руку, а он њу у чело. </p> <p rend="Tekst">— |
| р кочијаш по доктора, а добар катана по владику! </p> <p rend="Tekst">Двоја троја кола у највећ |
| миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: </p> <p rend="Tekst">— Не може ниш |
| неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он им утврдо обећао.{S} Сиромах покојни учит |
| есели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије опет је с дјево |
| газда у селу. </p> <p rend="Tekst">Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије |
| о кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би развлачило приповијетку, и св |
| Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати |
| на златним колима; па се све љуљају као владичина! </p> <p rend="Tekst">— Па сад ћеш, 'ћери, у |
| кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и пома |
| ekst">А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S |
| S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу и предао га школском стар |
| кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве, а и |
| је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне |
| кола.{S} Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. </p> <p rend="Tekst" |
| а ријеч најалово прође, или да он узима власт која му не приличи. </p> <p rend="Tekst">Стјепану |
| и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи. </p> <p rend="Tekst">— А онако нијеси, да |
| сву воду на проваљено место.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђа |
| дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. </p> <p rend="Tekst" |
| nd="Tekst">— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. </p> <p rend="Tekst">Додаше му |
| илога, као ластино крило мирно огледало воде. </p> <p rend="Tekst">Дан за даном, недјеља за нед |
| икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.{S} У тај |
| е боре показаше се још двије преко ње — води ме! </p> <p rend="Tekst">Кмет оде с њиме. </p> <p |
| одмах до цркве. </p> <p rend="Tekst">— Води ме! — рече господин човјек. </p> <p rend="Tekst">— |
| јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села. </p> <p rend="Tekst">Кад по дру |
| rend="Tekst">— Нећу, — вели — хајде ме води! </p> <p rend="Tekst">— Ама сједи да пијеш штогод! |
| ли зато је он ипак увјек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној, час у др |
| > <p rend="Tekst">Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узаруми |
| тају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу. </p> <p r |
| ме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даље, |
| па пође вратима. </p> <p rend="Tekst">— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са св |
| помјерио памећу. </p> <p rend="Tekst">— Воду! — дрекну он. </p> <p rend="Tekst">Рекао бих хиљад |
| ак. дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа. </p |
| ругу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место.{S} Чвркну вода, а дим се склуп |
| ох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба. |
| ô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина |
| пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S |
| троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух. |
| пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо |
| е, </p> <p rend="Tekst">У Богдана силна војска била... </p> <p rend="Tekst">— Стани! — рече вла |
| дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у в |
| дјеца читају: </p> <p rend="Tekst">Маче војску старац Југ-Богдане, </p> <p rend="Tekst">У Богда |
| да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш |
| оњаника што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем б |
| а пише писма њиховим својтама који су у војсци.{S} И попа она одмењује ондје гдје треба писати, |
| друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе који што хоће не могу, а што могу неће.{S} И |
| а — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву! </p> <p rend="Tekst">У то дође и |
| тобом цмакам!{S} Ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир о |
| {S} Ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S |
| , поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. </p> <p rend="Tekst |
| rend="Tekst">Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, п |
| ekst">Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови уједанпут потрчаше.{S} Павао се дохвати за страж |
| охран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} |
| ед: </p> <p rend="Tekst">— Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дади |
| и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забра |
| па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види ш |
| селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци с |
| S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и да н |
| ри мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу. </p> <p rend="Tekst">Кад ашов извиси гомилу |
| укија устави пред школском стрехом, а у врапчијем гнијезду. </p> <p rend="Tekst">Кола пођоше јо |
| ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — Све з |
| </p> <p rend="Tekst">Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Глед |
| а, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стр |
| врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни |
| d="Tekst">Сутрадан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сва |
| азе. </p> <p rend="Tekst">Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. дубок јој је да |
| се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} Наспрам тих врата друга |
| вратима. </p> <p rend="Tekst">— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих стран |
| и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{ |
| ла, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| дичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни |
| > <p rend="Tekst">У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе д |
| } Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице |
| "Tekst">У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише. </p> <p rend="Tekst">На прагу |
| мља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало |
| кмет истави колац којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а с |
| rend="Tekst">Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ, истина, паде у ватру |
| ">Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену.{ |
| ав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. </p> <p rend="Tekst">Поп таман да скочи још прек |
| на кревету који је начињен од кухинских врата под која је подметнуо на четири краја по пет шест |
| та од ковачнице па духа.{S} Наспрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу и |
| ekst">Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} |
| не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете |
| словом! </p> <p rend="Tekst">Иконија се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Још нешто! — рече |
| p> <p rend="Tekst">Он оде, а владика се врати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Оче, — рече владик |
| <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија |
| амти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим |
| љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, кој |
| Или — или ...{S} Видим све.{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.. |
| , кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени |
| остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети. |
| је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се го |
| оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. </p> <p rend="Tekst">Болови наступају с |
| греде која се пушаше на патосу, па пође вратима. </p> <p rend="Tekst">— Воду на врата!{S} Обара |
| био с Радојем Никлићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата м |
| се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, |
| арија. </p> <p rend="Tekst">Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију.{S} Прву чашу |
| — рече ослобођен кмет. — Није сабља за вратом. </p> <p rend="Tekst">Учитељ се насмија, ал' сам |
| се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна слу |
| већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била л |
| } Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре |
| се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, |
| а заниха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а кот |
| и котао оберучке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на |
| емо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па, као бјесомучан и не знајући |
| ндрк котлова и чакаља: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона. </p> <p rend=" |
| учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побје |
| Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећ |
| ан кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поп |
| ити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!” </p> <p ren |
| је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе! < |
| kst">Међутим, мијења се штошта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — од |
| дјеца, и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота д |
| } И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли |
| } Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети њег |
| <p rend="Tekst">У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише. </p> <p rend="Tekst"> |
| данпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени. </p> <p rend= |
| пријечи повратак. дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видј |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај к |
| ељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а |
| пу. </p> <p rend="Tekst">Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве |
| ђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан св |
| рока стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се кр |
| намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди |
| ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се д |
| ="Tekst">— Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме! |
| га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новц |
| уке, испружи оба кажипрста и састави им врхове. па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврат |
| лико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. </p> <p rend="Tekst">За њима пристадоше још н |
| с њиме и са Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој |
| талистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не ради!...{S} Хоћ |
| ете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све |
| >Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: </p |
| дам из куће. </p> <p rend="Tekst">— да га крстимо! — рекоше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
| адика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако |
| у исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. </p> <p rend="Tekst">— Да узмемо Икон |
| као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— Го |
| то му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао.{S} Тако и он о |
| . </p> <p rend="Tekst">Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а вл |
| ов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне са |
| адиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. </p> <p rend="Te |
| , па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом. </p> <p rend="T |
| /p> <p rend="Tekst">Попа штрецну као да га неко ножем удари. </p> <p rend="Tekst">— Зар да се о |
| ање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.{S} Поп издиже главу и погледа |
| вио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S |
| p rend="Tekst">Аксентије Смиљанић позна га у мраку: </p> <p rend="Tekst">— Побјеже! — рече он. |
| пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда уј |
| а још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у ва |
| браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: </p> <p rend="Tekst">— Служи овоме! — рече по |
| ала.{S} Гледа листиће и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и са некаквим поуздањем шапне |
| ма о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче, а Н |
| не, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, |
| </p> <p rend="Tekst">Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо |
| Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. |
| ава докле си ми живота поклонио!” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша |
| ти како га је учитељ научио.{S} Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле ка |
| који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, |
| му име Марија. </p> <p rend="Tekst">Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију.{S} П |
| чунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Ми |
| ше га, јадника, и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: |
| ако састајала се и с учитељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. </p> |
| ом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже. </p> <p rend="Te |
| то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, исте |
| екоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — |
| вати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу |
| еде у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из нашег села у народној во |
| > <p rend="Tekst">Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по |
| Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посвети |
| једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу |
| о, осим једног Јеротија Ковачевића који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао |
| лили смо сви да је он учеван човек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило што га п |
| } Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. </p> <p rend="Tekst">— Како то, оче |
| јечи.{S} Мало после разиђе се дим, и ми га угледасмо како прескочи преко греде која се пушаше н |
| "Tekst">Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару: </ |
| rend="Tekst">— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! </ |
| занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p rend="Tekst">У тај пар Павао изл |
| у.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, сиромах, некако прирастао за сел |
| ли и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дига |
| да.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на по |
| шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може н |
| војем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и уђе у народ.{S} Сви |
| владичиним ишао у једну школу и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писм |
| } Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. </p> <p rend="Tekst">— да га крстимо! — |
| рикански плуг и стаде се хвалисати како га је учитељ научио.{S} Ал' кад га забоде у неку крчеви |
| вјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару |
| <p rend="Tekst">— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести! </p> <p rend="Tekst">Звркте кола и пуцају |
| kst">— Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити! </p> <p rend="Tekst">Двојица тројица метну |
| рече: </p> <p rend="Tekst">— Гледаћемо га као своје! </p> <p rend="Tekst">Поп настави: </p> <p |
| некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу, а школу зат |
| чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праско |
| у оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скуп |
| да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газд |
| p rend="Tekst">Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд, хајд, па право у народ.{S} Устави |
| век, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. </p> |
| марили.{S} Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. </p> <p rend="Tekst">Ник |
| гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља |
| проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља нема!{ |
| ће осрамотити! </p> <p rend="Tekst">Поп га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?” |
| и скиде капу. </p> <p rend="Tekst">Поп га отпоздрави: </p> <p rend="Tekst">— Добро си поранио, |
| це бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала; уста су му непрестано развуче |
| а да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља.{S} Неће он, сељаче, |
| цу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче |
| нију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје! </p> <p rend="Tekst">— Ако је с твојим бл |
| какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао да и он није имао удјела у Мариј |
| >Ноћ је била црна као мало која њена дрýга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену |
| "Tekst">— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца, |
| знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу. </p> <p rend="Tekst">Али владици збиља ом |
| ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе |
| .{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бије |
| вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске плоче |
| једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да |
| озна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице |
| јети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свевишњи позвати, како му |
| ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи. </p> <p rend="Tekst">— А |
| виш!{S} А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам се |
| да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски.{S} Цијеле године ишла са |
| је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида.{S} С |
| ">— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци? </p> <p rend="Tekst">— Па ти — ве |
| огледа око себе: </p> <p rend="Tekst">— Гдје је икона? </p> <p rend="Tekst">Ми му показасмо. </ |
| ом окрете кмету: </p> <p rend="Tekst">— Гдје је овдје школа? </p> <p rend="Tekst">— Ту је, госп |
| тао с њоме: „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? </p> <p rend="Tekst |
| не може од цркве, а и од старости.{S} А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би ње |
| а ни он сам кад се родио.{S} У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ћ |
| end="Tekst">Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд, хајд, па право у народ.{S} Уставише |
| ина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом: </p> <p rend="Tekst">— Зар ти — |
| .{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. </p> <p rend="Tekst">Поп таман да скочи |
| у војсци.{S} И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и таке ствар |
| димо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и лива |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски |
| је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар. </p> <p rend="Tekst"> |
| м да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!{S} Немо |
| S} Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја?{S} А и Иконија |
| ни с ким, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам ост |
| собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њи |
| ао да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климн |
| му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава т |
| ">Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. </p> <p rend="Tekst">— Шта те бол |
| лачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи, оне су влажне |
| румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изиђе напоље |
| ију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне капак од прозора, |
| оја недјеља, све горе.{S} Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило |
| Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Икони |
| у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испа |
| нуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу „не труцка |
| ути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава каквих мало има.{S} Није се она родила да бере ку |
| — дере се он. — Живог или мртвог, моја глава цареву плаћа! </p> <p rend="Tekst">И учас, као не |
| азазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, |
| тељ! </p> <p rend="Tekst">— Бестрага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован </p> <p rend=" |
| ају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ би |
| м селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак. </p> <p rend="Tekst">А недје |
| кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. </p> <p rend="Tekst">Поп јој мет |
| це и прсима ка земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисм |
| пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе. </p> <p rend="Tekst">Нама жива срца попуцаше.{S} |
| ада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јасан гл |
| ажи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе п |
| Tekst">Претурисмо још годину дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове |
| и свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; лег |
| ком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу. </p> |
| човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламни шешир с црвеном траком.{S} Испод |
| ра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. </p> <p rend="Tekst">Мара бјеше сама у зачељу.{S |
| и он остави учитеља себи сама и његовој глави. </p> <p rend="Tekst">Од то доба учитељ поста још |
| ухина у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, управо школа, била је ниска, као и цијела |
| очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне „збогом!”, и пријеђе преко пута.{S |
| дио.{S} Не назва бога, само мало климну главом: </p> <p rend="Tekst">— Је ли овдје кмет? </p> < |
| на сто.{S} Заврати се мало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. < |
| ="Tekst">Поп је ухвати објема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља |
| > <p rend="Tekst">Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под |
| собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљан |
| или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала. </p> <p |
| чи једанпут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по зем |
| га тјеши, шта да му каже.{S} Поп издиже главу и погледа по свјема: </p> <p rend="Tekst">— Је ли |
| а њему, па се одједанпут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу. </p> <p rend="Tekst"> |
| Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу: </p> <p rend="Tekst">— Luѕcіnіa phіlomela!{S} Па |
| {S} И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази |
| , нико не разумије, он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодно оде. </p> <p rend="Teks |
| е.{S} Онда му уједанпут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у ис |
| <p rend="Tekst">А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: </p> <p rend="Tekst">— Оши |
| Коњи све крупније касају, и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца. </p |
| S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по |
| везана. </p> <p rend="Tekst">Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир. </p> <p r |
| терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу |
| о поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му уједанпут сину |
| ак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава. </p> <p rend="Tekst">На један ст |
| d="Tekst">Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати. </p> <p rend="Tekst">А кад он диж |
| а! — Па замишљено настави:{S} Чисто сам гладна овога ваздуха </p> <p rend="Tekst">— Е, печем ја |
| > <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету кола |
| о у по дана.{S} Уједанпут загрмје попов глас: </p> <p rend="Tekst">— Икона!{S} Икона! </p> <p r |
| rend="Tekst">Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.{S} Мало |
| онај тутањ и праску, чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: „... первје бо пришел јеси, свет |
| а: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона. </p> <p rend="Tekst">Кад стигосмо |
| јеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често дотј |
| у Биоград!{S} Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш. < |
| риједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: </p> <p rend= |
| и унаоколо. </p> <p rend="Tekst">Слабим гласом поче поп: </p> <p rend="Tekst">— Оче владико, сј |
| зар! — рече Мара </p> <p rend="Tekst">— Гле!{S} А откуд ти знаш? </p> <p rend="Tekst">— Прочита |
| итеља у овом селу. </p> <p rend="Tekst">Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то? </p> <p rend="Tek |
| ад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, |
| S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како су |
| и јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће и мисли нешто, па га онда чисто срдито ба |
| очијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне бо |
| Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све |
| аду и издиже јој лице према себи, па га гледа: </p> <p rend="Tekst">— Служи овоме! — рече поп, |
| кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, изд |
| пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево |
| ло.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не гово |
| <p rend="Tekst">Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно |
| очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: </p> <p re |
| >Сутрадан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се |
| о добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.{S} Кад случајно обрне оч |
| н корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља. </p> <p rend="Tekst">— Шта ме гледаш? |
| п уђе у собу. </p> <p rend="Tekst">Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде по |
| ајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. </p> <p rend="Tekst">У тај пар из шко |
| стима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на оч |
| прсима. </p> <p rend="Tekst">Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може си |
| де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти! < |
| вијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте! </p> <p rend="Tekst">Хоће они штогод да прого |
| очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну, у плот. </p> <p rend="Tekst">Н |
| ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу и к |
| ђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до три го |
| гару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, nриђе столу; заврати шешир, наже се пр |
| ништа не ради!...{S} Хоћу да пресвиснем гледајући ову неправду!...” </p> </div> <div> <head ren |
| ворним балсамом. </p> <p rend="Tekst">— Гледала сам природу — рече она безазлено. </p> <p rend= |
| иска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су |
| се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем напоље. </p> <p rend="Tekst">Учитељ |
| право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити. </p> <p rend="Tekst">Господин |
| ду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и уђе у народ. |
| а, нека му је слава!{S} Али дијете ваља гледати.{S} Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? </p> <p re |
| rend="Tekst">Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, пр |
| у мало, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Гледаћемо га као своје! </p> <p rend="Tekst">Поп настав |
| d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Гледаш у дуд? </p> <p rend="Tekst">Мара се слабо насмје |
| учитеља. </p> <p rend="Tekst">— Шта ме гледаш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — вели поп. — У ц |
| г вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп: </p> <p rend |
| реба сиса. </p> <p rend="Tekst">Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: </p> <p rend="Tekst">— |
| елим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. </p> <p rend="Tekst">— Јок! — каже кум Нинко. — |
| , у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш по |
| ове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета. </p> <p rend="Tekst">— Браћо, — вели — |
| за птице.{S} Па онда хајд Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: з |
| </p> <p rend="Tekst">Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина по |
| уку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали се |
| оји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду који је још с д |
| лоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не ради!...{S} Хоћу да пресвисне |
| ви пред школском стрехом, а у врапчијем гнијезду. </p> <p rend="Tekst">Кола пођоше још брже.{S} |
| е људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Никли |
| ти.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да |
| Tekst">— Не знам просто шта да радим! — говори слика из авлије. </p> <p rend="Tekst">— Остани! |
| којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и |
| есто хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?{S} Што да вам приповиједам како смо били |
| — Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p> <p rend="Tekst">Аксент |
| и године. </p> <p rend="Tekst">Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа |
| му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дије |
| е премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски.{S} Цијеле године ишла сам у школ |
| осмо поповој кући.{S} Поп од радости ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи |
| . </p> <p rend="Tekst">Много смо штошта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопча |
| чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Једанпут довуче Јеротије аме |
| отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад напошљетку сав по |
| rend="Tekst">И c Маром је много штошта говорио. </p> <p rend="Tekst">— Који је оно светац? — р |
| дакле попу. </p> <p rend="Tekst">Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и п |
| је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо. </p> <p rend="Tek |
| је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког |
| казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда-онда п |
| лужбе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву |
| чеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, ал |
| попа: </p> <p rend="Tekst">— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?! </p> <p r |
| поднијети. </p> <p rend="Tekst">Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари.{S} Мно |
| евидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам. </p> <p rend=" |
| ад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали а њему иду сузе као малом дјетету.{S} С |
| иди што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу је казао: „Стрпи се, оче, још год |
| /p> <p rend="Tekst">Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, доз |
| јстаријих овдје; а богати, колико ти је година? </p> <p rend="Tekst">— Ја — вели поп — и народ |
| ма и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и др |
| мири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а посли |
| има, скочи напоље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа п |
| ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал' је била годину двије млађа, ја |
| "Tekst">Прошло је од то доба досад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не п |
| сентименталност, ваљда својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајал |
| требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, п |
| ад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола |
| м Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.{S} Него дајте ви м |
| чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више |
| дје се говори само француски.{S} Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да |
| а је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје |
| то траје? </p> <p rend="Tekst">— Четири године! </p> <p rend="Tekst">Поп преблиједи као крпа и |
| /p> <p rend="Tekst">Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали н |
| рану.{S} Има му двадесет и двије до три године. </p> <p rend="Tekst">Ништа не говори с кочијаше |
| школу. </p> <p rend="Tekst">На једно по године послије тога напрасно се разбоље поп, заковрну о |
| едесет година.{S} Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није.{S} Али обадвоје људи тем |
| по старом.{S} Наново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једн |
| и на друге људе, те је задржа још једну годину дану школи „на приват”.{S} Тако она пође учити и |
| лика Попу је казао: „Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије |
| мо. </p> <p rend="Tekst">Претурисмо још годину дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп |
| пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свет |
| kst">Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио рук |
| end="Tekst">— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија. </p> <p rend="Tekst">Мара још |
| ekst">— Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. </p> <p r |
| Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô п |
| у. </p> <p rend="Tekst">Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас, и м |
| га пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у Обор. </p> <p rend="Tekst">— Куда ћеш то, Луко? |
| ст цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босоног лежи и чита некаку купусар |
| јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње |
| ка.{S} Али поши, како која недјеља, све горе.{S} Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затј |
| опротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и по |
| них глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за |
| ћани?{S} Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да чит |
| али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и често је хвата несвјестица.{S} Све више и |
| да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај шко |
| — Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— Гори си од те марве! — рече учитељ. </p> <p rend="Tekst |
| ="Tekst">Кад стигосмо пред школу, а она гори увелике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, |
| ази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. </p> <p rend="Tekst">А кад мрак пр |
| рочита: „Погинули при освајању шанца на Горици.{S} 29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај |
| S} Собу је освјетљивало кандило које је горјело пред иконом.{S} Да је у тај пар Иконија провири |
| т, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препук |
| вама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег з |
| к: </p> <p rend="Tekst">— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала гос |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду |
| жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господе!” </p> <p rend="Tekst">Али једно вече, кад се в |
| е! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом |
| им, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозвол |
| rend="Tekst">— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. </p> <p re |
| жи-де! </p> <p rend="Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није |
| а бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела |
| </p> <p rend="Tekst">— Води ме! — рече господин човјек. </p> <p rend="Tekst">— Затворена је! < |
| аше село иду једна кола, и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави м |
| Tekst">— Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="Tekst |
| Ја сам, господине! </p> <p rend="Tekst">Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и |
| ми ко ће то бити. </p> <p rend="Tekst">Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као |
| је школа? </p> <p rend="Tekst">— Ту је, господине, одмах до цркве. </p> <p rend="Tekst">— Води |
| т скочи: </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, господине! </p> <p rend="Tekst">Господин човјек извади |
| ћем? </p> <p rend="Tekst">— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгоре, нестало.{ |
| Tekst">— Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете ко |
| ко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпи |
| сто везао језик.{S} Није шала, као нека госпођа!{S} Па каке су јој оне хаљине, па како иде!... |
| доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе. |
| кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама, и како, каже, |
| з школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом. </p> <p rend="Tekst">Павао |
| оворио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао.{S} Поп га је често дотјеривао |
| смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се |
| ма, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. |
| <p rend="Tekst">Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледај |
| е нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијен |
| </p> <p rend="Tekst">У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело зе |
| ата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала. |
| те брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите док добро не смисл |
| ше ухватити учитеља и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићев |
| астави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посветила ти се!” Све иде добро и сви се |
| >— Мара! </p> <p rend="Tekst">— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. |
| </p> <p rend="Tekst">— Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! </p> |
| ба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи |
| оберучке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваље |
| пи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце. </p> <p rend="Tekst">Међутим, мијења се |
| ekst">Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још ча |
| сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде посред собе између двије скамије, |
| довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он п |
| nd="Tekst">— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак о |
| бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли |
| , и ми га угледасмо како прескочи преко греде која се пушаше на патосу, па пође вратима. </p> < |
| а ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде посред собе из |
| } Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цв |
| главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школ |
| е дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и каж |
| ну: </p> <p rend="Tekst">— А какав тебе гријех мори? </p> <p rend="Tekst">Поп слабо махну руком |
| ек, а незнан му је час смрти.{S} Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја |
| о сам му платио за моје знане и незнане гријехе. </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте.{S} Нико се не у |
| ио.{S} Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми живота поклонио!” |
| и учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, ст |
| а се прутићем и пролази као мимо турско гробље. </p> <p rend="Tekst">Ко зна зашто он тако чини? |
| и одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мић |
| таје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата в |
| ух. </p> <p rend="Tekst">Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице, гдје је била |
| на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. </p> <p rend="Tekst">А кад мрак притисне земљ |
| туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета. </p> <p rend="T |
| епавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у по |
| о.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди. </p> <p rend="Tekst">— Лакше, Илија, лакше, још |
| . дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. </p> <p rend="Tekst">— А што си ми се замислил |
| свих страна. </p> <p rend="Tekst">И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и ви |
| тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу и све се начини као велико огњиште.{S} Од |
| p rend="Tekst">— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме! </p> <p rend= |
| да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже. |
| .. </p> <p rend="Tekst">Нинко цикну као гуја кад угледа попа: </p> <p rend="Tekst">— Спасавајте |
| о, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста. </ |
| ене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде. |
| спод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока |
| једи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране рашчешљао, те су |
| и попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} Аксентије са Станојем покуњио се, па |
| коњске плоче. </p> <p rend="Tekst">Ал' да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до б |
| и а учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита учи |
| Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је гл |
| и разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите? |
| rend="Tekst">Сељаци су видјели, истина, да је овај учитељ сасвијем нешто друго од пређашњег, и |
| ка.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. </p> <p rend="Tekst">Аксе |
| со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе |
| о је како у тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и зашто је, и како се човј |
| не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на ам |
| је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињ |
| име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. </p> <p rend="Tekst">Иконија с црвеним о |
| и!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихра |
| ла господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви в |
| <p rend="Tekst">— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра. </ |
| н-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуц |
| це. </p> <p rend="Tekst">Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још н |
| х трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право. </p> <p rend="Tekst">Код куће је жи |
| </p> <p rend="Tekst">— А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио? </p> <p rend="Tekst">— Ни |
| ироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S |
| раван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам. </p> <p rend="Tekst">Тако смо ми р |
| кви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а нед |
| чињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал' је |
| <p rend="Tekst">— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. </p> <p |
| и хришћани?{S} Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову |
| ет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је који смо помисл |
| хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните |
| те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и понос |
| о радите?{S} Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — |
| је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје |
| st">Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: |
| rend="Tekst">— Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? </p> <p rend="Tekst">— |
| слије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате м |
| е он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турск |
| так, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у |
| ог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он з |
| у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богом |
| свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и |
| кандило које је горјело пред иконом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да глед |
| сам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева. </p> <p rend="Tekst" |
| ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге пам |
| ekst">— Природу! — рече он замишљено. — Да!{S} Тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то |
| еосвештенством?! </p> <p rend="Tekst">— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} |
| га дам из куће. </p> <p rend="Tekst">— да га крстимо! — рекоше сељаци. </p> <p rend="Tekst">— |
| а чувам и пазим. </p> <p rend="Tekst">— Да узмемо Иконију! — викнуше сељаци. </p> <p rend="Teks |
| оја! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">— Да је жива и здрава! — рече владика милујући дијете. </ |
| некаком заносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стеван |
| изиђе напријед: </p> <p rend="Tekst">— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се мо |
| желиш ли штогод? </p> <p rend="Tekst">— Да се исповједим! — рече поп. </p> <p rend="Tekst">Влад |
| d="Tekst">— Мара </p> <p rend="Tekst">— Да је благословена! </p> <p rend="Tekst">Послије ручка |
| боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се раст |
| ржених пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S |
| ете ислабило!” </p> <p rend="Tekst">— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па |
| </p> <p rend="Tekst">Поп се занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. </p> <p rend= |
| чеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!” |
| више добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| здравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а |
| поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} П |
| владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може ника |
| а неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте, неће се писма |
| , хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп наврат-нанос спремио кола з |
| аносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. </p> <p |
| села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све.{ |
| — Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо д |
| клизе неосјетно.{S} Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срц |
| абоме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу! </p> <p rend="Tekst">Он иде даљ |
| st">Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жèн |
| рио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} јесте, ал' учитеља нема!{S} Посли |
| и не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори с |
| — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. </p> <p rend="Tekst">Сједе поп у кол |
| S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му |
| рича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како |
| сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. </p> <p rend="Tekst">— Да узмемо И |
| каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу. </p> < |
| може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре |
| тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старч |
| та да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће — вел |
| ће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што ви |
| обу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно |
| поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене |
| p rend="Tekst">— Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство!{S} Дабогда свако добро |
| ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају б |
| Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ног |
| му било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и п |
| аки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус! </p> <p rend="Tekst">— |
| и ви, браћо? </p> <p rend="Tekst">— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. </p> <p rend="Tekst"> |
| да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се |
| ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, |
| на како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.{S} Поп издиже главу и погледа по свјема: </ |
| . </p> <p rend="Tekst">А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се с |
| дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме! </p> <p rend="Tekst">— Пошљи је |
| p> <p rend="Tekst">— Не знам просто шта да радим! — говори слика из авлије. </p> <p rend="Tekst |
| — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се помало учи к |
| у да је прими. </p> <p rend="Tekst">Шта да се ради? </p> <p rend="Tekst">Уједанпут попадија се |
| авно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака ки |
| рави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је |
| есец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се л |
| на који се иде затворених очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Био је, си |
| м заносу. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. </p> |
| ти: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њо |
| наше село. </p> <p rend="Tekst">— „Бог да му душу прости!” </p> <p rend="Tekst">— А... онај.. |
| ати тањира — Знали смо ми већ унапријед да нас он неће осрамотити! </p> <p rend="Tekst">Поп га |
| е! </p> <p rend="Tekst">Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају. </p> |
| намргоди се, па ћути.{S} Поручи штогод да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, јер је ве |
| и искочи!” Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се, истина, никоме, али п |
| е што му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао.{S} Тако и о |
| ечи.{S} Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца |
| Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе |
| а њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на |
| Tekst">Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ип |
| о птица, и да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да б |
| Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се, истина, никоме, али попу пао не |
| >— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам!{S} Ја хоћу рад!{S} Или ме волиш и |
| {S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси!{S} Сједне на креветац, држи колач у руци |
| јеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико не разу |
| ите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они |
| > <p rend="Tekst">— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају! </p> < |
| а, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, про |
| у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала |
| !{S} Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, д |
| , а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан духова.{S} Сио поп на клупицу у авлиј |
| их неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. </p> <p rend="Tekst">За њима пристадош |
| ец јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села. </p> <p rend="Tekst">Кад по |
| на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} Уједанпут пљесну рукама: </p> <p ren |
| ам. </p> <p rend="Tekst">— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? </p> <p |
| ад послије опет узмем чекић, чини ми |